Obradović, Dositej - BASNE
Patrijaršeski prestoli i eparhije episkopske, jednako kako god provincije i pašaluci, onom ko više da počeše se prodavati; a episkopi u svojim bednim eparhijama crkve, parohije, liturgije, ispoved, sa svih strana kaluđerom
sa svih strana kaluđerom dozvolje|nje da narod deru, i, što je najužasnije, i sama prokletstva i anateme taksiraše, i počeše ih prodavati (valja znati da tu kad jedan hoće drugoga u crkvi da anatemi preda, od vladike valja da kupi anatemu).
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Turci se žestoko počeše braniti; nji’ov starešina Guša Musta-baša uzjâ na hata a mač u ruke i uprav potrča sokakom, a Đoka Mićanović (iz sela
Taj barjačić pobodemo među nas. To je bilo 15. februara 1804. leta. Sutradan eto ti počeše ljudi iz bližnji sela sa oružjem dolaziti, i svima je čisto milo i nakupi se oko 700 ljudi koje stari̓ koje mladi̓.
Kad se oni bukači rasture, i kad novi knez Peja ode u donju vojsku, počeše meni opet dolaziti buljubaše: Živan iz Kalenića, Arsenija Raonić iz Loznice, Vasilj (Pavlović) iz Bajevca, i dovedoše
Kako vezir i vojska njegova među parade uđe, naši topovi počeše pucati, jedan na jednom a drugi na drugom kraju; u jadni̓ Bošnjaka i u vezira kapi krvi u obrazi nema, tako su se
Veće naši brzokonjici otrčaše, u Makišu saletiše oko 20 kola turski̓ sa senom, počeše pucati. Turci od kola načiniše karu, brane se. Čuje se boj u Beograd.
Petrov post nastade [27. maja 1806.]; počeše dolaziti bosanski kapetani i male paše, ići-tuglije, i očekuju travničkog vezira prema Badovincima.
Dođemo u Crnu Baru, odjašemo od konja, čekamo da naši dovedu ona četiri bega, da se razmenimo, no nema i̓ — a već noć. Počeše Turci pod jabukama klanjati akšam (njinu večernju molitvu); ni u po molitve ne svršiše, al̓ povika alaj-beg Sirčić:
— Sutra ujutru rano povika gospodar Đorđe: „̓Ajte, spremajte, da idemo Bratačiću”. — Počeše spremati momci, a ja iskupim glavne ljude, tj.
” Dođe Hadži-Ibraim Valjevac i jošte dva starca. Počeše govoriti: “Prođi se, čoveče; baš kad je za tim stalo, daj momke i da pošljemo tri Turčina, neka hata dovedu, makar se
Kad naša vojska uđe u grad i opazi pirinač, počeše svaki jagmiti, svak za sebe. Tu se desi neki buljubaša Živko Šljivić iz požarevačke nahije, koji je posle vojvodom
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Neka stoji, kazaću ti posle — reče Spasoje prekidajući smehom. Povuče Đuru za rukav, iziđoše oba na stranu i počeše nešto šaptati. Na to se Đura poče smejati. — obojicu suze obliše od smeha. — Odide amo, Marice!
Tolike noći prolazio sam i preko raskršća i preko groblja, pa ništa... — A šta je to bilo? — počeše ga zapitkivati i i skupiše se oko njega. — Eto šta!...
Utom Sreji pukoše obe žice. On poteže ono ćemane te u korov! Neki otrčaše i nađoše ga, pa počeše strugati, zviždukati i igrati onako sami. Sreja samo što ne plače od muke.
« i upita advokata šta košta? — »25 dukata« odgovori mu on. »A što baš 25?« reče Mojsilo, počeše se iza vrata i opet ga spopade neka slutnja od tog broja. Izbroji advokatu pare i zamoli ga da joj s pozdravom preda.
Sad, bome, počeše popove komšije oni što češće idu popu da se nešto tuđe od učitelja i da zuckaju pogdekoju za njim. Pa i sam pop ne
RASPIS Jedan dan oko Petrovadne, a baš u sam prvi sumračak, počeše zvrktati nasipom beloševačkim mâle, prljave taljige nekog Simice Šuškala iz Meonice.
« da ide za njim — i obojica s mrkovom otutnjaše niz jarugu naniže... Sutradan već po obližnjim kućama počeše se žene i babe sašaptavati: — A znaš, jadna, šta je noćas bilo? — Šta, jado?! — I ne pitaj, bome!...
Kapetan nije oderao Simicu. Grad nije nikom ništa pobio; gotovo ga nije ni bilo toga leta... Seljaci počeše uviđati da i pop pokašto može mlatiti gloginje. Simica opet vozi na svojim »kočijama« putnike i drugu kiriju.
Nije ni to! Već počeše Zarožani da gube svaku nadu; ne mogu naći — sva im je muka uzalud! Hajde da vide još jednu jarugu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
To se videlo i po tome što najedanput po svima varošima u Srbiji postaviše svoje ljude, koji u njihovo ime počeše upravljati nahijama (okruzima). Te okružne starešine nazvaše „kabadahije”.
— Evo noći!... Hoćemo li kućama? — viknu jedan. — Možemo! — reče nekolicina. — Hajde ko hoće! I počeše se razilaziti u gomilicama. I Stanko se diže, uze Jelicu za ruku pa pođe najlak... Osećao je umor i klonulost...
Noge mu počeše trnuti, a tabani bujati; u glavi je grmelo, a oba uva pište kao dve pištaljke. On opet klonu na zemlju i sklopi oči...
Ljudi se počeše gnušati lopova, pitajući: — Ama, ko li to uradi? Marinko Marinković istače se pa reče: — Kmete Jovo, popo, i vi
Harambaša mu pruži čuturu, i on se napi. — Sad da se poljubimo! — reče harambaša. I poljubiše se. Zatim počeše hajduci prilaziti i ljubiti se. Kad se svi izljubiše, harambaša svečanim glasom uzviknu: — Stanko!... Naš si!
— Otkud ti? — pita harambaša. Deva samo manu prstom. Harambaša se diže i priđe mu... Počeše šaptati. Harambaši sevnuše oči. — Dakle, tako je. — Tako, Srećko. — Dobro. Zbogom!
— Ja sam ti, brate, morao čekati nekih mesec dana dok mi se dade prilika... — A ja petn̓est — reče Jovica. I počeše pričati o svojim prvim megdanima.
— More, glave turskog cara! — viknu Zavrzan. — Na posao! — zapovedi harambaša. Hajduci pritrčaše mrtvim Turcima i počeše ih prevrtati te uzimati novac i oružje. Zavrzan nikako ne ćuti: — To se zove nišaniti!... Nego i mi smo ti dobro...
— A za nas će bolje biti da zaranije šumu hvatamo. I... dok dlan o dlan — njih nestade... A nad razbojištem počeše šestariti tice grabljivice... 14.
To je bio grom što mu poruši i razmrvi snagu, što utuče svaki živac... Ostaviše bolesnika... Njemu počeše padati na pamet nekakve lude misli... On izide napolje i poče lutati po voću...
— Dobro, sokole, primam te! — reče harambaša. Pa pošto i on okusi hleba i soli, počeše mu prilaziti hajduci i ljubiti se. Okretoše šale i priče. Zavrzan se žurio da zadovolji radoznalost svojih drugova.
— Ama gdje su sad?... — Da nisu u zasedi?! — reče Marinko i čisto zinu od straha. To ih sve opameti, te se počeše povlačiti natrag otkud su i došli. 5. SIMA KATIĆ Hajduci se smejahu poteri...
Dučić, Jovan - PESME
Kad za poljem punim crne deteline Počeše vlašići da blede i slaze, Mrtvo lišće poče da pada na staze, I kao crn uzdah da izbi iz tmine.
I počeše igre, sve s nežnim dar-marom, Izvesna pometnja nastupi u činu: Tu kapetan psalme citira sa žarom, A dominikanac svira
Njegove sumnje počeše rasti svakim danom. Na svima raskrsnicama mrtvog ostrva ređahu se fantomi njene prošlosti. Brzo ih se ispuniše sve šume
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
godina, ne skidajući ni dan ni noć s kolena zakačke, bogzna te ne bi i opet došao do zelene grane, ali ga oči počeše izdavati. On potrča i babama i lekarima, i ne žaljaše ništa govoreći: „Našto mi, brate, i ruke kad očiju nemam?
Trgovina zabataljena. Momak se jedan po jedan otpušta. Sve ide kao u nesrećnoj kući, a novci se troše kao kiša. Počeše, bogme, oni njegovi pajtaši dolaziti i našoj kući.
I kad mu žena u onoj tišmi i guranju pade na prsi i predade mu sina, prvo suze, pa onda poljupci počeše padati na punačko detence koje se nimalo ne srđaše na svog dosad neviđenog oca I žena je plakala — to se već zna!
”, „hvala, braćo!”, ali mu glas postajaše sve više i više zagušljiv. Te dve reči počeše dobijati odsudan ritam, kao u slepaca na vašaru, i on kao da sad prvi put oseti sa svom snagom nepokolebljivog uverenja
Svi ćute. U Radojke bije li srce — bije! A Anoka ništa i ne sanja! Pošto se večera, ljudi se počeše krstiti i čekaju na đedu, pa da ustaju. Đeda oturi ispred sebe komad hleba, lažicu i viljušku, a nož turi u cagrije.
I evo neću više, ja sad... Lice mu se izbeči, a usne mu počeše drktati. On poče strašno i promuklo vikati: — Svima vama, — slušaj i ti, Radojka, i ti, Blagoje, i svi ostali!
našem računu tako pedeset i pet godina, počne nešto uditi, svako jutro povraća, a poslije nekoliko mjeseca i noge joj počeše otjecati. Ne može više ni hljeba da zamijesi. „Hoće — veli — duša na nos da mi iskoči!
nikaka briga djetinjeg doba, savlada nemirnu dušu Marinu; kad crne trepavice padoše na zapurene obraščiće, a grudi se počeše ravnomjerno dizati, ispravi se pop u postelji. Sobu je osvjetljivalo kandilo koje je gorjelo pred ikonom.
Pop poljubi Maru: — Pođi s bogom, Maro! Neka ti je on u pomoći! Onda svi redom počeše ljubiti dijete i najzad je Ninko ponese, kao da su joj dvije godine. Reče joj da se prekrsti, pa je metnu u kola gore.
Ninko dohvati dijete rukom ispod miške i privuče ga k sebi, a konji počeše kasati. Mara se okrete ocu i prestravljeno viknu: „Neću u Biograd! Neću!” Ali slab joj bješe glasić.
Bio sam umoran, stoga sam legao u 11. Kad me već hvataše san i nejasne uspaljive slike počeše se ređati, iziđe mi ona u crnom šalu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Svi posedaše i počeše jauznovati. Nastade jedna poveća pauza. Svi se dali na posao. Čuje se samo srkanje kafe; svi srču kao po nekoj komandi.
Putuju, al’ na putu još nikog da sretnu. Tako su išli dva i po sahata, i već počeše sretati najpre kola, a posle i pešake, neke Švabe u drvenim klompama, sa rukama ispod pazuva, pa idu jedan za drugim u
Glišo, ta di ste se zavukli vragu!? — razdera se domaćin, i ustumara po avliji. Utom istrča i Gliša i Roksa, i počeše skidati s kola. — E, e, baš mi je milo — veli domaćin. — Dakle tek sutra putujete.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A jednako su ga nudili pićem. On je odbijao. — Hoćeš vode?... — počeše oni silom. On naposletku pristade. Mehandžija mu donese u čašu vode ali pomešane s rakijom.
