Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Dođemo pred mrak u Jaš i u konak general-konzula u avliju siđemo. Odemo njemu u sobu, malo postojimo i na njegova pitanja, kako je na Vračaru, odgovorimo. Malo zatim zovnu general svoga slugu i zapita: „Lošadi gotovi?
ili ću gledati dveri i ikone i veliko templo, koje se svo u srebru i zlatu blista, i sam čovek ne zna gde se našao. Postojimo malo, i odande odemo u peštere.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Slava nije nikada ni postojala niti postoji! Postojimo samo mi, oprezni i trezveni građani, koji se nikada nisu ni peli tako visoko da bi tako nisko mogli pasti.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Svako od njih odnekud sluti viši red po kojem postojimo i umiremo. Puni su razumevanja i praštanja ovi seljački svetitelji, blagorodni su i uviđavni prema svemu i svakome; deda
Kakve god nas nevolje gonile, ne smemo zaboraviti odgovornost pred najvišim sudom, ni izgubiti iz vida zakon po kojem postojimo.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
No niko od nas ne voli da se ogleda u mraku i mislimo kako je najvažnije da postojimo. Opet se čuje jedno otegnuto neeeeee, malo strožije izgovoreno iz malo veće daljine.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ti si... od večeras, ti si... mrtav za mene. Jedan za drugog mi više ne postojimo! Po muku, jedno pseto laje iz sela. Aćim se strese. Ja više ne postojim. Ja sam iščupan, htede da vikne.
Čemu sva ta računanja? Ja ti više nisam otac... Ti si od večeras mrtav za mene. Jedan za drugog više ne postojimo. Vukašin drhti. Odrekao me se... Zar sam toliko uvredio njega, surovog i snažnog?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Treba postojati da bi se moglo koračati, ali pri svakome koračanju ne moramo imati jasnu svest o tome kako je dobro što postojimo. Takva svest odgovara pesničkome (pa i filosofskom), a ne svakidašnjem našem stanju.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Josi, koji se pojavi.) Donesi iz praktikantske sobe dve stolice. (Josa ode u praktikantsku sobu.) SPASA: Ako, da postojimo, gospodin-Vićo! VIĆA: Ne biva, nije to za malo. Ima tu sat i više posla. (Josa je doneo i namestio stolice.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Oni su radili svoje nekako odveć komotno, čak ponižavajuće komotno, kao da mi ne postojimo ovde u Kuli. Sekli su u podnožju brda tanke duge jasike, okresivali im grane i gulili koru.