Jakšić, Đura - PROZA
Siroto dete!... Eno pade!... Milisav je posrnuo, i da ga nije Laza birov prihvatio, bi pao onesvešćen na zemlju; i tek se onda povratio, kad ga malo poprskaše hladnom
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Činilo mu se neverica: on nije bio uveren da je Stanko pao!... I opet napreže misao da ga seti celog događaja!... — Posrnuo je... posrnuo je... to sam video!.., A ja sam gađao u glavu... usred glave!... A kad je posrnuo, onda je i pao!...
I opet napreže misao da ga seti celog događaja!... — Posrnuo je... posrnuo je... to sam video!.., A ja sam gađao u glavu... usred glave!... A kad je posrnuo, onda je i pao!...
— Posrnuo je... posrnuo je... to sam video!.., A ja sam gađao u glavu... usred glave!... A kad je posrnuo, onda je i pao!... Nije mu glava od kamena, pao je!... Jeste, pao je!... I on uveravaše sebe da je pao...
Ja sam mislio da će mi šara zarđati!... Već su bili kod Bezdana. Stanko baci pogled na ono mesto gde je posrnuo kad je Lazar na njega pucao. Ceo događaj izide mu pred oči; srce mu zaigra od žudnje za osvetom...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
mu je usna malo visila, a gornja je malo uzdignuta, te se vide bijeli kao snijeg zubi, malo iskrivljeni kao plot koji je posrnuo. Lice mu je poblijedo, al' ne mršavo, a velike smeđe oči dopola zatvorene, žmire i uvijek gledaju na stranu.
Tumanov mi priča da je se odmah za mnom i Maks izvukao, da je s njega kapao znoj, da je zapeo za stolicu i posrnuo na Anu, a ona ciknula i pobegla. Posle su i on i Popesku došli meni i radovali se celom „sraženiju”.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
U ćitapu ne piše jednako za dva brata jednoimenjaka². Pred Bečom je Burak posrnuo, obrnuše kola niza stranu. Ne trebuje carstvo neljudima, nâko da se pred svijetom ruže.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
rana u kuku, ona rana koju je zadobio u godini velikog poraza, 1813, i koju je, izgleda uzaludno, lečio u Beču. Posrnuo je, noga ga više nije slušala. Mogao je da ostane u Beču, ali čemu?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ono dvoje djece što se pred kućom igra požuri za njom. Na najvišoj ravnici ustavi se i sjede pod stari, posrnuo morski bor što odavna prkosi vremenu i čije grane, svinute od udara vjetra, okupljaju se od strane zatišja.
Gledam je prislonjenu uz bor—samac, na udaru vjetra, raskidanih grana, posrnuo, — a pred njom, na vrućemu žalu, ribareva djeca, progorjela kao zemlja od sunca, skaču i usrću u valove; — i sve je
Krakov, Stanislav - KRILA
Reči se otegle kao i telo. Pokušao je da se digne i nazdravi metalnom čašom punom penušavog vina. Posrnuo je na malu klupu, i šampanjac se prolio po neotesanoj dasci stola. — Ćutite, gospodine majore, čuće vas vojnici.
Ćipiko, Ivo - Pauci
U očevoj kući našao je Cirila; i njegov otac bijaše s imanjem posrnuo, zadužio se u oca mu, pa, ne mogavši ga namiriti otplaćivaše dug sinovljevim najmom; i Cirilova sestra Kate dolazijaše
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Treći je s podignutom sekirom tražio od domaćina sav novac i nakit. Gos-Toša se zaneo, pa došao k sebi, pa opet posrnuo i seo. Gospa Nola se prva sabrala.
On, taj Bogdanović, možda i znate, kao posrnuo bio malo u imanju, prodao kuću, pustio bradu, i onda, odjedared umro. Dimitrijevićeva udovica je tad namislila da dva
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Evo ima sto i šeset leta kako sam se s tobom sastanuo, još mi nigda posrnuo nisi, a danas mi poče posrtati, posrtati i suze roniti: neka bog zna, dobro biti neće!