Jakšić, Đura - PROZA
Gledajući Milevu, često bi mu se niz bleđano lice suza zablistala. Istom je pre četiri dana legao u postelju... Prvi dan i noć bacao je krv. Drugi dan, izjutra, beše miran, svetovao je mene i decu, govorio nam je i o vama.
Obradović, Dositej - BASNE
Lisica, pri korenu u šupljini istoga dreva, načini sebi od lišća postelju, i, trudna budući, tu okoti lisičiće svoje. Ova jednom po običaju iziđe u lov, a orao, ne imajući taj dan šta jesti ni
Zlotvoriteljan čovek podoban je ovome kurjaku: kad legne na smertnu postelju, sav razdrpat od svoje sovjesti za nepravde i zla učinjena, niti će ga ko žaliti nit o njemu soboljeznovati, no svak će
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
z. Na svim ti putevima oklopnici osvanuli! Ujahali u tvoja žita! u tvoju postelju! u tvoju crkvu! Sve tvoje digli na tebe! Sve hajke na tvoj trag! Sva zla na tvoja dobra!
DOMODRŽNICE Žene koje peru košulje lopovima, koje ubicama presvlače postelju; žene koje kuvaju lipov čaj i sipaju ga prehlađenim dželatima; koje izdajnicima rukavice pletu, i palikućama
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ozgo sa čardaka svetli se ona zublja luča, te obasjava čak tu do konja. Vidi se Stamena kako namešta postelju. Vuja skide polako terkiju s đogata, pa se skloni malo na stranu u mrak...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ovde smo ti na udarcu kao na gujinoj rupi. A udari kakav golo iz Bosne, traži večeru, traži postelju, pa, bogami, još i nešto drugo! Ne smeš čeljadeta u kući zadržati. Razlomi mi se ona stara mati dvoreći ih.
— Ko? — upita Kruška. — Stanko. — Ti ga ubio?! — Ja. — Gdje? — Pred samim Belotićem... Toga večera pade u postelju, s koje se nije digao šest nedelja. 17. PETLjANjE Već i Ivanu prekipe. Od toga večera on se reši da goni Aleksu.
— Dobro! — reče on. — Ali sutra ću se računati s onim matorim!... Hajde lezi... Lazar se spusti na postelju, ali nije hteo pustiti ruke očeve. Osvanu dan. Ivan se još zorom diže Kruški.
Reci, Marinko! Hajduci su ćutali. Ivan i Marinko isto tako. — Ja sam bio mučenik! — nastavi Kruška. — Da sam pao u postelju, niko mi se živi ne bi našao!... Siroče od malena, ja ne znadoh ni za oca ni za majku. I onda... ja zavađao!...
Sa starošću dođe i bolest. Neka ma i najmanji vetrić pirne, odmah ih u postelju obori. Jelica je lebdela oko njih. Mila, srdačna, ona bi vazda razgonila setu starih roditelja i oni je blagosiljahu...
Hoću da ih se naljubim i namilujem još zamalo... Petra izide u kuću i zamalo sve skoli starčevu postelju... On je ljubio sve: i sinove, i snaje, i unučad...
Već više ne može ni da ga drži... Pogleda Jelicu, pa reče: — Nosi ga, snaho!... Pa se spusti u postelju i ućuta, dišući kratko i isprakidano. Međutim, popa naredi da ženskinje, sem Petre, i deca iziđu u kuću, što i učiniše.
Digoše se s ponjavama i jastucima te u novoj kolebi namestiše ranjenicima taku postelju kakvu svoga veka nisu imali... Stankova majka sa snahama dvoraše ranjenike. Ona više ne beše nemoćna.
— Ne pomaže to kad srce ozebe! — reče bolno Surep. — Oh!... Što nisam poginuo! — reče Stanko, pa se svali u postelju... Zadrhta srce materino, pa je poče pogurkivati to napred, to nazad...
Osećala je kako joj trepavice padaju i kako je crna zemlja vuče... I pade, pade kao kap. Sve opkoli njenu postelju, polivajući je suzama. Starica je žmurila i disala isprekidano...
Oči joj se izljubiše i ukočiše, ruke klonuše, a za njima i telo pade na postelju. — Sveću! — viknu Krstivoj. Jelica mu dodade upaljenu voštanicu, a on je metnu u ruke materine...
Vojvode se povukoše u svoje šatore. — Dokle li će ovo trajati? — pomisli Čupić kad u šator uđe. Pa, bacivši se na postelju, prošaputa: — Da samo hoće bog dati da ova kiša stane!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
ali od poslednjeg pisma beše prošlo već pet nedelja, a Turci došli na Tresibabu, a Čerkezi ruše njegovu kuću i pale mu postelju na kojoj mu možda žena leži. Pa ipak je on iščekivaše.
Nije ni on gotovo ništa večerao, a tu noć uze Maru sebi u postelju. Ikonija se ne može od nje da rastane, i kad je mislila da je Mara s popom zaspala, iznese svoj guber i prostre ga pred
Duboko pop uzdahnu i zavali se u postelju. Davno je pala rosa, već se i istok rumeni, a pop još ne zaspa. I kad ču gdje pred njegovu kuću staše kola, ustade i
Vatra se u peći beše razgorela. Još nije bilo svanulo. Crveni zraci iz peći udarahu u moju postelju. Dugo nisam ustao. Premetalo mi je se po pameti budi bog s nama šta. Najviše sam mislio na kuću i na mater.
Bojao sam se, ne znam zašto, da i dalje mislim na nju. Hteo sam da upalim sveću, da se skinem i da legnem u postelju. Potražim žigice na stolu. On je sav bio mokar od vode koju sam sasuo na svećnik.
Ja sam se bavio nekakom nejasnom mišlju: bacio sam pismo, — ko zna?... Kad sam opet legao u postelju, bilo mije mnogo lakše, ne znam ni sam zašto. Njene se slike nisam više plašio. Mislio sam na šetnju s njom.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
ga u kakav kut dok ne bi došla do nj, uzela za ruke, odvela u njegovo sobče, tamo vodom osvežavala, umivala, polagala u postelju uvijala i ostajala da stoji uza nj dok se on ne bi potpuno smirio, prestao da se unezvereno trese i muca: — Žiža! Žiža!
