Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Baš se lepo miče direk! — Kaka je to napast jutros? Hajde, što je udaren tu kraj puta — valjda je kmet naredio da se potes obeleži, ali što se miče? Bili prišao da vidi izbliže, ne bi li? Gotovo ga neka sumnja hvata. Hajde pa priđe.
— Nećemo ja! — prihvati neki Jovan travar iz gornjeg kraja. — Nije to, bolan, šala, zakopati nahoče u seoski potes!... Eno preklane, pamtiš i ti, Marjane, i ti, Manojlo, a i ti, oče Stevo, gde po Dračiću pobi sve tuča...
Eto, svi znate kako je i Zlatarić stradao što se u potes seoski zakopao utopljenik, a kamoli nećemo mi... — Jes' popo, imate pravo — tvrdi Đošo ulagujući se — ravnim načinom,
— Ama ko li to naredi da se baš u naš potes ukopa? — upita Manojlo. — Naredi kapetan — eto ko! — odgovori Jovan gotovo ljutito. — »Našlo se«, veli, »u našem ataru.
I evo ovde sam najtanji (tu Marjan pokaza prstom svoj zamašan vrat), ako vije samo uprkos naredio da se to dete u naš potes zakopa! — Jes', gospodin-popo duše mi! — prihvati sad Đoša, metnuv ruku na prsi i unese se popu u oči.
za vreme rose poispaličiti volove — ispregnuti volove iz jarma popišmaniti se — odustati porus — šupljika na koži potes — ograđena njiva ili livada, više njiva na kojima se seju isti usevi potra — šteta koju stoka učini usevima potričari
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Dobro odgovori on. Možemo... samo ranije... Posle podne iđahu niz potes, jedno pored drugog, učitelj i učiteljica, ali oboje behu sumorni, zabrinuti.
pomisli ona. Moraće jedno od nas dvoje putovati.« Najzad gosti se kretoše. Urediše decu, pa opet okrenuše niz potes. Sunce po malo greje, ali se oseća oštrina u vazduhu. Taman da se lepo putuje.
A Gojko brzo raspusti decu i ode žurno u Brezovac. »Bar ću dobro navići na ovaj put«, pomisli on, idući kroz potes. — Stoj, reče mu Velja, kad saznade za današnje događaje. — Pa to je čitav atentat na tvoj život.
da zakopaju živa čoveka!... I ti je opet moliš, kučku jednu... A ona te ne čuje, neće ni da te vidi... no ode niz potes kâ luda, pravo u Brezovac. Tamo će, boj se, i noćiti... Ja kako, bratiću!... A ti opet idi te praštaj i moli.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kola prolaze, a za njima i goveda jure u potes. Širga ostavio junicu, pa trči na potok da stigne pre Divonje, jer posle mora čekati dok se sve krave ne izrede i
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Za jedan časak Đurica se spusti sa visoke planine i udari rekom, koja teče kroz potes klenovički. Potesom se rasturili njegovi seljani, pa rade žurno kao mravi, a on zastane, te razgleda jednu gomilicu,
— Samo da pređemo potes pre videla i da se dohvatimo reke — prozbori Pantovac zabrinuto. — Ne brini, preći ćemo — odgovori Đurica, pa svi
Sad nije bilo sumnje da su opkoljeni poterom. Ostaje im još samo potes, gde ih je, na onoj čistini, najlakše pogoditi iz puške, i reka koja krivuda između potesa i šume.
— Da sednemo u stranama, gore više reke, i da gledamo ceo potes i selo... Pred nama svet radi, vri kô u mravinjaku, a mi sedimo, gledamo i pogađamo koja je ono devojka što kupi seno,
A tamo pored reke, po dnu same kotline, pružio se zeleni potes u daljinu, čak do kačerskih planina, koje su, ovoga jutra, zavijene u gustu belu maglu.
gde domaćin i jedan napadač dopadoše teških rana, Đurica okrete, prema ranijem dogovoru sa Novicom, kroz jagnjilski potes, domišljajući se kako bi se do zabrana odvojio od Sima, koji neprestano iđaše uz njega.