On je uze i poče s nepoverenjem da zagleda. — Voda, voda... — silom počeše svi da ga uveravaju te on ispi. Ali odmah skoči i gadeći se poče da se trese, rukama briše usta...
Ali odmah skoči i gadeći se poče da se trese, rukama briše usta... No ovi ga silom opet posadiše i počeše još više da ga diraju, peckaju za ženske. — A, jesi li, a?... Jesi li se voleo s kojom?
Ubrzo zatim počeše da dolaze iz komšiluka ostale stare žene, praćene slugama s fenjerima koji su im osvetljavali put pošto se od silne kiše
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Tu se sad o trgovini počeše nadmetati. Ljuba je jednako svojim rečima onamo šibao, kao da baš nije mali trgovac, a i gospodar Pera govorio je kao
Afrika
jato malih piroga sa deranima od četrnaest do šesnaest godina, apolonski građenim, lepih, široko otvorenih očiju. Počeše pevati neku englesku pesmu, bilo kakvu, sasvim glupu, ali od njih samih savršeno ritmično razrađenu; sa bezbroj
Žene su pevale povezane između sebe svetlim mišicama; ljudi počeše igrati sve pijanije, da bi ih pozvali na veselje. Bilo je mladića, na primer dobri I polusumanuti Butu koji su igrali
izvinjao se što se druži sa Dakarcima i što svirajući u zvečku zarađuje baš za duvan zbog koga je nekada plakao. Počeše dolaziti pijani crni vojnici sa Portugalkama. Velike diskusije.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ Nasta komešanje među redovima i neki počeše da se guraju, bliže paviljonu. Grof je bio zastao u čitanju i osvrnuo se, tražeći, pogledom, Garsulija.
Poplašeni konji počeli su da jure po utrini. Kad su počeli da prevrću i kola, neki husari počeše da pucaju, iz pištolja. U vazduh. Od straha.
Učtivo je dovede do jedne stolice i ona sede. Provodadžije onda – jedan stari major i njegova žena – počeše da se šetaju, gore‑dole, po sobi, da se šepure, kao pauni, a da brbljaju kao patkovi.
Tek kad se na njegovim vratima počeše skidati lokoti, on se trže i ču kako neko udara metlom, po miševima, i kako škripi brava na spoljnim, gvozdenim,
Ajd, odlazi, bedo! Jesi ludaija. Što mi ženu rasplaka?“ Kad veliki, teški, kirasirski, konji povukoše kola, i počeše da smrde, od naprezanja, kirasir ustade u kolima i pozdravi ženske mahanjem šešira. Dovikujući im „Au revoir“!
Jurat i Petar Isakovič, sa ženama, počeše zatim da se spremaju, da idu iz Temišvara, a sedeli su, uveče, u traktiru, kao pokisle tice.
Da se kućerci ruše, ako ne izlaze na liniju! Trifunovi, otpušteni, vojnici počeše, kad se to razglasilo, da dolaze, svako jutro, pred Trifunovu kuću, i da viču.
Za čudo, prvih, zanosnih, godina, toga braka, ona nije rodila ni jedno. Ali, posle, iznenada, dečica počeše da se kotrljaju, po kući, kao da su pilule iz apoteke mitrovačkih fratara, kojih je i u Rumi, na vašaru, bilo.
Tako je to i bilo, isprva. Ali kad počeše da dolaze, svake godine, deca, ona više nije mogla da dođe k sebi od zaprepašćenja.
Tek posle nekoliko sati vožnje, po brdima, šumama, krčevini, rupčagama, Budim nestade iza njih u daljini, a kola počeše da silaze, lakše, na drum, koji je vodio, dolinom, do Grana.
Bilo je dovikivanja, upoznavanja, a pozdravljali su se i znani i neznani. Mlađi parovi putnika počeše da igraju, na travi. Neko je opalio, iz puške, na vevericu.
Domaćin i domaćica, međutim, počeše tad i njegovo ime da viču! U igri, kažu, svi treba da budemo jednaki. Nema izuzetaka u igri!
Teodosije - ŽITIJA
Recite gde sakriste gospodara našeg! A kada ovo čuše vojvodini momci, na svirepost gotovi, počeše, još ljuće, monahe biti nemilostivo.
Tada i veliku crkvu Gospodnjeg Vaznesenja u Žiči, koja se zove Arhiepiskopija, počeše zidati, i mnoge druge crkve, male i velike, sveti sazida Dok ostade kao arhimandrit u Studenici, ne samo kamene nego i
I do ušiju mnogih dopre glas o njemu, i odmah ljudi iz okoline i iz mnogih bližih i daljih krajeva počeše dolaziti i priticati, pa se svetim njegovim moštima klanjaju i do ovoga dana.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Stanovaću kod svog prijatelja blizu stare kruške. Miši se počeše razilaziti vrlo zabrinuti. Miš prorok okrenu prema staroj krušci da se nađe s mačkom Tošom, ali tamo nađe samo psa
Nušić, Branislav - POKOJNIK
” Pročitah prve redove i na jedan mah me obli znoj! RINA: Isto tako i mene. LjUBOMIR: Obli me znoj po čelu, a ruke počeše da se hlade, zamagli mi se pred očima i ja se naslonih na zid. SPASOJE (uzima ga pod ruku i odvodi na stranu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tako, bilo koji, da se umile domaćici, počeše se gospodaru Sofri podrugivati, i svaki „krivonogim Sofrom” ga nazivali, da bi mu cenu kod supruge pobili.
Majstori počeše kuću rušiti. Čuje to Šamika, dozove pandure, pa pozatvara Peru i majstore. Podigla je sestra Lenka parnicu protiv
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kiša je prestajala da pada, ali se zemlja ronila pod konjem, kad počeše da se spuštaju. U nedoglednoj vlazi oblaka i ritina, baruština i trske, bilo je već svanulo.
Oni koji su prvi put išli, počeše se dizati na kolena i došaptavati, dozivati, prigušenim glasom, i skupljati iza šatora, kao senke.
Tužni, izudarani, umorni, toliko da su sedali svaki čas, počeše polako da se vraćaju, teturajući se, poluzaspali. Šunjajući se pustim ulicama, po kojima su krstarile, sa fenjerom u
Ubijenim, podnadulim nogama, i ugušenom voljom i svešću, potpuno zaboraviv svoje na domu, bez razgovora i smeha, počeše da skaču, ređajući se jedan za drugim, putem kud projahaše oficiri, sa štapom u ruci.
U kosi je prut rascepio kožu, ali vrlo kratko, tako da se na čelu javi samo tanki mlaz krvi. Dobošari počeše da lupaju.
Kad mu brat i neki njegovi drugovi počeše govoriti o Rusiji i odlasku u Rusiju, on ih prvi poče prijavljivati vojnim vlastima i podmetati im lažne optužbe, kod
žbunje i rili po kišnici divlji veprovi; kopci kružahu nad njihovim glavama i ispraćahu ih do podnožja brda, na koja počeše da se, iznemogli, uspinju. Kao i u duši Isakovičevoj, i u njihovim dušama nastade praznina.
je tačno bio predvideo sve što će mu do bojišta trebati, ipak mu je počelo nedostajati i hrane i novaca, a ljudi mu se počeše razboljevati, od vode.
No tek što beše svanulo, sa druge strane reke počeše da mu dovikuju napiti glasovi, da mlataraju neke ruke i da se čuju psovke i reči, inače nečuvene u tom svetu,
Tek kada i veterane iz turskih ratova počeše seljaci donositi mrtve pijane, i kad i njegove sluge Arkadija, jedne noći nesta, te ga nađoše tek treći dan, obučenog u
Hrana koju im sad počeše deliti, bila je najgora od sve hrane koja se vojsci donosila. Vuič je uzalud pretio tužbama u Beču, jednog dana
Odmah za tom slikom počeše se ređati i druge, žive, u sećanju Isakovičevom, iz doba kada je Dunavski polk ratovao protiv Turaka i bio smešten u
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Na trgovima se pojaviše džinovske jelke. Čak i najbednije kafanice po Pašinom brdu počeše da kriju svoju sirotinju, umotavajući se u obojene trake i dečije balone.
Mnogi već te prve večeri pređoše sa njim na ti! No, već posle dva dana počeše da kolaju čaršijske priče da sa njihovim uvaženim gostom nije baš sve u najboljem redu!
Matavulj, Simo - USKOK
kroz uske, krivudaste ulice kotorske, razbudi i zaplaši građane, te za tinji čas prozori se načičkaše glavama i počeše ukrštati pitanja i nagađanja: — Šta je, susjede, za ime božje!?... Šta biti može!?... Da nije utekao mladi princip!?..
Građani, veseli što pretrpješe samo strah, idući kućama, počeše se šaliti i jedan drugom rugati, tvrdeći svaki za sebe da se nije ni najmanje prepao, da je znao e je njeka glupost
Ivanović sleže ramenima, ostali počeše razložiti o toj namjeri, pa opet dođoše na upoređenja pređašnjega stanja s ondašnjim, pređašnjih zapovjednika s novim.
Udovica i djevojka počeše donositi jelo, najprije tek ispretanu pogaču, pa zdjelu pirinča i zdjelu kupusa s krompirima, pa krompira pečenijeh,
Gust, tih snijeg padaše kroz crnu noć. Kad Janko ispali svoju, počeše se odzivati iz najbližega brastva, pa iz ostalijeh, te kroz tišinu i vlagu, razlijegaše se silna grmljavina.
Kad mladići preuzeše pjevanje, starac uze podvikivati: i—i—i, pa oboje počeše igrati. On ukrsti desnu nogu pred lijevom i na jednoj odskoči dva puta, a drugom, presumićenom, ukočenom, dodirnu samo
Milica donese vino. Dokle se ovi kraj ognjišta u tišini počeše obređivati pićem, na drugoj strani opet uzavri pjevanka, kliktanje i pucnjava.
— Prekidosmo Dubrovniku vodu, a Rusi za dvanaest dana namjestiše na otetijem visovima dvije baterije, pa počeše gađati grad. Mi zapadosmo po razvalinama kućâ, bliže gradu, i ne dadosmo nikome izvan!
Sunce bješe odskočilo, kad se sukobiše prednje čete. Francuzi počeše tobože prodirati, a mi se počesmo širiti oko njih, dok odjednom, oko podne, svi složno sa sviju strana, osim jedne, za
— Hajde, ženo, doma! — viknu pop. Na to Gojača prva ustade, pa sve za njom. Sve redom počeše pristupati i ljubiti kneza u ruku.
Po glavi mu se vrzijahu tragovi od čudnijeh, neugodnijeh snova. Malo-pomalo, počeše se buditi utisci obrnutim redom, počinjući od pošljednjih.
Drvene stube što izvode u kamaru počeše škripati pod nječijim koracima. Janko sjede i dohvati časovnik. Bješe oko sedam.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
O uspehu te škole pisao je docnije Jovan Rajić, koji se u njoj učio: »Sa divnim uspehom počeše predavati izredno nastavljenje latinske gramatike.
