Jakšić, Đura - PROZA
suze su govorile... Već se smrkavalo, kad se tetka od prozora diže da promeni mesto. Uze stolicu, metu je do očeve postelje, naže glavu na njegov jastuk i tiho jecaše: „Sad nemam nikoga, Grlice moja! On je umro...
Tako smo proživeli skoro nedelju dana... Sirota tetka već nije mogla iz postelje ustajati; beše mirna, tiha, jedva si joj disanje čuo, a izgledala je kao sveci što ih po crkvama viđamo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Hoćeš prileći malo? - pita ga popa. — Hoću - veli on. Popa ga povede do svoje postelje, pa mu reče da legne. On je spavao prilično, a kad se probudi, on sasvim mirno priđe popinoj ruci i reče: — Hvala
A ono u vatri, bunca i ne razbira se. Tri dana i tri noći nisu ni Aleksa ni Petra odmakli od postelje. Četvrtog jutra dete bogu dušu. Jedva dišuće, kao mišić. — Da zovnemo popu da mu čita molitvu — reče Petra.
— E sad je moj! — reče Ivan strašnim glasom. — Sad mi neće pobeći. I pođe. Ali Lazar skoči iz postelje, pa ga uhvati za ramena. — Ne idi!... — N... ne idi!... Ubiće te! — Mene? Jok! — Ne idi!... Mal̓ mene ne ubi!!...
Poiska malo vina i doneše mu. — Možeš li se pridići? — Mogu, popo, mogu! — reče Aleksa i diže se s postelje. Popa skide kapu, uze epitrahilj, prekrsti se, celiva i metnu na se; zatim otvori knjigu i poče čitati.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Moja mati klonu kraj kovčega i obnesvesti se. Sestra vrisnu. Ja skočih iz postelje. I Đokica skoči. Sedosmo dole na patos kraj nje; ljubismo je u ruku: „Nano, nano!
Udariše nekaki bolovi u krsta i sve se u klupče savija. Sjedi pop kraj postelje i ne odmiče se. Šapće samo molitve, a popadija slabo se i razbira. Ječi samo i moli se bogu da je primi.
Onda desnom nogom da lupim o pod: dixi!21 і da se naslađavam svojom nepokolebljivom odlukom. Nisam skočio iz postelje, jer mi je soba bila hladna, a, posle, morao bih bar na jednu nogu obući cipelu kojom bih lupio o pod.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
treba da imaju prizrenja prema poštovanom domaćinu koji se celoga toga dana truckao u kolima, pa mu sad treba tople postelje i ukrepitelna sna. Na to niko nije imao šta da primeti, i svi se krenuše pored sveg zaustavljanja gđa-Sidinog.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
pocupkivanje, udaranje kolenima o pod, zemlju — toliko je, da kad bi drugi tako što uradio, nedelju dana ne bi se digao iz postelje, a njega ni znoj ne probije. Pa kad i mrak, noć padne, ni tada se ne umara ni smiruje.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Nikad docnije Jurišić se nije mogao opomenuti: kako se našao pored one užasne postelje, u kojoj se jedva primećivalo ono suvo, tanko i vrelo telo i kad je ugledao ono mršavo, izbolovano i zemljasto lice, sa
Afrika
Mladi čovek skače sa postelje i ljubazno nam pokazuje put. Mi mislimo još uvek da je to jedan od naših trkača pus–pusa, i hoćemo da ga silom
Moram da iziđem na slobodno zemljište, da bih zaključio da kiše niti ima, niti je bilo. Kraj moje postelje, gušter, koga sam noćas pre no što ću zaspati oterao iz moje vreće za spavanje, leži mrtav sklopljenih očiju.
Odvodi nas u kolibu, na drugom kraju dvorišta, gde ći biti naš stan i gde nam momci odmah rasklapaju postelje, stolove, stolice, komarnike.
Na moje posredovanja, ostavljamo je gde je, a mi naše postelje razvijamo po verandama. Kuvari nam spremaju izvrsnu večeru sa vinom i sodom.
Dok sluge razapinju postelje i komarnike, rasklapaju stolove i stolice, mebliraju pokretnom civilizacijom, za jedno veče samo, ovu golu okruglu
U našoj je takođe toliko prašine, mahovine, insekata, mrtvih zmija i ugaraka, da boj, pre no što razvije postelje i stolove, mora najpre da je očisti.
N. je mnogo polagao da se ne izgubi nijedan od ta tri dela deranove odeće. Sada kada su postelje bile razvijene, i on sam već u pižami, N.
Đakuljica mu je bila onda vezivana oko vrata i on je sav upakovan uguran ispod postelje gospodara. Crnci skupljeni na ulasku bili su ovim neobično zabavljeni. Smejali su se glasno od sveg srca. N.
Kampman, puste kolibe; noć nad selom. Dok naši crnci razvijaju postelje, dok nam kuvari spremaju večeru, idemo u posetu kralju Pebenjaniju.
To je četrnaest snažnih ljudi koji se skupljaju oko naše kolibe. Polazimo. Ispred nas stvari, kante, postelje, zavežljaji, kujne, lampe protiv oluje, apoteka, koje kao da su dobile vitke, crne, atletske noge da bi se probijale
Šef donese sa sobom dve velike postelje od trske, kokoš, dva kanarisa zapaprenoga piva i masu ljubaznih pitanja za zdravlje naše dece, pasa, goveda itd.
postelje od trske, kokoš, dva kanarisa zapaprenoga piva i masu ljubaznih pitanja za zdravlje naše dece, pasa, goveda itd. Postelje su bile nasred dvorišta, pod samom kupolom nebeskom. Ležeći kao tad, nikada ja nisam video toliko i takvih zvezda.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Na okrečenim, debelim, zidovima bilo je puno paukova. Kod postelje, pak, stajao je par ogromnih jahaćih čizama. Garsuli ljutito pomisli: „Ni raspeća našeg Gospodina Isukrsta nema.
