Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
leka?... Šta kaže, tvoj Joca? — Ništa!... Kaže... osušio mu se nerv... kaže, srž od oka... osušila se!... Ja počeh gotovo glasno da plačem. I moja mati. — Pa gde je, gde je? — U bolnici. — Znam! Ali može li mu se otići...
Odoše u avliju. Čujemo mi malo posle konjski topot i rzanje. Ne znam ja šta je to. Kad on posle uđe, ja počeh hrkati, i moja se sestra učini da spava. Nazva dobro veče, pa ućuta. Ćuti on, ćuti majka, čekam ja.
Ne, vi ste uvek bili dobro dete. Nećete, valjda, sad da proigrate vaš glas, naročito u mojim očima, molim vas? — I ja počeh da se smejem, htevši pokazati da ja i ne mislim prisvajati sebi toliko interesa za me s njene strane.
Molim ovamo ruku! Uhvatih je za ruku i počeh zavirivati prst koji je bio zalečen još davno pre nenog polaska u Gotu.
— Zasad ništa. Samo da ja znam da je on moj, a? Ona klimnu odobravajući glavom. Ja uzeh njen prstić i počeh ga milovati.
— Ne — reče ona Nečastivi me i opet bocnu: — Zar poklon od mene nećete da primite? Ona oćuta. Ja počeh da jurišam: — Poklon od mene, rospođice! — Takav! — reče nekako zbunjeno, uzimajući nanovo vez.
U taj par duhnu vetar pojače, i s jednog suharka sroza se sneg i pade na rukav njene đude. Ja izvadih mahramu i počeh joj stresati sneg. Ona gledaše sve to nekakim ravnodušnim pogledom. Kad sam bio gotov, ona se lako pokloni: — Hvala!
— Da? — Da! — reče ona. — A šta vam je? Ona opet sleže ramenima. Ja se ne usudih pitati je još šta dalje. Usput počeh pričati joj što sam mogao indiferentnije stvari, samo da ne bih došao na ono čega sam se tako bojao, jer mi je tako
Ona srdito-tužno razvuče krajeve usana: — Na to neću ništa da odgovorim. Ja htedoh da okrenem sve u šalu. Počeh kroz usiljen smeh: — Molim, vi na to ne možete ništa da odgovorite. — Ne, ja neću da laskam.
U vašim godinama ne možete da uziđete dvadeset stepena. Prisustvo babino toliko mi respekta uli, da se ozbilja počeh smejati i šaliti. Trgoh je za ruku i izvukoh na gornji stepen. Baba se slatko smejaše.
Ona dođe još tužnija — Ti ćeš me uzeti? — reče ona, a suze joj udariše niz obraze. Ja je stegoh i počeh divljački ljubiti. Svaki deo lica i ruke, svaki prst i svaki nokat.
— Pa eto, ove rane. Biste li pristali na moju molbu? — obrati se meni. Dođe mi užasno gadan. — Ne bih — rekoh mu i počeh da dršćem. — Ne biste? A zašto? Molim, oprostite, ja nemam prava postaviti vam tako pitanje. Ja ne odgovorih ništa.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Vjerovatno su oba skočila u rijeku. Smijao sam se i smijao dok me trbuh nije zabolio, a tek onda se nešto dosjetih i počeh sam sebe da grdim: — Tošo, pseto jedno glupo, zašto miševe nisi pustio da se uvuku u sam džak, pa ih onda mirne duše
Vrbe se nešto sašaptavaju. Znam, pričaju o skoroj kiši. I ja počeh da drijemam, ali evo ljudskih koraka! Ko li je to? Znam samo toliko da nije moj čiča Trišo.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Neda je ostajala ljupka i nasmešena, ali nedostižna kao Himalaji. Počeh da mislim o Hilariju: da li bih mogao ili ne da se prijavim u njegovu ekipu?