— Eh, zar kadgod što znalo, popilo, okusilo, zaradovalo se... Leglo u čistu, meku postelju? Nikad, ništa! — kao izgovarajući se, što ga toliko nadgledaju, govorile bi.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
pa mi i sad sve smrdi kad pomislim na onu debelu, znojavu ženturinu u fesu, što je posle nedelju dana ušla u moju postelju da vidi ,,šta radi i da li spava njeno pile''. jao meni sve mi te crne i prljave slike izlaze na oči.
Afrika
Dok boj razvija moju poljsku postelju, komornik, stolove i stolice, dok sprema ručak od konzerve, ja imam neprestano pred očima kako tom ugasito crvenom
Ja se smejem u sebi neprestano, misleći na lov Švajcarčev, na moju postelju, na koju moram da se pažljivo spuštam da se ne bi rasklopila itd.
gorčinom, srdžbom i preziranjem, kao kakvim elektricitetom, govorio im je, ne dižući još bose noge — strašne noge — na postelju: — Grubijani, divljaci, gapovi, ljudožderi.
ja sam sve tvrdoglavije zamišljao kako bi bilo već krajnje vreme da smo u nekoj kolibi, gde bi mi boj mogao razviti postelju i filtrovati vodu za piće.
Tako ispred sobe u kojoj je boj razvio moju postelju, teb, sto i stolicu, nalazi se velika terasa kao na krovu svih urođeničkih staništa.
Ko će mi donositi vodu, ko će mi kuvati čaj, razvijati postelju? pitam bojažljivo. Fonten uviđa šta se dogodilo i, isto tako, da jedino što može to je da me ohrabri.
Kako je strahovita vrućina, to se svaki čas vraćam u svoju kućicu i bacam na postelju. Ali samo ležim pola sata, pa mi se ili učini da čujem zvrjanje automobila, ili pomislim da su oni crnci iz Boboa možda
žalio sam za prošlim danima, kada sam, gde bilo, mogao razviti svoju usku ali čistu i ugodnu postelju, a jutrom se pljuskati stojeći u kalbasu. Gledao sam crnce što prolaze kraj toga hotela.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zapalivši sveće na velikom kandelabru, kraj svoje postelje, njegova žena sede na postelju u dugoj, svilenoj, spavaćici, i dugo ga je posmatrala. Morala je da ga budi.
Milovao ih je po kosici, tužno. Naročito one najmanje, koji su, ujutru, dotrčavali u njegovu postelju, da mu greju leđa. On je svoju decu osećao kao delove svoga tela, kao svoje ruke, ili noge.
Iz tog predsoblja, ulazilo se u sobu, u kojoj je imao ogromnu postelju, a tolika ogledala, da se Pavlu činilo da je sa njim ušlo pet Isakoviča, koji su se kretali, kad se on kretao, sa
Skide čizme, ležeći na patosu, pa se, po svom husarskom običaju, dugo prao i pirkao. Zatim leže na postelju: Kao onesvesnuo. Sve mu se više činilo besmisleno što je u Beč krenuo.
To, da ga jedna gospoža, u prisustvu svoga supruga, tako drsko, poziva, u postelju, bilo je veliko iznenađenje za kapetana. Činilo mu se uvreda celog njegovog naciona.
Odmah zatim, ona se pribra i nastavi da postelju priprema. Ne osvrćući se, ona ga je učtivo pitala šta želi da mu donese, sutra, kad se bude probudio – čukolad, kavu,
Kao da je došla, i, na njegovu postelju, legla. Priviđalo mu se to duguljasto, setno, lice, koje je imala i njena ćerka. Igra lepote, koja je bila kod matere
Zatim se dugo, prao i pirkao, stojeći u svom bakarnom lavoaru. Kad je, najzad, legao, na svoju postelju, go, kao od majke rođen, slušao je dugo, zamišljen, uz treptanje sveće u šandali, zrik popaca, iz noći.
Pokaza mu postelju i lavoar, i reče da može leći, da se dobro ispava. Niko mu neće dolaziti. Ključ za tu sobu ima samo ona.
Gospoža Huml se vratila, zatim, da namesti postelju kapetanu, i reče mu da će mu računati terezijanski taler, za svaki dan, a dva talera za svaku noć.
Kirasir, koji je bio preboleo, ponovio je da je stvorenje – iako je prešla mnogu postelju – stvorenje dobro, milo i pitomo. Isakovič, posle dve‑tri godine, ni ime njeno nije tačno izgovarao.
Morao je da je nosi na vratu, kao neku ovcu. U nedoumici šta da radi, Isakovič je bio seo, na svoju postelju. Moglo je biti oko deset sati, to jutro, kad Isakovič ču neki razgovor, pred njegovim vratima, i neki ženski smeh.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Tom bojom bi se čak morali obojiti i zidovi, naročito plafon. I zamisli sad u takvoj sobi bračnu postelju otvoreno plave boje, plav pokrivač i nebesno plave lopte na lusteru.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Uveče je ču, kroz zid, kako govori i tepa mužu, odvlači ga rano u postelju. Prekodan je vide, neprekidno, u suzama i ciktanju, u zagrljajima i oblačenju, o vratu muževljevom.
Ona, od stida, ode do prozora i ne smede da slugama pogleda u oči, ali ne izide. Ni onda, kad ga položiše u njenu postelju. A on, kao uznesen, oseti da lebdi svojim još katkad ukočenim udovima.
Podiže ruku i velika se crna senka načini na zidu. Hteo je tiho da je pozove, da je namami, u postelju. Da se svuče. Da se ne zamara, sedeći tako ćutke, obučena.
Da se svuče. Da se ne zamara, sedeći tako ćutke, obučena. Hteo je da joj predloži da on legne na tle, a ona na postelju, tako obučena, da se ne boji. Ili da on ugasi žižak, dok se ona svlači, pa da legne kraj nje, tek kad ona bude zaspala.
Činilo joj se da još jednom oseća, kako joj on liže ruke i kolena i ona se uplašeno pokri dušekom, kao da joj na postelju beše skočio pas.
U neizmernoj dosadi te godine, dok je dojila dete, ona prvi put oseti da je on gleda kao i neku stvar u kući, kao postelju, peć, njen sanduk sa haljinama, svojim žutim, svetlim očima. Svemu je bio kriv njegov otac. Taj ga je vodio za sobom svud.
Trzala se tek od studeni što joj se uvlačila u postelju. Kad, najposle, otvori isplakane oči, vide da je svanulo i da je napolju svakako hladan, kišovit, tmuran dan.
