Obradović, Dositej - BASNE
Naravoučenije „Ne drži se s kim se nisi kadar počupati”, veli jedna stara poslovica. Na koga se najviše ljudi tuže nego na komšije i na prijatelje! Danas se ljube i druže, a sutra se psuju i ruže.
„Čuvaj guske kad ih lisica ispoveda i kad im kurjak propoveda”, veli jedna ingleska poslovica. Mi smo taki u ovoj našoj koži da i sami sebi ne valja sasvim da verujemo.
„Farina de diavolo va presto in semola. Brašno đavolje ide brzo u mekinje”, pametno veli talijanska poslovica. Ko s nepravdom teče, s vragom rasteče; ko s tuđim uzdisanjem kuću zida, neće mu unuci u njojzi živiti.
” Naravoučenije „Eστί kαι παρά μυσί χάρις: Jest i u miša blagodarnost”. Prekrasna poslovica koja nam preporučuje blagorodnjejšuju, sladčajšuju i krasnjejšuju od sviju dobrodjetelja, blagodarnost.
Naravoučenije „0υκ εν τω πολλώ το καλόν: Nije u mnogomu dobro”. Koliko ova basna, toliko i poslovica priličestvuju onima koji što čine — dobro i sovršeno čine.
zašto poznati koga još ne poznajemo, to nam je vesma polezno, znajući kako ćemo se unapredak s njim vladati, Zato naša poslovica veli: „Ko me brzo prevari, hvala mu.
„Dva lešnika orahu su vojska”, veli poslovica. „Što marim za toga, ne hajem za onoga”, dok ih se nakupi sila, pak onda: „Što ću sad?
„Ko se odveć hvali, oni se zavali," — lepa poslovica! Hoćeš li da poznaš, veli, ko je budala? Ko se hvali sa svojim istim budalaštinama.
Ovo nam lepo kaže naša stara poslovica: „Niti budi ovca među kurjaci, niti kurjak među ovcama.” Kako celo opštestvo, tako i svak ponasamo, kad se s zdravim
Za takove učene lepo priličestvuje ona naša poslovica: „Gdi su kola mudrosti, tu su dvoja ludosti”, i baš je tako u onome koji je tobož učen a lukav i zao.
„Visokoumije dolazi pred padenijem; veli nemecka poslovica. Ružna je igra i puna bjedstvovanija izdavat sebe za to što ko nije. „Eί τις ου δεδάηκε τέχνην σκάπτοιτο δικέλλη.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
SEČOREČKOM GROBLjU 8 ZVEZDA PUTNICA 10 RUGALICA O VINU 12 KOSCIMA 14 POPEVKA 15 PITALICE 16 KLETVE 17 ZAGONETKA 21 OD POSLOVICA PRELjA I ŠVALjA 22 ZDRAVICA 23 ODGOVOR NA ZDRAVICU 24 MOLITVA 25 PITALICA POD HRASTOVIMA 26 HRAST NA
ZAGONETKA Mesto tučka (s dva je kila tri preteglo!) kantarsko se jaje u zvonu izleglo! OD POSLOVICA PRELjA I ŠVALjA Više je nahranio naprstak, nego kazan! Više je održala igla, nego sablja!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
2. SUBAŠA Ali pravo veli poslovica: „Nikad dva dobra!” Život je bio odista lep. Takvim bi se životom dalo živeti i dva veka, ali se vazda nađe nešto što
Čak su i nekakvim drukčijim jezikom govorili. Svaka je njihova reč — poslovica. Onako danas ne govori jedan naučar kako je tada govorio ratar.
— Pomisli, babo!... Sad, o Ilinu dne, ravno šest godina!... Ala to behu muke!... I kao što ona poslovica kaže: dve se ribe na jednom žaru pekle, pa jedna veli: „Meni je zlo”, a druga: „Meni je još gore!” tako i Aleksa.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« jer će im sasvim pojmljivo i razumljivo biti Julino ponašanje, i priznaće da je zlatna i umesna ona poznata narodna poslovica koja veli: »Ispod mire tri đavola vire«.
GLAVA PETNAESTA Iz koje će čitaoci videti da je i u ovoj prilici potvrđena ona stara poslovica koja veli: »Gde ima vatre, mora i dima biti«; dakle, da tu ipak ima nekog đavola gde se toliko mnogo pripoveda.
Sem toga, videće šta je bilo i u jednoj i u drugoj kući posle onog događaja. »Svako čudo za tri dana«, veli naša poslovica; pa tako je bilo i sa ovim događajem. Selo je dva-tri dana govorilo, pa se i umorilo, željno, naravno, novijih novosti.