Disao je kao tihi povetarac i pućio usne. Zapalivši sveće na velikom kandelabru, kraj svoje postelje, njegova žena sede na postelju u dugoj, svilenoj, spavaćici, i dugo ga je posmatrala. Morala je da ga budi.
Izvukla je veliki, bakreni sud, ispod postelje i skide košulju, da se pere. Kad je videla da će joj muž ponova da zaspi, ona poče da ga udara, jastukom, i da se
Isakovič je oturi. On je, i zimi i leti, u kući spavao, go. Iza postelje, pod svilenom crvenom zavesom, našao je lavoir.
U istom trenutku, ugleda, pored svoje postelje, i malu sobaricu domaćina, Francl. Bila se trgla i stajala je pred Isakovičem bez reči.
Vide da ima plave oči, i zapamtio je i crni šeput oko vrata, ali joj je okrenuo leđa. Sobarica ga onda upozori da iza postelje ima pajvan, koji treba samo da povuče, ako mu što treba.
U njegovoj familiji nije bilo toga. Niti su sobarice pripremale postelje oficirima. Niti su dotrčavale na zvonca. Dadilja u kući Trifuna ručavala je sa ukućanima i prilikom Pavlovih poseta.
Trže se i vide, kraj postelje, malu sobaricu domaćina, pa nehotice uzviknu, nežno: Francl! Ona, međutim, nije bila ista, kao dan pre, nego bleda,
Plava, bleda, ne reče mu ništa, nego okrete leđa i ode iz sobe. Pavle je tek tad ugledao, kraj svoje postelje, na drugoj strani, Božiča i veterinara di Ronkalija.
Po svom običaju, glavu je, za vreme zagrljaja, puštala da joj visi sa postelje, tako da joj se kosa rasu, po patosu. Šaputala je kao u nekom bezumlju.
Skočivši, gola, kao oparena, ona tad udari šakom kapetana, po očima, a zatim pade, plačući, sa postelje, na pod, ispod prozora. Jecala je glasno i ponavljala da je on krmak, prostak, seljačina.
Tada skoči, sa postelje, snažna, kao neki mladić, koji sa konja silazi, i poče da se oblači, prekidajući i oblačenje, poljupcima.
Teodosije - ŽITIJA
i dajemo ti zajedničke obete: Od začeća deteta od prirodne zakonite ljubavi i od postelje odlučićemo se, i svako za sebe u čistoti tela sve do kraja života sačuvaćemo se.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bos, na hladnoj, vlažnoj zemlji, zaogrnut, onako kako se digao sa postelje, sa velikim, crnim klobukom srebrnih šara i kićanki, što ga beše turio na glavu pri prvom skoku iz sna, on je
Hvataše je za ruku i milovaše je po kosi, sve češće. Podižući je jednom, uplakanu, sa postelje bolesne ćerčice, on je uze ispod pazuha i poljubi, dršćući celim telom.
Kao da je trgovao, nasluti, da je došlo vreme da je kupi. Tako je, na zemljanoj peći, kraj njene postelje, osetio kao da se uznosi na nebo. Ni za trenutak nije se setio brata, ni za trenutak ne iziđoše mu pred oči njena deca.
Velike senke postelje, stola i jednog crnog sanduka za odelo, padale su na vruć zid, kao leti hladovina drveća. U potpunoj tišini i
Gušio se od napora da progovori nešto što bi je dovelo do postelje. Osećao je već kako mu prilazi. Brat, taj brat koji mu se već tri nedelje činio samo jedna hrpa odora, pletenica, čoha
Oznojena i razgolićena, pri tom iznenadnom podizanju tela sa postelje, ona malne ciknu. Razgrnuvši kosu koja joj beše prosula se po licu, ona vide, u potpunoj tami, belinu peći i zastrtog
Tresnuvši glavom o zemljanu peć, kraj postelje, dođe joj da viče, od straha, u taj zid, videvši šta je učinila. Tim pre, što je Aranđel bio te noći tako neiskazano
Ipak su one bile prijatne donekle, ali ova četiri žuta zida, šum reke, senka postelje i peći, bili su užasni u svojoj neprekidnosti, nepomičnosti, skamenjenosti.
prema peći, na jedan zid, padala je siva svetlost poslednjeg, večernjeg osvetljenja, sa reke, i gubila se, iza zavese, kod postelje. Mračan, veliki sanduk njenih haljina dizao se crn sa tla, kao neki visoko zatrpan grob.
Učini joj se da se čaršav, na peći, podiže i da kroz zavesu, kod postelje, duše hladan dah. Zgrčena, razrogačenih očiju, drhćući sva, ona vide kako iz crnog velikog sanduka, u kome su bile
Pogurena, žuta i suva, sama koža i kost, jedva je mogla da učini ona četiri koraka od postelje do prozora sa rešetkama, gde su je nameštali na jastuke.
