Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Malo sreća, malo čitaonica, čoveku se mašta pothranila. Jednom, kad je opet s oduševljenjem govorio o živosti svoje dece, reče: „Šta graja, šta tutanj!
još — nastavlja gospa Nola — udala u ovu situ i masnu zemlju, i za matora muža, pa, šta će drugo, zavolela sam jesti, i pothranila snagu da bih karuce mogla vući. A moja sestrica, sasvim druga, udarila sva na svoju majku.
Nekada tanka gospođica, pothranila se, pa i razbrektala. — Prsti i zglobovi su ti odebljali, Sinka; ja ti kažem da prodamo klavir; nikada više nećeš ti za