Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ti da se ugledaš na onoga manitova! Što bi ja još doživija od tebe, kad bi te kraj sebeka trpija! Ali je ovo poslidnji razgovor među namikarce! Sutra još neka te vrag nosi otkud si i došâ, jer taki nisu za redovnike, nego za ajduke.
pa, poslanik, nije imâ mira u grebu, nego se javljâ, čas jednome, čas drugome, svitujući svakoga da uvike bude gotov za poslidnji čas... — To su bapske — prekide ga ljekar, gotovo ljutito. — Nisu to bapske — reče pristav, koji je dotle ćutao.
— Daklen, kršćanine, kad si se ispovidija poslidnji put? — poče ispovjednik. — Ima uprav dvanajs godina — odgovori Pivalica uzdahnuvši. — Šta naopako?... Ta-ako!...
— Tako je! — potvrdi Bakonja uzdahnuvši. — A ja moram da iđem kući, pa ću sutra jopet ovuda. Ovo je poslidnji dan da sam u ovoj odići. Sutra ću se obući, pa iđem u grad.