Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
“ Pratimo katkad voz do stanice u Beč, gde skidam traku i postajem, kao toliki drugi, anonimni oficir u Beču. Kažem da idem ujaku a da ću idući voz pregledati sutra, pri povratku.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Tesni mi zidovi uži nego pluća. U glavi mi gori ludi tovar pruća Što se bolno grči za kišom i pljuskom. Postajem pustinja bez hlada i hrane. Gle: iz mene beže i kuljaju znanci.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
se nije imalo kud i ja sam morao otpočeti ovaj novi život, svestan da nisam onde gde je moje pravo mesto, da sve više postajem rastrojen, pobrkan i zbunjen i da mi ostaje još jedina nada: da se oženim što je moguće pre i živim, posle toga, po
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Odbacivao sam od sebe sve, svlačio se do gole kože, kao brodolomac pred skok u valove. Vjerovao sam da tako postajem cjelokupniji; više svoj, više ja.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
• Šta dalje? Brzo promiču godine i na leđima mi je sve veći teret zamora, pa postajem pomalo sujeveran: neću reći kud ću krenuti da me na putu ne bi sačekao urok dok uročica pokraj puta spava.
Miljković, Branko - PESME
Nestajem bdijem postajem glas i vreme Cvet veći od noći prazni talas bez uspomene Zvezde koje se nad glavom mojom pale Kojima zamenih vid i ime
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Strah lagano nestaje. Sa svakim pedljom dalje od podnožja postajem sve ravnodušniji. I ako se otisnem, pa šta? Šake mi više nisu u grču.
Petrović, Rastko - PESME
šta se na svetu dogodilo - mora naići (izgleda da sam se samo uzbuđivao pri neizvesnosti da li je opasnost tu ili ne) postajem potpuno smiren; jer odjednom imam tako isto jaku senzaciju kao što je jaka samosvest, da taj događaj mora i proći, i
Šantić, Aleksa - PESME
I njihovu kobnu pjesmu: tika-taka Ja slušam, i srce sve udara tiše; I ja vidim jasno: sve više i više Da postajem samo crne zemlje šaka. 1908. POGREB Povija se žito.
Ja ljubim tebe i grlim jako, A ti sva nema n ledna! Ja jecam, drhtim, pa i sam tako Postajem lešina jedna. Ustaju mrtvi, gluho ih doba Zove; na igru svi hrle; Mi ostajemo pod svodom groba, I tvoje ruke me