Milićević, Vuk - Bespuće
On se preko volje i ljutito sagnuo — zar ga i ti ljudi, obješeni na zidove i zatvoreni u okvire, počeše da smetaju ? — i zgledao se u nju. Nije ju raspoznao u prvi mah.
Ona je to vidjela, a još više je to osjećala u sebi. I on sigurno već ponovo spavaše kad izađoše kola iz sela i počeše se peti uza stranu. Inžinjer, držeći jedan veliki kišobran među koljenima, hrkaše i ljuljaše se tamo i ovamo.
Tek poslije petnaest dana doputova neki sitan i ćosav Švaba, otključa kuću i istog dana počeše se na kući probijati vrata za dućan, a unutra stružući tezge, pjevao stolar Talijan pjesmu u dialektu.
Sremac, Stevan - PROZA
Tako je radio neko vreme i troškario se, boga mi, prilično. Ali od neko doba počeše ga ređe tražiti seljaci. U sudu počeše odbijati Jovine pismene radove, jer često nisu mogli da znadu šta hoće da kaže,
Tako je radio neko vreme i troškario se, boga mi, prilično. Ali od neko doba počeše ga ređe tražiti seljaci. U sudu počeše odbijati Jovine pismene radove, jer često nisu mogli da znadu šta hoće da kaže, a Rista puškar se tako izveštio u
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
U svemu nerazdvojni, počeše se, zajednički, navijati i oko iste djevojke, čuvene Draginje Keče iz ukrivenog zaseoka Drenove Uvale.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali kad u zoru počeše drugarice oblačiti Todu u nevestinsko odelo i pletući joj duge, zamršene, bujne kose i pevajući onu tužnu pesmu: Da
raspasanih pojaseva i odvezanih opanaka, svoga ga obuzimaše i lepljaše se po njegovom, krvlju i znojem, umrljanom licu. Počeše i mušice naletati na lice, krv i prašinu, on se nije branio, već je samo za kolima trčao, gledao, a iz grla mu se
Odjednom kola počeše brzo silaziti niz put, Dimitrija se strese, polete za njima, ali mu se noge ukočiše, i on se poče besno izdizati,
A tvoja mati kao i pre. Uveče bi došla sa nadnice kući, a ujutru, rano, išla na rad. To pade u oči komšijama, i već počeše iznositi kojekakve stvari, a naravno da ste vi u tome najgore prolazili.
To me je ubilo! Kao što rekoh, po komšiluku počeše već da zuckaju, pričaju o nama i da nas, iako besmo još deca, iznose zli jezici. Da, bili smo deca. Ali ne!
Pružih ruku, obvih je oko tvog pâsa, ti se ugnu i slatko nasmeja. — Nemoj! Tuga mi je! Noge počeše da mi drhte. Jače te k sebi privlačih, ti se ugibaše, podavaše i naginjaše k meni, šapćući: — Pa šta hoćeš? — Ništa!
Sve se sleže. Usklici, smeh, razgovor razlegao se iz vaše bašte koju počeše utapkivati i krčiti za igre... Ja? Isprva kao da se oslobodih, dahnuh što sam te skinuo s vrata, ali me posle uhvati
I onda, kreštav, jak, suv glas Ciganke Salče zapeva pod tvojim prozorom kad te drugarice počeše oblačiti. Dahire, ćemaneta zaječaše, uzdigoše se i počeše pištati po obasjanim i mirnim visinama...
Dahire, ćemaneta zaječaše, uzdigoše se i počeše pištati po obasjanim i mirnim visinama... Oh, a u njima kao da beše neke demonske, strašne naslade i zadovoljstva;
Da bih izbegao pozdrave i izjave sažaljenja od žena i ljudi koji počeše dolaziti i donositi joj sveću, zađoh iza kuće, u potok, koji sad beše mučno poznati.
Pogledah oko sebe, a zimski dan već uvelike svanuo. Kroz hladan vazduh, protkan kao nekim rasturenim vlasima magle, počeše leteti sa svih strana, kao zalutale, pahuljice snega i padati na ugnute krovove, zidove i golo drveće čije se grane
A smem li i ja tamo, među vas, da dođem? — U tvom je dvoru, pa možeš! I odoše iz bašte u dvorište. Učas počeše dolaziti i ostale iz cela komšiluka.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad se ponovo videše i sastaše, počeše se opet razgovarati kako bi pobegli. Onda reče carev sin njojzi: — Kad dođe zmaj, pitaj ti njega gde je dobio onog
Pošto malo otpočinuše skoči kralj na noge pa u kuhinju i donese sve meso, metnu pred njih i počeše jesti. Pošto pojedoše, mali kao đavo nađe nešto žensko pa reče: — Nije pravo da mi našu kraljicu jedemo.
— Kakvu kraljicu, eno kraljice gdje spava! — reče mu otac. Zatim ponovo počeše jesti i razgovarati se. Opet mali reče: — Nije pravo da mi našu kraljicu jedemo.
Kad je bilo uveče, žene turiše dve goleme sofre nasred kuće, i počeše da iznose jelo. Na jednu sofru turiše jedno vedro s varenim mlekom, prineše ložice, i tu posedaše svi, pa i siromaha
Sve se selo čudilo rodu. Kad je bilo po Svetom Iliji na deset dana, a nebo se nad vinogradom strašno naoblači. Počeše da sevaju munje i pucaju gromovi, a graduška tek što se nije prosula.
Čovjek ode ali i ovaj put ne vidje ništa. A žena ti se, moj brate, sad razljuti, sve joj počeše iz očiju iskre iskakivati, pa ti opet prosu na kukavnog čovjeka čitav pljusak grdnja.
Čim oni vidješe Marka, počeše od radosti pijukati, jer su znali da ih je on izbavio od zmije šestokrilke, pa mu rekoše da se sakrije između njih, jer
— Zdravo, hvala bogu, kako ste vi? — Hvala bogu! Pitaše se za junačko zdravlje, pa i ovaj putnik sjede na travu i počeše razgovor. Pita putnik carevog slugu ko je i odakle je, i ovaj mu sve ispriča.
Slakomi se jadna raja, te kravu podijele; ali aga ne šće ni Đurđevdan čekati, akamoli kijamet, no odma kad počeše šarena jaja, te od čipčije do čipčije na konak, da kravu naplaćuje.
Kad saslušaše age Muju, u sviju uniđe tuga u lice i svi ga počeše žaliti: — E zavala Muje, šta mu iznenada na glavu dođe!
Onda ti počeše kupiti, te neki groš, neki dva, i Muji se puno para skupi u ruci. Onda zavikaše svi: — Hajde, Mujo, alah rahmetile
Kad su izišli iz brijačnice, zagleda se jedan u drugoga, pa se obojica zabezeknuše, te uprepašćeni počeše jedan drugoga pitati: — Ama Ive, — reći će Stipe — ako se križati znaš, i tako ti svete divice majke Isusove, jesmo
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Novi talas! Vukao me je u Kinoteku sve dok mi neme filmčuge ne počeše izilaziti na uši. Svi ti Drajeri, Sjostremi, Pudovkini, Ajzenštajni i Grifiti — sve mi se to nekako pomešalo u jednu
Bilo kako bilo, fini svet taman zauze svoja mesta kad neki odrpani Francuzi, ravno s pozornice, počeše da šljagiraju i pljuju publiku! Strašno zezanje, na časnu reč!
Ono pa ono nije, pa nije išlo! Posle, kad su videli da od onoga nema ništa, počeše da govore protiv atomske bombe. Kao, oni su protiv, a publika nije, pa su zbog toga vređali publiku, a publika, sve
Posle petog gutljaja u sobu počeše da uleću bube i ptice slavonske ravnice u ogromnim količinama, a onda se čitava soba pretvori u luna-park i ja zaspah
I moj od. govor bio bi: ako kao indeks uzmemo sto — da, mi smo bliže ispunjenju tih očekivanja! Dvadeset i petog, počeše da unose prošlogodišnje izveštaje kako je svet dočekao novu, a ispratio Staru.
Keve mi! A mesečari, koji su do tada smatrali da su neranjivi, počeše da viču: „Pa, mi smo partizani! Profesor je kazao da se povlačite, prijavićemo vas, na časnu reč!
po kojoj svaki čovek, sem ako nije genije, kad ulazi u punu kafanu, mora da podigne ruku u visini glave, ili da se počeše po nosu, ili da popravi kravatu, ili da zagladi kosu, ili pročačka uvce.
I taman kada je poluzamrznuti pop mislio da je čitava stvar gotova, frendovi počeše da vezu govorancije bez kraja i početka!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MITA: Kako ću kad sam malaksao, te jedva stojim? Uvuko sam se u kujnu da što izvaram, ali kad mi počeše creva krčati, omlađi pomisle da što drugo radim, pa me isteraju napolje.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Još trenut samo, pa urnebes, počeše divlji ratnički ples! Istoga trena zaigra munja, planula snagom svom, prosu se blesak, a za njim tresak, udari moćan
— Ej, zašto više ne miriše ni jedne zverke trag? Ponekad samo, više u šali, počeše šapom uvo. —Seli se, kaže, kod mačka Toše, a ja putujem, buvo! Prošeta nekad za vedre noći, ide sporo, bez hitnje.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Ne, ona je sigurno zaspala iza kokošarnika. Čeka da se ispile mali. Nađi i jedan limun. Ukućani se počeše lagano skupljati. Ceo je svet hteo da zna šta čitam i da li dolazim od Logorne ili Pankorbe, tj.
On je krstio Pipovu mlađu ćerčicu. Mladići počeše davati žive znake nekome koji je dolazio uz obalu. Bili su srećni da mogu najzad da utvrde za koga sam pitao.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Čitav je dan stavljao na prste topaze, a sluge su mozaikom oblagale vazduh, no ubrzo među zverima u vrtu počeše megdani, car više nije imao vremena ni u ogledalu da se vidi, počeo je da radi — uglavnom sa kožom kao neko ko je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Tako je naređeno... Tamo idite, pa čekajte. Neke vagone doteraše pred stanicu. Narod zagalami, počeše kupiti torbe i svi nagrnuše izlazu. Stražar ih je s mukom zadržavao.
Zatim se okrete onima koji su stajali napolju: — Neka uđu još dvadeset... I niko da mi nije izišao iz vagona! Počeše novi da ulaze; stari se pomeraju, neki sedaju, da bi što pre zauzeli mesto. — Ala smo se zgusnuli — dobaci neko.
Najednom, vojnici počeše pritrčavati jednim kolima, onda su zastajali nemi, pogledajući za kolima očigledno zbunjeni i zaprepašćeni.
Verovatno pod mučnim utiscima, ljudi se kolebali nekoliko trenutaka, a kada se pribraše, žurno priđoše oruđima i počeše skidati kožne navlake sa pojedinih delova. Stajali su nepomično pored topova.
Naši im vojnici prilaze kao da ih pretresaju. Na jednoj strani počeše da ih svrstavaju. Nekima skidaju obuću... Pozadi rovova sakupljaju se naši vojnici i guraju nešto u svoje torbe.
Streljački stroj za momenat zastade pred iznenadnom paljbom, ali se vojnici pribraše i počeše svi gađati. Pripuca i mitraljez. Rojevi čelika su pištali oko glave onoga nesrećnika koji je besomučno bežao.
