Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Glavna karakteristika mobe jeste ta da je ona besplatna (bez naknade u novcu ili robi) i dobrovoljna pomoć u radu. Pozajmica je takođe dobrovoljan rad, ali, za razliku od mobe, ona je neka vrsta tačno utvrđenog naturalnog zajma.
123—124. ² Pirh, O. D., Putovanje po Srbiji u godini 1829, Prosveta, Beograd 1983, s. 28. ³ Vlajinac, M., Moba i pozajmica, SEZ, XLIV, SKA, 1929, s. 32. ⁴ Erlich, Vera, U društvu s čovjekom, Liber, Zagreb 1978, s. 212. ⁵ Cvijić, J.
Westermarck, E., The History of Human Marriage, London 1921. Vlajinac, M., Moba i pozajmica, SEZ, 44, SKA, Beograd 1929. Vlajinac, M., Žena u narodnim poslovicama, SEZ, 87, SANU, Beograd 1975.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
pisaca koji su stalno uvažavali srpsku narodnu poeziju, ali on je mislio da isključiv narodni jezik nije u stanju bez pozajmica i razvijanja da postane književan jezik. On je odlučno bio da se očuva stari i etimološki pravopis.
On nije uspeo u onom što je u prvi mah zamišljao: da narodni jezik, bez ikakvih pozajmica i stranih uticaja, postane književni jezik, nije uspeo da hercegovačko narečje postane opšte narečje, ali je uspeo da
Pre svega, on, nije sasvim originalan, i kod njega ima pozajmica iz Manconija, de Amičisa, pa čak i Makoleja. Njegova istorijska pripovetka, kojom se rado bavio, vrlo je uprošćena.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ali je ženska glava za te stvari vešta, očas se učini pozajmica, nešto se dotera privremeno samo za taj mah, a kad pogledaš, ono sve lepo i valjano...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ime »sirota« odgovara nemačkom shvatanju, i pretpostavlja (ako naša reč nije pozajmica?) da je i kod nas postojao sličan etimološki mit kao i kod Nemaca (o kome v. Sofrić, 80).
lišće kupa se bolesnik od vrućice (ŽSS, 303). TREŠNjA Kіrѕche (prunuѕ ceraѕuѕ). Trešnja, crešnja. Reč je pozajmica iz latinskog, poznata svima slovenskim jezicima. T. ima izvestan religijski značaj, i u dobrom i u rđavom smislu. T.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
na fine čipke što joj cepte po grudima; od dijamanata na prstima i u ušima sva „blicuka” — reč je male Soke, inače pozajmica nemačko-srpska, uobičajena u celoj palanci; — kosa joj stručnim rukama pribodena tako da od lica „pravi oval”, a