Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Vojislav Ilić je diskretan duh i otmena duša, on mrzi na pozu, retoriku i pričanja o sebi, hoće poeziju otmenu, diskretnu, umetničku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— A, ako ne pristane? — Šta neće?... Mora, sanitet zahteva! — govori ubedljivo Aleksandar, uzimajući već pozu lekara. Kad iziđe narednik, Aleksandar baci kapu i podskoči, trljajući ruke. — Slušaj, ti si moj pomoćnik...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Da moj brajko, spomenik od tuča ili pentelikonskog mermera“. On prekide svoj smeh, uozbilji se i zauze svečanu pozu da Hipokratu predoči kako će izgledati njegov budući spomenik. „Jest, jest, takav jedan spomenik!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Kaže ti Nana: pevaj i sviraj, sine, volim kad si uz pesmu i svirku veseo — predaje Julica kroz prozor. Srba zauzima pozu svirača pod prozorom, poljubi tamburicu, i po tamburici i okinutom jednom zveku posla poljubac Julici.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Na koga bi pala poslednja reč: buf, taj bi morao zauzeti Tursku pozu a mi ga ostali preskakali, izgovarajući pri svakom skoku opet neke nerazumljive reči, koje su, koliko ih se sećam,