Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Zar ja ne znam, zar ne znam — k’o jedna vlast — da si pre tri nedelje zakl’o dva, pa k’o Englezi debeli. Da si i’ posl’o u Beč, dobio bi cigurno kolajnu k’o jedan, na priliku, dobar, što kaže Švaba, viršofter. — A zar si osetio, Nićo!
— Eto, otkud mi se i ne nadate... Ja sa skupa... onog našeg, pa sad se vraćam kući. — A, znam, i moj Šandor je posl’o omladincima pozdrav s još nekima!... Otkad vas nisam videla! A šta radi Malanija... je l’ zdrava... kako izgleda?
Sremac, Stevan - PROZA
« pitaju Jovinu ženu druge žene. — Eno ga gde sedi — veli gđa Kaja — pa radi u sobi. Posl’o me od kuće da mu ne smetam. Piše, samo sedi pa piše! Piše, piše, bože, pa jednako piše!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Grbo odgovori: — Uhvatio naš kralj nekakva Grbu pa hoće da ga izgori svega, a nema drva koliko mu treba, pa me posl'o u tebe da nasiječem. — A jesu li uhvatili Grbu? — upita kralj. — Jesu, — odgovori Grbo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
“ Sn'jeg so dvora čiste, na ulicu vuku, Krestom sebe po persiju i po čelu tuku. Posl'je sego sn'jeg presta i nastaša mrazi Koji sut v Rosiji vsjeh životnih vrazi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
je karakteristična poslovica u kojoj on opominje čoveka: »Ti mene čuvaj od nokta, a ja ću tebe od svakoga zla« (Vuk, Posl., 6419; upor. i Mojo Medić, Bijeli luk i nokat, Javor, 1891, 189 id.). Zanimljivo je takođe narodno verovanje da b. l.
Naročito se od njega plaše veštice i svi koji stoje u vezi sa vračanjima i gatanjima (upor. Vuk, Posl., 974: »Da ne jede bijeloga luka, bio bi vrač«, sa objašnjenjem. »Koji ne jede b. l.
Dim.). Izvesnu religijsku pozadinu ima možda i kletva »bora mi«, i »borme«, m. »boga mi« i »bogme« (Vuk, Posl., 502; BV, 10, 1895, 77; 16, 1901, 213 i dr.).
(Danica, 7, 1866, 399). Stari Srbi i Srpkinje, kad idu u crkvu, i danas nose kitu b. (»stegla kao strina b.«, s. n. posl; v. i GEM, 5, 1930, 40), što je svakako staroverski običaj, upor. npr. Soph. Oed.
»Na putu mu broć i glogovo trnje« — kaže se o vampiru, i uopšte o svakome za koga nismo radi da dođe (Vuk, Posl., 3702. Upor.
Prema raširenom verovanju, ko od nje okusi, gubi pamet (Vuk, Posl., 2468: »Kao da se bunike najeo. Kao da je poluđeo, jer kažu da čoek poludi od bunike«).
« (SEZ, 14, 43; Vuk, Posl., 1006; Karadžić, 1, 1899, 163), i na Đurđevdan (GZM, b, 1894, 374. U Skoplju čine to i Turci, »jer je to dobro za
; Vuk, Posl., 2187; Sofrić, 74). Neverna žena traži od muža da joj donese »sa v. jabuke« (u pripovetki, SEZ, 41, 492). Čim v.
Čim v. oživi (»vrbopuc«), narod veruje da kod žena poraste polni nagon (SEZ, 14, 8. Upor. Vuk, Posl., 162: »Baba starca zvala uz vrbopuc, a starac joj se odazvao uz vinober«). GAVEZ Wallwurz (ѕyrnphytum offіcіnale).
»Bez glogova koca ništa mu biti ne može«, kaže se o nekom kome je teško dohakati (Vuk, Posl., 178). Noću treba sobom poneti g. štap, i onda se ne treba bojati ničega (GZM, b, 1894, 372; i inače često!).
Samter, Geburt, Hochzeіt und Tod, 73 id). Kad se spomene vampir, treba reći: »Na putu mu broć i g. trnje« (upor. Vuk, Posl., 3702). Upor.
Cigani u Šumadiji pričešćuju se na Đurđevdan g. listom (ŽSS, 103). postoji i zakletva: »gloga mi« (Vuk, Posl., 502) — da li kat̓ eufemismon ‹= eufemistički› (kao što je kod Grka: nai ma hena ‹= tako mi guske›, i primeri koje