Polegali su oko topova i spavaju. I niko se ne pomeri kada naiđe odnekuda jedna četa pešadije i kad pešaci počeše da se sapliću o njihove glave... Na istoku zarumene i mesec se pomoli. Zapita neko koliko je časova.
— Uraklji nas — dobaci Stanoje tempirač. I ljudi bez naređenja dočepaše ašove i počeše riti zemlju. Preko rupe staviše neko prošće, iznad kojeg nabaciše zemlju.
vidimo kako se kukuruz povija pod silinom šrapnelskih kuglica, a neprijateljski vojnici se u rovu uskomešaše i ašovima počeše izbacivati zemlju, da bi se što dublje ukopali. Zaboravili smo na umor. Ushićeni smo pred samrtnim strahom neprijatelja.
Iz one šume desno počeše da izlaze Austrijanci i kroz improvizovanu saobraćajnicu da uskaču u rovove. — Pazi, pazi...
— Oca vam mangupskog, kažite mi pravo: kako umakoste i gde je nađoste? Ohrabreni, počeše obojica uglas: — Gospodin potporučnik, kada smo došli... — Bio je mrak... — Čekaj, govori ti, Jankulj.
Osluškivao sam... Paljba je sve brža. Počeše da pucaju i ovi oko zemunice. Kao da čujem neki žagor. Onda se uspravim, ali sam i dalje sedeo uznemiren, ne znajući
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pred školom se začu razgovor; pored prozora promakne po neki stariji đak. Ljudi počeše dolaziti. Posle pola časa zasede ceo školski odbor u školi i poče da upisuje nove đake.
Ona pocrvene i zbuni se, a žene počeše zapevati: stadoše bogoraditi da im ispiše dete, jer su inokosne, pa im nema ko pomagati u radu.
Gojko i Ljubica odvojiše svako svoju decu, pa odmah, tu na dvorištu, počeše razgovor sa njima. Oboje se samo upoznavahu sa decom, raspitivahu ih o njihovim kućama, o roditeljima, o tome kako su
Tako je to, bratiću moj. Gojko i Ljubica se zgledaše i nasmejaše. Posle podne taman počeše rad, a uđe Stojan i javi s praga: — Evo ide učitelj brezovički.
Ona čedna detinja osećanja, koja se ulevaju u dušu još majčinom hranom, počeše se buniti, ali ih postepeno ućutka i zagluši ženska taština.
A ono gle!... Oboje se ćuteći pogledaše, pa odoše u svoje učionice i počeše rad. Ljubica oseća da neće moći danas ništa uraditi.
On će čekati da se to nekako samo sobom udesi. Deca već počeše dolaziti u školu, a oni oboje sanjahu... VIII Policajac veoma učestao sa svojim pohodama.
»Neka ga... nek vidi da i ja nisam baš«... Ona ne dovrši misao : oseti da joj padoše dve teške ruke na ramena, koje počeše stezati...
Gojko uđe u sobu, sede i reče Stojanu da priča šta je video... Prođe podne, Ljubica još leži na stolu; počeše deca dolaziti u školu, ona još leži, i vidi se samo kako joj široka leđa naglo odskaču od duboka disanja...
Kako je radila preko godine, tako nastavi i na ispitu: stade vikati pa decu, ljutiti se, umalo ne počeše stradati detinji čuperci.
Ko može Vlajka naterati da igra po tuđoj svirali!... Gledaj ga samo!... Posedaše i počeše razgovor. Ljubica ne skida očiju sa gosta, a i on se, u razgovoru, počešće osvrće na nju.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
On je nekoliko puta ponavljao kako ju je tako bledu poslednji put video. U mom sećanju, nervozno, počeše tako da se mešaju bleda lica žena, od kojih sam se i ja rastajao, ili koja sam video po vozovima i brodovima.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
dve pesme, okrete da svira nekakvu igru, sve ih obuze čudan nemir, drhtavica neka uđe im u noge, i noge — hoćeneće — počeše same da se podižu, kao daje pod njima zemlja gorela i pekla ih.
Rode i čaplje počeše da skaču i zapleću nogama; gušteri i žabe ispraviše se, načiniše kolo, počeše da cupkaju svojim stražnjim nožicama, da
Rode i čaplje počeše da skaču i zapleću nogama; gušteri i žabe ispraviše se, načiniše kolo, počeše da cupkaju svojim stražnjim nožicama, da skakuću i odskakuju visoko, lako, kao da su od gume.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Najzad dođe i do boja, te se umeša i policija da uvede red. i ja sam njih, pre nego što se počeše tući, nadovat, ovog-onog raspitivao o zaslugama zbog kojih su odlikovani.
Ustade njih nekoliko. Sekretar izbroja sedam. — Kud je osmi? — pita predsednik. Niko se ne javlja. Poslanici se počeše obazirati oko sebe, kao da bi svaki rekao: „Ja nisam; ne znam ko je taj osmi!
Ali kad se državna kasa potpuno isprazni, počeše gospoda ministri ozbiljno MISLITI I dogovarati se šta da se preduzme u tako očajnom položaju.
Jednog dana išao sam na stanicu gde staje jedna strana lađa. Prispe lađa i počeše izlaziti putnici. Ja se nešto zagovorio s jednim poznanikom, dok, odjednom, masa sveta se povi ka lađi tako silno da
Sutradan počeše da stižu deputacije iz naroda da pozdrave velikog stranca, a već još u zoru pred kuću ministra predsednika dokrckaše
Sad tek nastade prepirka, pravi haos. Svaki govori i niko nikog niti sluša, niti može čuti. Zatim se počeše odvajati u grupice; svaka šuška nešto za se, pa i grupice prskoše i uzeše se za ruke sve dva i dva, te jedan drugom
Nastade zabuna, kuknjava, graja, ovlada strah. Neki čak počeše bežati. — Stanite, kuda ste nagli, braćo! Zar se tako drži zadata reč?
Ćuti samo i misli. Neki dole ugruvani i rasrđeni počeše ga i psovati, ali se on ni na to ne osvrtaše. Koji su se srećnije skotrljali i zaustavili gde na džbun ili drvo, počeše
Koji su se srećnije skotrljali i zaustavili gde na džbun ili drvo, počeše s mukom izlaziti iz jaruge. Neko slomio nogu, neko ruku, neko razbio glavu, pa ga krv zalila po licu.
Škola mi je, moram priznati, bila mnogo gora i teža od strine. Odmah, još s bukvarom, počeše pouke kako se treba vladati: „Dobro dete ide iz škole pravo kući, mirno, nogu pred nogu, gleda preda se, a ne zvera
Nego mi počesmo da teramo komediju, pa ga još đavoli prozvaše „Ustav”. Tako danas, tako sutra, pa počeše ludi s njim da prave šale gde stignu, gde stanu. On se bori, bori, pa malaksa... Žao mi ga jadnika! Nije bio rđav!...
— i ja, ali nije ovoliko bilo. — E, sad je već sasvim. Počeše po društvima da prave šale s njim, a gde je god trebalo da svrši kakav svoj posao, svaki koji mu je mogao smetati
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Isprazniše se bardaci i pljoske. Jovina mlada ode da natoči, a devojke počeše da pevaju: Uzabra' stručak do zemlje, Dado' ga dragoj do mene, Zakle' je nebom i zemljom: »Voliš li još kog', sem
Pa i stariji se malko ućutaše... A punačke grudi, pod tankim jelecima i ćenarlikošuljicama, počeše se sve brže i brže kretati, a srce sve jače kucati. Ruke su bile najnemirnije.
Setih se Jova i Milice, pa mi se misli počeše da brkaju... Trgoh se, neko me zove po imenu i vuče za ruku. Pavle zove na večeru.
Tek kad se odmorismo pod rastom, počeše da se pribiraju gomilice, sve rame uz rame, i da šapuću. — Ej, kukavcu sinjem, — veli Đokić, — da hoće da mi naiđe na
Nek stekne, sinak, pa nek traži onda...« Čim se to raščulo, ispisnici počeše da izbegavaju jedan drugoga. Sad behu zajedno i Đokić i Ljubiša.
Čim svanu, ljudi postadoše slobodniji i veseliji, počeše neki da se šale, neki drže poslednju »smotru« nad oružjem, a neki se zamislili pa ćute. Na istoku sve rumenije.
Ako hoćeš da navedeš seljaka na zlo, samo ga naljuti, pa da vidiš posle šta se čini. Ljudi počeše da se ljute. Dosadi im ovo uzaludno traganje i strahovanje; oni se upravo nastrahovaše, te i to osećanje morade ustupiti
Tako je sedeo nad knjigom i čitao celo pola dana. Posle večere opet je dohvatio knjigu i počeše da mu lete kroz glavu Longobardi, Gibelini, Hohenštaufovci, Kapet i Sforci, pape i krstaški ratovi, i sva čuda iz
On stade da misli, i najedared, kao munja, zasvetli mu celo pitanje u svesti. On se prenerazi, preblede i oseti kako počeše da mu klecaju kolena. U isto vreme oseti da mu glava nekako nezgodno stoji: kao da je suviše pognuta.
Dobro je, Taman koliko treba! — Ujaa! ... razleže se njegov sipljiv zamoren glas, i odjednom počeše zvona ustavljati. Svršeno je!
Devojke to primetiše na se stadoše gurkati i smejati, pa najzad i glasno hohotati, pa počeše i rečima peckati; najzad se Jula i Kaja oprostiše s mladencima i odoše kući celim putem gunđajući.
Osim jednog opančarskog kalfe Niko se drugi nije za Kaju javljao. Najzad počeše A...ni zuckati kako će kapetana da premeste u užički okrug; i zaista posle mesec dana iziđe ukaz, kojim se on premešta
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
A ovo, znaš, ja počeo, pa podufati me nešto i kao otvori mi se srce... Pa tako... a još građani počeše da viču: tako je! Pa me to još više odvuče.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
jer se Sreta bio jako zamislio, sedeo je za stolom, ali je svima očevidno bilo da mu je pamet bila bog te pita gde. Počeše već i poduže pauze. Zac je zadremao iza kelneraja.
On, dakle, opomene raspoloženo društvo da je vreme da se razilaze; trebaće sutra ranije na rad da idu. I gosti se počeše razilaziti. A bilo je, boga mi, i krajnje vreme, jer je pored razbijenih okanica i nekoliko glava puklo.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
LjUBAVNA PESMA Bio jednom jedan maslačak. I bio na nebu beli oblačak. Oblačak gore, maslačak dole. Gledeći se, počeše da se vole. Dođoše vrućine nečuvene i maslačak poče da vene.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KOLO Bog se dragi na Srbe razljuti za njihova smrtna sagrešenja. Naši cari zakon pogaziše, počeše se krvnički goniti, jedan drugom vadit oči žive; zabaciše vladu i državu, za pravilo ludost izabraše.