Iako je sva žuta, ružna, zbabana, njemu bi još uvek bila lepa. Nosio bi je na rukama od postelje do prozora. Voleo je decu, pa bi ljubio decu. Nju bi položio tu, pod nadstrešnicu, u zavetrinu, na sunce.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
¹²⁴ Opasivanje konopcem porodiljine postelje takođe se smatra dobrim zaštitnim sredstvom od zlih bića. Crveni konac ima snažno magijsko zaštitno sredstvo, pa se
u istu svrhu vrši se i magijsko opasivanje konopcem postelje u kojoj leži dete.¹⁵⁰ S obzirom da veštice ne podnose jake mirise, često se odbrana od njih sastoji u sagorevanju
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
poslovnog oklopa sve vreme krio jednog dečaka — sanjalicu, i da ga taj dečak sve češće budi noću, izvlači iz bračne postelje i bosonogog vodi za ruku u kuhinju, gde satima sedi i puši, gledajući sa zebnjom kako je uhvaćen u kavez koji je sam
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Lagali su oni koji su kazivali: „Sve je njeno i Božije, novci su gotovi“, dokle nisu prevarili, pa posle ni čestite postelje. Ajde, kaži, čim su te opravili, šta si donela? ŽENA: A šta si mi ti kupio otkad sam dovedena?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Nidžo, pošto je odbranio njivu kukuruza od jazavaca, dugo posle toga nije imao mirna sna — bio se navikao da skače iz postelje i viče na jazavce — ali deda Rade ovako tumači njegov nemiran san: Vidiš li da si ogriješio dušu, zato ti skačeš noću
Sremac, Stevan - PROZA
Kazao bih: kako je stidna nevesta, rumena zora, pustila već iz bračne postelje svoga dragana — sunce; kako se tamo, u onoj kući, verni a lenji šarov diže iz pozdera; kako ne znam koja baba zeva i
Radičević, Branko - PESME
Spavaj, spavaj, čedo moje!“ Te s' postelje vata svoje. XXI Mati zaspa. Al' ći njena Da l' i ona zaspa, što li? Tio ide noć studena, Je l' joj teška, da je
Samo, brate, Mile nesretnice Nigde zvezde, te baš ni jedine. Ona ide s vojnom do postelje Jeca jadna, roni suze velje: „Dakle, sunce, jošte samo sada, Sada samo pa više nikada!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Rukama pipam oko sebe postelju, a ona ravna. — Nisi ti spavala! I ja ću da se dignem. — I počnem da ustajem iz postelje. — Ne, ne! Eh, što si bedan! — veli ona blago. Pa da bi me umirila, ostavlja rad i leže sa mnom.
k meni, otkrivaš me, podvijaš tvoje koščate, smežurane ruke poda me i, onako golišava, ugrejana snom, dižeš me iz postelje i uzimaš u krilo, ljubeći me među oči: — Ajde, sine, ustani, Božić došao... Ajde, domaćine moj...
Kostić, Laza - PESME
” diže ruke te sa zida, od postelje, sa dohvata, sa veziljska suha zlata nožičice jedne skida: „Divska koso, njivo divna, na tebe sam sada kivna!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Gde ćemo spavati: On mu odgovori: Eto u mene ima tri šćeri, pa spavaju u toj dolje sobi, pa morete i vi namjestiti postelje pa spavati. Tako i učiniše. Dan po dan, iziđe godina.
— Ja nijesam, nego da nije Grbo više nas? — reče žena. Odmah kralj skoči s postelje pa na tavan, te Grbu za vrat. Kralj se malo začudi pa reče: — Tu si, lopove, sad si mi zap'o šaka! — pa s njim dolje.
Jednoga jutra Mujo ustane iz postelje, pa se stane misliti šta će i kako će taj dan provesti, jer ne imađaše u džepu ni cigle pare a ženi i djeci valja
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
lebdim opijen: nesvestan cilja očima listam imenik bilja. Gradino rodna, čuješ li žamor postelje šumne? Lisko širine, s kadulje Tvoje odiše kamfor.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Tu je i obuća. — Izvrsno, gospodine. Ujutru me budi grdna larma petlova. Iskačem iz postelje kijajući, umivam se i silazim na ulicu. Ostrvo se kupa u prvom rasvetljenju.
Devojčica je bila neprestano u bunilu i vrućici. Treće veče žena se razvika: umire, umire! Skočim iz postelje, vidim: mala stisla zube, prevrnula oči, poplavila; umreće sigurno.
Svi smo mislili da mu nema života. — Bio je bolestan? — Danas se prvi put malo digao iz postelje. Imao je polmonite (zapaljenje); četrdeset i sedam gradi („sic!“).
— U tvoje zdravlje, Pipo. — Hvala, mladi gospodine. — Jesi li umoran, Pipo? — Prilično. Ovo je prvi dan van postelje. — Onda ću ja svakako odmah da pođem. — Ostanite još malo. Sada će naići male.
Vidim da su neki prozori uistinu osvetljeni. Pogađam da su tamo ljudi seli u postelje i prisluškujući vrisak govore šapatom sa ženama. Ali zašto ne pođu da vide šta se događa?
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
kakvim darom; tako, često je satima razgovarao sa mnom, a jedanput, kad sam bila bolesna, nije se micao od moje postelje. To je bio tako dobar i plemenit čovek.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A Gojko posmatraše kako se čiča Stojan previja oko njegove postelje, kako je lepo razredio meko mirišljavo seno, prostro preko njega ponjavu, pa sad tapka rukama ozgo i gleda neće li se
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Gospodo, ovu čašu onima što su ležali na tim posteljama, što nisu bile čiste kao postelje naše, bračne. Ovu čašu onima što su se previjali na tim posteljama, od muka.
Čašu za onu mračnu gomilu oko postelje najkužnijeg druga mog. On mi je bio pesmovođa, banaćanski, bećarski. Ja pijem u slavu smeha Banaćana, što je ponosniji
Mati mu je bila umrla i komšije njegove behu je sahranili. Neko mu je pokrao nameštaj, kod kuće. Ni postelje, veli, nemam! A kad ga upitah kako je putovao, on mi reče: „Preko Japana i Engleske, gde su me uhapsili.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Dužnost je dobrog i rodoljubivog građanina da se ujutru digne iz postelje. — Vrlo lepo, to je prva dužnost. Ima li još koja? — Ima još. — Koje su? — Da se građanin obuče, umije i doručkuje!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
mamo!... ubiće me tata!... Oboje kao po komandi, pojuriše k detetu koje se već u pola diglo s postelje, pa ih gleda jadnim preplašenim očima... Majka mu prigrli glavu, a otac stade da mu ljubi nožice.
Žali se kako je kod njegove kuće nevolja: žena mu već dve godine ne ustaje s bolesničke postelje... Muči se čovek, šta će!... Lepo je tešio moju ženu, milovao moju dečicu i dao im šaku oraja...
Je li moguće! ?... Života, života hoću!... Skočih s postelje, obukoh se i odoh lekaru... I evo me. Ko je mislio da ću se posle onolikih jučerašnjih muka danas ovako veseo vraćati
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Možda se spanđao sa noćnim morama? Carinici ga drže na Carini? Izgubio se u čarnim gorama? Ili je već tu, kraj postelje vrele (Ne baš u crkvi, nego u priprati)? Noge ga žude i ruke ga žele Al glava neće da ga prihvati!
