Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dotrčaše komšije, žene, šegrti, panduri... Načini se čitav urnebes. Povukoše Pupavca panduri u policiju, on se otima, dreči... Zgrca se tu cela čaršija. Puče bruka na sve strane.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
„Niče raja ka̓ iz zemlje trava.” 2. KUĆNI PRAG Sputila se noć. Polje je mirisalo barutom... Ustanici se povukoše u česte pod drva da ih ne bi na snu „bila vedrina.” Stanko se našao pored oca.
Puške se opet napuniše... Ali se Turci povukoše nazad, te se ukloniše ispred vatrenog pozdrava... Prođe dan i spusti se noć...
— Pre bih rekao da oni nisu znali da smo mi ovde, pa su išli bez brige. Ali kad su udarili na vatru, oni se povukoše da se razmisle. — Tako je — reče Čupić. I pozva ih u šator da se posavetuju.
Starešine postaviše straže. Vojvode se povukoše u svoje šatore. — Dokle li će ovo trajati? — pomisli Čupić kad u šator uđe.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pozornici zaustaviše jedan fijaker pa nemilosrdno povukoše Jurišića, koji se ludački otimao. Ali najednom, duboko u meso njegove gole i smrzle ruke zariše se oštri, crni i
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ajd, odlazi, bedo! Jesi ludaija. Što mi ženu rasplaka?“ Kad veliki, teški, kirasirski, konji povukoše kola, i počeše da smrde, od naprezanja, kirasir ustade u kolima i pozdravi ženske mahanjem šešira.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Najviše ga je, međutim, potresao kraj te vojne. Povukoše se; odvedoše ih u blato i sneg. Ostaviše ih da gladuju, da se tresu od zime. Sve pohvale za serbske pukove izostaše.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
A onda se igranke lagano povukoše sa ulica i trgova u napuštene vile i gimnastičke dvorane. I kada smo mi, deca hladnog rata, zaigrali svoj prvi
Matavulj, Simo - USKOK
To učini i Stijepo koračajući u povrat. Povukoše bakve. Janko stade na svoju, Stanoje na svoju. Djeveri se odmakoše sa strane. Stijepo viknu: -Oganj!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ujaa!... viknu Marko i obojica povukoše uže iz sve snage i poleteše u visinu skoro do samih greda. Zvono stade. Tako ponoviše još dva put.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Svi prsnuše u smijeh. Osinjača istrže mužu sud iz ruke, preruči kominjak, pa ode k bačvi. Svi povukoše dušu u se, te se čulo kako mlaz šiče. „Vra-Naćvar“ utoliko izvadio njeki list, pa stade čitati.
Kulaš prinjuši zob, pak poče valjati očima od jednoga do drugoga. Sluge, misleći da je već zgoda, povukoše konop za krajeve, ali konj ugrabi prije, te se prope odigavši Bukara, pak se, dva-tri puta zaosob, baci nogama.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kad se obojica oprostiše jedan od drugog, ona zovnu svoje dve prijateljice. Sve tri se povukoše u jedan ugao dvorane. „Znam sve!“, šapnu im riđokosa. „Arhimedes ima u Aleksandriji svoju veliku ljubav“.
raspri pokazao je Njutn svojim protivnicima svoju snagu i svoje zube i premlatio po kojeg od njih; ostali, premoreni, povukoše se sa megdana. Ali je ta dugotrajna borba zamorila i samog Njutna.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Naše se kare opet povukoše i pustiše preda ce streljački lanac, koji otvori vatru na turski streljački lanac i zaustavi ga u napredovanju.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Privezaše branu, pa počeše s jednoga kraja. Rade potrbuške leže na branu, suveznik bocnu dešnjaka i volovi povukoše. Rade leži, ruke i noge ispružio, pa mu se po zemlji vuku, pritisnuo uzoranu zemlju da njome seme pokrije, a priljubio se
ljude kao u čudu, baci sa sebe kabanicu i ugazivši jednom nogom u jarugu odupre leđima; ljudi pomogoše i s nategom kola povukoše. — Fala ti, Rade! — veli mu Ante. — Da ne bi tebe, nikada kraju! Rade pođe naprijed.
Vjerovnici, kamatnici i ostala družina, nezadovoljni i ovogodišnjim rodom, povukoše se u varoš do druge jamatve. Mišljahu da će nakupiti više masta, da nije baš tako rđavo kako se težaci tuže.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Učinimo, dakle, opet skok od 22 stoleća natrag u prošlost. Posle zajedničke večere, povukoše se stariji članovi učenog kolegija Aleksandriskog muzeja na počinak, a mlađi pođoše u varoš i njen noćni život.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Još malo! — dopire nečiji prigušen glas. — Zateži konopce! Ovi sa obale povukoše. — Ne puštaj!... Još malo!... Napred!... Stoj! Opet smo na istom mestu, kao saterani u tesnac. Već je skoro ponoć.
Vojnici se popeše na konje. Neke vozove vukle su šestorne, druge četvorne zaprege. Jednu karu povukoše samo rudni konji. Kako je koji voz pripravan, odlepljuje se i juri u pravcu druma što vodi za Gorničevo.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Na uporno navaljivanje seljaka, učitelja Papriku najzad povukoše iz njihove škole i vratiše u varoš da čeka kud će dalje s njim.