Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ali nije bilo konja koji ne bi zadrhtao, kad bi mu gospoža Kumrija prišla, i kad bi ga potapšala. Gledajući ga pravo u oči, ta žena bi i najluđeg konja mirno pogladila, a govorila je konjima nekim dubokim glasom, a
joj se desilo to, da joj neka ljubomorna gospoža podmetne nekog podmuklog, opakog, konja, gospoža Kumrija bi prišla, i potapšala konja, po sapima, svojim dugim šakama, i pomilovala ga, po grivi, svojim dugim prstima, i, ćudljiv, besan, ždrebac