Upotreba reči pođe u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

“ reče stidljivim glasom mojoj tetki, mene i ne gledajući. Tek kad pođe kući, i kad sam ga ja do malih vrata ispratila, pogleda me svojim velikim grahorastim očima: „Grlice, ala si narasla!.

sa sebe odeždu i petrahilj, a na crnoj mantiji zablistao se zlatan krst, i, prekrstiv se smireno pred svetim oltarom, pođe tihim korakom vratima. Kad je bio pred nama, mi se obojica poklonismo i priđemo ruci da celujemo...

Kad je videla Živka, ona mu pođe u sretanje, podiže svoje crne oči gore, u kojima su sve strasti ženskoga srca gorele, na belome licu zatalasalo se

mehanu, iziđe mehandžija pred nas, pozdravi se sa Miladinom kao sa svojim starim poznanikom i gostom, pa onda ga pođe pitati: — A, zdravlja ti, gazda-Miladine, da nisi kako u putu sreo tvoga pobratima Živka?

— Hm! Hm!... Znate... Nećete mi verovati... — sad se ishrknu i ubrisa brkove, pogladi se i pođe dalje govoriti. — Znate, čudna vremena!... Rat... Francuska... Nećete mi verovati, a hoće ljudi republiku...

Bivalo je te čovek pođe do prve varošice, pa se više i ne vrati kući... Prosto: nestane ga. Pitaju ljudi: „Gde je?“ „Šta je?“... Ali sve badava!

Uđoše u kuću, napuniše vreću krompirom. Sremac je polako diže na grbinu i pođe napolje. A kad je izišao iz kuće, a on se onda nešto seti... — Da!...

Sad uđe i stari Sremac sa učiteljem. Milisav se sav stresao, i zaboravivši da je u zasedanju, pođe da poljubi dobroga učitelja u ruku. Utome mu zveknuše lanci...

A i bliže je pešaku. Stari Sremac sa učiteljem jahaše dalje, sve kolovozom, a Milisav sa Jelicom pođe stranputicom, dole potoku.

Obradović, Dositej - BASNE

No, — kako se često slučava — ko druge| lovi, i sam ulovljen bude, i ko za tuđom vunom pođe, sam ostrižen doma dođe. Lovac, negde tu sakriven, ustreli orla.

Bik, više iz ljubopitstva nego li časti radi, pođe da vidi kakva je lavska čast. A kad dođe na lavov stan, ne videći tu niti kakvo priugotovljenije niti vatre na ognjištu,

Dođe uveče na kraj sela pred jednu kuću i čuje dete gdi plače i babu gdi ga straši, govoreći da ako ne umukne i ne pođe spavati da će ga namah dati kurjaku. Ovi stane čekati s| velikom željom neće li baba to učiniti.

20 Kurjak i lav Kurjak ygrabi negde iz ctaga ovcu, pak pođe noseći je dalje od pastira i pasa, da je s mirom ize. Sretne ga lav i otme mu je.

Lovci se tome ne dosete u hitošti, i otrče dalje. Lisica, koja sve to primeti, kako vidi da se lovci odale, iziđe i pođe na drugu stranu, ni „hvala“ ni „zbogom ostaj”. Drevosečac stane je ukoravati za taku neblagodarnost.

44 Magarac u lavovoj koži Magarcu se dosadi tvar nositi. Nađe negde lavovu kožu, zamota se u nju i pođe plašiti sve što pred njega iziđe; uznemiri i rastera svu pitomu životinju po polju.

” Bogata si sina ostavio kad si ga razumna i dobra ostavio. 62 Dva miša Miš građanin pođe na selo posetiti drugoga miša, svoga prijatelja.

Car, koji ga inače ljubljaše i počitovaše i za najvernijega k sebi držaše, pođe da se sam o tom uveri. Ubedi vezira da mu otvori svoju tajnu sobu: ovi, prinuđen, otvori mu je. No šta tu vidi?

A kad čuje da se na planini pojavio strašan medved, a on ti beži kući. A drugome se dasadi življeti, pak uzme uže i pođe u šumu da se obesi, pak traži i traži i u celoj šumi ne nađe kako bi hoteo drvo; a kad ogladni, a on se vrati u selo:

Tuđi pas, uzuajući se u svoga prijatelja, pođe i uljeze s njim u kujnu, i počne tuda veseo špacirati, mašući repom. Sluge, videći nepoznatu psinu, ščepaju ga za rep i

Nema onoga! Ne može ovi više da se strpi, pođe zajedno i s tikvom da ga nađe u kolibi; a kad dođe, ima šta i viditi!

Baš kad mi pade na um, kazaću je. Jedan pustinjak derviš, imenem Abdul Ibraim, pođe iz Anatolije na Meku da postane hadžija, prelazeći neka prekrasna mesta, u kojima sve gore i holmovi i među njima

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Mijuško ne smede nikako sam da ostane, i kad vidi da sam navalio da idem, pođe i on, izgovarajući se da ima važni’ poslova tamo.

i kućne starešine napolju učiti i kazivati kako je bolje i za dušu poleznije, no svaki kod svoje kuće da kaže: „Ko god pođe crkvi, bilo muško, bilo žensko, da sluša popove, i kako i gde popovi zapovede, onde i onako svaki da stoji.

) Tako su i knez Nikola Grbović i Ilija Birčanin u svojim knežinama uredili. Opet vidinska vojska pođe na Beograd, jedna udari na Požarevac, a druga na Ćupri-Palanku. Uzmu Ćupriju gde je bio Tosun-aga predvoditelj.

A Hadži-Musta-paša tukao je iz grada toponima”.) Tako posle nekog vremena pođe ozdo Hadži-Musta-pašin sin s vojskom, a tako isto i moj otac krene vojsku s ove strane, a drugi knezovi s drugi̓ strana.

Aganlija opet rekne: „Hajdete, hajdete sada, kako sam rekao”. Na to moj otac pođe mu skutu i rekne: „Aga, mi ćemo ići, al̓ te sva ova ulema i ja molimo, da se smiluješ na one kuće i na onu fukaru i

Naša im vojska preseče put od Valjeva, i pođe na Turke; a oni naprave od avlija meterize i stane se, a sela donosila su im ̓ranu; a naša vojska bila je u planini

da mi na Vračar idemo, Kedić da čuva od Sokola a Grbović od Užica, ali svaki po neko čislo s nama vojske da pošlje i da pođe pred svima Milovan sin Nikole Grbovića.

) Kad vezir s konaka od Beli̓ Voda pođe, mi izvedemo našu vojsku vrtalj sata od kamene Careve Ćuprije u polje, stavimo je oko puta u dve parade oko 12 fati u

— Pođe on s nama da nam tolmači. Dođemo veziru i kažemo da su knezovi došli i od njega obećanje njegovo kazali da će nas u dobar

Sad se nema šta, jerbo u hitnji ništa spremili nismo. Pođe i Gaja Nikolajević s nama, i sam ne znam zašto je pošao. Dođemo u Smederevo, gde izađemo i ja i Čardaklija, oba da što

vilajetske uredbe raznoseći, konje potrsmo, ru̓o poderasmo, a kod kuće naši poslovi propadaju, a mi smo gotovi kad god pođe na vojsku, mi ćemo s njim, itd.

Ja spremim jedno 100 momaka, jerbo on kaže da onamo ima vojske, ali topa nema. I Boža Grujević sa mnom pođe. I kako on u svom žurnalu piše, da smo iz Brankovine za u Topolu pošli junija 7.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Paja malo odmače, obazre se dva-tri puta, pa kad vide da je Raka već daleko, iskresa vatre, i opet zadimani, pa onda pođe polagano — sve nogu pred nogu.

— Ostalo u potoku!... — oseče se ona na nj, pa pođe dalje. Gazda Raka mahnu glavom, učini: »Hm, hm! đavo dete!« pa okrete naniže, preko Ilijine njive, dole seoskoj mehani.

Pošto se već sit navikao i popio čokanj rakije i kavu, pođe opet preko livade, pored Pavića kuće. Marica izišla u gradinu, pa nešto kopa.

