Radičević, Branko - PESME
Ali, brate, to da vidiš sade, Kada Turkom poglavica pade, Jalaknuše kleti, povrviše, Kâ smušeni Srbu udariše. Nesta smesta od pušaka cike, Umukoše male i velike, Posuktaše noži okovani, Poklaše se
Cika, zveka, već Turci izmiču, „Beži, kardaš!“ veće jadni viču. Svi niz polje ravno se slomiše, A za njima Srbi povrviše. Oh, srećice za Srbinje dobre, — Dođe loša, samo ču li, pobre.
Sred okola gle pusta čadora, Ta srpskoga najveća zlotvora, Serašćera Arslan-Sulejmana; Povrviše Srbi sa svi strana. Spolja svila, al' unutra šta je?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A kako iskazuje za to evangelist, — oni izašavši pređoše u stado svinjsko; pak eto, taki sroktaše se svinje, i jednak povrviše na breg k moru, te poskakaše u vodu i sve se stopiše.