Unutra, na velikom, zemljanom banku imala je široku postelju, koja je mogla mnogo da izdrži. Živeći mesecima sama, plačući za mužem, ona se dugo branila od svinjara i pastira
Nad nepreglednim vrhovima vrbaka, punim šiblja. Kad posle naredi da mu pripreme postelju, Ananija i cela njegova porodica strča se da namešta perine, nagomila ovnujske kože i svilene presvlake.
nekoliko puta, zaigravši po zemlji, tako da se sve zatreslo, vrati se u mrak i vrućinu kraj ognjišta i tresnu se na postelju, koliko je dug.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
selima „kada žena rodi žensko dete, a želi da ubuduće rađa muškarce, onda se digne sa porodilišta i legne u postelju na desnu (’mušku’) stranu“.
⁴ Negde se veruje da još prve bračne noći, pre nego što mladenci legnu u postelju, muž treba da raskopča na nevestinom odelu svako dugme, kopču i vezicu, da se ne bi žena mučila na porođaju.
On ga zatim povezuje u vranu maramu i iza sebe izmeri na kantaru (ne gledajući u kantar), a onda ga nosi porodilji na postelju među grebene. I, na kraju, dete zadoji žena kojoj se drže deca.
najčešće se štite od veštica pomoću izvesnih metalnih oštrih predmeta — noža, viljuške, makaza — koji se stavljaju u postelju gde dete spava.
Reč je o pojavi da za vreme porođaja, kao i izvesno vreme posle njega, muž porodilje legne u postelju, previja se od tobožnjih bolova, podvrgava se dijeti, prima čestitke rođaka i prijatelja i uopšte ponaša se kao da je on
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Bledela je zora i kondukteri su već išli na posao u remizu. Legao sam u postelju i ubeđivao se da ću i sam jednog dana, kada za to dođe vreme, krenuti tamo gde se restorani ne zatvaraju u jedanaest
Nema veće nesreće nego leći u postelju kao šuga — to su noći pune more gde kroz san nastavljamo da trčimo olovnih nogu i suva grla.
Žena je popila još jednu votku s ledom, svukla se i legla u postelju. – Zašto ne dođeš? — upita ga. – Ne mogu da spavam! — reče on. – To je zbog toga što mnogo spavaš posle ručka!
Rasejan, kao što ga je bog dao, nije ni primećivao da mu sobarice više ne raspremaju postelju. Ručnike su mu sada menjali svakih petnaest dana, ostao je bez televizora i telefona, a o svežem cveću, koje je zaticao
Matavulj, Simo - USKOK
— Jako me boli, no, oprostite, odoh da legnem. Laka vam noć! Bjehu mu načinili zgodnu kolibicu i u njoj prostrli postelju i stavili svijetnjak i daščicu za knjige, te je i po ružnu vremenu bio dobro zaklonjen i mogao se zabavljati.
Milićević, Vuk - Bespuće
I doskora pade opet u postelju. Umrije, iza bolovanja od osamnaest mjeseci, jednoga jutra u maju. Gavre Đaković pamtio je kako je njih djecu probudila
Radičević, Branko - PESME
Odo doma, lego u postelju Da odspavam svoju ranu velju, Lego tako, pa lego inako, Al' ne dođe sanak mi nikako, Sad se tamo, sad amo premeći,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Vratio se tek pred ručak, loman i uveo, a već istog dana pade u postelju i poče da kašlje. — Eto ti sad tvoga dorata — gunđao je stric Nidžo trudeći se da je što manje starcu pred očima.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— pitam je. — Spavaj ti čedo, spavaj. Nana je spavala pa sam se digla na „podranku“. Rukama pipam oko sebe postelju, a ona ravna. — Nisi ti spavala! I ja ću da se dignem. — I počnem da ustajem iz postelje. — Ne, ne! Eh, što si bedan!
Posle večere ti poliješ sve, skupiš mrve sa sofre, a majka ti opere sudove, razmesti sobu, pa čak nam i postelju prostre. Ja i ti zaspimo, a one dve nastave razgovor do neko doba. Pa znaš li — kad dođe zadušnica, dan mrtvih?
Mati me dočekivaše sva presrećna. Samo bi joj oko zasuzilo kad bi me videla bleda i ispijena. Uveče, nameštajući me u postelju i podmećući jorgan i jastuke da ne ozebem i pitajući me šta volim da mi se za sutra spremi, odlazila bi govoreći: —
Poče i pobolevati onako „s nogu“, ali joj niko ne obraćaše pažnje. Ali jednog dana pade u postelju, i ne diže se više! Beše jesenje veče. Zahladnelo je. U kujni plamti velika vatra.
Bacao srdito orahe i kestene što mi je davala. Čak nisam hteo ni da jedem. Ona je bila polila dvorište, prostrla postelju i iznela u tepsiji večeru. Ali, ko će da jede! Pred nama tepsija, večera nedirnuta. Mesec sija kao rastopljeno olovo.
Jedva naiđe na baštenska vrata. Kao da se oslobodi nečega kad se vide u našem dvorištu i kad sede na postelju... Poče da se tare rukom po čelu, skuplja kosu, hladi... Ode do bunara, izvadi vode, poče da se umiva, zapljuskuje...
III Kako su posle raspremili i namestili postelju u sobi, kako je aščika uvela mladoženju k njoj — ništa ne zna. Jedva se seća: kad joj je pukla i poslednja kopča na
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
) Zapovedate jošt štogod sa mnom? PELA: A šta imam zapovediti, ja vidim da je sve lepo uređeno, a postelju sam sama namestila. PERSIDA: Je l moguće? Vi ste vrlo milostivi. Šta ćemo za ručak?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tu zlatan Mjesec postelju vije, diže se Sunce u jutro rano, u noći Bauk u bubanj bije, šapuće lišće ko začarano. Sunčeva majka u dvoru prede,
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Ne, hvala. Sasvim je izvrsna. Izabela baš čvrsto spava. — Nemoguće je metnuti je u postelju dok ja nisam s njom. To je kuknjava. Ona je moja zenica, moja mezimica. Ne osećam skoro da nisu moje.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Gore se beli posteljina u kojoj je spavao bog. Ruka se jedna spušta na moju glavu. Sviće. Treba da uredim postelju. Radujem se veoma.
a ja sam za delanja krepka: smirih njihovu žar kamenom u teme i rekoh: dosta je bilo krvi, na spavanje sad, svi u postelju.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Daće valjad’ i sad tako... — Evo ti groš, pa kupi i spremi. Čiča iziđe veseo, a Gojko se spusti i leže na svoju novu postelju... »I ovde ono isto! Ista zaprega, isti posao, pa isti i ljudi... I ovde smanjuju dodatke, čim opaze da je čovek mekši.
kâ pogaču od belije, sve oko ruke... Ljubica pobeže u kuću, zaključa se u svojoj sobi, pade na svoju devojačku postelju i gorko zajeca ... »Bože, šta je ovo ? Je li ovo moja služba, moj udeo ? Zar se ovako počinje ?
