Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
se peglale frajla-Juline bele suknjice sa šlingerajem, i gomila orezane loze spremljene za pečenje jaganjaca kojima je počešće pop Spira omastio brk.
ili kiše; jer onda bi mogao obući svoje bele pantalone i metnuti na glavu svoj, jedini u selu, slamni šešir, koga sâm počešće sumporom pere.
— A, dakle ste slušali. — O, vrlo pažljivo... Vrlo, vrlo lepo. — Ja to tako počešće... Znate, kad se čovek primi nekoga posla, onda treba da ga svojski radi.
(Tu se »Nikolajevič« malo počeša iza vrata, al’ ne reče ništa.) — O, pa to bi onda trebalo počešće da imate gostiju — veli Pera.
— Pa eto, kad bi, na primer, bili tako sretni — veli gđa Persa — pa da vas počešće viđamo u kući, i ona bi opet k’o i pre svirala. — O, molim... kako bi’ ja to želeo — veli Pera.
slike kako će mu skorim, ako bog da, kao zetu u toj kući, goveti i činiti po volji od svake ruke, pa između ostaloga počešće mesiti savijaču s makom, koju on, kao svaki Bačvanin, od sviju testa najradije i jede.
Jednoga dana tako sedi i Jula i máma i rade neki ženski rad i jedna i druga, a Jula pokraj toga i čita i počešće briše suze. Gleda je gđa Sida ispod oka i nije joj pravo. — Ti si opet dočepala kakvu žalostivu stvar.
— E, pa sad, dragi domaćine, da se rastajemo. Fala na dočeku. — O, na malo, na malo! Kamo sreća, pa da me se počešće tako setite! — E, boga mi — dodade pop Ćira — sad vi treba kod nas; na vas je sada red! Pa, izvol’te na svadbu.
Pomalo prakticira, a počešće ide u lov na šljuke, ili povazdan peca na Tisi ili u ritu na glistu karaše i drugu ribu, i nosi za šeširom veliko pero
Matavulj, Simo - USKOK
— Da otpanu noge i ruke, sveti vladiko! — odgovori stariji. — A zašto po toliko stojite? Možete se počešće mijenjati! A šta ti se čini, Ćiro, je li zgodno vrijeme za putovanje?
Sremac, Stevan - PROZA
To mu je zagorčalo dane već u proleću života njegova. Tako je u školi još mnogo propatio od kleveta, sumnjalo se počešće na nj za poneku izgubljenu stvar, i stoga je školovanje u osnovnoj školi ostavilo vrlo tužne i pomalo ružne uspomene u
birovskim zloupotrebama u onakvom stanju u kakvom mu je kapetan celoga svoga službovanja išao po srezu, dobivajući počešće i klasu.
A kako je sada interesovanje za Bure bilo vrlo veliko, to nije ni čudo što su se u Burskoj kafani počešće pevale uz gusle i slušale pesme o bojevima i pobedama burskim nad Englezima.
GLAVA ČETVRTA Eto tako se ponekad ili, bolje reći, počešće razgovaraju otac i sin. Jer sin, kako je brzo shvatao, tako je brzo i zaboravljao te česte očeve lekcije iz vladanja,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Povazdan je zivkao i privlačio ljude iz svog sela, nešto se s njima dogovarao i po njima slao poruke. Sad se počešće izvlačio i iza šanka, kratkonog i sitna koraka, i gubio se s ljudima nekud iza birtije.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gledaj ga samo!... Posedaše i počeše razgovor. Ljubica ne skida očiju sa gosta, a i on se, u razgovoru, počešće osvrće na nju.
Ona se ne doseća da je nastalo vreme ozbiljnom radu, ne vidi da Vlajko ima još i drugih briga osim škole: počešće ide u srez, svakoga dana obiđe sudnicu, a kad se vrne kući na odmor, ona ga sačeka durnovito, prekorno. — Tako...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
jure i snuju čas gusti i crni, čas rastresiti i razvučeni zagasiti i beličasti oblaci, silaze nisko, nisko, zakačinjući počešće najviši deo šume, koji se, pravo pred očima bolesnikovim, uzdiže s druge strane potoka...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ali zato im je i Milo bilo kad bi ga čiča Milisav kaznio. A kažnjavao ga je počešće, jer je Mića počešće dolazio u sukob s kmetom, pošto čiča Milisav nije mogao očima da gleda levente.
Ali zato im je i Milo bilo kad bi ga čiča Milisav kaznio. A kažnjavao ga je počešće, jer je Mića počešće dolazio u sukob s kmetom, pošto čiča Milisav nije mogao očima da gleda levente.
Naučio je u vojsci mnoge »jevropejske« igre. Kao podnarednik bio je u Beogradu počešće po onim balovima koje je obično vojena i građanska patrola pre iscrpljenoga programa i pre one obligatne završne igre
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Brat im Vencel, uvijek slabunjav i razmažen, drugovao je sad s njima počešće. Djeca ga nijesu mržjela, ali bijahu oprezna s njime, znajući mu lukavstvo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A brkovi su mu bili masni, umazani i ušiljeni kao iglice. Počešće naginjao je svoju ćelavu glavu i masne brkove pa mi se žalio kako je kostoboljan, nudio mi da jedem „probajte samo fino
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Na izvor dolažahu počešće dečaci i devojčice, te napune sudove, umiju se, bace koji kamičak u vir, te poplaše sitne ribice, pa odu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Gospodar je na školju, u docima, gajio vinograde, a uokolo njih rasle su masline, pa je počešće dolazio da obrađuje i redi zemlju.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Popođe. Na raskršću bijaše življe nego obično. Gonjači ga počešće stizahu. Bahat mazga, vesela pjesma i dozivanje odjekivahu zvonko selom.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Za koga? To je pitanje izbijalo počešće. Problem tuđe dece okrenuo je i svoje drugo lice. Znam dobro: kako deca rastu, tako se otuđuju i od rođenih roditelja.
Mašina za rad i mašina za računanje ostala je u njoj, ali se sad počešće obraćala Bogu i s nekim duhovnim obračunima. Bogu je, na svoj način, priznavala da nije volela život, da nije volela
Izgleda da je sirota žena tada prvi put proživela slobodno. Biva tako. Život žuri, kombinuje, i sastavlja počešće prvi banket s poslednjom bolešću. Ali od tog je frau Roza bila još daleko. Nije ta poseta lekaru ništa važno.
Na bolničkom groblju ima počešće nasilna smrt, zločin, grob koji je prvi i poslednji put obišao samo grobar. Ima toga i na opštem groblju, kako da ne.
Kontoar, u dnu radnje, pravi je mali salonić, s malom apotekom i sa finim bifeom. Oko pola jedan, navraća tu počešće Kreditni zavod i drži se vrsta finansiske sednice. Radnja se ponovo otvara u pola tri časa.
Uvek je teško bilo, i ostalo, složiti domazluk i posao van kuće, a u ono vreme pogotovo. Preko dana rad, uveče, počešće, neki dogovori ili razgovori, i, naravno, po muškom izboru, uvek u pivari, ili u „bircuzu” čak tamo na vašarištu.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
On bi se umio, obrisao ruke i lice, i malo — ali samo običaja radi — stenjao bi i ječao počešće. „Oj lele, — stenje i mazi se čorbadži-Zamfir — kude je taj smrt da me uzme u Goricu da se ne mučim...
od vremena na vreme svoje i čuđenje i zadovoljstvo, a Mane se udubio u posao, pa radi, ali se kradom ispod očiju počešće pogledaju, zavaravaju jedan drugoga, dok im se jednom pogledi ne susretoše. — Ahaha!