Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Onda stade, zagleda se u oči Jeličine, pa reče: – Idi kući. — Dobro — reče ona poslušno i izvuče svoju ruku iz njegove, — Nego... stani!... Ona stade. — Je li, Jelice?
Hajduci Jovan i Jovica digoše se na noge. Jovan uze čobanu i reče Stanku: — Hajde! Poslušno kao dete, diže se Stanko na noge i pođe za njima. Išli su kroza šumu ćuteći... Najzad dođoše gde su hteli.
Stanko pogleda Marinka, pa mu reče: — Pomozi tvome Kruški, veži ga!... I Marinko poslušno, kao snaša, priđe i stade vezivati Krušku. — Bolje stegni! Marinko priteže. — Dušmanski! — ciknu Stanko.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ona tužno sleže ramenima i poslušno pokaza očima na oca. — I sad odmah sedate na kola, sad odmah putujete? Odmah? — Odmah!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jedan kraj badnjaka štrčao je iz peći. Pozvaše ga da džarne, celiva ga i izgovori neke reči. On to učini poslušno, osuđenički, tajanstveno. Onda svi troje posedaše oko sofre i otpočeše jesti.
Jest, podigavši me bacio se me, Bože! Sad je neprekidan, crn mrak i opkoljen ponova misterijom i čudom klečim, evo, poslušno pred neumoljivom vlašću Tradicije, koja je sjajno izdržala snažne udarce moga znanja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njena bogata rođaka, koja se udavala za Petra Isakoviča, mirno, nekako nehatno, poslušno, posmatrala je, začuđeno, kako joj rođaka pilji u Pavla i šaputala bi joj: „Sriće ti! Što piljiš u njega, tako?
Zatim bi je uštinuo za njušku, i životinja bi se propela, ali bi zatim pošla kasom poslušno. Pavle se čudio, da životinja to trpi, i gledao je, začuđen, kako Višnjevski useda, podižući sam sebi nogu, u uzengiju,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
“* Ovo je stanovništvo poslušno, disciplinovano i potpuno se pokorava svojim starešinama. Vrlo su razvijena i jaka verska osećanja.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Nije želela. Bar prvih dvadesetak minuta nije, iako je poslušno pokušavala da sledi moj hod, samo što su ona i muzika onih đavolski dobrih „Torpeda” išli svako na svoju stranu, tako
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Negde dete povijaju prvo u majčinu košulju, jer veruju da će onda biti poslušno (Golubinje, Poreč), odnosno da će se zahvaljujući ovom povijanju dete „priviti“ uz majku; ako se želi da dete više voli
Roditelji su uvereni da jedino pretnjama, grdnjama i fizičkim kaznama mogu dete naterati da bude „dobro“, što znači poslušno, uredno, marljivo itd. Majka dete zastrašuje realnim osobama (otac, pop, Ciganin itd.
Malo dete je slabo, nemoćno ali zaštićeno biće koje se vaspitava da bude bespogovorno poslušno. Vaspitanjem deteta se uglavnom bavi majka, baba, pa tek onda (kada odraste) otac, starija braća i sestre, strine itd.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Očistio joj je ogrebotine na leđima alkoholom i posuo belim prahom. Poslušno se okretala u postelji koja je mirisala na čistog, odnegovanog muškarca, nudeći mu bez stida telo, kojim je baratao
Matavulj, Simo - USKOK
Za knezom pristav, Kićun Krcov Zalažanin, gonjaše natovarenu mazgu. Bješe to dobroćudno, poslušno i prikladno momče, od dobre ali siromašne kuće, te ga knez uze u najam, a pažaše ga kao da mu je rod.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
likova tog dečjeg sna o sreći, sporazumeva s konjem o veličini i vrsti samara koji treba da izradi: Ded se poslušno diže i dovodi okretna konjička.
Milićević, Vuk - Bespuće
ova nesvjesna, mirna, tiha bijeda koja se osjećala u ovoj kući, bi jeda pred kojom su svi sagibali vratove, poslušno i pokorno, bez pomisli da imaju pravo da se bune.
A pred njima, u krvi koja se sa glave scijedila na košulju, s rukama u tvrdim lisičinama, poslušno, oborene glave, korača seljak.
oca nije bilo kod kuće, mati, u jutarnjem ruhu sjedi na divanu uplakana i naslonjena na lakat; — onda bi Irena poslušno sjela u koji ćošak, osjećala nešto teško, i umarala se plačući, i odlazila kod tetke da ruča.
Sremac, Stevan - PROZA
Za svakim stolom po jedan. Piju svaki sólo, pa izgledaju kao bolesnici u kakvom banjskom parku koji piju i poslušno izdržavaju lekarem propisanu im dijetu. Svi ćute i slabo se jedan s drugim razgovaraju.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Kako šta mi treba! — diže glavu Petrak. Samar mu pravim, a ti ...Daj ga dovedi, vjere ti. Djed se poslušno diže i dovodi okretna konjička.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Iako su sa sumnjom pratili ceo današnji rad, vojnici poslušno zapregoše bateriju i lagano priđosmo mostu... Inženjerci su pripremali poslednji raspon.