»Najbolje nek stoji ovako, pomisli on. Oni znaju da ja nemam žene ni druge posluge. « Potom namesti malo svoju postelju, privuče stočić bliže prozoru, pa iziđe. Stojan se vraćaše s bisagama, te svi uđoše u sobu.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
) SOFIJA: „Nikad! Pre ću mrtva sići u grob, nego leći u tvoju rodoskvrnu postelju!” VASILIJE: „Tako dakle? Nećeš, princezo, milom? Groziš se moje ružnoće?
” SOFIJA: „Nikad!” VASILIJE: „Silom ću te, ako treba, odvući u svoju postelju, brutalno ću oduzeti tvoje devičanstvo, i baciću u blato tvoju lepotu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
14) i stižem u mraku. Dobijam, za stanovanje, čitavu jednu, praznu, kuću. Hodam po njoj i biram gde da mi nameste postelju. Konjanik koji me je dovezao postaje moj posilni.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Jedanput prostre telo svoje golo Na džbun nekakvi jalov, trnje neko Što ga je peklo, ko iglice bolo. Pa kad postelju trnovitu manu, Na njoj ostavi krvi svoje rosu — A kad sunce granu, Trn se crvenim, slatkim plodom osu... 2.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
dete, nije slušalo savete, već je trčalo ulicom, pa se jako oznoji, dohvati ga hladan vetar, te nazebe i padne u postelju od teške bolesti. Njegova sirota mati je mnoge noći bdila nad njim i plakala.
i ide u šetnju, pa onda u mehanu i, kad dođe vreme večeri, dolazi pravo svojoj kući te večera, a posle večere legne u postelju i spava. Mnogi od opozicionara ispričaše po jednu mudru, poučnu pričicu i objasniše čemu nas ta priča uči.
čačkao zube, pijuckao vino, a zatim, pošto sam tako kuražno i savesno upotrebio sva svoja građanska prava, legao u postelju i uzeo knjigu da bih pre zadremao.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Zaigra mi jabučica, zatrepću kapci na očima i suze same poteku... Čudna stvar! Kako sam pao u postelju, osećam da mogu plakati kad god hoću.
u, pa dođe i do kapetanstva, e onda je ta vest ubi. Ona leže u postelju i bolova osam nedelja, no opet je Bog ne zaboravi, jer joj posle pokloni zdravlje i zdrav razum.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Zadovoljan i umiren posle ovoga, leže u postelju, ali ne zaspa zadugo. Roj misli mu pokulja onako u pomrčini, i on razmišljaše dugo i mnogo, kao što će to čitalac već iz
Sad bar opet zna što živi! I kad tako umoran legne u postelju, da odmori od dnevnog rada i naprezanja umorno telo i umoran duh i da ga spremi za sutrašnji nov rad i nove napore, pa
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ona, ko drugi! Čunak joj promrzô. Pod ćebe moje zavlači se, brzo. Zimska hladnoća i nju je spopala, U postelju se gura, snagom svom. Na kraju, čunak mi stavi međ stopala, I usni, brzo, pravedničkim snom.
To je naviralo, i naviralo. Pomislim da sam rekao sve što sam imao, odem u postelju, ugasim lampu, a ono — iskrsne nova tema, nagrnu novi likovi i prizori.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Žena bi ostala da sama prostire postelju, pa čak dotle je išlo da i njega, i te ženske, zajedno, pokriva. Nije laž. Živi ljudi još to pričaju i kunu se.
primeti; pa onda dobro da ruča, večera, i to slatko, oblaporno, da bi posle večere jedva dočekala kad će leći u meku postelju, u koju će se od umora gotovo srušiti i odmah zaspati. I onda tako svaki dan.
Mogu i oni tamo sami za nekoliko dana! Završi kao sam za sebe. Ona ode. Ubrzo Arsa donese postelju. Ali već beše dan. Svanulo se sasvim. Marko pokaza slugi glavom da prozore zastre kakvim pokrovcem.
I kada u sopčetu nastade mrak, on se polako, teško spusti u postelju i pokri da spava. | H Ovamo, kod Sofke, sutra, ceo dan, bilo je tako dobro.
Čas je tamnila, čas sijala, sigurno od senke materine, koja je išla po sobi, možda nameštala oca u postelju, polivala ga vodom, osvešćavala.
zavrnutom košuljom, i to čistom, belom, te po tome on poznade da nije prala sudove, nego da je sada sigurno razastrla postelju mladencima. — Hajde, hajde, svekre! Dosta je, vreme je... — Ohrabrenije na to njegovo ćutanje poče aščika da žuri.
psovkom, krkljanjem, koje je za svakoga bilo nerazumljivo, ali za Sofku ovamo, u sobici, koja beše od straha pala u postelju i pokrila se jorganom, sasvim jasno, razumljivo... — Ah, ah, psu bre, krvniče bre, stari deda-Mitre!
Nije mogao da se probudi, toliko je bio klonuo i duboko spavao. Sama ga je raspasala, svukla i gotovo unela u svoju postelju, i pokrivajući i sebe i njega onim velikim venčanim jorganom, čekala da sasvim svane.
Sofka bi se dizala. S mukom bi raspremala postelju. Zatim bi uzimala muža k sebi, jer nije htala da time, odbijajući muža, traži za sebe kao neku poštedu, pošto nije
Posle bi se opet vraćala natrag u svoju sobu, opet legala u postelju, opet, plačući, grlila i ljubila muža i molila Boga da bar jednako ovo ovako traje: ovako noć i ona, ovako usamljena.
Čak ni samu postelju nije dodirivala, još manje u njoj spavala, već u kutu, uglu sobe. I to sve zbog toga da ne bi prljala postelju i gužvala
I to sve zbog toga da ne bi prljala postelju i gužvala je, te Sofka morala ponova da je namešta, i tako ona, Sofka, i pored tolikih svojih muka i još i zbog nje da
Pandurović, Sima - PESME
Ti si ostavila svoju kuću celu, Svoje knjige, igre i saksije cveća, I devojačku postelju ti belu, I uspomene svih ranih proleća.
