Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Opet poduži i dosadan put. Kiša prestala. Pera Tocilov je poterao malo bolje konje, koji su se u čardi dovoljno odmorili. Već se vidi čenejski toranj, al’ je daleko još do Čeneja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A Pavlove bratence poterao je u njihova, nova, mesta opredelenija. Major Jurat Isakovič, i prve klase lajtnant Petar Isakovič, čekali su samo
“ Odmah zatim prisetio bi se i poterao. Kroz sat, dva, tle je postalo sasvim suvo i peskovito, pa su odmicali brzo. Već pred podne bili su od Raba daleko.
Pavle nije mogao, ni da ga zadrži, ni da pođe za njim. Nego je uzjahao i poterao konja u gomilu oficira, koja je usedala pred Komandom i okupljala se, oko ekipaža Kostjurinovog.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Poslednjeg, Isakovičevog slugu Arkadija, uhvatiše tek usred bela dana, već u blizini logora. Bio je poterao krmaču, vezavši je za nogu. Mirno, tepajući joj i pevajući kroz nos, štucajući glasno celim putem.
je, te noći, zbilja, ulazio u selo, na drugom kraju, govoreći, kroz nos, pokatkad, ponešto, svojoj krmači, koju je bio poterao još od Pečuja.
Sremac, Stevan - PROZA
Digla se u tom inače mirnom domu veća galama nego da si poterao čitavo tuce žena u aps. Jovan je imao neku čudnu narav u piću; dođe mu, tako, u tom stanju, pa hoće šlifovanu čašu da
Radičević, Branko - PESME
Junačku bi t' ranu celivao, Na osvetu tada se digao, Dovatio mača plamenoga, Poterao bi tog ubicu tvoga: Pa ol' bi dvoj'cu'skrio taj grob lađan, Pored brata ležô bratac mlađan, Ol' bi pevô krvavo
Serašćere bio je od zade Svoje vojske sagledao jade, Poterao svoje sokolove, Janjičare, careve sinove: „Jala, deco, turske perjanice!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tada je ovo i počelo... Osramoćen pred samim sobom, poterao je konje dale, da pobegne od sebe, da u jurnjavi po mrazu rasturi jad i mamurluk neprospavane noći, da mu vetrovi
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
između dveju poslednjih rečenica otkriva nevidljivu razliku između prvih dveju identičnih: oba je puta Vuk Isakovič poterao svoga konja kroz prazninu (kao što je i dva puta ugledao beskrajni krug sa zvezdom), ali je jednom kroz prazninu otišao
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Topal vazduh me je zapljuskivao po licu. Na vidiku se ukazaše neke kuće. Dobro je. To je selo Strupino. Poterao sam konja još brže. Kuće su krovinjare, oblepljene blatom. Ukraj zidova beleli se šatori neke pozadinske komande.
Opsovao sam ga, gadno, kao da mi je on nešto kriv i poterao dalje. Podilazim pod Katunac. Slučajno podigoh glavu, pa mi se učini da njegovoj visini nema kraja.
Okrenuo sam konja i, poluokrenut na sedlu, doviknuo vozaru: — Za mnom! Poterao sam trkom. Iza mene valjali su se vratolomnom brzinom topovi i kare. Kroz selo smo proleteli.