Čujem krive se goveda — jest, bogami, neki đavo! Pođe meni kosa naviše. Vratio bih se, ali kud ću obilaziti. Hajde ja, hajde...

— Zar tako staro? — začudi se gospodin. — Ja šta misliš ti... — potvrdi Radan pa viknu na volove da idu, i sam pođe. — Stani, brale, molim te! — ustavi ga gospodin. — Šta ćeš? — Bi li ti to meni prodao?

— Ne mogu ja — treba meni svrdo. — Dobro ću ti platiti. — Aja, ne mogu nikako — reče Radan i pođe. — Ama molim te, brale, stani!

I ošinuv volove, pođe i reče: — U zdravlju, gospodinu provesore! — Servus! — reče profesor. — Da si koristan dabogda!

Zaroni ti on lepo. Kad dole, a pređa se natakla na neku grdnu panjinu; jedva je raspetlja, povuče i pođe naviše... ali hoćeš! Nešto ti njega steglo za obe noge pa tegli naniže, kao olovo...

« »Ne dam«, veli Petar. »More daj, nemoj se mučiti... skinuću ti ih!« »Jok ne dam!« reče Petar i pođe. Popa nestade. Niti se znade kud ode ni šta bi od njega. Ama da rekneš da je što šušnulo... ništa!

ništa! Ide on opet najlak nasipom, ide... Dok ti njemu spade s leve noge jedna pranga. On je uze u ruku pa pođe malo brže. Kad na čitav puškomet zacrni se nešto maleno kao klupko... Učini se Petru da iz vode izlete i pade na nasip.

Dok se još kapetan zagovarao s ljudma, dotle kola već behu spremna. Kočijaš drži u rudi vođice i čeka da pođe. Đuko spreman čeka kod kola. Ustade i kapetan, zahvali im na dočeku, izgovori nekoliko veoma poučnih reči, pa pođe.

Đuko spreman čeka kod kola. Ustade i kapetan, zahvali im na dočeku, izgovori nekoliko veoma poučnih reči, pa pođe. Dok mu priđe kmet i za njim dva opštinara s glavom šećera.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Gorela mu je crna zemlja pod nogama... — Hoćeš li, japane?... On nešto promrmlja kroz zube, pa okrete leđa i pođe. — Pa stani malo, da razgovaramo! — reče Stanko. — Moram odeti marvi pomam! — E, dobro! Ali, u kolu da se nađemo!

— reče on besno. I desnom nogom udari levu Stankovu, pa navi snagom na levu stranu da ga obori... Ali mu ne pođe za rukom. Stanko se već nadao tome kolaču. Leva noga, koju Lazar htede podbiti, osta čvrsto pripijena za zemlju...

— reče nekolicina. — Hajde ko hoće! I počeše se razilaziti u gomilicama. I Stanko se diže, uze Jelicu za ruku pa pođe najlak... Osećao je umor i klonulost... I nikako ne može da se osvesti, da dođe k sebi i da razume sve što se desilo...

Ta, ti nigde zgodnijeg kutka za sebe naći nećeš!... I udariše mu suze, on raširi ruke i pođe da padne u naručja tome blagu ovoga sveta... Dok se, ujednaput, kraj ove lepe slike pojavi i riđe lice Lazarevo.

Tumarao je po dubravi; već spade s nogu i mišljaše da prisedne da se odmori, kad smotri Lazara. On pođe, zausti da ga vikne, a Lazar pade... Lazare!... Lazo!... viknu ga.

I još dugo, dugo je gledala pa onu stranu kuda on ode... Pa se onda s teškim uzdahom vrati natrag i pođe u vajatić. Majka joj stojaše na pragu kućnjem. — Jelo, rano, hajde večeraj! — Ne mogu, nano, glava me boli... 11.

Jovan uze čobanu i reče Stanku: — Hajde! Poslušno kao dete, diže se Stanko na noge i pođe za njima. Išli su kroza šumu ćuteći... Najzad dođoše gde su hteli.

I ogrte gunj, pa se diže popinoj kući... Nađe ga pred kućom i nazva boga. — Blagoslovi, oče! — reče on i, po običaju, pođe mu ruci. Popa trže ruku. — Bog te blagoslovio!... Šta ćeš? Aleksi se steže grlo. On poče grcati: — Oče!...

— Mahni! Kad me steže za gušu, ja rekoh ispadoše oba oka. Jaki je kao crna zemlja!... Nego, danas nam ne pođe za rukom. Okrete se, ojađenik, narodu pa stade besediti...

Otidi jedan čas do subaše, zvao te nešto. — Dobro, babo. I Lazar se okrete da pođe, ali ga on zadrža. — Stani-de! — reče. Lazar stade i pogleda ga. — Je l̓, more? — Šta, babo?

a gde ti je ona pređa što ti dadoh neki dan da ostaviš? — Evo je u sanduku, nano, — reče Jelica čudeći se. I pođe sanduku da izvadi pređu. — A... jest, jest!... Znam!... Neka, neka, nemoj vaditi!

Iz očiju joj se moglo videti da je tvrdo rešena podneti i najveće muke, samo da ne pođe za Lazara. Krunija se diže sa kreveca, priđe joj i uhvati je za ruku, pa, ne gledeći joj u oči, poče govoriti očajno:

Dučić, Jovan - PESME

Zavapi suza: vaj, da kanem Iz bola koji grca! Doneću na svet, kada panem, Prvu vest ljudskog srca. ŠUM Pođe šum s gore jasenova, Dade ga šumi jelâ, I bukvi bukva, zovi zova, Prenu se priroda cela.

No kako je srcu, niko ne zna tada, Zadocnela suza kad pođe da kane. PESMA Prenuće se opet moja duša setna... Možda zračak sunca, najmanji šum gore, Dosta će joj biti pa da

I negdašnjeg srca, nikad nerečena, Pritajena, tamna, reč htede poteći... A kad pođe kao beznadeždna sena — Nikad možda nismo bili bliže sreći.

Dugo sja na oku tugom večno mladom Lik žene što ga je očarala jednom; Zato jedna žena zna kad pođe kradom Pogled za odbeglom i za nedoglednom.

I gord sam u času iskušenja dugih Što bar ne zajecam kad mi pođe suza. STROFE JEDNOJ ŽENI Gledaću tvoj sjajni sen na talasima, I stope na pesku; s jutrom na vrhuncu, Kao prvo

Ali od Kosova pođe li pram praha, Zatreperi celo srce sokoliću, Otvore se širom oči smaragdove. MOJA OTADžBINA Prijatelju Milanu

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

se poče družiti s Mićom kaznačejem, Krstom iz Makevine ulice, Olbrektom apotekarom i još tamo nekima, sve se okrenu i pođe kako ne treba. Obrecuje se. Ne trpi nikaka zapitkivanja, odmah se ispreči: „Gledaj svoja posla!

— Daj! — veli majci, a došao u licu kao zemlja. Mati pođe kovčegu, a noge joj klecaju, sve se navija. Onda ja videh, ispod jorgana, kako se onaj moj veliki otac strese i kako

Ali mi nijedno ni uhom da maknusmo! Onda on pođe porebarke na prstima čiviluku, a ne skida oka s nas; skide pažljivo onaj srebrnjak, turi ga pod džube, natuče ves na oči,

Za njom se diže i sestra. Kao kaki dusi! Mati brzo ali pažljivo usta i pođe vratima za njom prista i seša. — Ostani kod dece! — prošaputa majka, pa iziđe napolje.

Ni žena Marinka magazacije ne htede sesti u kola, već pođe sa svojim malenim društvom pešice, okrećući čas po leđa onima s kojima je govorila i to ne iz nepristojnosti, već

Sve ličaše na razlupanu skupocenu porcelansku vazu. On pođe polako napred. Za njim pristade kapetanica s majkom i detetom, pa onda ostali svet, svi ćutećki kao u nekom svečanom

Glas ga izdade: — Molim ti se, đedo, ja ne znam šta ću! Oprosti mi! On pođe ruci. Đeda trže ruku: — Odlazi, nemoj mi poganiti rýkê! Zar si ti muško?

