Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Petra prekorno. — Eto dete i ne dovečera!... — More, babo, ćuti!... Neka ga! Zar si mi ti svakad povečerala!... Ostavi ti mladosti njeno, nije on gladan! A dok se oni smejaše, Stanko je muke mučio!