Pomislih da je na sastanak donela mačku ili kuče, i počeh da se smejem. Mačku ili kuče? Bilo šta da je, to savršeno liči na Rašidu.
jer objašnjavati nekom da si ga ubio zato što nisi znao šta s njim dalje da radiš u romanu, nije naročito prijatno. Počeh da mislim o piscima i njihovim junacima koje su pobili na ovaj ili onaj način, a onda se setih oca i galvanizirane žabe
njima bila je jedna mlada, ali još niko od gimnazista nije uspeo da je zaustavi i razgovara s njom duže od dva minuta. Počeh da razmišljam o tome šta jednu mladu, svežu devojku može naterati da se zakaluđeri, ali mi Hadži-Nikolov nije dao da
i ispod naših nogu tako da nam se činilo da i mi putujemo s onima koji su odlazili u Atinu, Istambul i još dalje. Počeh da mrzim njihova ravnodušna lica. Majmuni kojima je upala kašika u med, a oni to čak i ne vide!
- Poljubi me, Bodo, ako hoćeš? - prošaputala je i zatvorila oči, kao lafice na filmu. Počeh da se smejem i smejao sam se kao ludak još čitavih milion minuta. Rašida se uvređeno odmače u stranu.
Rekoh joj da je tele: Rade Galac ne bi vukao Staniku čak ovamo, to nijedan muškarac ne radi s venčanom ženom. Počeh da osluškujem ušiju načuljenih kao hrt.
Bila je to, znači, udata žena. Počeh da prisluškujem pažljivije. Nisam bio sasvim siguran, ali činilo mi se da je to Stanikina prijateljica udata za doktora
To je Vesna činila ponekad i ja sam znao da je najbolje ne obraćati pažnju. Počeh da razgledam natpise na jednom spomeniku, iako se nije videlo nijedno slovo, sagoh se i nasumice ubrah neko cveće.
Go i bos on je nosio mleko, a ona država pre rata bila je grozna... Počeh da mislim o Rašidi i o tome kako spava u čoporu dečurlije. Bilo je isuviše kasno da se pokuša bilo šta.
Kad žurim, jedem kao svinja. Ovoga puta još i kao svinja koja čitavu večnost nije jela, ako to nešto opravdava. Počeh da mislim o gladi, pa o Greti. Sada sam znao zašto je noćas pojela početak mog novog romana. Onog o kornjačama.
Rašida je, Bože dragi, pa ona je morala da stigne! Ona bi morala već da je tu! Otvorih torbu i počeh da jedem nudeći Baronicu da mi se pridruži. Nije htela. Ona je ručala - rekla mi je.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Noge mi se odsekoše od straha. U to vreme nije mnogo ljudi putovalo u svet. Najpre sam kao nešto ćutao, a onda počeh panično da se izvlačim.
Satima sam gurao ta stara olupana kola sve dok sam sebi ne počeh da ličim na nekog automobilskog Sizifa. Poznanici koji su me viđali kako guram automobil u najrazličitijim gradovima
i micanje kelnerovih usana, pramen nečije kose nervozno sklonjen sa čela, otvaranje nedeljnih novina: videh prijatelje i počeh da im vičem kroz prozor, ali me nisu mogli čuti od grmljavine automobilske kolone koja je milela ka izlazu iz grada.
Matavulj, Simo - USKOK
Ne poznaješ naše tice!?“ Na to ja počeh mrviti, a tice: kljuc, kljuc, kljuc! — u božji tren pojedoše cijelu, pa odletješe! Tada se ja okretoh k vama.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Građa je skupljana po ekonomskim, utilitarnim merilima; većina naslova je posvećena uzgajanju, ishrani i lovu. Počeh praviti ispise, i ubrzo uvideh da me oni zabode na bespuće, pa se manuh ćorava posla. To nije bilo to!
Radičević, Branko - PESME
Pesmo moja, pesmo od nekada, Gde je ono krasno doba sada, Kad te sretan ja pevati počeh? Oh davno je, ma ja te ne dočeh: Četir puta veće zima ljuta Pograbila lišće sa drveta, Četir puta sinu pramaleće,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sljedeće noći, pune strašnih snova, počeh da buncam i svojom vriskom uzbunih čitavu kuću. Odležao sam dva-tri dana, blijed i zamukao, a jednog jutra probudi me
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A i mi smo se menjali i rasli. Ja i ti smo opet, svakad bivali zajedno. Ali ja, ah ja, već počeh da se zanosim ambicijama koje, podsticane uspomenom moga „visokog porekla“ i oholim materinim pouzdanjem u mene, sve
Tu je bilo svilenih šalvara, anterija, mintana, lakovanih papuča i cipela. Sve ono što se pri radu prlja... Počeh da tražim što za jelo, jednako slušajući šalu, smeh i kikotanje naših što su brale oko puta.