Nju nešto štrecnu. Otpusti ruke niza se. Ispravi se i pođe napolje. — Čekaj-de ti, kćeri! — viknu đeda neobično jasnim glasom. Svi se trgoše.

Idi spavaj! Petrija ništa ne reče. Baci podupirač i pođe. — Petrija! Petrija pretrnu i stade kao ukopana. O, bože, gle nove slasti! Kake su misli, kuda se to nose?

Drugi petli zapevaše. Đeda usta i pođe na bunar. Na pragu, a tek kroz rasvitak, opazi ljudsku sliku. — Ko si ti tu? — Ja sam, đedo, Anoka! Hoću da umrem!

Oboje ćute, ništa ne govore, samo srce čini svoje i dan osvaja. — Hajd sad ovamo! Ona pođe za njim u konjušnicu i položi kako joj on kazivaše svima konjima.

Kod kuće je živio skromno i po starinski. Popadija ga ljubi u ruku kad pođe u selo ili kad se vrati kući. Sva im je posluga bio Mićo crkvenjak, koji se takođe računao u nešto što pripada crkvi i

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Pravi Nojev kovčeg! Bilo gusaka ugojenih tako da, kad ih pop Spira vidi onako u perju još, a njemu pođe voda na usta; pa luckastih ćuraka i među njima glupi i uobraženi ćýrak, zodovoljstvo komšijske dece.

Eno kako ružno stoji kad Arsa grk pođe kudgod sa ženom, pa ona dugačka k’o toranj, a on mali i snizak k’o patak. Pa još kad se uzmu ispod ruke, izgleda ona

Izvol’te, oče Ćiro, sedite, sedite, gojspoja-Perso; Melanija dete, eto ti tu do Juce. Melanija pođe tamo, ali je gđa Persa povuče i gurnu brzo na drugu stolicu baš do g.

Pop Spira je već uzeo svoj štap i šešir, i gladio ga rukom niz dlaku, dakle već bio spreman da pođe, kad će ga pop Ćira jetkim i dršćućim glasom osloviti i zaustaviti. — Ama...

Ako moja Jula pođe jedne nedelje brez rukavica... a kud će na ovo vreme i da ih navlači!... Melanija odmah navuče rekavice, da pokaže kako

? Uh, uh, uh! Idem, idem! — reče i pođe, pa zastade. — A šta je bilo dalje? Ot’š’o si, dakle, prazni’ šaka kod gospodina vladike?

U odaji gde se oprema mlada, žurba; svaki čas ulaze i izlaze odande. Kad se Šaca skide s kola i pođe u kuću, zapevaše devojke Bačvanke, sve rodbina Šacina: Oprav’ se oprav’, brate Šandore!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

A ona je htela da bude bogata. Da i ona, kao sve, prve, najbogatije devojke u njenom selu, pođe na sabor. U volujskim kolima, pokrivenim lepim ćilimom, a ona u kolima, oko nje, umešene pite, banice, ona obučena u

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Kumov otac, čiča Đuka, tutor i stric Tatijanin, bio je čestit čovek i ne bi branio da mu sinovica pođe za kakva trgovca.

— Prvo, ja nju neću, a drugo, ona mene neće; a i nije za mene; njoj da je kakav baron. Šta mislite, čika-Gavro, baš da pođe za mene šta bi’ ja s njom radio? Gde bi’ klavir i ta kanabeta pometao? Pa ko bi toj mode nastačio?

Ona ga lepo dočeka i časti ga. Posle ručka poče čika-Gavra gospođu Makru napastovati da za njega pođe. Ona mu najpre lako kaže da neće; ali, kad je čika-Gavra jednako navalio, razljuti se, pa ga dobro ispraši, a on se

Kočijaš upregne i s pismom dotera pred kuću Milivojevu. Odmah siđe i pođe Milivoju. Kod kuće je. Kočijaš uđe. Milivoj, kad ugleda kočijaša, ubezekne se, ne zna šta će to da bude, ali srce mu

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

On prekrsti ruke i čvrstim korakom pođe po sobi. I ponovo i još dublje pod njegovim nogama ugibao se onaj istrulio patos.

— Može biti? — Pa? Hristić se trže i pođe da ga uhvati za ruku, ali ga Jurišić odgurnu. — Zar ti Hristiću? Pa ti si primer bio, bolan.

On se brzo spremi i kad neki seljak odnekud dođe da ga vodi on pođe odlučno pred svima u onom pravcu crkve. A tamo unapred, kamo se on kretao borba je još trajala samo sa sve slabijim

obraze i prljavi izgled u štalu pretvorenog hrama, punog rasturene slame i raznih otpadaka, zadrža njegovu ruku koja pođe da se prekrsti.

A voz je već bio u peronu. I Jurišić, sa besnom novom i dotle nepoznatom uzbunom u duši, ostavi ženu i pođe za stvari. Napolju, na mesečini, usred one gužve, ogreѕѕe je, piskavim glasom, grdila nosače.

Gleda on to pa se muči i krivo mu je što se ta kolona jednom već ne prestane izmotavati, te ili pođe sva tamo pod krevet ili ka vratima, kuda se njemu čini da treba i mora da bude smisao i cilj onoga pokreta.

On oseti da se tamo unutra dešava strašno. Po tom, odlučno pođe kroz dvorište. U kući je vladala tišina tamnice. On zaustavi dah i dok su mu usnice patnički drhtale, on zakuca na

Nekad je on nosio arač iz tri nahije knezu Aleksandru Karađorđeviću Obično je to bilo u proleće. Pođe on tako zorom iz Brusnice i cela stara čaršija zna da će se on zorom krenuti za Beograd, te on u veče, u oči polaska,

Onda ostavi trg i pođe onako nasumce, bunovno, bez cilja. A u prvoj ulici, na zidu jedne nove građevine padala je u oči ogromna bela plakata

Babin Vladislav zvao ga je na večeru; Badnji je dan: da bude njihov gost. On se jedva podiže i pođe pokorno za studentom. U tesnoj sobici, na podu, večera je bila spremna: med, orasi, smokve, bonbone, sardine, masline.

Afrika

I kada voz već pođe i samo da bi mi bar on mahnuo rukom kada napustim to tlo. Ja sam se u poslednje vreme toliko sprijateljio sa Vuijeom,

imao veze sa nekom divnom tužnom ženom, čiji je muž neka moćna ličnost. Žena je bila gotova da pođe za njim, da umre za njega, a on je grubo odgurnuo, i nasmejao se još mužu u lice kada je ovaj hteo načiniti skandal.

Samo što se N. okrene i pođe, kralj me hvata obema rukama za ruku i pokazuje na njega očima. Njegov pogled i pokreti glavom ima da znače: „Ne treba mu

Na pragu je još stajala životinja; rešavala se lagano da li da pođe. — Šta je bilo? — upita N., koji se probudio. — Mislim da je neka životinja ušla za vreme dok sam pisao.

Tako je žena koja ostane udovica dužna da pođe za sina koga je imala sa pokojnikom, jer Bobo nasleđuje svoju mater kao i sva ostala dobra svoga oca.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

(Otrči.) MIŠIĆ: Ovo opet štogod znači. JUCA: Evo mu poslovi! MIŠIĆ: Tu bi trebalo pomoći. (Poklonivši se, pođe). (Zavjesa pada.) DJEJSTVO TREĆE POZORIJE 1.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

nositi mrtvaca, kroz varoš, u otkrivenom sanduku, i da mrtvački sanduk ima da se poklopi i zakuje, čim pogreb pođe iz kuće. Grof je, međutim, rekao da se ne sme spustiti zaklopljen u zemlju.

Grudi su joj se tresle. Njen muž se onda prenu, ustade, i, u svojoj dugačkoj košulji, bos, pođe prema prozoru, da ga otvori. Pod prozorom su cvrkutale laste, ali bilo ih je i nad prozorom, gde su bile svile gnezdo.

Gledala je čoveka, za koga ima, kroz nekoliko dana, da pođe. Zbog uzbuđenja – i zato što je bila crnomanjasta – lice joj se činilo još bleđe.

