Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Plačem. Uzalud su suze, uzalud je sve! Prošlo je, i ode! Ne povrati se! Šta mogu sad ja, do samo suze?! ... Ne povratih više te noći kad mesečina sja, kad senke drveća padaju i šire se; kad se bregovi i vinogradi gube u beličastoj magli.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ I podsećajući se toga utiska, pomilovan ovim dahom detinjstva, ja se povratih. — Pobratime, — rekoh odlučno — ni pomisliti nisam mogao da si takva slabotinja.
patos, u podrum, ambis, pakao, šta li, i tek kad me ona pozva: „Pođi“, pa lagano, na prstima, izađe iz sobe, ja se povratih.
I tako i svim tim raznežen, očaran, opijen, skoro uplakan, ja se povratih u zemunicu, da sanjam o svršetku rata, koji sam toliko mrzeo i toliko puta nazivao najodvratnijim ljudskim poslom, ali u
Ali se brzo povratih, jer mi se učini da u njenim očima i u njoj vidim nešto tako popravljeno, preporođeno, oplemenjeno i novo baš sve ono i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kršno primorje; dovati me po svilenu pasu, pobratime, sapom od topuza, šćera mene za uši Šarinu, jedva mu se u sedlo povratih i utekoh uz kršno primorje. Ima otad sedam godinica, već ovuda nijesam prošao“.