Da sedi pored postelje kad mu se unuk razboli, Kad ozdravi — u reci da ga okupa. Pored toga, on ima da dozvoli Unuku da mu brkove počupa.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
kuće sa navučenom modrom hartijom nad oči, bojeći se sunčanice, i večito raspasan, iznegovan, kao da se tek sada iz postelje digao.
Posle, dok bi mati nameštala gore postelje, otac bi ostajao da pijući leškari. A često, isprva tiho, za sebe, docnije jače i glasno, počeo bi da peva.
U jutru nalazila bi se daleko od materine postelje i sa zagrljenim jastukom a sva oznojena. Danju, krijući se i od matere i od svakoga ko bi došao, ceo bi dan presedela
ma da je bila uverena kako se neće udati, ipak, ipak svi su se ti snovi stapali u snevanje bračne sreće, bračne sobe, postelje, nameštaja... I taj san jedan isti: u velikoj, raskošnoj sobi, punoj izukrštane raznobojne svetlosti.
Sada, odozgo, iz soba, još nije bila ni sišla ovamo. I kada Sofka tobož poslom, ode kod nje gore, vide je kako više postelje na jastuku sedi. Još ne obučena, samo sa kolijom na leđima, i u spavaćoj anteriji bez bošče.
I ona, tada prvi put, ne izišla za njim, da ga isprati, osvetli mu put, nego skamenjena, gola, samo u anteriji, više postelje ostala, te je Sofka onakvu i zatekla.
Sofka se diže iz postelje. Groznica je uhvati. Danju ništa za sebe ne bi znala. Noću bi se rasvešćavala. Videla bi kako joj više postelje, u
Groznica je uhvati. Danju ništa za sebe ne bi znala. Noću bi se rasvešćavala. Videla bi kako joj više postelje, u strani, gori jednako sveća u onom poprskanom čiraku, do sveće stoji tepsija sa jelom, što bi svekrva danju, dok bi
Na kraju postelje, ispod njenih nogu, na goloj asuri, uvek bi ležao Tomča, muž joj, upola svučen, savijen i zaspao. Sofka bi se dizala.
Ispod plećaka i kukova već ne oseća kroz dušek tvrdu zemlju, nego od svoje gojnosti tone u mekoti i toploti postelje. Kad god tako ležeći slučajno pokrene noge i to cele, čak iz kukova, odmah bi osetila kako joj se dodiruju i spajaju
u svekrvinu sobu, tamo bi nju zaticala, kako ova sva preplašena, utučena preživelim strahom od noćašnjice, ne može iz postelje da se digne. I čim vidi Sofku povezane glave, čela, i sa modricama, ona kao kiša plačući, govori joj: — Čedo, Sofke!
već ulubljenoj, sasvim prilepljenoj oko vrata, slepoočnjača i potiljka, videlo se da leži i spava tako obučena, i to više postelje, u kutu, na jastuku.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Čupav kao vještica). 2 Pripovijeda se u Srijemu kako je nekakav čovjek, viđevši iz postelje kako mu je iz kuće vještica odletjela, našao njezin lonac s masti, pa se njome namazao i, rekavši onako kao i ona,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad ga nađe da se digao iz postelje i onako gola đe sjedi, začudi se pak mu reče: „Tako li se služi?“ A on mu odgovori: „Gospodine!
Sveti Sava - SABRANA DELA
Zapovedamo, dakle, da se izabere bolesnima ćelija koja je po izgledu dobro uspela bolnica. I postelje postaviti bolesnima za ležanje i odmor, i rabotnika im dati kako bi im pomagao u svemu.
Ovo, pak, da im se daje na godinu: rasa, kožuh, postelje dovoljno, i klašnje, mantija ukoliko se kome razdere, za obuću po pedeset belih novčića.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
I tako stigoše u manastir četvrtoga dana u mrak. Mladi fra-Brne otide pravo ka stricu, te kleče i isplaka se kraj postelje, pa otide ka fra-Dumu, pa Duvalu i Blitvaru. Bujas se poljubi s njim kisela lica.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ruke se lome, mlataraju i jure sopstvene senke po ogaravljenom zidu. Klečeći pored postelje, Tola, uplašen i zanemeo, hvata joj ruke, svaljuje je na ležaj, pritiska joj čelo, sve dok se ne smiri, pa se okreće
Ona mu nije uzvraćala. I tako, u plašljivoj i molećivoj nežnosti ostade do zore, koja Simku izvuče iz postelje i bez ijedne reči i iz sobe.
Umri, ali ne daj ludima da se raduju tvojoj sirotinji. Otkad je došao iz apse, nije se digao iz postelje. I tebi će biti lakše da s nesrećom razgovaraš u četiri oka“. Nije razumela, pa je pitala: „A šta Đorđe radi?
završavao, ne gaseći cigaru, stalno mamuran, neispavan, gadljiv na zadah kreča, vlažnu ciglu i sasušen znoj prljave postelje.
Tada, u tim danima, žalio je Simku, svako jutro zagledao je da joj vidi trag postelje u podočnjacima, a video je samo umor od iskidanog sna, tugom je ispraćao uveče kad bi odlazila u svoju sobu, i želeo je.
Ali opet, zavide moj, i kuče bezubo i bezrepo, ti ćeš gristi sise što su godinama svake noći svetlele nad nebom moje postelje, a ja im se molih da padnu u oči i ubiju starost. Tebi će i otac i braća biti sluge.
Debeli, dugi prsti umrljani su belom krvlju, on neće da misli na onu krv kojom je ova noć u sobi iznad njegove postelje zakrvarila detinjim plačem.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ako dobro pamti, onda je tako nekako osećao i tako nekako mislio poslednjih dana marta 1811. godine dok je, iz postelje približene prozoru, gledao u predeo koji mu je bio preostao: u zapušteno tursko groblje, sve u blatu, pod oblacima
Zauzimalo je to groblje prostor sadašnjeg Studentskog trga, a on ga je posmatrao, iz postelje, i pomalo se čudio brzini kojom mu se smandrljao život.
