Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Stepen poznavanja ovog kompleksa običaja i verovanja istpituje se tvrdnjama koje sažeto opisuju neki običaj, magijski obred ili verovanje
1. Pretpostavlja se da postoji pozitivna povezanost između stepena ispoljavanja fatalističkiog stava, s jedne, i stepena poznavanja i prihvatanja običaja i verovanja, s druge strane. 3.2.
4.0. Postoji povezanost između nezavisnih varijabli (mesto boravka, stručna sprema itd.), s jedne strane, i stepena poznavanja, prihvatanja i upražnjavanja verovanja, običaja i magijskih obreda, s druge strane. 4.1.
4.2. Stepen obrazovanja je obrnuto srazmeran sa stepenom poznavanja, prihvatanja i upražnjavanja pomenutog kompleksa običaja, verovanja i obreda. 5.0.
statistički značajna povezanost između fatalizma, s jedne, i shvatanja deteta, značaja nasleđa, ranog detinjstva, kao i poznavanja i prihvatanja običaja i verovanja, s druge strane. 3.1.
4). Stepen poznavanja običaja i verovanja najviše je (nisko) negativno povezan sa mestom boravka (poznavanje običaja i verovanja veće je u
je snimak sadašnje situacije u pogledu shvatanja deteta i njegovog razvoja, zastupljenosti fatalističkog stava, kao i poznavanja i prihvatanja običaja, obreda i verovanja koji prati odrastanje deteta.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Prodori u dečju psihu ne moraju da oduševe najmlađe čitaoce onako kako ushićuju odrasle . Od dečje psihe, to jest od poznavanja dečje psihe , malo se šta može naučiti: nevino gledanje sveta ne osvaja se na taj način.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Evo ti ga sad! Nikog ne poznaješ u varoši, a svugde okolo zamke. Dobila si peticu iz „Poznavanja društva“ a ne poznaješ ni svoju rođenu familiju, i ne znaš: da su te gledali kroz prozor sve dok nisi zamakla za
Nekako, kao da ga to od silnog poznavanja pozorišta nije ni interesovalo. Tako nekako. Ali šta je s nama? — upitah tog finog gospodina. Kako šta je s nama?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Poslaće decu u polje do Savatijeve vodenice radi »poznavanja domovine i sveta«, a on će se odmarati doma na lavorikama. Odmor mu je potreban bio od napora poslednjih dana, a posle
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
morao da se posluži epiciklima da bi rastumačio pojedinačne nejednakosti planetskog kretanja, fizikalnih što mu bez poznavanja zakona inercije nije pošlo za rukom da obesnaži Ptolemajev argumenat protiv heliocentričnog sistema.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pa kao što ni sam Njutn nije mogao, bez poznavanja tačne dužine radiusa naše Zemlje, da okuša i dokaže svoj zakon, tako bi nam i ovde svaki račun, koji bi išao za tim da