Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Srednji vozar je dremao, a rudni, Krsta, težak i glomazan kao „Eksilo“ na kome je jahao, neprestano se žalio što nije poslužilac, te da i on skrene sa puta u poneku kuću.
Posmatrajući sa visine konja, videlo se kako vojnici nešto sklanjaju s puta. Jedan poslužilac prvoga topa beše zaostao i brisao ruke o travu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Komandir je jahao duž baterije, pitajući da li su svi ljudi stigli. Čujem gde neko pozadi reče da je jedan poslužilac ispao. Sigurno je to onaj koga preskočih na putu.
Oni poslužilac doda granatu i turi je u čeljusti cijevi. A ona’ nišandžija tad zatvori pa povuče za ručicu, a ručica poćera pijevca, a
— Eh, da hoće još samo ovako da „ni prezentiraju zemlju“ — kaže jedan poslužilac. Začu se opet onaj stari uzvik: — Primi!... Kod konja! — Ama oni samo „vrancuski“ govore! — dobacuju poslužioci.
— Sad smo opet vojska! — govorio je ponosno jedan poslužilac. Polje je oživelo od rada. Na jednoj strani se izvodila obuka jahanja, na drugoj mazgovoci brdskog puka manevrovali,
Vozari bez moga naređenja okretoše po jednom uskom putu. Top se nakrete. Jedan poslužilac ispade. Mi se sručismo kod baterije. Komandir je već okrenuo cevi topova unazad, u pravcu odakle dopire puščana paljba..