Odelo se pocepalo. I ta vojska, odevena u rite, poslušno je gazila blato, legala u vodu i hranila se sama od onoga što su meštani ostavljali.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
srp., kako se to ponekad radi, nego baš otegao celom širinom. Ljubica pognu glavu, pa veoma poslušno i usrdno uze pero i potpisa kako joj je rečeno. — Šta kaže? zapita Gojko šapćući, kad mu Stojan predade hartiju.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
A to je bar lako u našoj zemlji. I, što je glavno, svet se na to toliko navikao da čak, iako je sve ropski poslušno, sa čuđenjem raspituju: „Šta? Zar još nema nikakve zavere?
Niko živ neće u opoziciju! To se dale ne može trpeti. Sve same pristalice uz vladu i vlasti, sve poslušno, sve mirno, pa To tako iz dana u dan, da se već čoveku zgadi i na tu poslušnost. „To je divan i obrazovan narod!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— oseče se on i pogleda me nekako poprečke. Ne znam šta sam tada mislio, ali se i sad sećam kako se poslušno i uslužno okretoh, kao da me ta naredba čini srećnim. — Kako, moliću... to jest čijeg konja želite? — stadoh da mucam.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Hoću sad da te čujem. Hajde! Što ćutiš? Đorđe se spusti na slamu. Pas mu leže između nogu, poslušno trpeći milovanje po vratu i gužvanje dugih, klempavih ušiju. — Svi ste se pogojili... Marš, životinjo pseća!
— Ja sam o tebi bole mislio — ustade od prostog stola zastrtog novinama. — Vidim ono dete, ćutljivo i poslušno. Onog vrednog dečaka sa živim očima...
Odsad ćuja da ga čuvam. Kod mene će da spava. Đorđe poslušno, uplašeno iziđe iz sobe. Nikad pre nije video Aćima da grli njegovog sina.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Tako je nemir opet gonio Rigu od Fere na delovanje a Riga mu se, poslušno, predavao. Delovao je, ali ovog puta sporo, promišljeno, gotovo neprimetno a posledice tog delovanja, ona mreža koju je
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
U isti mah, munjeviti pogled, sav od one gladi, dočepa je i zakova, pa se od toga njene slabe ruke poslušno opustiše. Videlo se jasno da će mu se još sutra podati.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
baš ga ne bih mogao pogledati, a već posle... lako ćemo...« — pomisli Đurica i poslušno, pognute glave, iziđe u hodnik, gde ga dočeka drugi pandur i odvede pravo u kancelariju.
Seti se da ne sme puštati iz očiju nijednog od ovih, što sad ovako mirno i poslušno sede. Samo bi jedan mig bio dovoljan, pa da se odmah promene uloge... — Kako ćemo sad, kad nijedan ne znamo čitati?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ali jasnu preglednost imaćete tek sa objavnice. Šta me snađe — mislio sam. Kao neko poslušno đače išao sam za komandirom, tešeći se da je i njemu, valjda, život mio kao i meni.
Išao sam poslušno za njim. Sledovao sam mu sa punim poverenjem. Na njegovom licu ocrtavala se dobrodušnost, a po svetlim i pronicljivim
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Naterao je sirotog Makarije da srče odvratnu žućkastu vodurinu, uz to još vrelu, i to je ovaj poslušno kao malo dete radio, uprkos gađenju koje nije mogao da sakrije.
Odabrao sam stare vojnike: Ratka Čigru, Miliju Vugu, Kusturu, Petra Mrsa i Mrkojla Pioguza. Gledao sam ih dok poslušno sedlaju konje, pripasuju oružje, uzjahuju i izlaze na kapiju.
“ Znam koga si poslao u svinje. Naše susetke apište. Rekao si im: „Idite!“ i one su poslušno otišle, pa ako su bile male izabrale su prasad i nazimad. Ušle u njih.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Po tim svojim elipsastim putanjama kreću se planete pokoravajući se Keplerovim zakonima veoma poslušno. Svaka planeta opisuje svojim središtem po vasioni svoju elipsu pravilnije i tačnije nego što ju je maločas moja
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Za svoju sreću, Koda je bila retko mirno, poslušno, uviđavno, reklo bi se čak i blagorodno dete. Ipak, u školu i ka drugaricama svojim bežala je kao u izbavljenje.
a Mija je dobro i poslušno dete!... šta je ovo, ljudi, braćo, ljudi, ljudi!... Vratiše se tri stara čoveka u kuće, i ulice su opet sasvim puste.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Žene plaču. Deca teraju stoku I viču za njom. Svi napuštaju poslušno svoja ognjišta, kao da im neka bujica preti poplavom. I sav taj narod izlazi na glavni put.
Stajali su bledi i ukočeni, očekujući našu poslednju reč. Oni imaju vere u nas. Oni su poslušno stavili svoje živote u naše ruke. Trebalo je reći samo jednu reč, da napuste materijal, i mi smo svi spaseni.