Zato sedoh za čokot, otkinuh grozd, on mi se prosu, zrna odleteše i razasuše se. Počeh da ih pribiram i da im zagledam onu njihovu glatku površinu, skupljam med što se nahvatao po njoj i slušam pesmu koja baš
Stoji ona i čeka. Ja jednako ćutim, a osećam vatru od njene blizine. Počeh da kidam jedan poveći grozd. Ne mogu, jak. — Na ti kosirče! — šanu i pruži mi ga. — Neka. Mogu rukom.
Hoće da čuje moj dah, a kamo li glas, oproštaj što očekuje. — A, pa posle opet kao onda, na bunaru da plačeš?! — počeh ja. — Neću više da plačem, ži’ mi ti! — I da bi me uverila, poče prstima da skuplja rasturene suze po obrazu. — Neću!
— Neću! ... Daj mi da te poljubim! — rekoh odjednom, i sam ne znajući zašto. I počeh da se tresem. Opi me valjda onaj miris zrela i, na sve strane izmuljana u krblama, grožđa i vlage...
— mucala je, a jedva se savlađivala da glavom ne odriče. — Daj mi! — M-m-m... — mucala je. — Neću silom, neću! — počeh. — Ako hoćeš daj, ako ne... — I pođoh. Ona napreže svu snagu.
slušao onaj smeh, kikotanje, krckanje i tovarenje tovara, samo sam jedva čekao da pređem carski drum i odem tamo negde... Počeh da se grčim. Magla nikako da se digne. Naročito se u daljinu ništa od nje ne vidi.
Iziđoh iz doline i počeh se peti našem vinogradu, koji se odmah poznavao po gomili kamenja, bresta i onog reda od divljih ruža i trnja, što je
— Hoćeš kod njega? — pitaše me. — Leži on. Bolan je. Mnogo nam je bolan. Počeh i nju da tešim i pođoh k njemu. Ali baš tada kako mi dođe neugodno viđenje s njim! Kako bih se vratio?
I ja počeh u nju da gledam. Ubrzo opazih kako i svekrva joj ostavi Mitu, pa i ona poče da je gleda. Sad i Mita diže glavu i okrete
Beše digao glavu i gledaše me pravo, netremice. — Ne boj se, Mito, ništa nije! ... — počeh da ga tešim. Ali on kao da se brzo pokaja za tu svoju malodušnost i ućuta.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Reka je neprestano šljapkala: šljap-šljap... I tako, potpuno bez veze, na časnu reč, počeh da cmizdrim. Sama u starom „Čamcu“, lepo se videlo kako suze padaju (klik-klak) na palubu, a zatim kroz rasušene daske
su mi nabacili komplekse da smo strašno mala, mada simpatična zemljica, ispričah im priču o zecu: — Dakle, taj zec — počeh — maznuo je nešto više ružica nego što može podneti, presisao, kako se to kod nas kaže — a kod vas?
U ateljeu imam džak za spavanje. Zaboravio ga letos neki Šveđanin. Pa, ako ti odgovara dok se ne snađeš ... Počeh da se smejem kao luda na brašno: — Na časnu reč, nisam nikakav seksualni manijak! — reče on, izvinjavajući se.
španski kveker ili irski pseter — Petljam ti nešto oko kulture ... Istog dana, počeh da šetam irskog psetera za trideset komada mesečno. Usput sam se pomalo, kao, raspitivala o Predstavniku.
Mislio je da žele baš svoju pudlicu, a ne neku drugu, oću da kažem. Da ne bih razočarala svoje drage roditelje, počeh da se trudim iz petnih žila da zaboravljam Mišelina.
Ali, čim sam isfurala napolje iz te Tifanijeve diskoteke, počeh ponovo da razmišljam o Mišelinu i o našoj vreći za knjavanje.