Njegov je princip bio iskazan i nadaleko poznat, već kao popularna poslovica: »Kad prođeš pored krsta, ma čiji bio, prekrsti se; a kad prođeš pored birtije, ma kakva bila, zaustavi se!« — Aj!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
MIŠIĆ: To je baš šteta! Ovi su konji prvi bili u varoši. Ali kako se to baš tako dogodilo? JUCA: Znate kako naša poslovica kaže. „Skup dvaput plaća.
Anatemate! Oh, moji lepi deset hiljada! Oh, moj beli deset hiljada! MIŠIĆ: Vidite, lepo kaže srpska poslovica: „Skup više plaća.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Većina junačkih srpskih pesama, pripovedaka, basni i poslovica su neosporno pastirskog porekla, bar u njihovu prvobitnom obliku, kako ih je skupio Vuk Karadžić.
Imaju mnogo istesanih, gotovih fraza i floskula, priča i poslovica, koje služe kao norma ili kalupi za mnoge pojave u životu, i prema njima se, izgleda, upravljaju.
samo ako se od njih ne traže nikakve žrtve, ako se ne iziskuje davanje novaca („ako para ne saka“, kako veli bugarska poslovica). Koristoljublje koje se ističe do bestidnosti jedino je pravilo, i ono nije nikada malaksavalo.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— U srećki broj deset stoji poslovica: „Jača su trojica nego sam Radojica“ — mirno reče Miš prorok. — Hajde brzo da smislimo kako ćemo namagarčiti toga
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Drugi nivo je analiza najjednostavnijih folklornih tvorevina (poslovica, zagonetaka, kletvi itd.) u kojima je narod ispoljio svoj pogled na dete i njegov razvoj.
Ova crta konzervativnosti poslovica, uzrečica i izreka omogućava nam da njihovom analizom dospemo do veoma arhaične slike sveta koja je u njima davno
i izreka omogućava nam da njihovom analizom dospemo do veoma arhaične slike sveta koja je u njima davno uobličena. Poslovica sažeto, u samo jednoj rečenici, slikovito, lepo i upečatljivo izražava ono opšte, tipično uverenje naroda u pogledu
Paremiološka istraživanja („parema“ = poslovica, izreka), za razliku od dotadašnjih, razmatraju poslovice, izraze, izreke, zagonetke itd.
prevashodno kao posebne jezičke tvorevine, odnosno kao „jednostavne oblike“ (Einfrache Formen). Za njega poslovica nije moralistička, već pre empiristička; ona ona je svođenje bilansa izvesnog ljudskog iskustva (nešto kao „empirijska
Dakle, poslovica nije predviđanje, nije početak, već je kraj, ona je „supotpis, vidljivi žig koji se upisuje na nešto, pa to onda sadrži
U novom, paremiološkom pristupu (koji su razvili ruski naučnici) poslovica se više ne tretira kao jednostavan retorički ukras govornog iskaza ili kao zdravorazumska poluistina, već kao sažet,
Lingvistička i semantička analiza poslovice razotkrile su njenu unutrašnju strukturu. Na površini poslovica je jednostavna, konkretna, gotovo banalna, ali u svojoj dubini ona je zapravo složena, tanana i umna tvorevina.
U ovom odeljku namera mi je da sistematskom i objektivnom analizom srpskih narodnih poslovica rekonstruišem, u njima sadržanu, predstavu deteta i razvoja ličnosti.
Problem uzroka poslovica rešio sam tako što sam njegovo jezgro uzeo najveću i najbolju zbirku naših poslovica, a to je čuvena Vukova zbirka.
Problem uzroka poslovica rešio sam tako što sam njegovo jezgro uzeo najveću i najbolju zbirku naših poslovica, a to je čuvena Vukova zbirka.
nadaren sakupljač umotvorina, koji je znao uvek da odabere i najbolju i najtipičniju varijantu iz mnoštva sličnih poslovica. Dalje, ova zbirka je pouzdana i zbog toga što je vreme zapisivanja, a to je prva polovina 19.
Matavulj, Simo - USKOK
Pa onda što je taj Krcun znao napamet pjesama, priča, poslovica, zagonetaka, to je bilo čudo jedno; uz to, u večernjim posijelima kod vladike, bješe prikupio dosta znanja i o
Jer poslovica kaže: „Sačuvaj nas, bože, vedra Božića, a oblačna Đurđeva dana!“ To zbog ljetine. Ali se ni knez ni njegovi brastvenici
— pita Janko. — Pa osviće Sretenje, a mi bajemo da se tada susreće zima sa ljetom; ona odlazi a ono dolazi. Ono, ima i poslovica: „Blagovijest, pripovijest“, ali njeka bude snijega još jednom-dvaš, pa će se zazeleniti gora i junaci dohvatiti
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Pored poslovica prevedenih sa raznih jezika, ima i znatan broj srpskih narodnih, iz raznih krajeva srpskih, sa narodnim anegdotama,
su pažnju na Muškatirovićevu knjigu, a Vuk Karadžić uneo je mnoge poslovice iz nje u svoju zbirku srpskih narodnih poslovica iz 1836. Muškatirović se bavio i narodnim istorijom. 1790.
