Jakšić, Đura - PROZA
Kad je bilo pola noći, naši u kući već su davno pospali, u celome selu nigde jednoga glaska da čuješ. Živko osedla i moga i svoga konja, vežemo ih, onako osedlane, za jedno
A, ovamo su jedna krv i jedno mleko!... U kući Nikole Belića svi su pospali, al’ onaj mladi Gružanin ne spava. Šta čeka on?...
Možda nisu ni pospali? Ha! Ha!... Stojna zacelo nije zaspala!... Ta tu je ona divota iz Gruže, tu je njen Milan!... I on se u muci grohotom
Dučić, Jovan - PESME
Miris jasmina mešao se sa ljubičastom svetlosti noći u kojoj je spavao mrtvi sin Božji. Vojnici su bili pospali. Njihovo oružje i šlemovi svetlili su oko groba.
Radičević, Branko - PESME
Gluvo doba — svud je veće tavno — Dogoreli ognji već odavno. Kraj ognjišta svud junaci pali, De su pali, onde i pospali, Taj na leđi, onaj porebarke, Zagrlili one duge šarke; Tako drugan kraj druga počiva, Pa o plenu junačkome sniva.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Vazduh hladan i oštar. Ljudi se pribijaju jedan uz drugog i zdrhtavaju se. Mnogi su pospali, pa se od hladnoće zgurili. Neki u snu pruža ruku i pipa po travi, tražeći guber da navuče na sebe: misli da je kod
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
ono iz štala na mahove ujedanje konja međ sobom, njihova cika, i oni, iz kuće i do prozora, na zemlji, poređani, od umora pospali njegovi seljaci sa licima, okrenutim ka mesečini, i sam on tamo, u velikoj sobi, osvetljen svećama sa prekrštenim rukama,
Pandurović, Sima - PESME
modri, Ukazuju se život i strahota; I gledaju me dusi neki bodri U noći sumnje, za koju ne marim, Davnašnje žudi i pospali snovi, U trulež trošni pretvoreni davno.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Jednom kleknuo na prostiraču, sklopio ruke, pa stade da klanja, a sve uzdiše i nešto mrmoli. Svi pospali, a ja ga virim ispod bijelja. Skočih, legoh ga i pokrih, a on se ne probudi.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad su već bili na neki dio puta, zovne on njega notnjo, kad su svi pospali, da iziđe na kuvijertu da se s njim nešto dogovori.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
ono iz štala na mahove ujedanje konja međ sobom, njihova cika, i oni, iza kuće i do prozora, na zemlji, poređani, od umora pospali njegovi seljaci sa licima okrenutim ka mesečini [. . . ]“.
Krakov, Stanislav - KRILA
No niko nije čuo eksploziju bombi. Nastala je ponovo nad gradom tišina. Probuđeni su ponovo pospali. Samo je u lekarskoj vili svetleo jedan prozor. Bio je još budan, i čuo kako tiho škripi pesak u parku.