Na tebi svilno odelo prozirno I veo groba, — jednom, u noć čednu, Sa bolom duše što tuži i grca, Ja ću ti doći na postelju lednu, Ti, mrtvo drago slomljenoga srca.
I brzo će opet mrtvo lišće leći Na postelju vlažnu, gde se tužno truli, Sanjati o prošloj i prolećnoj sreći, O snovima što se nikad nisu čuli; A jadi će biti
će biti ove tužne smène Onoga što voliš i mrziš, ni da si Jedan fantom sveta, jedan oblik sène, Dok jeziva kiša postelju ti kvasi, Gde se najzad lêže, i truli, i vene.
Za sve lepe stvari zaborav je isti. Tako ćete, najzad, i vi jednom leći U postelju lepu zaborava zemnog, Kraj srca mirnog, ugašenog, spremnog Za drugi život koji treba steći.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Carica obenđeluči cara i dopusti joj prenoćiti s njime. Car kako legne u postelju, on se zanese i kao mrtav utiša se, a ona kad ostane sama s njim, stane mu govoriti: „Svetli care, sunce ogrejalo!
Kad uljezu, ništa drugo ne vide nego haljine, postelju i još što što careva sina kroz kamaru i ovi struk bosioka; ali se ništa ne dosjete.
Ovi potonji dakle zazovne na večeru onoga što govori i oće da je mlijeko najbjelje, pak po večeri spravi ga u svoju postelju da leže, te pošto leže, odnese svijeću iz sobe u kojoj mu je prijatelj ležao, i pošto zaspi, prinese mu punan škip
Stanković, Borisav - JOVČA
SOFIJA (odlazi u sobu i diže zavese, otvara prozore, rasprema postelju). JOVČA (umiva se; briše se peškirom koji mu Vela dodaje): Pa kako si ti? Jesi zdrava? VELA Jesam, tato.
Vetrovi fijuču. STOJNA (rasprema, izvlači iz dolapa postelju, namešta kraj ognjišta). Čuje se lavež pasa kao na tuđince, ali se brzo utiša. STOJNA (oslušne): Rano je za njega.
Ali još ne smemo. STOJNA A, ne to, gazdo! To, lud, nije. Nije još. A i grehota je. Jer toliko puta ujutru, kad mu postelju dižem i jastuk, na jastuku, gde mu je bila glava, gde su mu bile oči, uvek, uvek tu nađem kako je vlažno.
i pali, guta dim; pruža noge te ga čivčika izuva, dopušta da mu svlači gornje odelo, raspasuje ga; pomaže i sam; leže u postelju). STOJNA (primiče mu sofru što bliže rukama, nudi ga): Kusni, gazda, mezeti malo.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Mislio bi[h] u sebi, kad jošt’ grčki naučim, ko će biti učeniji od mene! Ležući u postelju, sve mi je u usti bilo „alfa, vita, gama, delta, epsilon“.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I njegov deda, Luka, bio je sluga. Gazdu mu, Vasilija, ubili Turci. Četrdeset prve večeri Luka se preseli u njegovu postelju. Đorđe je dobro znao priču koja još traje u Prerovu u razgovorima najstarijih.
Kada se Kata vratila s groblja, naredila je Luki: „Da obučeš čiste gaće i da dođeš u moju postelju. Od večeras ćeš kod mene da spa— vaš.“ Iste godine rodila je Aćima. A Luka je umro s perčinom.
Hajdučko pozorište... Rat s Turcima prenet u rat za vlast, u politiku. A politika na trpezu i u postelju. Selačka patetika, despotsko samoljublje, To je on. Preživeo, život ga zgazio, Vukašin može da zaplače.
A jeste zaspao jer ga je majka probudila u jaslama i odvukla u postelju. I kako je posle opet, kad je ona muzla krave, neki mesec kasnije, mogao da podigne onu gadnu suknju, jer nije ga ona
Šaputale su, a. on se pravio da spava i čuo svaku reč. „Vidim, tvoj Luka uvek isti.“ — „Isti. Dođe u postelju samo kad mu naredim. Kao što ga u vodenici vidiš, takav je i u postelji. .I ono radi kao da ujam uzima.
“ Sam mi se nudio da mi svako jutro postelju istrese i namesti. Ribao mi je lonče zagorelo od pasulja. I svako jutro me zapitkivao da li su mi deca zdrava.
Jeste, Adame. Nadnosi se nad postelju: treba da plačeš, dok celog sebe ne isplačeš, jer si zver, a ne čovek i otac bio, jer si uzimao ogledalo, stezao ga
Na stolici dimi lampa i šara tavanicu. Dimom obešen o tavanicu, njiše se veliki list senke. Đorđe kleči uz postelju. Kamen u starom groblju. Izvrnuta šubara u barici petroleja, koji se crni kao krv u senci.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Uveče, dok je ta žena uzeta u ispomoć kao i obično razmeštala Gospodarevu postelju, naišla je Ljubica, prošla pored nje, uzela sa zida, nad posteljom, napunjenu Miloševu kuburu i ubila Petriju, na mestu.
Pao je u postelju u martu 1811. godine. Mislilo se da je prozebao na putu kroz Vlašku a Dositej je, rado, pristajao da se tako misli.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
naprezanjem podizao sam Nikolu, otomboljenog, mlitavog, opuštenog i tek posle neopisanih muka uspeo sam da ga položim na postelju u istoj onoj sobi u kojoj smo razgovarali one večeri, na dva dana pred njegovo venčanje. Nije se micao.
Nije se micao. Zaista mnogo muke beše me stalo dok sam ga izneo i položio u postelju njegove spavaće sobe. Ali u tom naprezanju koje mi je snajka olakšavala pridržavajući ga, ona i ja dodirnusmo se
preko sobe njemu se činilo da u rukama drži vreo kostur po kome pada duga plava kosa, pa se užasnu i opet ga ostavi u postelju. A kad je pokri, ponova sede kraj nje: — Danas, bogami, sad, eto danas, sad lepše izgledaš nego juče.
nego sam svaki čas ustajao i opominjao kako je vreme da se izbudimo iako smo tek bili legli, te su me opet vraćali u postelju.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
i preležao cijelu zimu, spremno se prometnula iz menadžera u bolničarku i čitavo vrijeme provela uz moju bolesničku postelju. Ali tuđa žrtva postaje ponekad teška.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ušavši u sobu, leže na drvenu postelju i zažmuri. Da se sad okrenu sto pušaka na njega, čini mu se ne bi se digao sa meke slame, koja prijatno šuškaše i
Hajde, provlači se. Đurica se provuče i stade na gotovu meku postelju, pa uze da razgleda oko sebe. Odmah mu pade u oči lepa dvocevka ostraguša i do nje druga nekakva jednocevka, koju odmah
— Lezi ovde na postelju da se odmoriš, pa mi kazuj sve po redu šta ste radili. Đurici se steže srce od ljutine, ali on vide da nema kud, pa
Đurici se steže srce od ljutine, ali on vide da nema kud, pa obori glavu i nasloni se na postelju. Vujo mu pruži vode u vrgu, te se napi, pa onda sede da sluša dugu i strašnu priču...
biće, biće ! — odgovori Vujo, pa, zatvarajući prozor, dodade: — Požuri, da stigneš pre svanuća. Legnuvši u postelju, on se opet dade u misli:.
