Crnjanski, Miloš - Seobe 2
upita, gde bi mogao da se nastani, da dočeka karavane svojih bratenaca, Višnjevski mu reče da će biti najbolje da pozovu postmajstera, Hurku.
Kako reče: „Vam nužno otdohnut! Ja letami star, a sèrdcem mòlod!“ Posle toga, Višnjevski je pozvao postmajstera, Hurku. Taj postmajster u Tokaju, čovek bled, tih, kao neki apotekar, onizak, u crnom odelu nižih staleža u Austriji,
Posle takvih večeri, kod Višnjevskog, Pavle je obično provodio dane, usamljen, u kući koju je bio iznajmio od postmajstera Hurke. Po starom kalendaru, jesen je tada u Tokaju tek počinjala, a, po novom, bila je u jeku. Ruže su još cvetale.
Proučavao je, kao što ih samouci čitaju, topografske crteže o prevojima Karpata, koje je od postmajstera Hurke i Višnjevskog dobio. Bio je snužden pri tome.
Čuo je, kaže, da lepuškasta sobarica postmajstera Hurke pere Pavlu presvlaku. Pavle bi, ako bi hteo, mogao dobiti i bolju zverku. On, Višnjevski, bi mu je našao!
Idući dan, na dan svetog mučenika Haritina, to jest, za postmajstera, na dan Luke evangeliste, petog, to jest, osamnaestog, oktobra, pomenute godine, postmajster Hurka doveo je, pred kuću
Pitao je samo za kovača. Vatre gore na obali Tise i logor je sav žalost i nesreća. I Pavle je saslušao postmajstera, mirno, sa nekim čudnim osmehom, kad mu postmajster opisa Trifuna i kad mu reče da pismo nije hteo ni da pročita, a da
Mumlao je i mrmljao je samom sebi. Sutradan, pomoću postmajstera Hurke, Pavle je nabavio nekoliko rifa svile, koju je, sa nešto talira, ostavio za sobaricu Hurkinu, koja mu je prala
Isakovič je tog dana bio poranio i krenuo u zoru. Višnjevski mu je bio, preko postmajstera Hurke, našao kola, da mu prtljag odvezu, a poslao ga na jednu adresu, u Ujhelju.
Prolaz Isakoviča, međutim, nije zabeležen, po tim brdskim naseljima, ni u knjigama postmajstera na tom putu, ni u knjigama sveštenika po selima, koji mrtve zapisuju, na groblju.
oprostio od tog čoveka, koji se kretao, kao i postmajster Hurka, klanjajući se, umilno, ponizno, odeven u crno odelo postmajstera, sveštenika, muzikanata, toga doba. Tražio je samo da vidi konje, Pfalera, za koje mu je Hurka bio rekao da su čuveni.
Zna ona, od postmajstera Hurke, u čijem je zagrljaju, u Tokaju, ljubost nalazio. Nije nju Višnjevski dobio, kao drolju, nego kad je njenog muža