Uselio se u dve sobice Praviteljstvujuščeg sovjeta i, tako, stigao do pete tačke svog putešestvija kroz Beograd. Iz postelje, posmatrao je predeo koji mu je bio preostao: zapušteno tursko groblje, sve u blatu, pod oblacima ka bastim od
Popa, Vasko - KORA
plavet I padaju na jastuke Kuće nam se kriju Iza uskih leđa Šake se hvataju Za nejake oblake Vene nam valjaju mutne Postelje i stolove Izlomljenih kostiju Podne na ruke nam palo I smrknulo se Otvorena raka na licu zemlje Na tvome na mome
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I na njegovom licu ponova se jako ocrtaše duboki tragovi patnje. U tom trenutku, na malom stolu do postelje, zazvoni, pa krkljaše poljski telefon u svojoj kožnoj torbi. Nikola pruži ruku i uze slušalicu: — Alo, jest ja sam.
A više moje glave, u drvetu moje postelje, neumorno, jezivo i neumoljivo, strugao je crv bedne moje nerve. Činilo mi se, pored toga, kako se usred dima voštanih
A njega je sve više rastrzalo uzbuđenje i ne znajući više šta čini on podiže iz postelje i ponese u naručju njeno kao senka lako telo.
Potom, pošto prinese raskošan buket svežeg jorgovana, sede na nisku taburetu pored postelje, uze njenu ruku i ljubljaše je.
on opet otvori oči, i tada vide da nije baš sam, nego da se njegova žena, baš njegova rođena žena, tu pored same mu postelje nalazi.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica ga pogleda začuđeno. »Šta će to sad — pomisli u sebi — da skačem kroz prozor napolje ?« Ali kad ustade s postelje i ugleda kroz onu rupu drugo prozorče, začudi se veoma. — Ene de, odkud ti to?.. E jesi majstor!...
pogleda, strašljivo upravljena u pomrčinu, otvorenih, osušenih i vrelih usana, onako kao što bolesnik u vrućici skače s postelje i beži od kuće. »Za ječam ?... Razdao sam po narodu, tako mi samoga Boga!...
Šta ćeš bolje? — reče on glasno. Stanka zapali sveću, pa sede na pod, po kome behu prostrte neke prljave ponjave. Do te postelje stajaše mala četvrtasta peć, sandučara, dobro zagrejana, od čega sva sobica beše vrela. Đurica stade da se svlači.
Ali Vujo neće!... Ja ću naći sebi ljude, s kojima ću raditi, a vi se delite i radite kako znate — viknu on, skočivši s postelje. Đurica se seti Novičina saveta, pa otpoče blago: — Nemoj, brate, da se ljutiš.
Novica upali sveću i Đurica vide lepo nameštenu sobicu sa dve postelje i minderlukom, a na sredini stoji okrugao zastrven sto, prepunjen jestivom i pićem.
Žena se probudi, za njom i deca... Htedoše da viču, ali ih sam Jovo ućutka. Čuvši glas Jovov, Đurica skoči s postelje i dohvati oružje u ruke... Oslušnu... ne čuje se ništa... Priđe k vratima, sluša...
Na sredini stoji okrugao veliki sto, zastrven čistim, belim platnom (s pandurske postelje), a na njemu polovak šljivove prepečenice, koja igra u stakletu kao kristal.
Savlada ga piće sasvim... Žandarmi se ispreturaše po sobi, neki se dokoturaše do postelje... I Đurica pođe jednoj postelji, ali ga izdadoše noge...
Pomože mu Mitar s jednim pandurom, te ustade, pa ga odvedoše do jedne postelje i namestiše ga da legne. Zanese se i zaspa odmah... ... Šta je ovo ?... Gle, mrak... tamno, tu robno...
« uzvikuje on u sebi, i od neke strašne misli, od neke crne aveti, koja ga peče, studeni, skače sa postelje... Zveket lanaca sumorno odjeknu, a on gleda oko sebe uzvereno, uplašeno... Svi spavaju...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
On mu odgovori: — Eto u mene ima tri šćeri, pa spavaju u toj dolje sobi, pa morete i vi namjestiti postelje pa spavati. Tako i učiniše. Dan po dan, izide godina.
— Ja nijesam, nego da nije Grbo više nas? — reče žena. Odmah kralj skoči s postelje pa na tavan, te Grbu za vrat. Kralj se malo začudi pa reče: — Tu si, lopove, sad si mi zapô šaka! — pa s njim dolje.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Nebo se promeni, Plavo nebo tad se naoblači. Svi stadoše pokriveni tamom Kod postelje, oko njenog gnezda, I disahu u ćutanju samom, Dok na nebu ne izađe zvezda.
O nisi, znam ja; znam da nisi mogla, Ti, rako dobra, crna i duboka, Otići ikad do meke postelje, Uzeti sobom dva zaspala oka, Dva njena oka, od tuge joj belje, Mramorno lice, glavu što se pogla U snu sanjivo.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Tlo pod mojim nogama je neprestano podrhtavalo. Bio sam prinuđen da ispod svoje postelje podmećem gumene jastuke da bih se bar malo odmorio.
Dok sam tamo bespomoćno ležao, pomislio sam da je moja majka umrla, dok sam ja bio daleko od njene postelje, sigurno bi mi poslala neki znak.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Zanos je potrese, skoči iz postelje i brzo se sredi. Naloži vatru, posprema po kući, a osjeća se svakoga časa slobodnijom.
— nastavlja Marko i stoji nad njom. —A što ću ti? —Ništa, ma volja me je da ustaneš! — i stade je potezati s postelje. Uto se djeca počnu pomiješati po krevetu, a ono iz zipke zaplače.