Kapetan joj se beše dopao otprve. Kad je oficir trebao da pođe, provodadžija je bio siguran da je stvar svršena pa je naredio devojci da isprati mladoženju dole, do bašte, koja se

Pa šta sad? Zar samo mi da ostanemo, Isakoviči? Sa vladikom Vasilijem kreće cela Črna Gora. U Trijestu čeka da pođe sirotinja što je došla preko mora, sa albanskih strana. Mitrovica je puna sirotinje što je iz Srema pošla.

Imao je da skoči u dvojne redove nadesno i da pođe u podrum, između dva husara, sa isukanim sabljama, na komandu: „Marš! Marš!“ Tercini se tad zaplaka, gorko.

Pela se uzbrdo kao kozle. Isakovič, koji je bio navikao na konja, i nije voleo da se penje, uzbrdo, pođe za njom, ali joj doviknu, i to, da treba da se vrate.

Drhtao je od besa. Božič će, kaže, imati da čuje, kako mu se na putu ponaša ćerka! Pođe niz brdo, tako naglo, ljutito, da se krečnjak ronio, pod njegovim korakom, kao da mu korak, iz trave, neki izvor izbija,

Oni se sele u Rosiju, a nagovaraju, da pođe, i njega. Gospoža Evdokija ga tek sad, pred veče, poče da zapitkuje o tom kakva mu je bila žena, je li bila lepa, i

A smejali su se i žalili ga. Njegova mati htede da pođe, kući, ali deda ne da. Što se žuriš, Petro? Danas nećeš ići, neka se dete zabavi sa decom, dok ne zaboravi obiskivati

Nego neka im pravo kaže šta ih čeka. Isakovič onda pođe dalje, jer se oko njega bila načinila smejurija, pa ode do u dno hodnika, gde mu rekoše da leže dva samrtnika.

Nek čort uzme muža! I sve muževe na svetu. Pošto se to nije ostvarilo, Pavle je provodio dane – očekujući da na put pođe – u Engelbirti, u svojoj sobi.

Teodosije - ŽITIJA

Jednom spremivši tople hlebova i natovarivši mazge manastirske, i uzevši uz njih sluge kao saputnike, duboko u noć pođe na put, a sam iđaše bos pred njima, žaleći da nasiti one što po pustinji samotno žive, koji su postili po tri i pet

Posle kratkoga vremena uzevši veliki tovar zlata i sasude zlatne i srebrne, radi deljenja manastirima i pustinjacima, pođe odmah na put.

I dalje je za života prinosio za potrebe manastirske, tako da je i sam iguman trebalo da pođe k caru radi neke molbe.

I tako celovavši svete crkve, cara i patrijarha odmah pođe na put. Stigavši u Svetu Goru i našavši svoga prepodobnoga oca u Gospodu živa, pokloni mu se i celiva ga, i obavesti

zločašća istrže i lozu blagočašća zasadi, carstvo i krasote sveta kao trice prezre, krstonosno i nepovratno za Hristom pođe, poslušnošću prema Bogu stran svojima i došljak u tuđoj zemlji postade, učenik i poslušnik sina i u pustinji saposnik, —

Sa ovima svetima uzevši svete i mirotočive mošti svetoga i prepodobnoga svoga oca, pođe na put s njim u svoje otačastvo u srpsku zemlju, da kao što na istoku u Svetoj Gori postadoše očevici Božjih čudesa,

Mnogovremeno gošćen i ljubljen od cara, i svršivši potrebe manastirske, htede da pođe od cara. Ali primivši u srce bogoposlani savet, reče u sebi i onima s njim: — Sada je vreme, uz Božju mi pomoć, da

Poslušavši brata, pođe. Smatram da ga je Gospod tako vodio tamo, da se i tamo proslavi i divan bude kada preko svoga ugodnika čudo učini.

Kada je ugarski kralj veliko mnoštvo Ugra i Kumana sabrao u nameri da pođe na srpsku zemlju, pomišljajući da ovu sebi pokori, sveti se protiv njega za borbu spremaše pravednim oružjem, To jest

mnogo izgovoriše svetome da blagočastivi kralj Radoslav u ljubavi i u miru sa njima prebiva, i tako ga otpustiše da pođe svojoj kući, rekavši: — Pošto nisi daleko od nas, javljaj nam o svome zdravlju!

molitvama izmolivši sebi otpuštenje, a on opet svima mir i blagoslov i u Gospodu poslednji celiv davši, spremi se da pođe na put u stranu zemlju.

Ukrca se na nju i pođe na svoj put, upravljan Bogom. Mnogi su čuli za putovanje svetoga u Jerusalim, i znajući da nosi sa sobom mnogo

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ovo je polje velikim delom pod močvarima sa trskom. Kad se poljem pođe zapahne trulovina od trske i crne tresetne zemlje. Česti su „okridi“ c mutnom vodom. Močari su legla malarije. 1915.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Dvije kile prosa za tri carevine — Kiša od rakije — Mudri oglas i proglas Ujutru, kad se dobro razdanilo, čiča Trišo pođe niz rijeku da traži svoga mačka.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

u srcu ukradenu ružu IZMEĐU IGARA Niko se ne odmara Ovaj stalno premešta svoje oči Stavi ih na leđa I hteo ne hteo pođe natraške Stavi ih na tabane I opet hteo ne hteo vrati se naglavce A ovaj se sav u uvo pretvorio I čuo sve što se ne

Nušić, Branislav - POKOJNIK

) Čekajte, ne možete takav. Vi nemate malo bolji kaput? Taj je iscepan i prljav, ne možete takav ići. (Hoće da pođe u sobu.) ALjOŠA: Ne, gospodine inženjer, ne, ne, ne!

(Mariji.) Idite! MARIJA (ode). H LjUBOMIR, PAVLE LjUBOMIR: Tako mi je neprijatno. (Hoće da pođe.) Ako dozvoljavate? PAVLE: Ta ostanite kad vam kažem. Zatekli ste me u jednom trenutku uzbućenja...

Ta viza još važi. To je dobro, to je vrlo dobro! (Vraća pasoš u portfelj.) LjUBOMIR (hoće da pođe): Ja ću vas ostaviti. PAVLE (pružajući mu ruku): Računam na vašu diskreciju. (Seti se i trgne ruku.

ANTA: Mene preskočite! PAVLE: Ali utoliko bolje kad sam vas našao na okupu. Praštam se gospodo. (Hoće da pođe.) SPASOJE: Čekajte! Je li to vaša poslednja reč? PAVLE (zastane). Moja poslednja reč; ja sam živ i ja hoću da živim!

Ali ste vi i inače uvek dobro došli, Vukica će vam se radovati. RINA: E, onda hajdemo k njoj malo. (Htela bi da pođe.) SPASOJE: Samo za časak. Hteo bih nešto da vas upitam. Vi rekoste, ići ćete advokatu da se konsultujete?

Tako im reci i, čim što uspeš, dođi da me izvestiš. ANTA (diže se i kao hteo bi da pođe): A ovaj... ono kod suda?... Ne volim nekako s tim sudom da imam posla.

Nego ako bi mogli što drugo. AGNIJA: Znaš šta? Mogla bih joj ponuditi da pođe sa mnom i da sama izabere srebrni servis.

U svakom slučaju ne treba da preduhitrimo. Savetovaću se o tome još i sa gospodinom Burićem. LjUBOMIR (hteo bi da pođe u sobu): Vukica je tamo? SPASOJE: Ne, ona je izišla sa tetka-Agnijom, zabaviće se možda malo više.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

U ovom trenutku to me nadahnjuje da isparim, ali to nije ono što čoveku kraj Atamana može da pođe za rukom. On izjavljuje kako je divno što smo se sreli.

Pokušah da ga zamislim u mundiru kao nekog od Tolstojevih junaka, kao kneza Nehljudova, na primer, ali to mi ne pođe za rukom.