SERDAR JANKO Kako sam se sinoć ismijao! U kuću mi odnekud dođoše dva momčeta, te krasna, bjelička. Počeše se šalit kâ umiju: kako su im neki od starijeh ogradili negđe vodenicu đe niti je splake ni potoka; kad prigradi,
PRISTUPAJU I PRIČEŠĆUJU SE KOJI NE BJEŠE RUČA. POŠTO SE PRIČESTIŠE, NAVRĆEŠE PECIVA I POČEŠE KOLO VODITI. A VLADIKA ULjEZE U KUĆU I UVELE SA SOBOM PET MARTINOVIĆAH, VUKA BORILOVIĆA; I TRI NjEGOVE SLUGE ZA NjIMA
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jer docnije, kada Sofka poče da pokazuje znake ženske lepote; kad joj njene drugarice u igri počeše odjednom, iznenada da zastaju i unezverene njenom lepotom, bujnošću prsiju, kose, da, diveći joj se, uzvikuju: „Ao,
Simidžije već počeše da se viđaju kako silaze iz čaršije, razmileli se po sokacima što vode na drumove. Trče besomučno, da dostignu
| I zaista prvi počeše dolaziti seljaci. Svi oni dolazili su otuda iz bašte, gde su na gornju kapiju ušli, da bi u bašti, iza kuće, konje
Šuškala je dole u spavaćoj sobi. Zagledala odelo, minđuše i spremala šta će obući. Ali kad zvona pri kraju službe počeše naglo da rastu i rasturuju se na sve strane po varoši kao poslednji put; i kad do nje ovamo u sobu poče da dopire iz
je sredina bila utvrđena za takođe zlatnu kuku, koju zabode gore po potiljku na šamiju, te je polovine od tog lanca počeše golicavo a hladno da dodiruju po vratu i leže joj po ramenima. Kosu nije htela sasvim da zaglađuje oko čela.
Seljaci nemo, iznenađeno se digoše. Počeše da joj prilaze ruci, ali ona ne dade. I sa istim osmehom, sa očima malo zatvorenim od zadovoljstva, u lakovanim
U tom i ostali tetini, stričevi, komšije počeše da dolaze. Dođoše i svirači. Njih je Magda dole častila i ona im naređivala šta će i dokle da sviraju, prekidala ih i
| VII Odmah posle onoga glasnika očevog, prvoga posle tolikih godina, na sreću njihovu a najviše na iznenađenje, počeše da stižu i drugi glasnici donoseći od njega pozdrav i glas da je zdrav.
prilikama, nego kako je ti iznenadni, česti njegovi glasnici, a osobito ti njegovi pozdravi, ta njegova neobična nežnost, počeše da bune, da je trzaju. Ispuniše je svu strahom i trepetom. Ali Sofka brzo vide u čemu je sve to.
Ali ipak, ipak sada, kad odjednom počeše dolaziti od njega ti glasnici, i to ne jedan, već i treći, i četvrti, ona se poplaši, poboja se da je ta njegova sad
Kada počeše pred ponoć već i petlovi da pevaju i sve oko kuće nastade tako mirno i tamno, ču se kucanje alkom. I to kucanje beše tako
Oni, čim videše kako se kuća doteruje, namešta, kao sluteći u čemu je stvar, počeše svakog dana dolaziti. A ko zna, možda ih je, krijući od Sofke, i sama mati zvala, i, moleći ih da bar od Sofke kriju i
Pandurović, Sima - PESME
Sve duše u nadi i u strahu cepte, Kao žuto lišće, kao travke vitke, Kada krupne zvezde počeše da trepte Nad poljima mirnim prohujale bitke.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Osorni zapovjednik stade brektati; gospoda, i oni počeše mrmljati na nj. Konte, na to, opruži lijevu ruku, stisnuvši balčak od svoga mača; desnu podiže, onako kao što čine
Hoće li ovliki narod vazdan čamati ovdje?“ Zapovjednik i časnici pošto vidješe, počeše se smijati; naredio vojsci da siđe pa i oni odoše. Kotorani ostaše sami na bedemu.
S tim Primorcima bilo je pet-šest Vladičinih perjanika. Sad počeše pridolaziti i drugi. Iz Katunske nahije, najprvi dođoše Njeguši, pa: Čevljani, Cuce i Bjelice, Zagarčanin jedan i jedan
Tu se otiskoše u velikim lađama. Jedrili su dugo; talasi, kao gladna zvjerad, jurišahu na brodove. Kad se počeše iskrcavati, čim oni nogom kroči na zemlju, učinje mu se da je vrela, da mu tabani izgorješe, te odmah naže da bježi uz
Oba skidoše kape, prekrstiše se po tri puta, pa počeše jesti. „Ajde Krcune, ostavi šalu, biće vam je do malo!“ reče Spasoje, vidjevši da se ona dvojica ne razdvajaju.
Drugovi mu nasmijaše se. Turci, zbilja, svrnuše s puta na jednu ledinicu. Konjici sjahaše i privezaše konje, pa počeše prostirati aljine po zemlji. „Počinuće, bogami! Možda će i pospati — e, blago nama!“ reče Mišan.
„Ma što ono rade?“ zapita Janko, kad Turci posjedaše u kolo i počeše da klanjaju. „Mole se Bogu ljudi!...“ odgovori neki od Ozrinića, pa kao da i njega taj prizor navede na pobožne misli,
Najzad vrač ostavi ranjenika pa priđe k ognjištu. Svi umukoše i počeše se razmicati da mu mjesta načine u pročelju, kraj Peja.
Pejo, pa onaj starac, počeše i oni da pričaju sve o zlim vremenima i slabim ljetinama u Katunskoj nahiji. E, bi rekao ti se ljudi sastali toga radi,
Bješe tu i molitve i srdžbe i očajanja, koliko bi jednu knjigu napisao. Oganj se bješe razjario, te ona dvojica počeše se vrpoljiti. Medik obrnu pleći ognju i poče da govori iza sna. Serdar, naprotiv, obrnuo lice k toplini, a otvorio oči.
Gomila se primicaše sporo, a kad domače na po puškometa ustavi se. Pošto se ljudi nešto dogovarahu, počeše se ponovo primicati ali još sporije. Kako naprijed sve to laganije, čisto je iz daleka izgledalo kao da broje stope.
Serdar, izmaknuvši se zovnu je, a djevojku posla k ranjeniku. Domaćica mu se primače, te počeše šapatom da se razgovaraju o domaćim potrebama što ih dan donosi. Stana otide k ranjenome momku. „Janko!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad se nanovo videše i sastaše, počeše se opet razgovarati kako bi pobegli. Onda reče carev sin njojzi: „Kad dođe zmaj, litaj ti njega gde je dobio onoga konja,
Te tako i urade: povrate se i uhvate babu, te joj otmu onu travu i počnu mazati one ljude dok svi govoriti i micati se počeše.
sviju strana vila i vilenika, ovoga čovjeka braće i sestara, pobratima i posestrima, toliko da im broja ne bješe, te počeše po gori brati nekake ljekovite trave, pa dadoše mladiću da pije, a drugom mu opet namazaše oči, te u oni isti čas steče
Sveti Sava - SABRANA DELA
Pošto, dakle, mnogi počeše povesti stvarati o poznatim ovim stvarima, dogodi se i meni najhuđem od svih, više nego grešnom, da vam ispišem po
Okončavši se jutrenje i pošto se sabra bezbrojno crnaca, tada i počeše uobičajene pesme pojati, oko prepodobnog tela, časno, i ispuniše rečeno: „Oni koji se boje Gospoda slave ga“. (Ps.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
„Ne staraj se”, rekao sam mu. Bilo i[h] je oko desetak. A kad upaziše oni drugi, što su se bili kojekud razodali, počeše se skupljati i oni koji otkud. U jedandva minuta bi i[h] do trideset.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Jer mi znamo put i do biskupa i do kralja! — Pa ja nisam rekâ da neću! — odgovori fratar, malo mirniji. Jerkovići počeše gurkati Rkalinu u pleća, svi zagrajaše: — Pa lipo!... Kud li će se lipše!... Pa dobro!... Kâ pametan čovik!...
Nakon pola časa probudi ga vrdanje u fratarskoj trpezariji. Oni su čatili molitvu, pa počeše pokretati stolice, pa se začu zveckanje posuđa i onda mrmoljenje kroz nos.
— kuka jednako Čimavica. — Ma, bolan, ko tebe krivi? Ko kaže da si šta kriv? — tješi ga fra-Brne. Sad svi počeše tješiti đakona. — A zašta me onda bije? — pita đakon. — Zašta, zašta? — veli gvardijan. — Jeto tako!
Pa obukoše mrtvaca i preniješe u crkvu, gdje mu na poređe, počeše čatiti bdjenja. Bakonja je lio četvorostruke suze i nije se micao od mrtvaca.
— A šta si to noćas radija, a? — zapita ga kuvar izdaleka. Bakonji se prekide dah i noge mu počeše klecati. — Pitam te: zar nisi spavâ noćas, kad nisi mogâ ustati ranije, nego da ja zvonim! — Bo... lija me trbu!
Docnije u skuli umiri se nješto, ali kad počeše govoriti da će iste večeri na sijelo, on planu: — Dabogda ja nogu slomija, ako ću tamo više!
— i pođe lagano uza stube u svoju ćeliju. Za njim ode i Duvalo. U tome se Lis vrati sa oruđima, te on, Mačak i Bujas počeše razvraćati mala vrata. Fratri se šetahu oko dvorišta. — Domaća, domaća i domaća izdaja, drukčije ne može biti!
— Ti si se ponašâ kâ pravi čovik! — reče prvi Tetka — i ja ti zafaljujem! I svi počeše hvaliti Vrtirepa. — E, daklenka šta ćemo sadak? Jevo već dvanajst uri.
Kad doprije do onoga kako je Kušmelj ukrao natovarena konja gornjaku, Blitvar i duvalo počeše se smijati. Međutim vrati se i Srdar, te uhvati gvardijana ispod ruke. — Ta-ako?... Je li to taako fra-Bare?
X KAKO PJEVALICA LIJEČI Fra-Tetka živo uspostavi red među mlađima. Kovač i mlinar prionuše va rad, te prekovođani počeše dolaziti. Vozarima svanu što se ta dvojica moradoše otkaniti ribanja. Govedar je bolje pazio stoku, a Škeljo konje.
Govedar je bolje pazio stoku, a Škeljo konje. Baleganu se uze ključ od pivnice. Đakon i đaci počeše redovnije pohađati skulu. Duvalo morade uzeti na se da bilježi račune, a Blitvar da služi u crkvi.
a Balegan i Mačak časte po rakijom, pa onda ljudi i žene otidoše, njeki na trijem, njeki u dvorište, te posjedaše i počeše jesti.
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ I rodi sina, posle godinu-dve opet sina, i nju ti u kući počeše da čuvaju kao list rosu.“ „Lažeš. Tako stara, a lažeš“... „Dete ima samo majku.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— uzviknule bi i Knedlice da im slatkiši nisu bili u ustima. Je li čudo što sa svih strana počeše da pristižu podanici vešti u mahanju lepezama? Ka kvo je to takmičenje bilo!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I počeše igre, sve s nežnim darmarom; Izvesna pometnja nastupi u činu: Tu kapetan psalme citira sa žarom, A dominikanac svira man
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
“ - Gavril poče arhangel zboriti; no hulenja hiljade krikovah na višnjega i na dva vojvode oko njih se počeše horiti, Gavrilovu riječ presjekoše.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Posle nedelju dana neprijateljska vojska uđe u Beograd, vazdušni napadi prestadoše, a izbeglice se počeše vraćati. Zatekoše varoške ulice zasute staklom porazlupanih prozora i zakrčene ruševinama zgrada iz kojih su
Pitagora ućuta, razmišljajući nešto, pa onda zapita: „Koji od vas je peške prevalio najveći put?“ Učenici počeše da se o tome ispituju, ali kako je svaki od njih hteo da natkrili druge, stadoše da se prepiru i umalo da se ne
„Pa recimo dvanaest dana“, rekoše jedni, „petnaest“ rekoše drugi, a kad jedan od njih reče „dvadeset dana“ počeše svi da se smeju. „E pa čujte!