—Pjevaju od nevolje! — smrsi, i mjesečina tragom uniđe u kuću. — Da mi je znati gdje si dosada bio! — javi se iz postelje sestra mu usjedjelica. — Na večeri, kao i drugi ljudi, — odgovori Danguba mirno. — A da, kako si vrijedan!...
uz tijesne, na po porušene stube, zateče Moraču gdje klečeći moli pred ikonom ničim neokaljane Blažene gospe što povrh postelje visi. Čuvši žena da neko dolazi, okrete se. Pa, spazivši parona Zorza, učini se nevješta i proslijedi moljenjem...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
118 Posle prve bračne noći Anica, junakinja pripovetke Pokojnikova žena, u razdanje se iskrala iz postelje i usamila u bašti.
Ujutru nalazila bi se daleko od materine postelje i sa zagrljenim jastukom a sva oznojena. 162 Premda se u kritici obično ističe već glasovita scena s mutavim Vankom,
Tako se, na primer, na početku romana opisuje kako se Vuk „digao iz postelje”, prišao vratima, odškrinuo ih, pogledao šta se napolju zbiva, i: „Tada, kihnuvši gromko nekoliko puta, zaigravši po
]. 245 To se isto, istim rečima, opisuje i na kraju romana, ali sada Vuk Isakovič ne ustaje iz postelje i ne oblači se, nego se, naprotiv, svlači i leže u postelju: „Tada, kihnuvši gromko, nekoliko puta, zaigravši po zemlji,
246 Jednom se glavni junak prvo probudi, iskoči iz postelje, pa onda odškrine i zatvori vrata, kihne nekoliko puta, skače po zemlji i na kraju ga žena oblači, a drugi put: prvo
Velike senke postelje, stola i jednog crnog sanduka za odelo, padale su na vruć zid, kao leti hladovina drveća. U potpunoj tišini i
To je ono „kukato i grudato devojče” koje se u završnoj glavi pojavljuje pored Vukove postelje u istovrsnoj sceni u kojoj je Dafina bila u prvoj glavi.
svojim pomodrelim usnama i nozdrvama svetlost dana, isto tako neosetljivo i nečujno, kao i bela peć, kraj njene postelje, kao i njena stolica, sa jastucima, kod rešetke prozora, kao i vrata, što behu, u polumraku, uokvirena tankim okvirom
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
A ozgo, niz blago pobrđe zadadoše se Kasalovići. Žensko i muško, staro i mlado. U čem se ko zatekao ustajući iz postelje na strašni glas o pogibiji. Deca razdrljena, ljudi bosonogi, žene bez uvijanaka, za spavanje podbrađene.
Ubijen mu sin? Odvedena zaručena kćerka? Izvučena snaha iz postelje? Oterao ga aga sa baštine? Presekao ga na globu Din Burijan?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Ako imaš krila Ženo, što blediš? — Gde je dete moje? U crkvu hrli! — Srušila se većem. Bolnici beže sa postelje svoje... To nisu muke, kima si se nadô, To nije dušman, s kim se možeš borit’! „Hoćemo l’, deco, dočekati zoru?
Krakov, Stanislav - KRILA
Imala je prćast nos, i njene crne kose mrsile su se preko mišice probuđenog. Svetlost je otkrivala smešano odelo. Sa postelje se dizao zadah znoja. Bilo je zaparno. Na prljavom zidu visila je bluza oficirska. Plava brada se kostrešila.
Možda baš zato, kada se pojavila kraj postelje, noseći pod tesnom bolničkom keceljom miris pohotljivog mesa, Mija je osetio svoje telo, dotle kostur, kako živi.
Svetlost se rasula po sobi. Samo je ranjeni sused sve jače krkljao. Lice mu je potamnelo. Dve postelje bile su bele i prazne. Sutra su trebale da prime ranjenike. Prozor je bio zatvoren i nikoga u sobi nije bilo.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Mladi čovek skače sa postelje i ljubazno nam pokazuje put. Mi mislimo još uvek da je to jedan od naših trkača pus–pusa, i hoćemo da ga silom
Moram da iziđem na slobodno zemljište, da bih zaključio da kiše niti ima, niti je bilo. Kraj moje postelje, gušter, koga sam noćas pre no što ću zaspati oterao iz moje vreće za spavanje, leži mrtav sklopljenih očiju.
Odvodi nas u kolibu, na drugom kraju dvorišta, gde ći biti naš stan i gde nam momci odmah rasklapaju postelje, stolove, stolice, komarnike.
Na moje posredovanja, ostavljamo je gde je, a mi naše postelje razvijamo po verandama. Kuvari nam spremaju izvrsnu večeru sa vinom i sodom.
Dok sluge razapinju postelje i komarnike, rasklapaju stolove i stolice, mebliraju pokretnom civilizacijom, za jedno veče samo, ovu golu okruglu
U našoj je takođe toliko prašine, mahovine, insekata, mrtvih zmija i ugaraka, da boj, pre no što razvije postelje i stolove, mora najpre da je očisti.
N. je mnogo polagao da se ne izgubi nijedan od ta tri dela deranove odeće. Sada kada su postelje bile razvijene, i on sam već u pižami, N.
Đakuljica mu je bila onda vezivana oko vrata i on je sav upakovan uguran ispod postelje gospodara. Crnci skupljeni na ulasku bili su ovim neobično zabavljeni. Smejali su se glasno od sveg srca. N.
Kampman, puste kolibe; noć nad selom. Dok naši crnci razvijaju postelje, dok nam kuvari spremaju večeru, idemo u posetu kralju Pebenjaniju.