Đurica i Stanka odneše ponjave u kukuruz ispod kuće, pa tu, pod jednom kržljakom, divljakom, namestiše postelju. Pantovac se zavuče među krstine više kuće, a Jovo sa čeljadima, kao obično, leže na dvorištu pred kućom.
Sede na postelju, dohvati pušku, pa stade da sluša. I Stanka se prenu, pa videvši ga tako na oprezu s puškom, skoči uplašeno.
Đurica dahnu dušom, odgovori istim znakom i zadovoljno, posle bezuzročna straha, sede na postelju. — Što li je to Jovo poranio ? — reče on. — A ja mišljah drugo... — I ja mišljah...
— Dede sad da počnemo, duga je noć! Ovake prepečenice nijesi srknuo dosad. Đurica sede za sto, nasloni pušku na postelju pored sebe, pa iskapi prvu čašu.
XXVI Četiri dana provede Đurica u ovom novom društvu. Danju je spavao na tavanu, gde mu je Julka namestila postelju, a noć se provodila veselo, u pijanci i razvratu.
»Neka je, vratiće se ona sutra mirnija od ovce!« — pomisli Đurica, pa leže na njenu postelju i pokuša da zaspi. A Stanka dođe do ograde kućne, nasloni se na čatal vrljika, obori glavu na ruku i stade kao
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Carica obenđeluči cara i dopusti joj prenoćiti s njime. Car kako legne u postelju, on se zanese i kao mrtav utiša se, a ona kad ostane sama s njim, stane mu govoriti: — Svetli care, sunce ogrejalo,
Petković, Vladislav Dis - PESME
O, al' ja ću sada Budućnost svoju, javu staru, bonu, Zaklonit tobom i nositi nebo — Postelju tvoju, moju vasionu. I niko nikad ni slutiti neće S kime se družim u tamnici jada, Kome se molim, za kog berem cveće.
Uvek težak oblak dan mi svaki krije, Srce poluludo, nigde mira nije. Gledam ih katkad. S časa na čas Vidim postelju. O kakvi dani! Zaspao cvrkut, dečiji glas. A gde su deca? Moji mališani? U dnu dvorišta mati, nogu bosi'.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
sam se od te strašne bolesti prvog dana po povratku i mada sam preživljavao krize, devet meseci sam bio vezan za postelju, gotovo nepokretan. Sva moja životna energija je bila potpuno iscrpena i po drugi put sam se našao na samrti.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kuda ću da pobegnem a da tebe ne sretnem? Ako se uzdignem na nebo, ti si tamo: ako prostrem svoju postelju u paklu, gle, ti si tamo. Bog je svuda, a gde je on, tamo je sve njegova tvorevina.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ode u goru da nasječe drva. Kad se vratio, tužio se da ga boli. Sutradan legne u postelju, da više ne ustane, — ispripovedi Jurka naglo i uzdahnu. —Kazuj.... — mucaše Cveta. Rana na nozi dala mu se na zlo...
Uzilaze uz visoke stube, svako okupljen svojim mislima. — Sutra ću ja za svojim poslom, — reče Lazo, bacivši se na postelju, očito time zadovoljan, i protare ruke. —Pusti! — odgovori Spasoje. — Ko zna što će jutro donijeti!
postavi na sto jelo i vino što bješe dohranio za večeru; postavi uredno jastuke, i, pogledavši još jednom na sređenu postelju, javi joj se s kućnoga praga. — Pusti me! — odgovori mu ona preko volje i ne diže se. —Uđi u kuću, sve je pripravno!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Sofkinoga raspoloženja u času kad se prvi put prebacuje u prošlost: vrativši se u sobu, zatiče „mračnu, upola otkrivenu postelju, s još otiscima od očeva joj tela, lojana sveća u čiraku prska i zaudara na izgoreo loj, a napolju mrak, i to gust,
i na kraju romana, ali sada Vuk Isakovič ne ustaje iz postelje i ne oblači se, nego se, naprotiv, svlači i leže u postelju: „Tada, kihnuvši gromko, nekoliko puta, zaigravši po zemlji, tako da se sve zatreslo, vrati se u mrak i vrućinu kraj
nekoliko puta, zaigravši po zemlji, tako da se sve zatreslo, vrati se u mrak i vrućinu kraj ognjišta i tresnu se na postelju, koliko je dug.
oblači, a drugi put: prvo odškrine i zatvori vrata, kihne nekoliko puta i skače po zemlji, da bi na kraju uskočio u postelju i zaspao.
Gospoža Dafina je, odmah posle preljube s deverom, pala u postelju, i iz nje se više nije digla. Omamljen njenom lepotom, Aranđel je osetio prvi put da sem običnog postoji i jedan drugi
trenutku, kad se zlokobno počnu ukrštati dve ljudske sudbine, dakle onda kad Aranđel Isakovič namamljuje svoju snahu u postelju, sa podignutom njegovom rukom dići će se i velika senka na zidu: „Ona je bila tu, blizu. U kući sve leglo. Zaspalo.
I tako sve do smrti, jednom jedan, drugi put drugi detalj; u početku s odvratnošću, „kao da joj na postelju beše skočio pas”, kasnije sve povoljnije.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Čekala je tako da mu se pridrema i da zatraži da ga vodi u hižinu kraj kuće i položi u nemeku seljačku postelju. Napolju nastala tiha i topla letnja noć, a selo se već smirilo od žurbe i žagora.
