Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I on se vukao i posrtao kao prebijen. Sve beše neodređeno i zbunjeno u mislima njegovim. On još nije mogao ni pojmiti, a toli razmišljati o
Babo se sad i sam naljutio... Jako i da mu Miloš ponudi devojku, on bi mu pljunuo u oči... I on jurnu Turčinu. Posrtao je i klizao po onoj reskaljanoj zemlji. Nije znao gde glavom udara...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
čujmo... čujmo... čujmo... milioni gladnoga naroda... čujmo... čujmo... čujmo!...“ Onda on potrča, pa se klizao, posrtao, preturao, opet se podizao i trčao. I sve tako do onoga stana na Dunavu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Varošica je, najzad, likovala nad slavnim čovekom iz velikog grada. Svako je mogao da upre prstom u njega, dok je posrtao prema hotelu, i da kaže svojoj porodici: »Eto vam, to su navodno ti veliki ljudi!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Evo po ovoj istoj vodi sam gazio. Strašna pomrčina je bila oko nas, svaki čas sam klizao i posrtao, iako sam stavio čarape preko cipela. Ženu sam ostavio kao ludu u kući.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Nigde žive duše. Žurim napred i klizam se po kaljavom putu, to levo, to desno. Posrtao sam, padao, i najzad zalutao. Lutao sam tako, bog sveti zna kuda, a noć nije bila kratka, obična noć, već kao nekakva
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I ma da su drugi pomagali, pridržavali Marka za ramena i glavu, koja mu se klimatala, Arsa je ipak toliko klecao i posrtao. Ipak izdrža. Sam ga unese, položi po podu, preko belog čaršava i namesti mu glavu na jastuk.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zato što ih je žuljila moja grba, zato što sam bio nejačak da ih nosim, što sam posrtao i sapinjao se, kašljao i stenjao. Da su oni kojim slučajem izgubili opkladu, a svakako bi je izgubili da tebe nije bilo,
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Bled i zbunjen posrtao je među ljudima, dok ne uspravi glavu i reče: — Moja će biti Zlatokosa! Rekao je to samo jednom, ali glas ljudskome