SKUPLjANjE NARODNIH PRIPOVEDAKA I POSLOVICA. — U toku svoga plodnoga života Karadžić je neprestano proširivao krug svoga rada.
U skupljanju narodnih poslovica Karadžić je imao prethodnika: pored Jovana Muškatirovića, koji ih je skupljao još u XVIII veku, i dva pisca iz početka
i 1820. Ali ti poslovi su rađeni nepotpuno i delimično. Prvi Karadžić je dao jednu celokupnu zbirku narodnih poslovica. On ih je počeo skupljati još od 1816, i kada je prikupio dovoljan broj izdao je 1836.
Sremac, Stevan - PROZA
Ta šta da vam tu pričam, kad svi znate kako je mladost mila: »Dok si mlad, svakome si drag«, veli poslovica. Nakratko, mali »gican« je bio ljubimac celog sela i cele škole.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
„Dok ja gledam moj rep, a ti tvoga sina grob, nema pravog prijateljstva među nama“ — cetinjsko izdanje Vukovih narodnih poslovica, 1836. 50. GROZNICA I PAUK: Čuo od Nove Trivunjagića iz Kumana skupljač Svetozar Ml.
Objavljena u cetinjskom izdanju Vukovih narodnih poslovica, 1836 g. 54. ZEC I LISICA: Zabeležila Leposava V. Obradović iz Tavne i objavila u Bosanskoj vili za 1912, str. 204.
Karadžić, tumačeći istoimenu poslovicu u svom cetinjskom izdanju narodnih poslovica, 1836. 71. TURČIN, RAJA I CIGANIN: Zabeležio Vuk Vrčević. Objavljena u izdanju Srpskog učenog društva, 1868. 72.
72. POMAŽEM TI SPRDATI: Zabeležio Vuk St. Karadžić i objavio u svom cetinjskom izdanju narodnih poslovica, 1836, tumačeći istoimenu izreku. 73. ERO I TURČIN: Objavio je Vuk St.
76. NEMOJ, HADžIJA, BOGA TI: Zabeležio Vuk St. Karadžić, tumačeći takvu izreku u svom cetinjskom izdanju narodnih poslovica, 1836. 77. ZAŠTO ĐAVO OPANKE DERE: Zabeležio Vuk St.
77. ZAŠTO ĐAVO OPANKE DERE: Zabeležio Vuk St. Karadžić u svom cetinjskom izdanju narodnih poslovica, 1836, tumačeći uzrečicu „Dosta je đavo opanaka poderao dok je to i to učinio.“ 78.
“ 78. ZABUNIO SE KAO CIGANIN U LUKU: Zabeležio Vuk St. Karadžić u svom cetinjskom izdanju narodnih poslovica, 1836, tumačeći takvu uzrečicu. — Ova priča, kao i mnoge druge, nalaze se i u Vuka Vrčevića. ali je znatno slabija.
82. ĐAVOLU SVIJEĆU PALIO: Objavio Vuk St. Karadžić u svom cetinjskom izdanju narodnih poslovica, 1836, tumačeći izreku: „Dobro je (kašto) i đavolu svijeću zapaliti“. 83. VARKA PRED MARKA: Objavio Vuk St.
83. VARKA PRED MARKA: Objavio Vuk St. Karadžić, tumačeći takvu izreku u svom cetinjskom izdanju narodnih poslovica, 1836, a zatim ju je malo izmenio u bečkom izdanju iste knjige, 1849. 84. KLINČORBA: Zabeležio Vuk. St.
90. I VRIJEDI: Zabeležio Vuk St. Karadžić, tumačeći takvu poslovicu u svom cetinjskom izdanju narodnih poslovica, 1836. 91.