Ali, čim točkovi dodirnuše pistu beogradskog aerodroma, duboko odahnuh i počeh intenzivno da mislim na njega, sunce moje, hoću da kažem, više nisam bila plaćena da ga zaboravljam, pa sam mogla da
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Pošto se upališe svetla počeh da dajem zapovedi: glasnici u Nerodimlje! brodovi na Turke! i gozba po dvoranam nek počne!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I kao da uzlećem na neku visinu njišem se, kao da me neko ljuljuška... Prijatno je... a potom počeh naglo da padam... Osetih bol u kolenu, trgoh se i tada uvideh da ležim pored nogu moga konja...
— Ajde, molim te, otkotrljaj ga iza kuće, i baka će te častiti. Počeh da oklevam, jer može naići moj drug... — Videće tvoga konja, pa će i on svratiti — misli logično baba.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Malo-pomalo presta čuđenje, pa se i ja počeh osećati ponosan što je slučajno i moj maternji jezik isti takav, i baš sa tom istom krasnom osobinom.
— Mislite li? — ponovi on s bolnim uzdahom. — Ali, molim vas... — počeh nešto; a ko zna šta sam hteo, jer ja i sam ne znam; dok me ministar prekide jačim glasom, izgovarajući značajno svoje
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Videh da direktor nije ravnodušan prema nežnoj polovini svoga potčinjenog nastavnika. Počeh da razgledam ovu genijalnu tvorevinu našeg slavnog savremenika.
dođe mi, upravo pojavi se u daljini jedna misao nejasna, neodređena: »da nije to ?...« ali je ja odagnah i počeh da smišljam ko bi to mogao biti. Moje premišljanje brzo prekide ovaj gospodin. — Ja sam Konstantinović... revizor.
Sveti Sava - SABRANA DELA
“ A ja, videvši njihovo željno moljenje i da je potrebno to ispuniti, pokrenuvši svoju nemoć, na to počeh spremati. I ugledavši pogodno vreme da se to izvede, i došavši otvorih grob blaženog starca, i nađoh časno telo njegovo
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ „Što ne mogoh - ti ćeš moći!“ „Kud ja nisam - ti ćeš doći!“ „Što ja počeh - ti produži!“ „Još smo dužni - ti oduži!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zavukoh se u nju što god sam dublje mogao i počeh da razmišljam šta da počnem. Moja soba za rad koja se nalazila na gornjem spratu kuće stradala je kao većina ostalih,
Istina, sva ta dela pročitao sam u toku godina, ali ona se mogu čitati i više puta. Počeh da tražim kakvo delo koje bi me moglo razonoditi i osloboditi me potištenosti u koju me baciše preživeli događaji.
Hitlerova mržnja prema Jevrejima pogodila je i starog, nedužnog, Demokrita. Zato mi posta još miliji. Počeh da razmišljam ne bih li svojim perom mogao nadopuniti onu prazninu Vilandovih „Abderićana“ i odlučih da to pokušam.
Od tih starijih spisa pronađoh u biblioteci samo neke odlomke, no zato nađoh još neke novije matematičke spise. Počeh ih proučavati jedan za drugim.
“ „Mi smo ih odgurnuli od sebe“. On ućuta, pa onda nastavi: „No ja bejah željan toga znanja“. Oči mu zasvetliše. „Počeh kod svojih saracenskih prijatelja da učim njihov jezik, da cenim duhovne sposobnosti arabljanskih naroda, da razumevam
Vremenom dobih jasan pregled celokupne arapske literature i počeh razlikovati važno od sporednog“. „Kad se čovek jednom snađe u svom poslu, onda on lako odmiče“. „Sasvim je tako!
Na tu loptu obesih, na njene donje četiri karike, jaku drvenu ploču i počeh da je opterećujem. Tek kad sam na njoj nagomilao teret od 2687 funti, odvojiše se polukugle jedna od druge“.
Ostali gosti okupiše se, stojeći oko nas. Počeh da se preznojavam u mučnoj neprilici, no čuvam se da to drugi ne primete jer time bi samo pogoršao svoj položaj.