Učenici počeše da se smeše, a Satiros se zbuni. „Je li tako ili nije?“, upita ga Pitagora. „Tako je“, reče Satiros tihim glasom.
Njihov učitelj ćutaše, a oni se ne usudiše da ga zapitaju. Počeše već da trepere od nestrpljenja i iščekivanja. Odjednom se iz onih oblika osu plaha letnja kiša, a preko oblaka se razape
To razveseli srca ribara, a još više srca potrošača tog berićeta. Ribari počeše da sređuju ribu. Kad pri tom pronađoše najveću u celoj gomili, Milon je ščepa za škrge, kleče pred nomofilaksa i
Ribari razumeše smisao ovih reči, pa počeše da se slatko smeše. Pazar bi brzo izvršen, jer je Grilus proždirao već samim pogledom svaku lepšu ribu i plaćao,
već shvatiše odmah šta im valja činiti; oni pokupiše sa zemlje uprašeno zelje, voće, meso i ribe, obuzdaše magarca i počeše ga natovarivati. I Demokritos se sit nasmejao; on se pojavi na vratima i zapita učtivo: „Šta želite iznenadni gosti?
Abderićani stajahu kao okamenjeni. Tek posle izvesnog vremena počeše njihovi mozgovi da funkcionišu, i to se ispolji kroz usta njihovog vođa. On reče kratko i odlučno: „U red! Na levo krug!
„Znanja“, odgovorih im ja. Oni se pogledaše međusobno i počeše da jedan drugom šapuću: „On ume da pravi zlato“. „U stanju je da čini proročanstva“. „Postao je mađioničar“.
Ali jurnjava ljudi, u kojoj se ubrzo nađe, vrati ga u zemaljsko carstvo. Oseti glad i žeđ, a zraci podnevnog sunca počeše da ga žegu. Poče razmišljati šta da čini i kuda da se uputi. „Aristotele!“, začu on kako ga doziva neki poznati glas.
Sve tri dvorske dame, koje su pažljivo slušale ovaj razgovor, počeše da se kikoću. „Nisam nimalo nestrpeljiv!“, doviknu crnojka Arhimedu. „Nisam nimalo ljubopitljiv!“, dodade riđokosa.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
se iza ove muzike pojavi vođstvo svih sokola, te Jaćim opet oseti kako ga pomalo, ali vrlo pomalo, patriotski žmarci počeše podilaziti.
Užasan tresak šrapnela, koji su se rasprskavali nad glavama vojnika učinio je da ljudi počeše gubiti svest. Vojnici su nosili zrna za punjenje i držali ih besvesno u rukama, ne znajući šta će s njima.
Kad, ne postaja dugo, a oni poskidaše puške i počeše pucati. Prostreše se po zemlji mrtvi i žene i ljudi, a posle ne znam šta bi jer me vi počeste drmusati te se probudih.
I kad je izgledalo da je nemoguće koraknuti napred i kad vojnici pogođeni u masama počeše padati mi ugledasmo: kako se kao jedan čovek i kao na vežbalištu ipak kreće naš streljački stroj.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sa njima beše i Stanka. Čim poče da se spušta ona nema tama na šumu i livade, devojke se prigrčiše jedna uz drugu, pa počeše one obične priče o vampirima i vešticama, koje se u to vreme najradije pričaju.
Istoga trenutka, kad se vrata počeše otvarati, on skoči kao elektrisan i stade nasred apsane, blenući uzvereno i plašljivo u lice apsandžino, koji ga, vičnim
Krili su se veoma oprezno, ali šta može među ljudima ostati tajno ! I njegove veze počeše da izbijaju na vidik. Posle tri nedelje opazi ih prvo Stankina mati.
Stade na prag, uze za ručicu i podiže cela vrata, da ne bi škripala, pa ih onda lagano, tiho gurnu... Vrata se počeše otvarati... Drugovi prihvatiše vrata ozdo, poneše ih u stranu i otvoriše sasvim...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
On jadan, žalostan, ubijen i prebijen, gladan i pregladan, savi se pa malko onako umoran zaspa, ama kada po njemu počeše crijeva krčati i gudjeti, probudi se.
u nekakav vilajet. Tu ti nigdje ništa nema no sami miši. Mačka i štene, kan̓ ti gladni, odmah skočiše pa počeše daviti, a miši svi pobjegoše k caru.
Kad se nanovo videše i sastaše, počeše se opet razgovarati kako bi pobegli. Onda reče carev sin njojzi: — Kad dođe zmaj, pitaj ti njega gde je dobio onoga
Kad je bilo uveče, žene turiše dve goleme sofre nasred kuće, i počeše da iznose jelo. Na jednu sofru turiše jedno vedro s varenim mlekom, prineše ložice, i tu posedaše svi, pa i siromaha
Sve se selo čudilo rodu. Kad je bilo po Svetom Iliji na deset dana, a nebo se nad vinogradom strašno naoblači. Počeše pa sevaju munje i pucaju gromovi, a graduška tek što se nije prosula.
Te tako i urade: povrate se i uhvate babu, te joj otmu onu travu i počnu mazati one ljude dok svi govoriti i micati se počeše.
Čovjek ode, ali i ovaj put ne vidje ništa. A žena ti se, moj brate, sad razljuti, sve joj počeše iz očiju iskre iskakivati, pa ti opet prosu na kukavnog čovjeka čitav pljusak grdnja.
Čim oni vidješe Marka, počeše od radosti pijukati, jer su znali da ih je on izbavio od zmije šestokrilke, pa mu rekoše da se sakrije između njih, jer
Pošto malo otpočinuše, skoči kralj na noge pa u kuhinju i donese sve meso, metnu pred njih i počeše jesti. Pošto pojedoše, mali reče: — Nije pravo da mi našu kraljicu jedemo. — Kakvu kraljicu, eno kraljice gdje spava!
— Kakvu kraljicu, eno kraljice gdje spava! — reče mu otac. Zatijem ponovo počeše jesti i razgovarati se. Opet mali reče: — Nije pravo da mi našu kraljicu jedemo.
Kupim haljine, i postanem opet bogat. Drugovi moji uviđeše da ja imam para, pa me počeše sebi zvati, a ja ih nijesam ni pogledao.
Oni ga donesoše, a car ga zgrabi pa sjede na njega da ga uduši. A pjevo pušta čele, a čele počeše cara žacati, a car se raskrivi pa skoči: — Aj, zlatni pjevo! Kupi, zaboga na svaku ću ti perku svezati po dukat.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Sve me je to nateralo da promenim svoje evropsko šefovsko ponašanje pa se i devojke postepeno sprijateljiše sa mnom i počeše me zvati mojim pravim imenom, umesto podrugljivim ”gospodine”, kako su se obično obraćale starijem službeniku u mom
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Drugi to opaziše, pa se počeše rugati, vičući na vas glas: „Antica je našla muža!” Ona ih začuđeno pogleda i pođe u kuću.
Mornara iz Levanta ne viđa već dugo... A počeše o njoj u selu što mu drago zucati; vele, puno je s tuđim svijetom milostiva.
Bolje bi bilo da smo na školju ostali... Na vrhu brda, kod crkve svetoga Nikole, prekrstiše se, pa onda počeše ćutke silaziti uzbrdicom prama selu.
A kad se prve zrake ljetnjega sunca pomoliše i veselo zaigraše po pučini u hiljadu plamičaka, ljudi se počeše dogovarati što da urade.
Zašto? Njegovi učitelji i nastojnici hrane se u izobilju, spavaju do volje i slobodno se kreću, a njemu se to preči... Pa počeše da se zameću i životu krišom naslućene seksualne slasti, grešne, napadne.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA (unese mu se u lice): Kao šta? ČEDA (gunđajući): Ta već... ŽIVKA: 'Ajde, 'ajde, lani, ako hoćeš da ti počeše jezik paragraf sedamdeset šesti. ČEDA: Oho, ho! Pa vi govorite kao da ste vi ministar.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
tepsije preobražavaju se u stravične oči koje je proždiru: „Sofku, čim to ču od matere, a dobro je znala šta to znači, počeše te tepsije kao neke velike krvave oči da proždiru i sve oko nje u kolutove da se okreće”.
Ja sam mislio da je on pijan, jer svi su ostali bili pijani. Tada ga pritisnuše o jedno staklo i počeše ga udarati, a on raširi ruke i reče: 'Ja sam sumatraista'.
Kiša je prestajala da pada, ali se zemlja ronila pod konjem, kad počeše da se spuštaju. U nedoglednoj vlazi oblaka i ritina, baruština i trske, bilo je već svanulo.
] kopci kružahu nad njihovim glavama i ispraćahu ih do podnožja brda, na koje počeše da se, iznemogli, uspinju”327 Prvo što zapažamo jeste da prizor deluje kao da je skinut sa slikarskog platna; kao da je
Iščezavajući iz njegovog sećanja, pojavljivahu se iznad njegove svesti, još nekoliko dana. Kad se sasvim počeše gubiti iz njegovih misli, javiše se krvava, za trenut, okrugla i nejasna, u crvenim lubenicama, kojima su se tih dana
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ete, take je rekol toj stari pes!... Toj pogani potur i torbeš!... Takec!... Nastade tajac i pometnja. Prizrenci počeše da mere što bi valjalo: braniti svoga zemljaka ili udvorično odobravati ovom strašnom čoveku.
Pojavi se sablja– žnjiva slika za gledaoce. Rodbina odista umuče u čudu. Arnauti počeše da se zgledaju. Samo Kariman Košutan stade da gricka svoje usne, da podrhtava u licu i zeleni: kroz divlji svoj
Nijesam se nadao, nijesam nikad!.. Gosti kao da osetiše žaoku, pa se jedan za drugim počeše uspravljati i sedati, okrećući se popu kao da su tobože dosle spavali i tek sad ga primetili: — Dobro došao, pope!
Krakov, Stanislav - KRILA
Ustavljeni vojnici se podigoše, i počeše skakati sa kamena na kamen. Voda je veselo nosila golo mršavo telo. Spaseni rak se radovao pod kamenom.
Oseća se da se tamo nešto dogodilo. Vojnici uznemireno podižu glave. Najednom tu odmah preko kamenitog sedla počeše da se pomaljaju nejasne prilike n da jure u jarugu. Pojuri nazad u trku i susedni vod mitraljeza.
Opasnost je prošla. Zalutali metak odbio je samo vrh od nosa ovome vojniku. Kuršumi počeše sve brži, češći, a gore na vrhu kao naljućeni cvetali su u zraku jedan za drugim beli oblačci dima.
I on pruži ruke. Odjednom krevet zaškripa pod teretom, i on oseti topli zagrljaj žene. Opruge počeše da pevaju. I cela soba otpoče da peva, samo ono krkljanje kao da postade ropac.