- Ti nemaš pet stotina, Galac! - Nabaviću. - Onda se javi kad nabaviš! - malo čudo se okrete i opet pođe. Ponudih mu svoj nožić s onim đavolskim sečivima. Bio sam u stanju kad može da se ponudi sve. - U redu.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Ostado’ udovac, posao mi bolje pođe, pošten sam čovek bio, stari gospodari nudili mi novaca na mali interes, ja sam doduše pošteno i uredno interese

On nije nikad išao običnim putem, već stranputice. Jedared iz Krakova pođe natrag, obiđe sve varoši u Galiciji, tri dana bludi kojekud; trajalo je tri godine, a žena mu ne zna je l’ živ ili

— Činite što god mislite da je najbolje; samo, molim vas, nemojte devojku na silu davati za kog ona neće da pođe. — Ko kaže na silu? Zar si ti za mene na silu pošla?

Docnije, po višim školama, sve je nekako u kućama sedeo gde su dame; primljen je bio lepo, pre podne pođe ženskima, posle podne među ženskima. Upio je nekako žensku narav. Naučio je od ženskih štrikati, vesti.

Svakojaki: u kaputu i fraku, u čizmama i cipelama. Gdekoji igrač uzme na oči kakovu, pođe korak dva, pa opet natrag; ne usuđuje se, slab je igrač. Drugi opet, gotovo trči da angažuje.

— Hajd’, Sofro, da pomognemo Čamči. Gospodar Sofra misli se. — Moli gospodara Polačeka. Ako on pođe, onda ću i ja. — Molim, gospodar Polaček, učinite mi tu ljubav. — Ako gospodin Kirić hoće, onda ćemo i mi.

Fini, izobražen mladić. Zaprosi je u oca. Katica hoće da pođe, otac se zateže, kaže da je mlada, neka počeka još godinu dana.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Zemlja je tamna, nevidljiva i kišovita. Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, prođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilazeći

Spremao se da u zoru pođe dalje. Iduće logorište bila je varoš Radkersburg. Oficiri, međutim, behu to veče gosti u dvorcu pečujskog biskupa, koji

sa njegovog područja, prosvećen divnim rečima biskupa pečujskog, priklonio da poljubi papuču Svetog Oca, i da tako pođe kao veran, tj. još verniji heroj, sa „njegovog vojnog područja“ u rat, na Rajnu.

prazdne reči... a kad se umire, umire se kao pas i konj. Pri tom pokuša da ustane i da pođe. Duše nema... kao što ni Boga nema... živimo uzalud... prah... smert... prazdne reči.

Tek kad ču da će snaha da mu rodi, ponosit na svoje Vukoviče i Isakoviče, kao i njegovi stari, pođe da ih vidi, iznuren, od putovanja, trgovanja i podlosti, na koje beše navikao.

Putujući tamo, on pođe prvo u Zemun da vidi kuću koju je bio kupio, da bi mogao lakše trgovati sa Turcima. Zatim, ne nadajući se zlu, dođe

Tiha radost pođe mu opet od petinih žila pa do potiljka, kao jeza, i zato, udariv konja mamuzama, pojaha žurno, klateći se prema

Nad glavom začu svraku i, odmah zatim, vrane. U istom trenutku konj, trzajući se, pođe natraške i stade kao ukopan, drhćući nogama.

čabrom hladne vode, Aranđel Isakovič širio je trgovački svoje široke rukave, uzdizao glavu i okretao se jednako da pođe, među kaluđerima koji su bili zbunjeni i nerešljivi, ne znajući šta da čine, jer nisu razumeli što je toliko gnevan, ni

Ućutavši iznenada, pođe naglo kapiji, pojavi se pred svetinom, sav žut od stida, vičući na sluge, kijajući na pripeci, opkoljen kaluđerima,

Kraj svih slugu Aranđelovih, koji su pucali bičevima, svetina u gomili pođe za Aranđelom Isakovičem do kola, i ne znajući kuda ide.

Kad su sluge uspele da odvuku unazad kola, dok su konji drhtali od uzbuđenja, gospodski intov ubrzo pođe prema ulazu sa kapijom od kamena, koji je bio iza bagremova.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

).²⁵ Nesumnjivo simboličko predstavljanje porođaja jeste i magijski postupak propuštanja semena kroz odeću: „Kad nevesta pođe na venčenje, njena mati uzme semenke od konoplje, koje spusti mladoj u nedra, te sa njima ide na venčanje.

Negde se pupak daje detetu tek kada pođe u vojsku, da mu bude zaštita od svake nesreće.⁷² U Peći i okolini odsečeni pupčanik ušiva se novorođenčetu u pelene da

³⁶ Kada dete počne da hoda, valja se, kaže se u narodu, „da pođe put istoka i to da zgazi prvo desnom nogom, pa će mu posle posao kroz ceo život ići napred“.

Ovaj šareni štap svuda se zove momčanik. Momak kad pođe na sabor ili kakvu drugu svetkovinu ponese ga i s njim igra u kolu.

Pa kad pođe na sabor, ona je ponese i, obično krišom, daruje momku koga je odabrala. Neki put se desi i da joj je momak otme, a

Učenje pre nego što za to pođe pogodno vreme, to jest pre nego je što to procesom sazrevanja određeno — ne daje efekta („Ne valja /prije/ lećeti dokle

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

O PIJANICAMA Ako čovek u piću nanese vlastelinu uvrede i sramote, da se s njim pođe do prve velike reke, ili gde je duboka bara obrasla u vodenu travu i okreke, kuda se šuljaju belouške zmije, gde se

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Kada mu to najzad pođe za rukom, ono treba da vikne »Šuga!« a onda dotaknuto dete lovi drugu decu. Šuga (scabies) inače je zarazna kožna

Matavulj, Simo - USKOK

On je dugo posmatrao Crnogorce, pa naelak usta i pođe njima. Svi Crnogorci poustajaše, kad Primorac skide kapu i nazva boga. On poljubi kneza u grudi, a knez njega u čelo.

Njeguši se urediše u povorku. Prvi pođe pop Marko Punišin, čovjek sredovječan, ni po čemu ne različan od ostalih Crnogoraca, jer u ono vrijeme njihovi popovi

I gostov pogled odjednom pođe po kući i čeljadi, te se ustavi na lijepoj zubljonoši. Domaćin unese badnjak i nazva: — Dobar veče i čestit vi Badnji

— Viđi đavola đetinjeg! Sutradan predvoji Marmon svoju silnu vojsku; jedna se polovina spusti pod Novi, druga pođe na nas u brda. Onu dočeka vatra s ruskih brodova i s novskih tvrdinja, te se umah raspršti.

Najzad, jutros mi pođe za rukom da učinim na što sam se odavno spremao, umakoh iz grada onoga časa kad se otvori kapija, kad silan svijet

Ovaj ga pozove k sebi. Vladika pođe i povede sa sobom toga Dolćija, kome bješe ime Frano. Tada je u Rusiji vladala Jekaterina carica, koja je, kažu, samo

kome se pričalo da je posjekao dva francuska oficira) živ, ognjevit mlad čovjek, zasu pitanjima i ljubaznostima uskoka i pođe s njima ka stricu Savu. Savova kuća bješe poveća, otprilike koliko kneževa, ali je pod bio lijepo popločan.

Javite sestri neka uputi odgovor na Mihaila Žutkovića, trgovca u Kotoru. Dobro bi bilo da odgovor pođe iz Praga i da se adresa napiše tuđom rukom, najbolje je da pismo pođe od kakve trgovine!...

Dobro bi bilo da odgovor pođe iz Praga i da se adresa napiše tuđom rukom, najbolje je da pismo pođe od kakve trgovine!...

Taj ti zna sve glavare u glavu i po imenu, čudo jedno! — Onda je dobro! — završi vladika i pođe. Čim kroči na hodnik, zabrujaše sva zvona. Vojnici čekahu, pa se kretoše za duhovnicima.

“ Svi udariše u smijeh. Vladika pođe naviše, lak i veseo, i reče: — Moj đakon sve šalom začinja, ali o svemu promisli! — A pogodi li moj san?