Pre no što počeh da ih ispitujem, upoznah se potanko sa kosturom slonova koji danas žive na Zemlji. Onda uvideh i dokazah da su one
probudi u meni radoznalost kako li su izgledale te i ostale izumrle vrste životinja koje su nekad živele na Zemlji. Počeh da tragam za njihovim ostacima. Gore na brežuljku Monmartra nađoh bogati majdan fosilnih životinjskih ostataka.
“ „Saslušah te njihove pakosne primedbe mirno i bez uzbuđenja, uzeh dleto u ruke i počeh njime da razgolićavam životinjski kostur, sakriven u kamenu. Oni pratiše sa velikim ljubopitstvom taj posao.
Oni pratiše sa velikim ljubopitstvom taj posao. Kad se počeh približavati karlici kostura, oni se stisnuše oko mene toliko, da sam jedva mogao disati. Radio sam polako i oprezno.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pored sve svoje dobroćudnosti ja počeh da besnim, dok nas je kočijaš začuđeno posmatrao ne znajući u čemu je stvar. — Čujte, — rekoh — ostavite se vi
Petković, Vladislav Dis - PESME
I tu zemlju danas poznao sam i ja. Kao stara tajna ja počeh da živim, Zakovan za zemlju što životu služi, Da okrećem oči daljinama sivim. Dok mi venac snova moju glavu kruži.
Dok mi venac snova moju glavu kruži. Kao stara tajna ja počeh da živim, Da osećam sebe u pogledu trava I noći, i voda; i da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno spava K'o
Najednom se trgoh. K'o da neko ide? Mis'o moju preli krv mi uzrujana. Ja bežati počeh. Da l' me kogod vide? I sinoć sam bio pored tvoga stana.
Sve što sam poznao, to je lice tvoje, I na njemu oči neviđene davno, Stare neke oči k'o misao što je. Al' počeh voleti tvoje oko tavno, I pravilne crte k'o pojavu neku Veliku i nežnu za podneblje javno.
Al' počeh voleti tvoje oko tavno, I pravilne crte k'o pojavu neku Veliku i nežnu za podneblje javno. Al' počeh voleti tvoju usnu meku, Crvenu i lepu k'o plamen požara; I sve što je s tobom, i tugu daleku, I još tvoje oči, ta dva
Al' počeh voleti predeo rubina I strast koja tebi nije bila znana, Tvoje lepo telo — baštu belih krina, I sve: tvoje nebo plavih
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
I kada sam prvi put u svom životu primetio suze u njegovim svetlim očima, klonuo sam i počeh ridati, osećajući se postiđen kada sam primetio toplo saučešće putnika na brodu, na ovu dirljivu scenu mog rastanka od
Tvornici, ja bih se zadržavao kod Džima koji je sakupljao paru i pripremao se da da znak pištaljkom i pokrene mašineriju. Počeh mu dobrovoljno pomagati pri donošenju uglja i loženju vatre.
Iako sam mislio da je to samo obična opomena, ipak počeh sumnjati da je on otkrio jednu moju najdublju tajnu. U ovoj grupi od trideset devojaka, bila je jedna koja je, io mom
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Klekoh kraj njega, poljubih ga u čelo, pokrih rupcem, pa onako, ni sam ne znam što i po kojem zakonu, počeh mu iznad glave nešto čatiti, sve dok me stariji sin ne trže i ne nazva budalom i čovekom koji nije više za pušku no za
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ja počeh malo pomalo da razaznajem naše i turske položaje i zamalo pa sam lepo video celu našu i tursku bojnu liniju.
I već počeh misliti o sebi grešniku; šta li će biti s mojim snom? Sve mi se činilo da se od bliske puščane praske nikako ne može
I slušajući neprekidno grokotanje pušaka, što se čudno razlegalo po noćnoj tišini, ja počeh obraćati pažnju na predmete oko mene.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
I proleće se zasja U duši mojoj tijoj, A zaigra mi srce, I počeh pevati joj. U snu, dabogme u snu, Deca mi stigla mila, I odmah sam ih poznô, Ma da im nikla krila.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Trgnuo sam se. — Šta vam bi? — pita me ordonans. Pogledao sam svoju nogu i počeh da se pipam. Rekoh ordonansu kakav sam san usnio. — Eh, san je laža, a Bog istina — teši me on.