To je četrnaest snažnih ljudi koji se skupljaju oko naše kolibe. Polazimo. Ispred nas stvari, kante, postelje, zavežljaji, kujne, lampe protiv oluje, apoteka, koje kao da su dobile vitke, crne, atletske noge da bi se probijale
Šef donese sa sobom dve velike postelje od trske, kokoš, dva kanarisa zapaprenoga piva i masu ljubaznih pitanja za zdravlje naše dece, pasa, goveda itd.
postelje od trske, kokoš, dva kanarisa zapaprenoga piva i masu ljubaznih pitanja za zdravlje naše dece, pasa, goveda itd. Postelje su bile nasred dvorišta, pod samom kupolom nebeskom. Ležeći kao tad, nikada ja nisam video toliko i takvih zvezda.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Pogane babe umlje zmijino Potražilo je neme tragove Kojim aveti noćne putuju Po raskrsnicam’ čini sipajuć, Postelje traže bone dečice Ili ročišta vrele ljubavi; Pa onde reči neke šuškaju, Od kojih žive razum ostavlja; Ili u bolji il’
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
« Zatim đeneral dade napraviti od lisnatoga granja zaklon od sunca, pri ruci se nađe i malo meke postelje i đeneral leže da malo »otpočine.« No ako je đeneral »otpočivao,« zato je načelnik štaba, puk.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Zvaćemo je preko čuvara kuće — preklinjao sam. — Da je diže iz postelje?!... Nemogućno!... Sad je prošlo deset časova. Nalazio sam se tada u položaju davljenika koji se i za slamku hvata...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
“ Neće l' reći: „Vala, momče, nećeš mi se ožeći, Nećeš nikad ti postelje ni snašice steći! Ti za snašu nemilice sasma često pitaš, A sam mi se po b'jelome vječno svjetu skitaš, I k tvojemu
Jakšić, Đura - JELISAVETA
nakaznom Što kô prosjak nogom kljakavom Dvorova tuđih čepa pragove, Proseći glasom jadne nemoći Gladnome telu suhe postelje! Ali... Napolje, rđo!... traži kolibe, Nisu za tebe dvori Đurđevi; Junaci samo...
S poljupcem setnim srca snuždenog Na zabrinuto čelo pritisnu, Pokazujuć joj suznim očima Koliba bednih tvrde postelje, Gde će u slici najužasnijoj Krvavu sudbu sina ranjenog Nesrećnoj majci predskazivati: Da, kad joj petla prvi
(Jelisaveta u noćnome odelu ulazi.) KNEZ ĐURĐE: Ah, sanče sjajni moje ponoći, Sa meke svile svoje postelje Ko te u ovo doba podiže?
Bojić, Milutin - PESME
Zar njoj da se divim?'' (1910) TI, CRVENA ŽENO, S OČIMA OD VATRE ZALjUBLjENI DAVID I pred veče usta David sa postelje svoje, i hodajući po krovu carskoga dvora ugleda s krova ženu gdje se mije, a žena bješe lijepa na oči.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
ne osećajući nikakve brige, misli do jedino osećajući oko sebe ututkanost, suvotu prostrane sobe, mekotu i toplotu postelje i napolju široku beskrajnu, do na kraj sveta toplu noć.
u modrini zore, gotovo u mrak budio bi se. Oko njega po sobi već su bile prazne postelje matere, tetke, strine. Otkad umro otac, sve gotovo sestre materine, tetke mu, tu su spavale, sedele, a i docnije uvek
Ne toliko da mater i njih teše, koliko da pomažu pri gotovljenju jela, spremanju za na groblje. Njihne postelje oko Mladena nazirale su se, belile prazne, sa usturenim jorganima. Iz kujne dolazila je svetlost sveće i sa ognjišta.
Istina, ne sasvim, ali već nije ih onako vukla za sobom, čuvala. Sad se znalo gde su, u sobi, više njene postelje, obešeni o klin.
Sada će doći! A to je i opomena da sve: večera, postelje, sveće, sve bude spremno da, umoran došav iz čaršije, Mladen, ništa ne čeka, ništa ga ne naljuti.
Ćipiko, Ivo - Pauci
* Sutradan osvanu nedjelja. Probudio se je kada se već širok trag sunca povlačio po sobi i dopirao do same postelje mu. Naglo rastvori oči, promeškolji se po postelji i, podavivši prekrižene ruke pod glavu, zagleda se u drhtaj prašine u
Njezin dolazak trže ga iz misli, ispravi se i podiže iz postelje. Kada se starina povratila, bijaše se počeo oblačiti. Ona postavi podnos na sto i gledaše u nj.
Htjede silom da prokunja, da opočine no nije mu se nikako dalo. Nešto mu pade na um i on se diže s postelje, izvadi ključ iz džepa i otvori kovčeg. Prebiraše po njem i nađe njenu sliku.
Uz okrečene, već zaprljane zidove stajahu tu uporedo jedna do druge tri postelje. Na jednoj povećoj ležao je nemoćni starac. Kapci bijahu otvoreni, da svjetlost dopre unutra; stakala ionako ne bijaše.
Kad vjetar zavije, pljuskavica samo što zaspe kroz otvor u kuću, pa prsak dopre i do same starčeve postelje. — Doša vas je naći, — prvo se oglasi Marija.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Osećam se već malo bolje. Bol u utrobi mi je uminuo. Ako ovako potraje, smoći ću snage da se dignem iz postelje, pa možda i da izađem iz ove memle u kojoj se gušim.
Izgledalo je da mu se bedro počelo raspadati. Prošle noći sam bdela kraj njegove postelje. Bila sam u panici. Nisam znala šta da radim. Buncao je, hladan znoj mu je vlažio čelo, usne su mu bile bele i skorele.
da iko na ovome svetu bije moju bitku, a najmanje taj matori kuštrin koji ionako jedva gmiže po zemlji i bez trnove postelje, a kamoli s njom. Jelena Lauš je najzad izlečen. Tako je rekao Dorotej.
Moji se ljudi oporavljaju. Nekolicina njih ustala je iz postelje. Ostali leže. Poslao sam Nikanora u manastir da skupi merophe i pripremi manastirski konak i crkvu za naš povratak.
Izvlačila bi se, tako, Mara noću iz postelje, pazeći da ne probudi četvoro sitne dečice i muža Bukaru, izlazila napolje gde bi je čekao Dadara pod raskrošnjenim
Ustao je sa postelje, počeo razgovarati s bolesnicima i njihovim srodnicima i tako, malo-pomalo, tor se počeo puniti ovcama.
sebri, badavadžije, probisveti, begunci sa vešala, secikese, varalice, guslari, beskućnici, isluženi vojnici, iz bračne postelje prognane žene zbog kurvarluka, zanesenjaci, mesečari, kopiljuše i njihova kopilad, oni što se premeću preko glave i oni
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ja sedoh na slamnjaču postelje i obazreh se po mome novom stanu. To je bila „soba za otmene samce“ cesaro-kraljevsko garnizonske apsane.
