Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ustanem ja i pogledam: Valjevo doista gori! Povičemo vojsku i skupimo, pošljemo u obližnja sela da brže svi dođu, i tek sad vidim kakvu sam pogrešku učinio za ljubav poklada,
Vidimo našu pamet; ali su Turci jošt luđi, zašto nas ne pitaju kuda ćemo. Povičemo na vozare da brže voze da izmaknemo. Tako niz Dunav putujemo do Rama.
Mi sa brda svi uglas povičemo, i nekoliko pušaka opalimo: čuše i videše Turci nas i pomisle da za nama velika vojska ide, pak pobegoše natrag, a
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Posle komande „mirno“ i „na mestu, voljno!“ kaže dramatičnim glasom: — Ko vas hrani, odeva i obuva? — Ti... — povičemo u dva glasa maman i ja, Sedamsto pedeset i dva stara dinara — reče on ledeno.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Sad viknem trubačima da sviraju na juriš, a mi konjanici u gomili potečemo napred i povičemo: »ura.« Kako se put savijao oko jedne brdske okuke, to Turci nisu mogli ceniti koliko nas ima, videli su samo da je