Jakšić, Đura - PROZA
Skotovi!...“ Ona baba što je preda mnom stajala, kad su joj usuli ono malo čorbe, posrnu, sirota, te joj se sva čorba iz lončića prosu...
— znate, svi kulturtregeri nose cilindar — ali kad ga je hteo podići da ga opet na svoju civilizovanu glavu natuče, posrnu jedanput, drugi put, pa, kao ono ranjen vitez, stropošta se na zemlju; pa onda, onako sasvim riterski, poviče: „Es lebe
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ama jesam li ja budala? — pitah se. Kud sam zagazio? Dođosmo pred našu kuću i ćutećki prođosmo je. Ona se okliznu i posrnu malo, ja je uhvatih za mišicu: — Gospođice, molim vas, uzmite me pod ruku, ovde je klizavo.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
u onom trenutku kad se spotičući o lešinu dočepao kapije i okrenuo se, u sred gromovske eksplozije, onaj visoki toranj posrnu pa se sa svim klatnima, zvonima, kubetom i krstom sruči u prašini na suprotnu stranu onamo gde se nalazila kapela.
Teodosije - ŽITIJA
Starac od Sjaja njegova uplašen posrnu da padne, ali ga on podiže i reče: „Ne plaši se od mene. Ja sam Mihailo, arhistratig sila gospodnji, i gle, pošto si
I kopljem gurnyt, svesveti moj unazad posrnu, i uplašen reče: „Gospode, pomozi mi! Smiluj mi se, Gospode, nemoćan sam, i duša moja veoma se zbunila!
Matavulj, Simo - USKOK
Vladika ga samo pogleda i malo diže ruku, a na to moj ti Mrmonja zakovrnu, posrnu, te da ga sâm vladika ne prihvati, pružio bi se na tle kao svijeća! — „Što ti bi, gospodine?“ pita ga Sveti.
Radičević, Branko - PESME
E je taka plena zadobio, Skače, uče, vrti se i kreće, Ali učas evo loše sreće: Preko jera nekakvog posrnu, Pade nice o zemljicu crnu, Pruži ruke da se ne ubije, A da glavu divnu ne razbije, Pa upusti one muze bele, A ove
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Dom! — viknu on potmulo i gurnu te tako silno da ti posrnu prigrlivši dete i umalo što ne pade. — Dom! Nemaš li kuću, nego kod onu staru vešticu si?... A, a?...
Kostić, Laza - PESME
Upisaće se na drvetu tom: Ko za svog veka ne posrnu hrom, pohramaće za njime vekovi. Vekovito je drvo štaka ta, al' još to drvo, još to nije Vuk.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Šta nisam tada mislila, o Bože!... A on, jadnik, najedared klonu... posrnu i htede pasti. Ja pretrnuh od straha... odjednom se sledih, uzeh ga kao malo dete i dovedoh kući.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Ko je? Ko je? — ču kako ovaj viče trčeći i zaklanjajući sveću, da mu se ne ugasi. Ali brzo posrnu i kao bez duše istrča ovamo ka kapiji, kad ču gazdino kao uvek kratko i nabusito: — Ja!
Pošto posrnu, da joj se ruke dotakoše poda, brzo se ispravi i poče, ustrašena, a nikako ne verujući sve to, kao u groznici, očima
I zaista ne posrnu, pokaza se kako treba. Oko ponoći, kada Magda kao bez duše dotrča k njoj i javi: — Idu mladoženjini!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Činilo mu se da će mu se vodeni zidovi istoga trena spojiti iznad glave, ali ne posrnu, ne okrete se, i stiže do kraja staze.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Stanka vrisnu i posrnu, ali je Đurica prihvati jednom rukom, a iz druge baci pušku, istrže revolver iza pojasa i pruži na Marka.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Prva rečenica, dakle ona od koje i započinje čitanje, glasi: „Četvrte godine svoga vezirovanja posrnu veliki vezir Jusuf, i kao žrtva jedne opasne intrige pade iznenada u nemilost“.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Rudonja nasrnu svom silom. — Podu'vati ga, Jabo! — viknu Lujo, kao izvan sebe. Jablan, stari, lukavi mejdandžija, posrnu kao đoja na desno koleno prednje noge, pa poduhvati Rudonju ispod vrata. — Ne dajte, ljudi, nagrdi vola!
Nastasijević, Momčilo - PESME
Otkud mi stiže spas? Sa nebesa, od Tvorca što me prati, Sad i na vjeki vjekova. Hod ne posrnu tvoj: gredi, ne boj se. Bog čuva tvoj hod, odozgo bdi, Stražar on večno budan, Večni naš Bog ne spi.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Niko nju ne vide da ona, otkako umre otac Mladenov, pa ni prilikom same smrti, pratnje, posrnu, izgubi se. Još manje da, kao svaka mati za sinom, pa još jedincem, klonu, pade, od bola leže u postelju i bar začas
— Znaš Aribegovu vodenicu, čivluk? Ona se trže i čisto uplašeno upita: — Znam, pa? — Naš je! Ona posrnu. Papuča joj odlete s nogu. Čisto padajući nasloni se na nj, i, prvi put, uze ga za ruku i poče je ljubiti.
već gazda-Mladena, i od svih njih koje je toliko godina ona čuvala, držala, ne davala da pogreše, izgube se, osiromaše, posrnu. I opet se po kući razastre i zacari miris tamjana, sveća, kandila.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ima ih koji se dočekaju snažno i čvrsto, ima ih koji poklecnu na jednu ili na obe noge, ima ih koji posrnu, ali je najčešći slučaj da se dočekaju onim delom tela koji je propisan za sedenje.
Šantić, Aleksa - PESME
Kao kip moma stoji. A kleči vitez plavi. Moma se u beg dade — Iz česte div se javi. U krvi posrnu vitez, S klecanjem kući div miče.'' Kad ja sahranjen budem, Tad je kraj ove priče.