Radičević, Branko - PESME
Izniknulo, stablo podignulo, I još klasje što šenicu nosi, Klasje zrelo, samo da se kosi, Kosi, brate, časa ne počasi, Al' ti, čudni čoče, otkuda si? On ni reči, samo se osmenu, Pa se dalje unapredak krenu.
Kad nadomak veće beu kuli, Nekolike puške izmetnuli, Da se čuje, da se napred glasi, Kako Srbin časa ne počasi. Puče puška, a gorica jeknu, A od kule ubavo odjeknu; Braća čula, braća s' osetila, Brackoj pušci pušku isturila.
Gledaj samo te šalvare ude, Zar ne vidiš da se poderaše?... Ustaj, pirni, ne počasi časa — Pa Turčinu ni traga, ni glasa! Crna Goro, kami na kamenu!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Izlaz k nama, časa ne počasi, na tvojega krilata halata! Ne zaborav' sablje i miždraka i tvojega biča paklenoga, jer su Vlasi uši podignuli, da
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Zdera ruho s grudi... časa ne počasi... Dževerdar opali... svoj život ugasi. Eto to se zbilo. Al’ neko mi zbori: „Ta to retko biva i u Crnoj Gori.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
na gradu topove, zapaliću trideset topova, pa zapalit Krnja i Zelenka, neka ode jeka pod oblake; prijatelju, časa ne počasi, no mi prati niz more đemije, da mi sreteš na moru svatove“.
opravio pokraj mora lomnoj Gori Crnoj na sestrića Jovan-kapetana: „Bre, sestriću, Jovan-kaletane, viđi knjigu, časa ne počasi, pozivlje te ujak u svatove, da si đever uz tanku Latinku, ti, sestriću, Jovan-kapetane; No mi nemoj inokosan
Ivan sitnu knjigu piše lomnu Kuču i Bratonožiću na vojvodu Liković-Iliju: „O Ilija, Brdskoj zemlji glavo, viđi knjigu, ne počasi časa, ti, vojvodo, da si u svatove pod Žabljaka u široko polje; no, vojvodo, ne pođ’ inokosan, povedi mi listom
butun-porodici, na rođaka glavnoga junaka, na sokola Kujundžića Bura: „Ti, sokole, Buro Kujundžiću, viđi knjigu, ne počasi časa, no ti kupi kićene svatove, skupi braću sve Podgoričane, pa ođeni konje i junake: udri konjma sedla osmanlije, i