Janko se trže na brujanje zvona i na tutnjavu koja nastade u manastiru, te se ogrnu strukom, zaključa ćeliju i pođe. Vladika i stariji glavari bjehu već na dnu stepenica.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Nikom ništa, zašto znate: ko pre devojci, onoga je devojka. MLADOŽENjA: Ja ću se vladati po vašem savetu. (Pođe.) PROVODADžIJA: Čoja za aljine da bude lepa, a ne kao što me je jedan s ovom prevario.

Kad dođu, iznećeš slatko i rakiju; starog poljubi u ruku. Ajde, šta si stala, idi oblači se. (Devojka pođe.) Opet ramlješ? DEVOJKA: Pa šta ću da radim?

MUŽ: Što čovek više stoji, sve je gore. (Pođe.) MATI: Stani, kud bežiš, kad si junak? ŽENA: Odi, da ti vidimo poštenje. MUŽ: Beži, Lazo, dok si čitav! (Pobegne.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

On može da pođe od jedne uporne misli, od ubeđenja, od vaspitne namere, od moralnog osećanja, kojima je opsednut, i da otuda izvuče

unuk čestitog Deda Rade” Ćopić je, više nego ijedan naš pisac, osetio značaj dečjeg doživljavanja sveta, i, kad god mu pođe za rukom da prizove ukus i boju tih lirskih drhtavica, nastaju stranice pune poetske ljupkosti.

drskim isparenjima uspomena; milost prisećanja i radost tačnog prikazivanja prožimaju se: Kad neko seosko domaćinstvo pođe naniže i stane da se osipa i propada, to se najpre zapazi na psima: zaboravi se ko im je kuvar, počnu neredovno da ih

Kad god mu se teška glava otme i pođe k vodi, on je, ne budeći se, opet podiže natrag, pa se sve čini, da se on to lagano i ustrajno klanja nekom u potoku,

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

NANČIKA: Pravo kažeš. Ta mi smo bolje živili s Madžarima nego i sa Srbljima. ŽUTILOV: Gledaj ti samo da devojka pođe. NANČIKA: Ne verujem da će se zatezati, zašto joj se momak dopao. ŽUTILOV: Ajde, dakle, da ne bude dockan.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

ode u protestantsku gimnaziju u Šopron, koju svrši 1752. Da bi se usavršio u naukama, on pođe u Rusiju. Gotovo sve peške, 1753.

Nemirna duha, ne mogući dugo da ostane na jednom mestu pođe u Rusiju da vidi svoje roditelje, koji su tamo prebegli 1813. Ostavši bez novca, zaustavi se u Vidinu.

Kada se posle pojave Srpskog rječnika digla povika na njega, on 1819. pođe u Rusiju, sa namerom da tamo nađe i moralne i materijalne pomoći za svoj dalji književni rad.

neko vreme, 1822, našao skloništa kod svojih prijatelja u selu Panjevi, kod Temišvara, u Banatu, on 1823, preko Praga, pođe u Nemačku da uči medicinu.

1834, pomognut od Ruske akademije, on pođe na naučno putovanje u jugozapadne krajeve. Preko Trsta dođe na Cetinje; 1835. bio je u Boki Kotorskoj.

je izrazio svoju veliku ljubav prema svome narodu i prema svome zavičaju, dao savete i uputstva kako da ceo narod pođe napred.

1874. godine, zbog štamparske krivice, odležao je devet meseci u požarevačkom kaznenom zavodu. Teško oboleo, pođe na jug da traži leka. Smrt ga nađe na putu, u Trstu, 26. februara 1875. godine. SOCIJALNI I POLITIČKI REFORMATOR.

Milićević, Vuk - Bespuće

Na veliko čudo sviju, Marojlo se ponovo oženio, dvije tri godine kasnije; čitavi svijet sažali mladu djevojku koja pođe za njega, proričući joj zao život i mučnu smrt; međutim čini se da se Manojlo promijenio, bar prema ženi, otkako mu je

I Gavre Đaković zastade neko vrijeme zamišljen, uzdiže obrve, sleže ramenima i, osjetivši glad, pođe na ručak. Našao je ručak na stolu, prekrivenom šarenim, kupovnim stolnjakom.

Da se što ne ljutite na mene? — zapitala je ona plašljivo jednog dana, prije nego što će da pođe, pošto je dvaput duže ostala nego što je imala posla; na svaki način, to je već toliko puta mislila da zapita i, ne

Zašto da ga uznemiruje taj svijet? . I on lijeno ustade i pođe, oblačeći usput kaput na kome je ležao i otresajući trunje koje se bilo nahvatalo po njemu.

Kad uđe u kuću, nađe u hodniku jednog omanjeg, dežmekastog i postarijeg čovjeka koji mu pođe u susret i predstavi mu se, hvatajući se za šešir: „Bohuslav Panek, inženjer“ , izgovoreno tako kao da je on već morao

Oni se osmjehnuše i rukovaše. Inženjer ga pozva da pođe s njima, pokušavaući da ga oduševi za svoj posao. On htjede da malo razmisli i ne odgovori odmah. Ona ga pogleda.

Ona ga pogleda. Njemu se učini da je pročitao u njezinom oku: „Hajdete!“ I on, ne znajući ni sam zašto, pođe. Bilo je jutro; sunce još nije bilo ojačalo i padalo je na krošnje šljiva čiji se plod plavio u granju; grane koje su se

On stajaše neko vrijeme pored nje, tražeći jednu pametnu i utješnu riječ, ali je ne nađe. Pa onda lagano pođe prema vratima. — Laku noć! — reče. Ona ga ne ču i ne maknu se.

Pa onda lagano pođe prema vratima. — Laku noć! — reče. Ona ga ne ču i ne maknu se. On pođe sav uzbuđen i uznemiren u svoju sobu i tek kad se udari o jednu stolicu, sjeti se da je zaboravio svijeću u

On ga je osjećao u sebi kao teret koji ga vuče zemlji, koji mu ne da da se krene, ispravi, pođe; koji ga je obuhvatio svojim velikim, neprirodnim rukama i steže mu tijelo, pritiskuje mozak i vodi ga vazda u jednom

Sremac, Stevan - PROZA

— O, ja blatim, blatim... — Plati, jakako, kad hoćeš s Vatrom da se igraš! — veli Jova pa pođe u kancelariju, jer je već dva časa. — O, ja vidila; gospodina Jova kradila i danas, i juče, i uvek kradila.

— veli seljak, pošto izbroja pare i nađe da je sve tačno. Poželevši i Jova seljaku da mu pare budu airli, pođe s prasetom kući.

To mu je prijalo. Posle svake šetnje osećao je, kad se opipa po vratu, koliko je zdravstveno napredovao. Pođe tako i prođe pored česme, sretne se s vodonošama, nazove im boga i produži put.

sve dva po dva, pevajući onu pesmu koja ne znam kako se počinje, ali znam da se peva kako udavača neće za mnoge da pođe, ali se završuje: Majka daje za orača, Tu joj poći hoću. Tako je češće radio.

Radičević, Branko - PESME

Prva buna eto već ga prođe, On ustade, pa zboriti pođe: „Bogom sestro, pravo mi govori, Što li činiš u toj pustoj gori?

“ I veselje beše, pa i prođe, Gojko s Cvetom živovati pođe Lepo, krasno, Bog ih pogledao, Pa im svoga blagosova dao.

Uto stiže u dvor i družina, Pa s' odoše mudro razređivat, Tu ostaše divno na oprezu, A sam Milun uza stube pođe. Stiže Milun do nekijeh vrata, Začu glase, pa se zaustavi, Prigna uho, ode osluškivat, I ču govor, a ženski

Madžara bije i moždi i tlači, Pa ako tu mu čas samrtni dođe, Sa sveta barem pevajući pođe. Sunašce jasno preko neba s' vije Pa oblak traži, da se za nj'ga skrije; Ma nebo vedro, ni oblačka nema, Pa zato

Uniđe sluga, a gospodar veli: „Pevajde, Mile, baš mi se zaželi!“ Gusala sluga pođe da se lati: „Ne tako, Mile!“ — gospodar privati. — „Gusala s' mani, zapevaj onako!