Krakov, Stanislav - KRILA
— No, eto, zapljeskajte toj ženi, pošaljite joj cveća, i ona će poći večeras sa vama u postelju... — Debela je, branio se Duško.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Dok boj razvija moju poljsku postelju, komornik, stolove i stolice, dok sprema ručak od konzerve, ja imam neprestano pred očima kako tom ugasito crvenom
Ja se smejem u sebi neprestano, misleći na lov Švajcarčev, na moju postelju, na koju moram da se pažljivo spuštam da se ne bi rasklopila itd.
gorčinom, srdžbom i preziranjem, kao kakvim elektricitetom, govorio im je, ne dižući još bose noge — strašne noge — na postelju: — Grubijani, divljaci, gapovi, ljudožderi.
ja sam sve tvrdoglavije zamišljao kako bi bilo već krajnje vreme da smo u nekoj kolibi, gde bi mi boj mogao razviti postelju i filtrovati vodu za piće.
Tako ispred sobe u kojoj je boj razvio moju postelju, teb, sto i stolicu, nalazi se velika terasa kao na krovu svih urođeničkih staništa.
Ko će mi donositi vodu, ko će mi kuvati čaj, razvijati postelju? pitam bojažljivo. Fonten uviđa šta se dogodilo i, isto tako, da jedino što može to je da me ohrabri.
Kako je strahovita vrućina, to se svaki čas vraćam u svoju kućicu i bacam na postelju. Ali samo ležim pola sata, pa mi se ili učini da čujem zvrjanje automobila, ili pomislim da su oni crnci iz Boboa možda
žalio sam za prošlim danima, kada sam, gde bilo, mogao razviti svoju usku ali čistu i ugodnu postelju, a jutrom se pljuskati stojeći u kalbasu. Gledao sam crnce što prolaze kraj toga hotela.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Al’ o tom drugi put, hajdemo sad! Večeri blage suton senasti Na svojim grud’ma sprema postelju I po njoj čudan raskoš prostire: Rosice sjajne, sitnu đinđuvu, A meka svila cveća mirisnog Šarenu glavu spušta
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pjetel rano kukuriče, gromoglasno vesel viče: O zlatoje proleće! Kvočka s gnjezda ran' ustaje popravljajuć postelju, s piličići kvo kvo daje privodeć ih k veselju. Guska gačet, guščad vodit, gusak smjehi ga ga nosit. O zlatoje proleće!
pišu, durma neke mape gledu, Celi dan na jednoj stolici provedu, Pre zore ustaju, u po noći ležu, Svlačili se nisu, u postelju bežu. Padne im na pamet štogod: „Pali sveću!
Naposljedok vidjeh da nikogo nema, Son mja zovet spati, i oko mi drema. Ja, ostaviv sablju, u postelju legoh, Videći da nemam bojati se čego... Tako, moja milaja i prekrasna kumo, Mene moje varalo uplašeno uvo.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
nađemo, Ako ne melem teškim ranama — A ono barem, nekoj kolibi Kucnuv na vrata, izmolićemo Umornom telu tvrdu postelju. STANOJLO: Hajd’mo, Staniša — Ili od rane ili hladnoće Al’ tek si mnogo bled... (Svi odlaze.) DRUGA POJAVA Noć.
Bojić, Milutin - PESME
(Psalam 38) Pocrnela je koža moja i kosti moje posahnuše od žege. (Knjiga o Jovu, XXX, 30) Okadila sam postelju svoju smirnom, alojem i cimetom. Hajde da se opijamo ljubavlju do zore, da se veselimo milovanjem.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Još manje da, kao svaka mati za sinom, pa još jedincem, klonu, pade, od bola leže u postelju i bar začas zaboravi na kuću, poslove koji je čekaju.
Sva joj je od sada briga bila da uveče, pre no što on dođe, ona gore, gornji boj, naročito njegovu sobu, njegovu postelju, pregleda, vidi da li je sluškinja sve kako treba namestila, udesila.
Mladen bi se razuzurivao. Sedao, i nudio i babu: — Sedi, nane! Ali ona, pregledavši po sobi, postelju, zavese, da li je sve u redu, odbijala bi: — Neka, sinko! Sešću ja. I slazila bi dole.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
od ruse (sa isticanim semenom od kupusa i repe, sa medom i zečjom krvlju, kao spoljnje sredstvo, ŽSS, 270); od mokrenja u postelju (r. seme pije se u vinu, GZM, 20, 349). Sokom od r.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nestrpljivo iščekuje Zlatu, i kad ona dođe, primirisavši donesenu kiticu ljubica, privuče je i posadi na postelju do sebe.
Eto me udija... Ive, s kim si došao? —Sam... Ma ni potreba da se dižeš. —Ča ti je? Valja da ti napravim postelju. U sobi šušnu slama i škripnu postelja. Majka se digla i odijevaše se. Dotle je Marko upalio svijeću.
— Evo ti! — reče mu blago. Ivo prihvati i natoči. Uto je starica sredila postelju. Kad bijaše s poslom gotova, zagleda se u sina. —Bićeš umoran? Blid si, poj opočini!
Na ulici ispravi se i odahne. Kao gonjen uleti u svoju sobu i baci se na postelju... Po podne odjurio je u polje, izvan grada. Očaj, čama i silna tuga glodali ga.
Pa bijaše i opočinuo i dobro se primirio. Na prstima u sobu uniđe majka mu i nadviri se nad postelju. — Probudio si se, — reče mu. — Čekaj, doniću ti udija kavu!
Bješe razdražen, nemiran. Nije znao šta da počne; časom baci se obučen na postelju. Htjede silom da prokunja, da opočine no nije mu se nikako dalo.
Ivo ubrisa naočare i, tražeći hlada, otide kući. Po objedu, dok je unišao u svoju sobu, baci se na postelju da se ugne najžešćem krijesu.
Nu čim je starica zamakla da se zavuče u postelju, uhvati on djevojku za ruku i pridrža je u svojoj. Tako stajahu neko vrijeme, slušajući kako vjetar napolju ciči i
U za čas sam to učinio! Prve dane, pomozi bože; posle sve gore i gore, dok me nije počeo i gladna držati. A primi mi postelju u štalu, kod beštije! Onda ja hoću da razbijem pogodbu: svakom svoje, pa mirno!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Svi ostali su pali na postelju. I Dorotej. Dok je imao trava, lečio je i sebe i ostale, ali ono što je skupio prošlog leta po livadama Vratimlja
naš, naš iguman, koga smo se iz ne znam kojih razloga svi odreda pribojavali, ostajao je živ, doduše i sam vezan za postelju, ali, izgleda, daleko od smrti, dalje nego ikad.
po jednu odaju, ali Doroteju najlepšu i najsvetliju, odredivši mu najboljeg slugu, samo njega da pazi, da njemu ugađa, postelju mu prekrio raskošnim pokrivačem, lično nadgleda jela koja mu se nose.