Petrović, Rastko - AFRIKA
jato malih piroga sa deranima od četrnaest do šesnaest godina, apolonski građenim, lepih, široko otvorenih očiju. Počeše pevati neku englesku pesmu, bilo kakvu, sasvim glupu, ali od njih samih savršeno ritmično razrađenu; sa bezbroj
Žene su pevale povezane između sebe svetlim mišicama; ljudi počeše igrati sve pijanije, da bi ih pozvali na veselje. Bilo je mladića, na primer dobri I polusumanuti Butu koji su igrali
izvinjao se što se druži sa Dakarcima i što svirajući u zvečku zarađuje baš za duvan zbog koga je nekada plakao. Počeše dolaziti pijani crni vojnici sa Portugalkama. Velike diskusije.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
No naskoro sve postade jasno. Iz Tešice počeše izbijati u vis crna klupčad gustoga dima — dakle naši odstupaju! I dok ih Turci gone plotunskom vatrom, Čerkezi već
Vojnik odnece naredbu, a Komarov stade pisati đeneralu izveštaj. Stajali smo okrenuti leđima bojnom polju; počeše da padaju oko nas kuršumi.
Zar je to baš tako nemoguće da su Turci tamo? Dok sam ja ovako rezonirao, uz prasku pušaka i zvuke truba počeše se mešati još i drugi glasovi: jauk i stenjanje ranjenika. Drumom od Tešice počeše dolaziti ranjenici..
Drumom od Tešice počeše dolaziti ranjenici.. Lakše ranjeni zastajali su i pričali da Turci biju s visova iz šume, a naši su na otvorenom polju y
Posle jednoga časa, na kosi, gde smo ugledali osam simetrično rastavljenih predmeta, ukazaše se guste, crne kolone i počeše se spuštati s visova. Komarov odmah obode konja i okrete niz drum natrag Žitkovcu.
Oko Svetog Stevana je bilo već uporne borbe i pre, ali pred noć Turci se počeše ukazivati pred samim frontom aleksinačkih položaja.
Da se suzbiju Turci što se počeše kretati pred samim aleksinačkim frontom, pošlju im na susret dva bataljona, i po šumarcima više sela Glogovice (četvrt
Oko deset časova zametnu ce borba i na centru: Turci počeše s buimirskoga visa da bacaju granate u sam Aleksinac. Jedna, druga, treća...
Naskoro se poljana pred šancem napuni naših strelaca. Sad počeše i naši iz šanca pucati topovima na kosu sa koje je masa kuršuma padala već i u šanac.
nas ima, videli su samo da je konjica i da trči k njima, pa misleći valjda da napada kakvo pojače konjičko odeljenje, odmah počeše formirati kare.
No još novija »moda« imala je da nastupi tek sad. — Čim ministri ovo izjaviše, momci počeše u skupštinskoj dvorani nameštati neke stolove i fotelje, pa tek što ministri izađoše, u skupštinu uđe — knez!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Mislio bi čovek, niko živ neće ostati. U neko doba počeše kuršumi da zvižde preko naših glava. Tu smo, dakle. Nalazimo se u visini baterije te nas pucnji topova prosto rastržu.
“ Stroj se izvi kao lesa i nagrnu na onaj jedan prolaz od raskrčenih žica. Neki se Bugari podigoše i počeše bežati. Drugi, hrabriji, dočekali su nas sa pripravnim bajonetima. Sa naše strane planuše puške.
Nastade prasak. Uto grunu plotun odozgo, bombe počeše da trešte i na jedan mah... Potporučnik Svetislav uzdahnu i obrisa čelo. Značajno pogleda okolne i klimnu glavom.
Cokule su kloparale. Na samoj okuki Bojović zastade. Neki vojnici počeše da se krste... Drugi uhvatiše puške „na gotovs“, a muskuli na vilicama nabrekli od unutrašnjeg napona.
Ali tačno iza mojih leđa. Vojnici se uznemiriše i počeše da se okreću. Pozvao sam podnarednika i kazao mu da saopšti vojnicima kako će sada jedan naš puk prelaziti i da se
Fjodor i Pera pogledaše jedan drugoga i počeše se smejati. I svi se smeju, pa im izgleda kao da se oni platani klate i sve se ljulja.
Zamalo da nam „prima marka“, Pera „Šefrek“, ostane u rupi. Jahači se odmakoše dvadesetak metara i počeše prilaziti. Sergije opruženim korbačem zadržava ostale. Svi gledaju u uzdignutu ruku „Fikusa“ i već se naginju za trk.
— poče da tuče neprijateljska artiljerija po našim pešačkim rovovima. Naši pustiše crvenu raketlu. Bau-ćiu-gru! — počeše i naši brđani da riju po bugarskim rovovima. Jauk dopire i sa bugarskih objavnica, i iz naših rovova... „Majko...
— Znamo, gospodine kapetane. — Još jednom vam napominjem: pazite da ne istrčavate jedan ispred drugoga. Vojnici počeše da zatežu bluze i pritežu bombe. Jedan škljocnu makazama. Kaplar izađe ispred zemunice i poče da mokri.
Baraž, čujete, ljudi! Kao orkan, sa takvom snagom i silinom naleteše naši šrapneli. Kao rojevi svitaca počeše da svitkaju, stvarajući neprobojni zid u visini rova, ali glavna masa čelika sruči se na bugarske rovove.
Kad sam bio arslan od dvadeset godina, ja sam prvo naleteo na jednu babu. — A to li tebe muči! — zagrajaše ostali i počeše da zadirkuju čiča Danila. Bilo je prošlo podne te se digoh.
— vukao je Bora kapetana Leku. — Dede, pij !... — Ovako vino nema na Ježu — nudio je Kosta. Kapetan Leka počeše se iza vrata, kao da se nešto rešava. — Sinoć smo sišli sa položaja u rezervu, kad nas noćas iznenada digoše.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Povedite bakove na ovu ravan niže plota! Izvedoše ih. Okoli svijet sa sviju strana. Bakovi se počeše njuškati, kao da se upoznaju. — Trke, Jablan! — Trke, Rudonja!
Orlovi mrlinaši, oni grdni planinski orlovi oguljenih, golih vratova i dugih, zaoštrljenih kljunova, počeše se vijati nebom iznad staja Reljinih i padati kraj torova.
Sad ponesi rakiju! Jadni Bradara nali plosku i stade više kotla. Počeše piti. — Gavro, brate! — veli Simeun, pošto popi nekoliko polića. — Gavro, brate, ja se ogriješi' o te! Oprosti, brate!
— Jest bogme, Simeune! Pošljednje je vrijeme nastalo, vidim ja. I vladike počeše kô i šikutori nositi škrljake i šajcati se po čaršiji u po bijela dana sa švapskim rospijama, stid i' i sram bilo
Svijet se jope' uznemiri. Počeše ludi sklanjati nejač i sermiju u zbjegove. Svejedno vam je, braćo, bilo kô kad čovjek iza velikog umora legne da spava,
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I zaista, čim je ove spaziše da viri, beli se na kapiji više oca, počeše da je viču: — Odi, Jovanka, odi ovamo! Jovanka na to odmah se zabeli. Veselo, čisto trčeći poleti k njima.
Od njega, iz dućana, još juče sve su uzeli što je trebalo. Ali tada počeše po običaju da se iz mehana, gostionica viđaju kako se klupe, astali iznose i ulicom nose za tamo.
I opet se po kući razastre i zacari miris tamjana, sveća, kandila. Opet počeše da se crne šamije matere mu i ostalih žena, opet sluge, sluškinje uzeše onaj svečan, miran i zasićen usled jela i pića,
A njega san ne hvata... VIII Puče puška. Ču se da je Leskovac pao, Grdelica osvojena. Počeše da grme topovi iza Pljačkovice i Krstilovice.
Čaršija se zatvori. Naši, ostali, počeše da traže turske kuće bogatih Turaka, i da se pod njihovo okrilje stavljaju, osiguraju se od napada, pljačke razbijene
— Hajde, gazda-Mladene. Nemoj više. Svi ćemo da izginemo! Dotrčaše do njega i počeše da mu pričaju kako se Turci, spremajući se da beže, dogovorili da prvo ispošlju žene, decu, i onda da se vrate i sve
Ćipiko, Ivo - Pauci
ljudi da je preskupa i za gotov novac, a na dug ne zna se kako će ispasti; ne kaže cijene, samo u knjigu bileži, pa počeše od toga neki da strepe kao od žive vatre.
— veli Rade. —Nije zeman radnji, nadoveza suveznik. —Ali suvezniče, da pobranamo! Privezaše branu, pa počeše s jednoga kraja. Rade potrbuške leže na branu, suveznik bocnu dešnjaka i volovi povukoše.
Pa kad ljudi, vinom i bezbrigom razigrani, počeše derati se i balegati, veli im Rade zamišljen: — Što vam je, ljudi, te bijesnite, kao da ste u krčmi?
Niko ne progovori ni riječi. Svi očekivahu napeto što će nadoći... Najednom počeše koso padati krupne kaplje. S kapljicama osu i sugradica. „Sačuvaj, bože!
Nizbrdicom otiče voda i nosi sitnež i ispresjecano lišće. Ljudi zgledavaju se tugaljivo i počeše se razilaziti. — Sve je zatrlo! — reče onaj stari što moljaše. — Nije još sve!
Pravi pravcati srećni seoski život — život koji je donosio obilje blagoslova. Nastala jagma za radom. Ljudi počeše uz koje mu drago uslove uzimati zemlje na kmetstvo. Na treću, na zlu petu, i još gore!
S jedne strane sunce ga zahvataše, pa počeše nalijetati pčele i poljske muhe. Uz pirkanje lahora, otpoče zujanje i brencanje. — Dakle, hoćemo li trgat'?
— Zatvaram sjednicu! — javi se najposlije načelnik. Pa ustade, a za njim i drugi. Potražiše klobuke i počeše se razilaziti.
— Molim vas, gospodin upravitelj ima fini ukus, umješa se šjor Bepo. A kad se razgovor otegao, počeše mu male svijetle oči ispod zakržljalih trepavica nemirno igrati.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ogrnuše ga skrletnom kabanicom pa opletoše trnovu krunu i ovom ga okruniše. Tada ga počeše pozdravljati: 'Zdravo kralju jevrejski.'“ Naposletku po Jovanu: „Tada Pilat naredi da se Isus uzme i bičuje.
Ipak nekako izdržasmo. Dunu jug. Snegovi se počeše topiti. Nabujali potoci su rikali i rovali obale. Navukoše svakojaki šljam i kamen oko Morave.
Govorili su mnogo i zbrkano, upadali jedan drugom u reč, pa se počeše i međusobno svađati kad već nisu imali smelosti da bes iskale na Laušu.
Iskusniji sam, a i pametniji, od Bogdana koji se usudio da Jelenu počeše baš na tome mestu, a ženska je koža fina i meka pa je na dodir njegovih hrapavih šaka i noktiju prokrvarila, no ne
Ja volim da ta neizvesnost muči njih, a ne mene. I zbilja, posle nekog vremena njihova larma se utiša. Počeše da ćule uši i da osluškuju. Mrmljali su nešto, šaputali jedan drugom na uvo, pokazivali rukama na bedeme i kule.
