Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
načina jeste da se nerotkinja okupa u vodi u kojoj se porodilja okupala trećeg dana posle porođaja i u kojoj se nalazi „posteljica“.
S obzirom da su dete u utrobi i posteljica bili povezani za vreme trudnoće i činili jednu celinu sve do porođaja, narod veruje da su oni u nekoj mističnoj,
⁶⁶ U našem narodu posteljica se negde (na Kosovu) daje psu, da dete bude hitro, ili se baca u reku „da dete bude brzo i da raste kao reka“.
⁶⁷ U svakom slučaju, pazi se da se posteljica neoprezno ne izbaci napolje, a naročito ne noću, jer ako se nje dokopaju veštice mogu detetu nauditi.
⁶⁸ Zbog toga se i u našem narodu posteljica zakopava u zemlju ili se čuva u kući. Kada se dete rodi, odmah mu se preseče pupčana vrpca.
⁷¹ Deo pupčane vrpce koji je otpao čuva se kao i posteljica i koristi se zbog svoje magijske moći kao zaštita od puške i groma.
¹⁸² Izvesni delovi ljudskog tela: nokti i vlasi roditelja, „košuljica“, pupak, nokat i posteljica od kopilčeta isto tako su efikasna sredstva odbrane deteta od zlih očiju i uroka.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
uz blagoslove za srećan brak sa decom (GEM, 28—29, 1965—1966, 183), a posle porođaja, ako se želi sledeće dete žensko, posteljica se zakopava pod š. (ibid., 177). U okolini Zaječara, »za one koji su umrli bez sveće«, palile su se vatre od š.