Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Divan od jake zelene čoje, i šest takvih stolica, sto i ogledalo „rokoko“ sa izdeljanim siradama, ogledalo još i pozlaćeno.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Veće prekreće. O LEPOM I DRAGOM — Lijepo je svakomu milo. — Sve je novo lijepo. — Srebrno je lijepo, a pozlaćeno još ljepše. — Nalepši cvet nikne na bunjištu. — Sve je lijepo do mjere.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ogromni kip Atene Promahos nadvisuje ih sve redom, pozlaćeno koplje boginje blista na mesečini. Erehtejon je dobio svoje pozlaćene prozore i vrata Partenon svoje divne skulpture,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Na glavi mu prokleta šubara, za šubarom krilo pozlaćeno, begenisah krilo pozlaćeno. Ne dadoše vrazi mirovati: ja ne velim: dobro jutro, đedo, već prićerah bijesna
Na glavi mu prokleta šubara, za šubarom krilo pozlaćeno, begenisah krilo pozlaćeno. Ne dadoše vrazi mirovati: ja ne velim: dobro jutro, đedo, već prićerah bijesna malina, skidoh njemu krilo pozlaćeno, i
Ne dadoše vrazi mirovati: ja ne velim: dobro jutro, đedo, već prićerah bijesna malina, skidoh njemu krilo pozlaćeno, i ja odoh uz polje Kosovo. Dok povika ostarjeli đedo: „O delijo, majke ne želio!
Dok povika ostarjeli đedo: „O delijo, majke ne želio! Ne nosi mi krilo pozlaćeno, a tako te ne odbjeglo društvo jutros rano u polju Kosovu!
“ Ja ne čujem, niti hajem za njga, već ja nosim krilo pozlaćeno. Opet đedo jače podvikuje: „O delijo, života ti tvoga! Ne nosi mi krilo pozlaćeno, tako tebi malin ne hronuo i tako ti
Opet đedo jače podvikuje: „O delijo, života ti tvoga! Ne nosi mi krilo pozlaćeno, tako tebi malin ne hronuo i tako ti ne ozeble ruke kao meni jutros u Kosovu!
“ Ja ne čujem, niti hajem za to što star đedo po polju se dere, već ja nosim krilo pozlaćeno. Dok povika ostarjeli đedo: „O delijo, obadva ti sv̓jeta!
Dok povika ostarjeli đedo: „O delijo, obadva ti sv̓jeta! Ne nosi mi krilo pozlaćeno, ne zameći kavge u Kosovu, Kosovo je jadno i krvavo, lako ćemo jedan poginuti“.
traži u Kosovu, kad mu đogat u tri noge hramlje, ozeble mu obadvije ruke, zgurio se kao kukavica; već ja nosim krilo pozlaćeno. Ražljuti se ostarjeli đedo, pa kad viknu, kao da grom riknu: „Stani, kurvo, na polju delijo!