Sada se sa radoznalošću očekuje šta će Dadara preduzeti: hoće li napasti na bračnu postelju svoga gospodara, ili će se pobrinuti da dostojno dočeka Brzanove razbojnike.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Svanjiva dan. Iz onog zlatnog ruba rađa se Sunce, dva puta veće i sjajnije nego naše zemaljsko. Ono zasipa ovu postelju zlatnim dukatima, pa me ona sada potseća na meko ležište Danaino na koje se, u ljubavnoj žudnji, spustio Zevs, u obliku
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Pjetel rano kukuriče, gromoglasno vesel viče: O zlatoje proleće! Kvočka s gnjezda ran' ustaje popravljajuć postelju, s pilići kvo kvo daje privodeć ih k veselju. Guska gačet, guščad vodit, gusak smjehi ga ga nosit. O zlatoje proleće!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ja ga dočekujem, nameštam mu postelju, izuvam, a on odjednom počne kao da pita mene, kao da mu ja dam savet: »Lepa li je, Stano?« — »Lepa je, gazdo!
Nisam imao za šta da se brinem. U svakoj kafani imao sam besplatno jelo i piće i postelju, jer sam bio dobar mamac za goste, koje ću svojom pesmom da skupim da što više potroše.
I to s mukom, teško, jer on neće da legne na postelju i dušeke nego na zemlju i na to svoje kamenje, kojim hoće tobož da se brani kad počnu da ga »pale«.
A i ona jedva ga umiri, jedva ga ponovo dovede, položi u postelju, pokrije, i ututka. I dok god on ne zaspi, ona sedi kraj njega... I tako svaku noć, po nekoliko puta.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
To ga je umaralo, pa bi tek jedno ili drugo zaboravio. Jednog dana zaboravi sve, leže u postelju, i pozva advokata. Posle sahrane — ne pre — da advokat piše Risti, a ako Rista ne može doći, onda Seki.
Napušta me valjda zdravlje... Te jeseni gospa Nola se razbolela. Prvi put otkad je živa, ozbiljno, s leganjem u postelju. Velika vatra, bolovi u nogama i rukama, neočekivana slabost srca, vrlo jake glavobolje.
— I izađe. Nesrećni otac Milanov je mogao. Ukočeno je gledao u postelju, kako ne bi promašio čas kad će Milan dići ruke — tako je verovao starac — ili još jedared otvoriti oči i nešto kazati
Te noći Branko nije mogao da zaspi. Muči i njega često nesanica. Seo je u postelju i uzeo da se zabavlja. Mislio je o velikoj ekskurziji koju sprema s nekolicinom đaka, do Rima i stare Lacije.
Jedan svira, drugi sluša, a sve ostalo im je tuđe. Ne pitaju više ni otkud ono što jedu, ni ko im postelju stere, ni ko u bolesti stvara oko što traže. Poslednji cvet na umornim Vlaovićima — umetnost. Od čega živi umetnost?
— Tamo ću videti freske i tamo mi je i devojka. — Dobio je drugi težak napad, i pao u postelju. Za poneke porodice i loze, slabosti i bolesti mogu da budu ono što je za zdrav narod rat ili glad: podignu se mladi i
Vlaoviće, priča: — A kad sam jedared bolovao kod pobratima Marka, u dvema sam sobama ležao, prenosili me iz postelje u postelju da mi bude mekše i sveže prostrto... A danas, svi ste vi pacovi, pacovi i kepeci.
Mijo, sine moj, kuda ćeš sad! Mijo, ljudi, ja sam kriva, zar može majka ne znati da joj dete nije leglo u postelju!” — Radovan kleči pred sudijom: „Nema leka! Sudite mi što brže, odmah, i na smrt!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— reče ona i pođosmo. Cela se stvar, međutim, svršila ovako: Ona je otišla kući i zamolila majku da joj spremi postelju da umre. Tom prilikom joj je priznala da se otrovala, odnosno da je jela drva sa mnom.
Bremeni mladić počne osećati izvesne teškoće, gađenje, pa zatim i bolove i najzad leže u postelju i porađa se. Upoređenje bi moglo biti tačno, s obzirom na pojedine pesme u našoj literaturi, pa ipak neće biti da tako
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zato će morati da me sutra upute u bolnicu. Pridigao sam se dok vojnik namesti postelju. Imao sam utisak kao da na ramenima nosim neki neizdržljiv teret, te sam se poveo.
Petrović, Rastko - PESME
Sada razumem svoj plač kad vraćo bih sebe kući, Gde u postelju uz sebe spuštah i svoju smrt, Smrt, s kojom je teško u život se opet dovući, I zbog koje nigda nikada ne usnih ni
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Treba se odmoriti, treba se pripremiti za susret. Načini dečak postelju na palubi i leže na samu njenu ivicu. Iza leđa mu je strujao laki Princezin dah...
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Utrči Marko. MARKO (zadihano, dižući posteljne stvari): Hadžija, stari!... Brzo! Juh! (Skuplja postelju i odlazi. Za njim odlazi i Stojan.) Ulazi Hadži Toma, zagrljen sa Koštanom, i sa ostalim.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A kada je po večeri bilo, ona prostre mekanu postelju; leže Grujo s bulom u dušeke. Kad ujutru jutro osvanulo, uranila Džaferbegovica, te iznosi divno odijelo, i oblači
No starice, moja slatka majko, brzo trči dvoru bijelome, pa mi steri mekanu postelju, ni dugačku ni vrlo široku, jer ti dugo bolovati neću“.
Proli suze Milićeva majka, povrati se dvoru kukajući, brže stere mekanu postelju, ni dugačku ni vrlo široku. Kako dođe Milić barjaktare, on se spusti na meku postelju; dok se spusti, on dušu ispusti.
Kako dođe Milić barjaktare, on se spusti na meku postelju; dok se spusti, on dušu ispusti. Dok dođoše kićeni svatovi, dotle s’ Milić mrtav naležao.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zaštono ona je na ovaj svet rodila i cara i kralja, i one, kojino vinograd sade. I te su cedulje metnuli na postelju pod uzglavlje carevo, i kade im car smotre pismo, dozva svu svoju gospodu preda se da rasmotre čije uzbude pomudrije