Pa napred pođe, ka dragome kroči, On žubor začu i podiže oči: Pred sobom vide svoje sunce jarko, Pa lati mladu i poljubi žarko.

s' eto nikako ne jede; Sve jedno drugo da privati nuka, Al' jesti ne da neka teška muka; Još šalu češće on zbijati pođe, Ma ova šala od srca ne dođe.

38. Jasnu sveću on zapali, Svoje zlato grlit pođe, Ali moma na nj navali, To da uzme po što dođe. „Ajdmo, brže!“ ona kara, On grleći odgovara. 39.

78. Usput peva kako more, Baš do kuće s pesmom dođe, Dade belčić, suknu gore, Pa se odma svlačit pođe; Zato sveće i ne pali, Već s' u odar tako svali. 79.

Već iz šetnje, već nazade? De bijaste? Okle tako?... A ti, Mina, ajd' unutra, Da je gotov vez do sutra!“ 68. Pođe cura, pa mi stade, Stade malo na ti vrati, Glenu dragu svom nazade, Al' je spazi brižna mati; Pogleda je, planu

Kako vrata jedna zgleda, Kako dalje ne smejaše, Kako nakraj stra ga prođe, Te otvarat vrata pođe. 102. Nesu bila zabravljena, Ali teška beu vrata, Kâ olovom zalivena; Al' opet i junak vata, Upinje se, nuto

On tri kroka nazad stupi. 139. Ona za njim: „Pa sad dođe?“... Skoči, kroči, pa ga stiže, U lice mu rukom pođe... On sve dalje, ona bliže... Vide gosa pusta jada: „No, no“, reče, „šta je sada?“ 140.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Kod Babića se peče rakija, a ja ovde kod tebe džaba tupim zube — iskreno priznaje Sava i diže se da pođe. U našoj kući, otkad se zna i pamti, nikad niko nije imao sata, nit je ko znao da po njemu čita vrijeme.

Pošto je tako gostoljubivo prihvatio djeda u njegovoj rođenoj kući, pridošlica pođe da provjerava šta se to slučilo sa stricem Nidžom: — A naš Nidžekanja opet nagrajisao zbog politike, a?

Veseo jesenji vjetar kovitlao je po vazduhu lišće, slamu i perje, hujao kroz ustalasano granje voćaka i zvao da se pođe nekud, naduvane košulje i zalepršanih gaća — ihaj-haj!

O, žalosti moja, i sela se sjetio. Starac poče da šmrkuće. Zavodni očima i Car Dušan i pođe po džepovima da traži maramicu.

Izgubiše se i mili bogo, i rođeni svetitelji i blažena rajska hladovina, toliko draga utruđenoj seljačkoj duši. I pođe tako baka po selu s hladnim pepelom na srcu. Koga da pita za savjet, kome da se obrati za utješnu riječ?

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

MAJKA PINTOROVIĆA: Pusti je da kaže, neće ti uši odseći! HASANAGINICA: Kad pođe svadba odavde, moramo proći kraj dvora Hasanaginih... BEG PINTOROVIĆ: Baš, bogme, lepo!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Ali čim pođe, kroči, rukom mane, sve se to raskopča, rasklimata i odveže. Uzice mu se odvežu i biju ga po nogama, iz opanaka počne

— Ali se brzo trže kad me spazi, skinu kapu i pogleda me neodlučno. Zatim baci kapu, nasmeja se tupo, pa, šireći ruke pođe mi u susret. — A ja te, brate Kosto...

Ne znam. Samo se sećam da sam drhtao kao prut od nekog strašnog osećanja. U tom se jedna žena diže i pođe vratima pogureno. — Što ne sediš, Stano? — upitaše te.

— rastegnu on veselo i izgubi se u noć. Stojan kao da se uplaši od njegova nagla odlaska, jer se i on brzo diže i pođe za njim, ali se opet vrati, sede, i uze da čupka suvu travu, slušajući Cvetine udarce motikom.

I izvedoše je. Ona pade. Celu noć nije znala za sebe. Od toga dana do svadbe Stojana nikako nije videla. I udade se. Pođe za ovim Jovanom, čovekom istina ne sirotim, ali udovcem, tvrdicom i prekim do zla Boga...

Uvek je gledao da se nađu. Ako ona pođe na njivu, on bi izdaleka išao za njom, obilazio puteve, samo kako bi izgledalo da se slučajno sretaju.

i mene, pa nas vodi po šećerdžijnicama, kupuje nam šta hoćemo, onda nas pošlje da odemo strini i pohvalimo joj se, a on pođe pozadi nas, gleda, smeška se i peva svoju omiljenu pesmu: Mehandži more, mehandži, Donesi vino, rakiju, Da pijem, da se

Nuška se jedva oslobodi. — Hajdemo! I skinu me sa zida, uze, prigrli još jače na grudi i pođe, ali krijući se, po senci, uza zid. Odupro sam se o nju. A ona sva vrela, oznojena. I ja sam oznojen od nje.

Ne beše prosjaka, Ciganina, koji, ako ništa ne naprosi, a on da ne pođe k njoj, uveren da ga kod nje svakad čeka čaša rakije, sir i ako je što preostalo od ručka.

one pođoše za njom, a ona okrećući glavu od ostalih, kao bojeći se da ovi to ne opaze, gledajući u tavanice, više sebe, pođe vratima i zapeva: Goro le, goro zelena, Dosta sam po te odija. I iziđe s devojkama u drugu sobu.

Uto se pred vratima čuše laki, veliki koraci. Majka mu đipi. — Otac ti! — reče ona Miti i pođe vratima da ih otvori. I, zaista, to mu beše otac, č’a Jovan. Uđe. On još onaki isti, visok i ozbiljan.

A neće za Itu, momka; neće da pođe za nj i postane bogata, da majku jednom oprosti brige, da više ne strepi za nju, da kad tamo, kod braće joj, ona sedne

Kostić, Laza - PESME

” I pođe bula uzanom stazom, širi joj se srce nadanim spasom, pod stopom njenom snezi se tope, jer nad je taj greje od glave do

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Onda on ne imajući čim vatru zažeći a braću ne hoteći buditi, pođe malo u pustinju ne bi l' štogođ viđeti mogao, ali nigdje ništa.

l' štogođ viđeti mogao; gledajući tako dugo opazi vatru da se sjaji, pa mu se učini to blizu, skine se sa drveta, pa pođe da vatru donese i kod braće naloži.

po jedan, a carević njih sve po vratu, dok sve devet posiječe, pa se skine niz jelu i polako siđe dole u grad, onda pođe po gradu unakrst, ali nikog živa da čuje, sve pusto! Sam u sebi pomisli: »Baš su to sve divovi iskorijenili i ponijeli!

konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah stražu, najedanput aždaha pođe iz jezera da nas proždere, a ja onda povadim nož i odsiječem joj glavu: ako se ne vjerujete, evo joj uveta od glave!

jednom car pođe u lov, a njemu kaže: — Ostani ti tu kod dvora i evo ti devet ključeva, čuvaj ih kod sebe; možeš — veli — da otvoriš tri

Onda ga carev sin pita: — Kako se ti zoveš, boga ti, po imenu? Ovaj odgovori: — Ja se zovem Baš-Čelik. Carević pođe ka vratima a ovaj ga stane moliti: — Daj mi i drugu maštravu vode, pa ću ti pokloniti i drugi život.

Carević pođe pa počne da vrata zatvori, a Baš-Čelik reče: — O, junače, povrati se kod mene, kad si već dva dobra učinio, učini i

Ali carev sin nije htio nikako slušati, nego uzme novaca za puta, uzjaše svoga konja pa pođe u svijet tražiti Baš-Čelika.

No carević nije htio nikako da ga sluša, nego sjutradan naumio da pođe, a kad car vidi da ga ne može da zaustavi i s puta da ga odvrati, onda mu izvadi jedno pero pa mu ga dâ u ruke, i

Carević uzme pero te pođe. Putujući opet po svijetu dođe u drugu veliku varoš i idući kroz varoš poviče opet jedna đevojka sa čardaka: — E ti,

Onda carević uzme perce pa pođe tražiti BašČelika. Putujući tako za dugo po svijetu dođe u treću varoš, kako uđe u varoš, al' eto ti đevojke pa

Ali carev sin to ne sluša, nego sjutra dan kako svane opremi se i pođe dalje tražiti Baš-Čelika. Onda car orlujski kad vidi da ga odvratiti ne može, izvadi jedno perce pa ga dade šuri: — Na

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Poslušajte kako je presuđeno: Ona žena, prvo, nije dobra, koja po kući jedva odi, mrzi ju čisto govoriti; kud pođe, tu sedne. Deca su joj nečista, kuća neuređena, puno svuda đubreta. NIKOLA: Ej, moja Mago!

