Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Razleže se očajan, panički, samrtnički vrisak i odjeknu daleko potesom kroz gluhu noć, ali ga niko od ljudi ne ču, samo psi od krajnjih seoskih kuća zalajaše, pa, kad ne čuše ništa više,
Sa vama govorim i gledam vas, a mislim o drugome... Ne mogu, ne zadržavajte me!... I ona ode. Putuje potesom, šumom, prelazi bistre planinske potočiće, a ne vidi i ne čuje ništa... Od sinoć joj se nešto preokrenulo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad se odmakoše podosta, Vujo ga zaustavi. — E, sad moramo da se podvojimo: ja ću sad levo, dolinom i potesom, a ti hajde tako pravo, dok ne iziđeš na samu kosu ; onda okreni sve kosom pravo mojoj kući, ali žuri što više možeš,
Kosta već beše izmakao putom, pa će, kad pređe potok, da udari potesom, a Đurica preskoči vrzinu i brzim korakom ode niz potok...
Đurica tek sad opazi, da tuda voli seoska putanja, koja prelazi preko potoka, i spaja selo sa potesom. Saže se pod jedan trn i stade da čeka.
Za jedan časak Đurica se spusti sa visoke planine i udari rekom, koja teče kroz potes klenovički. Potesom se rasturili njegovi seljani, pa rade žurno kao mravi, a on zastane, te razgleda jednu gomilicu, pozna svako lice u njoj,