Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
i zlosretnika, između gavana i siromaha, između upravljača i upravljanog, a koje potječe jednostavno odatle što siromah potencijalno vidi sebe u ruhu gavana, zlosretnik u koži sretnika, upravljani u odori vlastodršca.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
moći ćemo neposredno da posmatramo kako je srpska umetnička poezija ponekad umela da razvija i nadograđuje ono što je potencijalno već bilo prisutno u narodnoj lirici.
Književni tekst, naime, takođe sadrži neko poređenje, samo što je ono obično skriveno i potencijalno. Skriveno i potencijalno, ono – poput pupoljka – razvija svoje metaforičke latice u konkretnom susretu sa čitaocem.
Književni tekst, naime, takođe sadrži neko poređenje, samo što je ono obično skriveno i potencijalno. Skriveno i potencijalno, ono – poput pupoljka – razvija svoje metaforičke latice u konkretnom susretu sa čitaocem.
I svaki put unekoliko drugačije. Valjano pročitati „Most na Žepi“, to u prvome redu znači: naslutiti potencijalno poređenje tamo gde, naizgled, nikakvog poređenja nema i time aktivirati čisto umetnički – a to uvek znači i metaforički
se uvećava, pored ostalog, zato što „parobrodi zaploviše more“ zbog pomerene rekcije pokreće još jedno, doduše potencijalno značenje, kome odgovara pravi objekt: da „parobrodi zaoraše more“.
Ona bi se čak morala u više glasova da izgovara, bez obzira na to što je u pitanju jedna ličnost. To potencijalno glasovno orkestriranje pripremaju već sami redovistihovi, u kojima se reči često grupišu na osnovu glasovne srodnosti,
i modernih čovekovih iskustava, koji se i tematikom i leksikom vezuje za kulturno i jezičko pamćenje, taj tekst potencijalno povlači asocijativne niti svih slika i sadržaja koji se na tome pravcu sustiču.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Analiza prethodne rečenice, međutim, dovela je ne samo do mesta gde je metabola potencijalno data, nego u isti mah i do mesta gde je ona gotovo nužno data zbog ukrštanja dva vida govora, pa se stoga i može
zimskog neba”, i u ponavljanju njeno variranje, podstiče postepeno aktiviranje simboličnosti upravo boje očiju, koja je potencijalno već prisutna u jeziku. Na kraju, u trenutku kad Dafina izdiše, simboličnost se potpuno aktuelizuje.
Crnjanskom je, znamo, pošlo za rukom da sve što je s kraja na kraj romana ispripovedano učini potencijalno (što čitalac može, delimično ili potpuno, učiniti i stvarnim) dvo-smislenim zato što je upravo pripovedača udvojio.
Slika razjapljenih obala je, naime, već potencijalno tropična. Potencialni tropi i napola tropični izrazi jedna je, čini nam se, od važnijih osobina teksta Seoba.