Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jedan... dva, jedan... dva. Ne čuje se; ne ugiba se. Nekad, znam, on se ugibao pod mojim nogama. Dakle: a ne postojim. Znači: ja sam svoja senka. Pst! Moj rskavičavi, koštunjavi kostur, kičmeni stub, lobanja, cevanice sve je iščezlo. Zubi?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ovako će, sigurno kao što je sigurno da postojim, pasti ukor. Bilo je tri minuta do kraja časa, a jedan vrabac otresao je krila u žbunu ispod prozora.
Nisam znao odakle da počnem, iako sam mogao da počnem s onim jutrom kad je Stanika kao zaboravila da postojim, a ja otišao u školu bez doručka. Nisam počeo, jer to bi bilo iznošenje tajni one kuće.
Najednom, a da zapravo ne znam ni zašto, bio sam srećan što postojim, što postoji ovaj nasip, ova pruga na njemu, močvara ispod njega i na malom jezičku suvog zemljišta Rašidina kuća s
- Ne znam! - rekao sam - pretpostavljam. - O! - rekla je, gledajući u maticu reke kao da je zaboravila da postojim. Činilo se da je zabrinuta.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Izuzmi sebe iz bilo kog dana, I ja ću biti izvesnosti lišen — A to su dani koje i ne brojim, Jer ne znam da li u njima postojim.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Evo sada! Hoću da ćutim i slušam muziku koja mi dopada i da ništa ne čekam, već samo da postojim, tako nekako — da osećam ruke, noge, zube, nepca, kosu; jednom rečju, oću da baš sad živim, ako si razumeo šta oću da
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Ne možeš, dabome! E, onda, kad i tebe izbrišemo, 'ajde, reci, ko nam ostaje? MIĆA: Kako ko, a ja? Kao da ja ne postojim? AGATON: Postojiš, ne kažem da ne postojiš, ali postojiš nekako u vazduhu. MIĆA: Kako u vazduhu? Kako vi to mislite?
zapitaću ja i za Agatona i za mnoge druge (penjući se uz stepenice), jer sad su svi bliski rod, kao da ja ne postojim. (Ode.) POJAVA II SARKA, GINA GINA (dolazi spolja vrlo oprezno, okrećući se levo i desno i ne videći Sarku.
PROKA: A meni njiva u Malom Mokrom Lugu?! SARKA: A meni kujnsko posuđe?! MIĆA: A ja, ja kao i da ne postojim? AGATON: Pa i ne postojiš, brate! TRIFUN (Mići): Ne postojiš, razume se!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Uzme li se u obzir rečeno stanje, I samo njegovo postojanje Sumnjivo je (u trenucima nekim svojim I ja sâm sumnjam da postojim).
Ćosić, Dobrica - KORENI
mrtav za mene. Jedan za drugog mi više ne postojimo! Po muku, jedno pseto laje iz sela. Aćim se strese. Ja više ne postojim. Ja sam iščupan, htede da vikne. Po njemu zveči suv, izlomljen lavež.
Mnogo je strašno i krvavo bilo. Izići ću iz podruma, ući ću u jabučar da malo postojim kao da biram pravac. Svi su putevi moji i svi su isti. I svakim mogu da pođem. Padaće prezrele jabuke.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Rasplinuto osjećanje zadovoljenog „jastva”. Polusan. * U potpunoj tišini, na mahove posumnjam da li uopće postojim. Ipak, ne želim potpuno spokojstvo, potpuno mrtvilo. To ne!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
) — Pouzmaknem. Odolim se, premda serce žalko Sovjetuje da postojim još i jošte malko. No ja sam ti namjerio (ko tu da ne krade!) Kradom staze ispitati, — šta ti veliš, Rade?
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
mačke Pa pobeže naglavačke Dosta mi je veličine I svega što hrabri čine Hoću malo da se bojim Da osetim da postojim Reče mačka ispred kera Pa pobeže u dva smera Šta mi treba da se prsim Drugima račune mrsim Hoću straha da me