To je bila „soba za otmene samce“ cesaro-kraljevsko garnizonske apsane. Imala je, sem postelje, još sto, stolicu i petrolejsku lampu, koja je gorela, po celu noć, da bi straža, kroz mali otvor na vratima, mogla
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
A ja ću pevati: Milo moje selo, Budi mi veselo! RANO RANI STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Probudi se utri oči Iz postelje meke skoči, lastavice mile tice Već cvrkuću letimice. Pa i ševa već te zove Da razgoniš lake snove.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Majstor Kosta skače iz postelje, gleda jesu li sva deca u krevetu; pa se onda seti da su ljudi još u ono vreme govorili da sud nije pravo sudio; i seti
Jedva, jednoga jutra, ona oseti da su iščezli poslednji otrovi bolesti i nestale sve magle raslabljenosti. Skoči iz postelje zdrava, i tačno ona.
na svoje Vlaoviće, priča: — A kad sam jedared bolovao kod pobratima Marka, u dvema sam sobama ležao, prenosili me iz postelje u postelju da mi bude mekše i sveže prostrto... A danas, svi ste vi pacovi, pacovi i kepeci.
Sinoć, nađem ga, sedi pored detinje postelje — mala ima krajnike — i čita. Danas u podne, sedi pored Janine postelje, i čita.
Sinoć, nađem ga, sedi pored detinje postelje — mala ima krajnike — i čita. Danas u podne, sedi pored Janine postelje, i čita.
” Ali kad se saznalo da je Mimić poklonio u Dom za sirotu decu sve Janino, od pisaljke do postelje i posteljine, mala puška poče da nišani na drugu stranu. — „A hoće li sad gospodin-Vasa pokloniti Sokin miraz?
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
najveća pakost ili ljutina srcem čoveka ovlada, ili kad žena ne može muža po volji za kose da očepa; dalje, kad žena kod postelje bolesnog svog supruga cvili, i proče; ove se suze zovu: suze krokodilske.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
DUNAV Veliki gospodine Dunave U tvojim žilama teče Krv beloga grada Njemu za ljubav ustani na časak Iz svoje ljubavne postelje Uzjaši najvećeg šarana Probi olovne oblake I pohodi svoje nebesko rodno mesto Donesi na dar belom gradu Rajske voćke
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Babica, koja je bdila kraj postelje moje majke krepeći se rumom, objavila je da je dete koje se rodilo žensko. Na glas da sam žensko, moj otac pljunu,
Najzad se odluče da sazovu konzilijum i predveče se skupiše tri lekara oko moje postelje. Pošto su me svestrano pregledali, oni ponoviše mišljenje našeg domaćeg lekara: „Dajte mu i dalje lekove koje je lekar
Tetka Nasta dođe, sede kraj moje postelje, doneše joj jedan zemljani sud pun vode i ona poče bajati i šaputati: — Trčak, natrčak, protrčak, Protrč', groznice,
Ja: Zašto ne! Stvar se, vidite, ovako desila. Lekari, koji su se pre neki dan iskupili oko moje postelje, doneli su, na latinskom jeziku, odluku da ja treba da umrem.
Najzad, primakao je stolicu, seo je kraj moje postelje, uzeo me za ruku i počeo sasvim prijateljski da razgovara! „Znači, vi pretpostavljate da životarite tako još mesec i dva
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Komandanti odjahaše napred. Pronese se glas da će nas odmah ukrcati. A tamo ima hleba, postelje. Začusmo hujanje aeroplanskih motora. Ama zar i ovde, na poslednjem pragu, posle tolikih muka i patnji?
Nama navire voda na usta. Pominje neke hlebove, čajeve, mleko, zatim meke postelje, sve kao u onim začaranim pričama za decu. Već smo nestrpljivi.
Petrović, Rastko - PESME
Da prihvatimo se njom vreline sunca, O vi pleća gola sad u odmicanju begunca Što kroz sve postelje proniže svoja kurvarstva: Više go, no mržnja našeg odsustva; Ne veruj ni sumraku u mlaz sunčani aorte.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
MARIJAN I SREBRENKA Na samoj obali mora živeo je ribar Luka s unukom Marijanom. Talasi su im gotovo do postelje dolazili. Šta da se o vetru kaže? Ali, i vetru i talasima Marijanova kuća se hrabro odupirala. Kako i ne bi?
Šantić, Aleksa - PESME
Tu se tako slatko sniva Kô da na tvojoj zaspao sam ruci.'' ''Vaj, rano li te san studeni srete! Kada ćeš iz te postelje olovne Ustati, sine?'' — ''U moravske čete Kada me, majko, nova truba zovne.'' ''Sunce se vraća.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Razbole se teško do smrti, da se već nije više uzdao tome da ustane s postelje ili da ozdravi i svi ga već doktori bijahu pometnuli lečiti ga videći da mu ništa više ne mogu pomoći.
Isto toliko boji mu se mati da ne bi ogladnilo, te jošte kako ustane iz postelje golo, neumiveno, neopasato, ili mu ležeći u postelji — taki mu uklopi komad u ruke.
Nego kako svane, komad u ruke, hajde, pusti raspasom na sokak! A i sam otac mu tako čineći, iz postelje viče ima li što da pije i da jede, i još ustajući viče i psuje se. Te to vi je vera i zakon i Boga spominjanje.
Jošte grozi se i njušiti to. Ni vo ni konj, magare, ovca, koza i kamilja. I ako za svoje spavanje i ležanje ne traži postelje tko, a ni koga prostirača ni pokrivača, nego na goloj zemlji leži kinjeći svoje telo Boga i duše radi svoje, a sotoga