Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Burgvahe je izveštena, posle pretresa kod Kopše, da se pomenuti oficir nalazi pod zaštitom rosijskog posola u Beču i da je otpušten iz vojske. Papiri su mu u redu. Pavle se, zaista, bio odelio, od svojih saputnika, u Švehatu.
Isakovič je grmeo, pri samoj pomisli da se krije u kući jedne lorfe, a molio je samo da ga odvedu do zgrade rosijskog posola. Pa nek bude, šta bude. On je gotov da umre, ako ga Rosija napusti.
Niko ga ne sme ni prstom taći. On se sad nalazi pod zaštitom imperatrice Elisavete i rosijskog posola u austrijskoj prestonici. Uostalom, Agagijanijan ima naređenje da kapetana prati, i da ga ne gubi iz vida.
su, u to vreme, stanovali u Engelbirti, očekujući pašport za odselenije u Rosiju, audijencija Isakoviča, kod rosijskog posola, izazvala je svatovsko raspoloženje.
Posle odlaska serbske majke, grofa Bestuševa, iz Beča, prvi prijem kod novog, rosijskog, posola prepričavao se, u Engelbirti, kao prvi zračak nade, posle Kosova. Zrak Sunca kroz rešetke zatvora.
za pare, i lepa obećanja, i žensku, nove, brze, podatke, od popa Mikaila, o Črnogorcima, i nekom oficiru, rosijskog, posola, koji odlazi Črnogorcima. Zadatak mu je da vrbuje puškonoše za Rosiju i da ih transferira, u Kijev.
Klajnšteter, kaže Šram – koga dobro zna – tvrdi, u poverenju, da je taj oficir u službi rosijskog posola i poslat iz Beča.
U Vitkovičevoj kući bio je nešto čuo i o Petrogradu. Vitkovička je spominjala nekog posola, Pijedmonta, koji se zvao grof de Bernis (Vitkovička je to izgovarala kao da je „de Drniš“).
On je, u Vijeni, otkrio i otpremio u Rosiju, transport rođaka vladike Vasilija, prema naređenju rosijskog posola, grofa Kajzerlinga. A molio je da bude izvešten, ako se nađe Joka Stana Drekova – neka njegova, daljna, rođaka.