Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Moje su cipele tupo odjekivale prema lupi potkovanih vojničkih čizama. Gledajući onaj pravilno „uparkirani“ čelik, ona stroga lica, slušajući odsečne komande, imao sam
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Mrak je i ništa se nije videlo. Pipajući dohvatio sam krevet i seo. Izvan zemunice čuo sam udare potkovanih cokula naših vojnika, koji su nekuda odlazili. Sigurno sada posedaju rovove. Opet me mučila osamljenost.
Pomlati Bugare... Psuju ga na sva usta... Uz drvene stepenice čuo se udar potkovanih čizama. Vrata su se naglo otvorila i ušao je Kosta „Turčin“. Prišao je u stavu „mirno“ kapetan Bori i pozdravio.
kapetana Race. Obori! — razdera se iznenada Bora. Uz stepenice se valjalo nešto teško. Čulo se luparanje potkovanih čizama, neki udari, stenjanje, uzvici.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
“ — obilazimo bivak i tada bi odjekivao tup udar potkovanih cokula: trap, trup, trap, trup... Posle podne opet to isto, koliko da se vojnici ne uleže.
Vojnici su maršovali u koloni dvojnih redova i oštar udar potkovanih cokula odjekivao je složno. Tek izvan varoši pošli smo „voljnim“ korakom. Vazduh se pritajio.
— potpukovnik Petar se podbočio i zamišljeno klimnu glavom. Preko kamenjara čuo se užurbani bat potkovanih cokula. Pešaci su grabili uzbrdo. Neprijateljska baterija pratila ih je u stopu.