Rakić, Milan - PESME
I, šetalica, ja se večno krećem Između sveta čeznuća i stvari: Jedan me goni kao krvnik stari, A drugi krišom posipa me cvećem.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— veli, i kao nekad, tako isto i sad, uzima legen, ibrik vode, peškir i pred babu nosi i posipa je. Počinju da večeraju.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 3702. Upor. letonski običaj da se put kroz selo i polje kojim će se kretati mrtvački sprovod posipa otrovnim tisovim granjem, »da bi se duhu otežao povratak«, ARW, 17, 1914, 496). Broć se jede protiv kostobolje (ŽSS.
, 380), čobanin, kad dođe da čestita Badnje veče (Trebinje, 379); o Božiću domaćin posipa polaženika, i polaženik domaćina (Glasinac, 381; 382), domaćica posipa vola (Glasinac, 382).
Badnje veče (Trebinje, 379); o Božiću domaćin posipa polaženika, i polaženik domaćina (Glasinac, 381; 382), domaćica posipa vola (Glasinac, 382). Ječam se prosipa pod vrbu, kad se za nju »venčava« groznica (ŽSS, 279). J.
U ovom poslednjem slučaju k. seme posipa se po postelji bolesnikovoj, te na njemu spava tri noći, i svako jutro ono na kome je spavao prospe se na bunjište, »da
Na Đurđevdan posipa se k. oko tora, da činilice ne bi vradžbinama odnele mleko (SEZ, 14, 58). U narodnoj medicini k. je dosta cenjena biljka.
se posipa polaženik (SEZ, 19, 77; ZNŽOJS, 19, 158 id). Kad je branje k., ne bere se sav k., nego se ostavi »za marvu i tice« (SEZ,
Lan, ćeten. L. se često upotrebljuje pri vračanjima. Uoči Đurđevdana pomeša se laneno seme sa pepelom i posipa oko svoga tora, kao utuk protiv onih koji hoće da stoci oduzmu mleko (»kad ovo prebrojio, tad mojoj stoci učinio«,
U istom cilju propušta se o Božiću stoka između dve sveće i posipa oparenim l. semenom (»Kad ovo seme pronikne, tad i prokletnice [= veštice] naškodile«, SEZ, 32, 1925, 370).
preporučuje se radi olakšavanja disanja (ZNŽOJS, 14, 64). MAK Mohn (papaver ѕomnіferum). Mak. Kad se oteli krava, posipa se mak oko štale »da veštice ne odnesu mleko, dok mak ne pokupe« (ZNŽOJS, 7, 1902, 181).
(ZNŽOJS, 11, 268). OVAS Hafer (avena ѕatіva). Ovas; zob. Zob ima dosta važnu ulogu u domaćem kultu. Zoblju se posipa drvo koje će se odseći za badnjak (Kupreško polje, GZM, b, 1894, 382); polaženik, ulazeći u kuću, sipa zob iz rukavice
prvobitnu žrtvu [činilicama i vešticama = dušama] verovatno treba shvatiti i običaj da se pred večeru na mesne poklade posipa po kući (SEZ, 40, 1927, 34), a uoči Đurđevdana po dvorištu, i oko kuća i torova (GZM, 6, 1894, 660; SEZ, 14, 59; 40,
, onda da vam oduzmu vareniku«, ZNŽOJS, 13, 160), ali je verovatnije da ovo treba shvatiti kao žrtvu: na isti način posipa se »kvočka« = polaženik o Čistom ponedeoniku (Begović, 105); kokoš kad se nasađuje, posipa se takođe prosom, »pa će se
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ko kamen u vis fuća, on neba stići ne može, nego vraća se skoro natrag i svrh glave mu pada. Kad se rakijom posipa vatra, ona većma planti.