Umesto da se svi bace na vrata, ne bi li ih nekako zatvorili, mnogi klekoše na pod i počeše da se mole. Huk vetra i praštanje gromova koji su udarali sve bliže, zaglušivali su njihovo uznemireno mrmljanje.
„Tada se svi digoše i odvedoše ga k Pilatu, te ga počeše optuživati: 'Ustanovili smo da ovaj buni narod i zabranjuje davati porez caru a o sebi tvrdi da je Mesija, kralj.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Oni posumnjaše da sam načinio kakvo lepo poznanstvo; što, u ostalom, u ovoj varoši lepotica ne bi bilo nikakvo čudo. Počeše da me zadirkuju, a kad ja, sa lukavo izračunatom namerom, stadoh zamuckivati, oni se međusobno pogledaše: tu leži zec!
Donesoše luč i žeravice i počeše paliti hartije od papirosa. Plamen ih brzo zahvati, gust dim se uskovitla do oblaka, fukara poče da vrišti od radosti.
„Oko polovine osmog veka postadoše stari spisi traženom robom, jer se Arabljani počeše interesovati za grčku nauku i literaturu.
Jedna je od njih imala dobrih sto funata, a druga ni funticu. I ja sam bio očevidac toga prizora. Obe kugle počeše da padaju, prvo polagano, pa sve brže i brže.
I on nam okrete svima leđa i stade, po velikoj školskoj tabli, pisati matematičke obrasce koje slušaoci počeše brižljivo prepisivati. Zvuk njegovog slabog glasa ne stiže, kroz celu dužinu velike slušaonice, do mojih ušiju.
Taj rezultat ostao je dugo nezapažen, ali kad se, u razvitku armiranog betona, počeše konstruisati ljuskaste krovne konstrukcije, pronađe ga i saopšti ga naučnom svetu pravi član bečke Akademije nauka
Na polovini puta ugledaše Vegenerove skije zabodene uspravno u sneg, a između njih usađen prebijen Vegenerov štap. Počeše tu da kopaju i, u dubini od jednog metra, ugledaše Vegenerov leš, brižljivo ušiven u ćebad.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I ne naučivši zanat, zbog mog pevanja, počeše svi naši begovi da me vode na veselja, bekrijanja, kao i vaši bogataši. Nisam imao za šta da se brinem.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pavlovi roditeli žestoko se sporečkali zbog novina. Najzad je stvar stigla i u osmi razred. Neki drugovi počeše osuđivati Pavla. — Uobražen je. — Pravi se važan. — Nije čudo, stalno je od Nemaca učio klavir.
Neki ljudi nabraše obrve, da li zbog učiteljevih reči, ili zbog popovske ofanzive. Žene su plakale. Počeše da jecaju neka deca, a Mija se gušio od plača. Gospodin-Vasa kašlje. On i Mimić uhvatili su se sada ispod ruke.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Ja bih želeo da čujem i mišljenja gospode nastavnika po ovoj stvari! — nastavi direktor i počeše da se nižu profesorska mišljenja, koja su otprilike ovako glasila: Katiheta: Treba ga isterati iz škole, nek ide u
čak reče da sam ja falsifikator, koji univerzitetsku svedodžbu prepravlja u svedodžbu četvrtog razreda Gimnazije; počeše me proganjati i najzad i izagnaše.
„To prosto nije moguće!“ — uzvikivali su oni. Počeše ponova da me kucaju, pipaju, osluškuju i onda se podeliše u dva tabora; moj domaći lekar bio je mišljenja da ja moram u
“ Ja sam pokušavao, ali bez svakog uspeha, da izmirim njihova gledišta, ali su oni padali u sve veću vatru. Najzad počeše da secuju na mene: moj domaći lekar položi novu novcatu hiljadarku, tvrdeći da ću ja umreti za dvadeset i četiri sata;
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Te noći naiđosmo i na jednu vodenicu. Po staroj navici svojoj da obilaze oko kuća, zastadoše pešaci pred vodenicom i počeše da proviruju kroz razređene daske. Unutra je tinjao žižak I oni zatražiše da im se otvori.
Ali ađutant kraljev mi u prolazu dobaci: — Skreći na koju bilo stranu, samo ne vodi tamo. Tada svi oni počeše govoriti Kralju kako je opasno ići ovako u grupi. — Nemojte vi meni objašnjavati...
Tada se prolomi: „Ura, ura, ura!...“ Iznenađeni navalom, Bugari poskakaše. Zastadoše, kao da ne veruju. Ali naši počeše uskakati u rovove i Bugari okretoše leđa. Naši su im duvali za vratom. Pređoše rovove, naleteše na bugarsku komoru.
Podnarednik Žika dojaha jednoga konja i reče mi da se popnem. Kakvo uzjahivanje! — Beži što pre! — viknem mu ja, jer počeše da pršte kuršumi oko nas. Onda potrčah. Mitraljez sa brega poče da klokoće. Mi prilegosmo u jarak pokraj puta.
Jer on govori u ime armije, dok je baterija poslednja jedinica u sistemi vojničkoj. U sobu počeše ulaziti oficiri iz štaba. Za njima posilni i ordonansi, noseći sanduke i poljske krevete.
Jedno je plakalo, te komandant naredi da ga stave na konja jednog našeg ordonansa. Pri vrhu počeše se lediti šinjeli. Vetar dopire do kostiju, a snaga u ljudi sve više popušta.
U okolini nije bilo nigde da se kupi. Vojnici su sedeli skrušeni oko vatre. Neki se raziđoše po onome kršu i počeše čeprkati, ne bi li našli koju biljku ili sočni podanak.
Bombe iz aeroplana počeše da prašte po varoši. Crnogorci pucaju iz topova razornim granatama te ne znamo od čega pre da se čuvamo.
— Kad nastade ona gužva — priča podnarednik Gruja — mi utrčasmo u magacin. Bombe počeše da pucketaju, a Džamić veli: „Dobro bi bilo da se sada snabdemo.“ Kada ono puče poslednja bomba, mi uzedosmo i šesti džak.
— Zort, bato! — veli pop Momčilo. — A-ha... — Ali ja tebi nabih kamilavku... A za ovo sada, ja sam osetio... I počeše obojica da se smeju. — Znao sam ja da ćemo tebe teško prevariti. Ali ona dvojica su pali u zamku.
U neko doba pojavi se jedan olupani tender i pristade uz obalu. Mališani potrčaše i počeše uskakati na brod. Ali vođa tendera, neki francuski podoficir, reče mi da oni ne vrše tu lokalnu službu.
Dala im se prilika da nauče kako se od pojaseva mogu napraviti gajde. Oko devet časova počeše izvlačiti sidra i naskoro se začu šum vode. Izgleda nam da se i one druge lađe kreću.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
I zviznu nekako tiho i umilno jedan, pa drugi put, a iz vode koja se tamnila u dubini, kao beličaste ribe pljeskavice, počeše da iskaču nekakva mala stvorenja i, kačeći se za srebrnu užad mesečine, penju k obali. Kako su svetlela, majko majčice!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
od kundaka naših pušaka, a od nožnica naših mačeva. Stadoše se ognjem premetati, tj. počeše da pucaju jedni na druge. 61 Uz stih Jao njemu do boga miloga Vuk kaže: „Njemu mjesto mene ili meni kaže pjevač zato
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Iz ćubasta žbuna zaista su virile nečije duge zaprašene noge i kao da nekom daju lukav tajni znak, one istog trena počeše micati prstima, a zatim i čitavim tabanima. — Pst, miču se! — prošaputa jedna djevoj čica. — Miču se kad ih ja mičem!
— Ehe, zna on da se Lazar ničega ne boji! — isprsi se Mačak. Provukoše se po mraku do one živice podno bašte i počeše da tovare magare. Čega li se sve tu nije našlo i čim li sve jadno magare nije opterećeno!
— Istu, istu! — zagrajaše dječaci. Čak se i Jovanče složi: — Nema bolje od Žujine. Na posao, momci! Počeše da rade bradve, sjekire, pila. Radilo se veselo, bez predaha.
Ona im sad, poslije čudnog ćutljivog jezera, dođe nekako poznata i bezopasna, pa počeše razgovarati mnogo slobodnije i glasnije.
— Gdje je! Mene je ranio i odmaglio! — zavreča poljar Lijan pokazujući prebijen štap. — Šta, zar u štap ranjen? — počeše da se smiju ostali ratnici. — U štap, u štap, što se čudite! — viknu poljar. — Svak zna da je poljaru štap desna ruka.
Dječaci se počeše zgledati ispunjeni čudnim nemirom. — Šta je ono? — ote se prvo Nikolici. Svi su u strahu pretraživali očima upola
III Desetak dana poslije objave rata drumovima počeše da nailaze gomile razoružanih vojnika. Prolazili su, potišteni, raspasani i obradatili, a na sva pitanja samo su
—A otud smo nekad bježali — tiho izusti Vanjka i suze mu počeše kliziti niz lice. I Jovančetu se oči začas napuniše suzama, pa nije mogao ni da vidi Strica kako podrhtava vilicama,
U početku jedva primjetljivo, a kasnije sve jače, počeše da osjećaju hladan dah promaje. — Primičemo se nekom otvoru, otuda duva — reče Lazar Mačak.
Već sljedeći dan, poslije one borbe, nad selom Lipovom pojaviše se tri velika bombardera i počeše da kruže iznad Prokina gaja. Družina je bila na okupu u logoru Tepsiji.
Gradile su se nove barake, smještali strugovi, razne mašine i mehaničarski alat. Počeše pristizati oštećeni mitraljezi, puške i revolveri. Dovezoše čak i jedan mali pješadijski top.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
JELEN U neko dobi bijaše veliko na glasu neki izugraf imenom Apeles i sastaše se kod njega mnogi poniži ikonopisci i počeše se međ sobom natpirati koji bi od njih polepše mogao ispisati jelena. I poče ga između njih jedan pisati.
I ne ktiše nikako toga učiniti ni ih što o tomu poslušati. Onda već počeše ih šopati i udarati po usti i po obrazi šakama, s pesnicami ih lupati bacajući se na njih s kamenjem.
A štono se veli, glad je bezočna, ne zna stida ni poštenja kome ima. Stadoše oni na red pred mučeničasku ikonu i počeše im se rugati s podsmehom govoreći: — Aha, baš uzalud ćemo mi gladni čuvati vama ovde ovo mesto vaše, čatući vam i
Zemlju oko sebe zapustiše. Nigde ništa im nesta za kami zubi. Te jošte crnje i huđe prođoše od gladi: ka psi manjkavahu. Počeše jesti mrtve svoje lešine i svaku lipsotinu. A i toga im ne nastača.
Preboraviše u Carigradu neko vreme i s prinudom carevom i gospode dvorske da im vidi junačko se okretanje, počeše s hrtnici Turci izlaziti u polje na igru sa strelami, igrati se džilita i streljati ptice i utrkavati se na konji na ogled
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
odvaja jedan po jedan u pobočne sokake da, potkrepljen, cele noći bdi nad imanjem i čašću umornih i zaspalih građana... Počeše se razilaziti i s „nišaljke“ i s igranja... Sve ih je manje i manje. Oni dalji se ranije krenuše, a ovi bliži malo docnije.