— Siđite ovuda. Jedva sam se provukao i počeh silaziti kao u neki lagum. Nada mnom u visini ostala je uska traka neba. Pri dnu naiđoh na debela hrastova vrata.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bilo mi je drago što smo bez muke našli odgovor. Izabraćemo, počeh da brzam, izabraćemo neko zgodno mesto kraj Morave, neki ćoščić da ne smetamo nikom, napravićemo onde prostu zemunicu..
na kojima je lovio Dorotej. Postavih ih nasumice, namerno ne birajući i ne mudrujući, i onda počeh da bazam duž obala.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ja zacvileh i počeh, u bolu, da pevam onu našu starinsku pesmu: „Sećaš li se onog sata, kad glas dođe iznenada, k’o iz vedra neba grom.
odbiti ovo nameštenje, pogotovu kad su se zbog njega stavili u pokret jedan Radovanović, jedan Finger i jedan Stodola. Počeh da pakujem svoje stvari. Idući dan stiže, neočekivano, još jedno preporučeno pismo iz Beča.
No pete godine moje inženjerske prakse posta mi i on težak. Počeh da patim od neurastenije i besanice. Kratak jedan boravak na Semeringu osveži me, ali samo za kratko vreme.
Tu je bila i ostala literatura o tom predmetu, tu je bilo i čiste hartije. Ja počeh da prelistavam te spise, uzeh u ruke moje verno pero, i stadoh da pišem i računam.
U tome stadiumu Marsova problema, počeh i ja da se njime bavim. Priznajem da je on bio jedan od povoda da napišem svoje delo.
Stanković, Borisav - TAŠANA
« — »Slobodno, slobodno«, počeh se ja smejati kad videh da se on mene najviše boji. »Evo, hajde s nama, ako hoćeš«, ponudih ga. A on se čisto prepade.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I ja počeh pod pokrivačem da šapćem: — Nominativ: natrčkus; genitiv: natrčkusi; dativ: natrčkuso... i, u tome očajnom naporu,
Ja se užasno zbunih i pocrveneše mi uši kao arhimandritski pojas. — Ja... ovaj — počeh da mucam — da... gospođa je vrlo ljubazna... ja je osobito poštujem. — Ta idite, molim vas; našto to ustručavanje!
— Gospodine načelniče, — počeh vrlo obazrivo, kako čovek sa obezbeđenim državnim podvaljkom i godinama službe ne bi ni iz jedne jedine reči naslutio
I taj se akt navrze na mene i poče me goniti iz kancelarije u kancelariju, iz države u državu, iz godine u godinu. Počeh ponova da gubim živce; počeh se nositi mišlju ili da se ispišem iz podanstva srpskog ili da izvršim samoubistvo.
Počeh ponova da gubim živce; počeh se nositi mišlju ili da se ispišem iz podanstva srpskog ili da izvršim samoubistvo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Priča da mu se konj sapleo i pao. — ... I srećom, uhvatio sam za uzengiju. On preko mene, ja preko njega i... već počeh da se gušim. Kad on nagazi na čvrstu zemlju i izvuče me na obalu. Jedva dođoh k sebi.
Sklonih Mu ruku. Onda Mića duboko udahnu vazduh, šišteći kroz nos. Uzeh svoju maramu da ga obrišem, pa se počeh čuditi ovolikoj nežnosti svojoj. On mi se obrati šapatom: — Ko je ovaj?
Petrović, Rastko - PESME
Hteo bih umiti ga svežom vodom još jednom, Al zalud (ne mogu više pomoći ni pokretom, ni snom). To tada počeh da dišem pravilno i duboko: Malo spasa naviraše uz gutljaj mlaka daha, I već je uticalo u mene ono što beše samo
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
se sin slovo očiju moga srdca i pokaza mi da izarad smradnoga đola mojih zlih poslova, brani mi se tamo ulesti. Počeh jecati i plakati, biti se u prsi vrlo od srdca uzvikujući mi.