Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Šta? — osmehnu se dečak. Bila je tako mala, tako stara, jedva se njom mogao počistiti prag ili otirač ispred vrata. Ali, bila je ustrajna. — Da počnemo, da počnemo! — ponavljala je.
— Pa, ne može se tako, ljudi! — ču se glas nekog dedice. — Moj sused je bolestan i ja ću počistiti i ispred njegovih vrata, pa i trg na uglu naše ulice ću počistiti.
— Moj sused je bolestan i ja ću počistiti i ispred njegovih vrata, pa i trg na uglu naše ulice ću počistiti. Zar se, pre nego je ova nevolja naišla, nismo tu sakupljali svako jutro? Kako da ga ne počistim?
Teško da ćeš i pred svojom kućom počistiti! — Žena se ružno nasmeja, ali metlica koja je stajala visoko u vazduhu poče silaziti, dođe do starca koji je hteo i
Ali, tek što joj se primače, a nečija je ruka zgrabi. — Prvo ću ja počistiti svoje dvorište, a onda ti čisti carevu carevinu!