15. 93. NEŠTO ŠUŠNU: Zabeležio Vuk St. Karadžić, tumačeći takvu uzrečicu u cetinjskom izdanju narodnih poslovica, 1836. Slična pričica zabeležena je posle Vuka i od drugih, u različitim verzijama, ali su sve one, čini mi se,
1821; zatim u svom prvom izdanju narodnih pripovedaka, 1821; a potom ju je uneo i u cetinjsko izdanje narodnih poslovica, 1836.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Što god radiš, radi pametno i smatraj na posljedak, to je stara poslovica. Kad sluga staklo razbije, gospodar mu kaže da je budala; a kad sluga u podrumu najbolje vino pije, onda kaže da je
Svaki važi u svetu toliko koliko uvaženija kadar je sebi nabaviti, tako veli opšta poslovica. Pa kad čovek ne ume. POZORIJE Z. SELjAK (tarući oči), PREĐAŠNjI. SELjAK: Baš bog da prosti, pošteno se ispava.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
»Lepa reč gvozdena vrata otvara«, veli poslovica. Ova čast jako je kosnula molera, i ovaj, ushićen lepim rečma i dobrim vinom gazda-Đorđevim, namala mu još nešto i
»Svaki je početak težak«, veli poslovica. Tako beše i sa Sretinim poslom, jer je bio spočetka, što kaže pesnik, »slamka jedna među vihorove«, pa išlo teško.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „E, fala Bogu, što čujem!“ reče medik. „E, e, ne pogađa uvijek ni poslovica!“ „Koja poslovica?“ „Ona: kruška će (panuti) pod krušku. I ona: neće iver daleko od klade!
“ „E, fala Bogu, što čujem!“ reče medik. „E, e, ne pogađa uvijek ni poslovica!“ „Koja poslovica?“ „Ona: kruška će (panuti) pod krušku. I ona: neće iver daleko od klade!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ovako im je ime dao Vuk St. Karadžić, njihov najzaslužniji skupljač. Po njemu, kad koja poslovica hoće da se rekne, u narodu se obično pre toga kaže ili doda: „Štono (ima) riječ“, „Štono stari vele“, „Štona babe
Međutim, ono što predstavlja bitnu razliku između njih jeste poslovička sadržina, upravo značenje koje poslovica u sebi nosi, a koje govorni izraz nema. Poslovice su kratke i sažete, misaone izreke, date obično kao savet i uput.
Osnovna namena poslovica je poučno izricanje životnih istina i pravila. Poslovice i jesu vrsta umovanja na osnovu stečenih saznanja i iskustava,
Uopšte uzev, i kod poslovica, kao što je to slučaj i kod zagonetaka i kod druge frazeološke građe, — stih i proza se sreću u neomeđenom odnosu.
; U Štede do grede; U Radiše svega biše, u Štediše još i više). Kod svih poslovica pada u oči ekonomija reči: sa što manje reči što više reći.
Bolan zdrava nosa. — Kazala lisica kad se je pretvorila bolesna, pa ju zaista bolesni vuk morao nositi. Sad se ova poslovica reče kad se ko prenemaže da je bolan, a jači je i zdraviji od onoga koji ga poslužuje.
“, a kapetan nije znao kojemu će prstu vjerovati. — Ova se poslovica obično prigovori onome kad ne zna da po istini kaže ili (kaže) što zamršeno. Vakup hup!
“, a ona odgovori: „Osam mi manjka, a devetu ćeram“. Ova se poslovica u dosta slučajeva može priupodobiti, a osobito kad ko ima kakav dugački posao svršiti, pak teke što ga počne da ga ko
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„I popeo se na položaj prvog naučnika cele Francuske“. „Naša stara poslovica kaže: Kralj je umro - živeo kralj!“ „Kako se oseća novi kralj nauke na svome prestolu?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ovoga puta više mi se sviđala jedna druga poslovica: “Gde je volja, tu je i umeće.” Stanovanje van Koledža imalo je jednu veliku prednost.
Na pitanje odakle mi ta uzrečica, odgovorio sam mu da je to srpska poslovica. Jako se iznenadio kada sam mu rekao da sam Srbin po rođenju. - Pa ja vas nisam tako brzo ”pročitao” kao što vi kažete.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Tada u polje naše pažnje ulaze prebacivači koje nalazimo na početku zabeleženih usmenih tekstova. Poslovica je književni tekst. Ispred nje ide prebacivač „štonoriječ“.
Karadžić je naziv za žanr poslovica pozajmio od Rusa. Tu ulogu je u našem narodu imao upravo navedeni prebacivač. To se lepo vidi u jednom uzgrednom
u jednom uzgrednom objašnjenju koje je Branko Miletić dao u udžbeniku iz fonetike: „štonoriječ“, „što ono ima riječ“ = „poslovica“. Prebacivač sasvim prirodno prelazi u naziv za žanr.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Javor« 1887. HOP! svršetkom 1886 godine Najpre skoči pa onda reci: hop! Narodna poslovica. Sahranismo staro leto, — Nije pukô top, I u novo preskočismo: Smemo l’ reći: hop!
