Radičević, Branko - PESME
9. I zbogom ostaj dragoj sam ja rekô, I poljubaca njeni pija slad, Na moj sam posô tade vesô tekô, I mil i lak mi beše svaki rad; Svršetak sam u duši dana čekô, Večernji jošte preumilni lad: Tad
„Tvoj posô, dragi, on je bio krut, Od' amo da ti skinem truda znoj; Na moje srce odi, odi amo, Što zdravo kuca, i to za tebe
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PELA (pokaže mu ruke): Evo, milostivi gospodine, po ovim se poznaje da sam ja Pela. SRETA: Da ti đavo nosi i takav posô i takav red. (Peli.) Čekaj ti, veštico! PELA: Slatki Sreto, ja nisam kriva, ja sam morala slušati zapovest.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— A ideš li ti? — Idem, kad me zovne komandant. — A... je l te gađaju? — Pucaju, ali ja ništa. To im je posô. — Hoće li mene da gađaju? — Ko im zna njinu ćud! A neće vi oproste!... E dođe mi da ga udarim.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
) Digoh ruku da zagrlim Mladog nadnika, Što iz duše tako krasnu Sliku naslika. Digoh ruku pa rukavom Zbrisah posô ceo. „Oprosti mi, mladi brate, Veruj, nisam hteo.
A starici, kad je čula, bilo nepravo: „Ala, ala, moj čoveče, stara nebrigo, Taj ti posô, što uradi, nije valjao. Zlatna riba nudila ti svaka otkupa, — Zašt’, nebore, ne zaiska novo korito?
Sad se valjda želje vaše već umirile.“ — Ali žena, al’ boljarka kâ da ne čuje: Ona posla svojeg muža u konjušnice, — Posô će mu od sad biti konje timarit’.
S ovim rupcem otari mi Hladan s čela znoj. Ako oči sâm ne sklopim Radi posô svoj. Dva novčića nisu teška Kao kamenje; Al’ obrve ne vuci mi Na mrgođenje.
Znam da nećeš zaboravit’ Jedan očenaš. E pa posle rakijajte, — Ti taj posô znaš; Samo svađat’ nemojte se Ukraj mene tu, Jer i mrtav ja ću mrzit’ Na tu rabotu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
RADAK: Na posô, kažem!... Traži ispolac! Ispljuskaj čamac!... Pesak napolje!... (Maša se za nož.) Svaki je trenut danas godina.
Traži ispolac! Ispljuskaj čamac!... Pesak napolje!... (Maša se za nož.) Svaki je trenut danas godina. Na posô brže, leka lopužo! (Vitla golim nožem po vazduhu.) JANjA: Sad... sad... sad! Samo da zovnem momka u pomoć.
) PORFIRIJE: A što se dereš toliko, he? JANjA: Vuci iz vode čamac napolje! Ispolci gde su, da ga očistiš? Na posô brže!... Sad, Rade, sad! PORFIRIJE: A lepo sam te svetovao: ne topi čamca, čičaJanićije!... Aja!...
skončati!... (Čuju se spolja puške.) Na posô sad! GLAVAŠ: Biraj, Isače, Pa gađaj glave kao duleke! Nek’ pršti kora tvrde lubanje, A glupog mozga lopte kaljave
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Gavro, brate, ja se ogriješi' o te! Oprosti, brate! O, proklete moje ćudi! — Vala, Simeune, ne valja ti posô. — Oprosti, brate, oprosti! — Viknu Simeun i skoči, te se poljubiše. — Zbilja, Gavro, je l' 'vođe otac Partenija?
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ Rastužen i zbunjen starac stenjući raširi ruke, I bokor proletnjeg cveća pažljivo poče da ređa; A kad je svršio posô, on reče spokojno tada: „No, sada, sinovče dragi, penji se na moja leđa.
Sa sniske, seoske crkve zvono je javljalo svima Da sveta nedelja sviće i praznik donosi njima. A kravar na posô krenu. Još bleda vladaše tama, A on na polju zasta do samog seoskog hrama I prekrsti se triput.
Nabrzo i sâmi Amor na posô svojski se dade, Te larma paklena luče. „Otvori jedanput, more!“ Kmet se očajno derô, kô selo da negde gore.