Kroz nos me dere... Suzno je gledam, Al’ za to ipak Drugom je ne dam. VII „S glave riba smrdi“ Poslovica šiba — Jer s glave može smrdet I što nije riba. »Starmali« 1887. IZ KNjIGE PRAKTIČNE MUDROSTI (Po M.
»Starmali« 1885. DRUKČE SE DOLAZI DO ČISTOTE Poslovica ova Svima je poznata: „Neka svako đubre čisti Ispred svojih vrata.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
bogato izdovoljiti i najduži život, do dna iscrpsti i najradnije stvaranje, a potpuno zasititi i najsuptilnije potrebe. Poslovica dobro kaže ne može se istovremeno i srkati i duvati; sudbina je svih pisaca da se mogu koristiti preimućstvima samo
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
veka, pojavile su se prve sistematski objavljene zbirke srpskih narodnih pesama, pripovedaka, zagonetki i poslovica, koje je Vuk Stefanović Karadžić sakupio "sa toplih usana naroda".
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U narodnoj medicini i vradžbinama ima b. l. među svima biljkama najveći značaj. Za njega je karakteristična poslovica u kojoj on opominje čoveka: »Ti mene čuvaj od nokta, a ja ću tebe od svakoga zla« (Vuk, Posl., 6419; upor.
G. sa vrbe spada u poznata άδύνατα ‹= što ne može biti› iz narodnih pesama i poslovica (npr. BV, 10, 1895, 28). GUNjA Quіtte (pіruѕ cydonіa, s. vulgarіѕ).
, biće cele godine zdrav, SEZ, 14, 93; »zdrav kao dren«, vrlo raširena poslovica, takođe i klauzula u basmama, npr. ŽSS, 283; 286; 287; 293; kad se jagnje, čim se okoti, podigne sa zemlje, povuče se
, da ne bi grom udario u kuću (SEZ, 17, 194). Vrlo je raširena poslovica (koja se obično upotrebljava u ironiji): »Neće grom u koprive« (upor. npr. Vuk, Posl.
»Kao da je na koprive mokrio. Kad je neko ljut.« Poslovica, Karadžić, 1, 1899, 184 (kragujevačko). KOŠĆELA Zürgelbaum (celtіѕ). Košćela (Šulek, 22 naziva). Kad k.
»Da nije trave omana, ne bi mogla majka od uroka odbraniti sina« (narodna poslovica, GZM, 1. s.; i već u spisu Luke Vladimirovića Sváіrhu lіkarѕtva, iz 1775).
Isto tako, možda, i poslovica: »Kurjak se ne plaši šušnjatom granom« (Vuk, Posl., 3171). Trnu se pokatkad pripisuju osobine koje inače nalazimo samo
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
pogledali bi me popreko; Beograd i moj rodni kraj ležahu tada u Turskoj, zemlji nevernika i neprijatelja hrišćanstva. Poslovica lepo kaže: „pravo tvori, a istinu zbori.
Jer, to je moja poslovica: ne traju ni sila ni bogatstvo, već moć duha. Ja cenim Kopernika visoko i slažem se sa njime u tome da se planete kreću
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Sedi! Nema još ni šest sati, a i da ima nećeš ići dok ne dođu ljudi kolima za utovar onih burića... Poslovica ona kaže: Pusti, dobro delo niz vodu, a ti pođi uz vodu, dobro delo će te stići. Dopada ti se, je li?
Evo ti još malo poslovničkog materijala iz mojih fiša. U vezi sa siromaštvom i bogatstvom, velika većina jevrejskih poslovica spominje novac, paru, čak monetu i valutu; dakle se po jevrejski i siromaštvo i bogatstvo zovu „novac”.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ljubim vam oko. »Aljine prave čoveka«, opšta je poslovica, i čitatelji će moji sa mnom zajedno trud položiti za iskusiti kako je Roman odeven bio.
Neka diogenizira on koliko mu je drago, kaže G. — Srpska poslovica: »Dok se mudri namudrovaše, ludi se naživovaše« temeljnija je nego njegovo japundže. Sad ajd’mo k Romanu.
Verujem, gospodične, lepa je stvar želiti. Kad bi želje konji bili, ko bi išao peške? kaže jedna poslovica. Znate l’ šta bi ja želio? »Ah, to će štogođ novo biti. Želje spisatelja moraju biti uvek črezvičajne.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
sladoled za dame, — i već uvek nešto tako šaljivo izbace što se posle zapamti, ostane tu i cirkulira dugo kao neka poslovica...