(Manojlo opet gledi Šaljivca i Putnika). DOKTOR: Ta ovu đubru treba umiriti! (Pođe k njima.) MANOJLO: Isajlo, drži! (Uvate ga obojica na jedan mah.) DOKTOR: Šta?

Sad si ga najmila za slugu. LjUBA: Kakav sluga? STANIJA: Što kriješ, te ne govoriš? Ne l’ sam reče, kad pođe: ja sam vaš sluga. O lep sluga, da se razgovara sas devojku na uvo, da ne čuje majka.

LjUBA: A devojka? STANIJA: Ona se stidi, ka što je za nju. Kad je pitaju, oće li da pođe, ona kaže, kako njojni stariji urede. LjUBA: Kanda će oni s njim živiti.

NEŠA: Ja mislim da je dam. Momak je dobar, ima lepu službu, što ću više. Nego da je pitaš, oće li da pođe, pak da je damo. STANIJA: Što ću da je pitam? Ako je ne daš, sama će otići. Ne vidiš li da je svet pokvaren?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Misliš da sam ti ja vincilirka, da se kriviš na mene? Šta si stala? Nemaš nikakva posla? PERSIDA (pođe). SULTANA: Tako, sad mi počni jošt inat terati. Samo ti meni uz nos, pak ćeš dobro proći. Kud si se zauzela, kuda ćeš?

Sestro Luciferova, ti ćeš mene u grob oterati. Šta si stala kao proštac nasred sobe? PERSIDA (pođe). SULTANA: Ali dokle ćeš me jesti, zaboga i pobogu! Zar ne vidiš kakva ti je soba? Kako ti je nameštena postelja?

STEVAN: E dobro! (Pođe.) SULTANA: Kud si pošao? Svršio si posao, najedio si me i izujedao kao pas, sad možeš ići. STEVAN: Zapovedate jošt

SULTANA: Da vas đavo obojicu odnese. (Pođe na vrata.) SRETA (opali je, pak je potom za ruku uvati): Oho, tamo nisu čizme. SULTANA: Jao moja leđa... More!

(Poljubi ga.) U, kako smrdi na duvan i rakiju! SRETA: E tako, sad smo se pomirili. SULTANA (pođe.) SRETA: Kuda ćeš? SULTANA: Da radim. SRETA: Tako! Ti znaš da danas moraju čizme biti gotove.

On je moli, ona praska, sudove razbija, Čaše lete od straote, sva se kuća nija. Ako pođe, ona psuje, ako stane, ruži, Med joj gorak, malo kafe, na svašta se tuži. Bez inata, kavge, raspre ne može dan proći.

Ili ću te načiniti kao što si bila, ili ćeš sva biti mešina. (Pođe k pendžeru.) (Zavjesa) DJEJSTVO TREĆE POZORIJE 1. (Dvor kod Trifića.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Francuz i Francuskinja svlače odeću sa sebe i pokušavaju da šokiraju fini svet radeći pred njima ono, a ono nikako da im pođe za rukom! Avangarda je propadala pred mojim rođenim očima! Ono pa ono nije, pa nije išlo!

što je divno kod vas,“ kaže ona i razgleda sto, a na stolu jelka sa kuglama, pečeno prase, šampanjac i ostala čuda. Pođe levo, kad tamo kupatilo. Iz leve slavine teče čisto foliranje, iz desne curi — kobajagi! Lažnjak prase, oću da kažem.

Tako, pre nego što pođe na letovanje, Zoki lepo ostavi ključeve mome matorom, kao da obilazi kuću s vremena na vreme i da zaliva cveće.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Slušam i žagor: kao kad pastva hrišćana kreće, zorom, u žetvu. Kud li da pođe ovaj tumarač; s raskršća kog li Mesečev cvet mu tabane praši, skupiv u žarač pucnjavu letnju - s koje već prska, s

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Odlazi! MITA: Bre, ja idem u kujnu najpre, ako mogu što od sluškinje izvarati. (Pođe.) ALEKSA: Samo pazi na „abije“ MITA: Gdi su? ALEKSA: Šta, gdi su? MITA: Te gurabije.

No ja sam se zadržao, a može me gospodin tražiti. Izvinite! (Pođe.) Jelica: Jošt jedno: jeste li se i vi dogodili u Madridu kad je gorelo more?

MARKO: Kako god vi znate. ALEKSA: Dakle, ja imam čest maj kompliment učiniti. (Pođe, no udari na Jelicu.) 5. JELICA, malo zatim MARIJA, PREĐAŠNjI JELICA: Gospodin baron, jedna devojka pita za Aleksu

Gospodar Marko, ja Jelici želim svaku sreću; niti ću se srditi ako ona za drugoga pođe. Samo mi dopustite da nam ovaj gospodin svoje baronstvo osvedoči. MARKO: Nipošto!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

I Mjesec pođe pomalo sneno, zvjezdama prvim u goste hita, lice mu, vidiš, neumiveno, al ko te za to na nebu pita.

“ Pokrenut vještom Ćosinom rukom, zaigra žrvanj sa divljom hukom i pođe poslu svom, a usred gore, u istom trenu, Brkonja div se iz sna prenu i poče strašan lom: „Na noge, divi, drugovi

— poseče Ćiru, zapuši rupu. „Evo ti, Ćiro, službe pri ruci, budi mi spreman, prava puška, čim pođe njuška u livadu, slobodno čupaj, bodi i vuci.

Žuća, lagan i bos, mirisom cveća da časti nos, i Toša kreće, uz puno slavlje, da miša pita, kako mu zdravlje. Pođe i deda, zapet ko puška, hoće da vidi cveta li kruška.

Prenu se deda, veselo viknu: „Čuješ li mlina, budan je opet!“ Ponovo odjek niz reku pođe, ispuni huka predeo vas, opet su srećni kod mlina starog dedica Triša, mačak i pas . . .

sanjalo budni sav je od pesme i reči čudnih, skitnica večna, zanet i smeo, u magli spazi devojčin veo i za njim pođe — šta li taj ne sme! Neznanku traži i peva pesme.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

I što se Pipu čini da je tu okovan a devojka koja je želela da pođe za njega više uopšte ne želi da se udaje. O, ona mora da ima ipak jedno osećanje sreće što se njegova kći zove njenim

Lupaju opet. — Baš vrlo dobro, — kaže žena ispred otvorenih vrata i kao lebdeći u nekoj rujnoj svetlosti, što nam pođe polugašena i pomešana senkama. Ja tada vidim sva okupljena lica.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

2 Kad sveštenik stari u odaju dođe, A despot ogrnut crnim ogrtačem, Pa niti se diže, nit mu ruci pođe, No nemirno zvecka mamuzom i mačem, Voštanica tiho na stolu mu gori, Oboren mu pehar i vino prosuto...

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

u jeku zabezeknuća svima smeta pometnja i mrgodni pogled ispod kvrgavih povija ostaje samo još ovaj naum da se pođe po kiši ka starom slovenskom bogu bogu Balkana bogu oluja neka se pokaže javno u celini nek siđe i nek osudi

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Ovuda se ide na gornji sprat. (Pokazuje na stepenice.) Gore je pokojnik i umro. (Pođe ka stepenicama i svi za njim.) SARKA (Gini, koja opet zaplače): Eto ti sad, pa zašto kog đavola sad plačeš?

(Čuje se galama.) Evo ih! Ja ću se radije udaljiti. Doviđenja! (Pođe.) DANICA: A tetkini računi? ADVOKAT: Rekao sam vam već, imamo vremena za to! (Ode.) DANICA (uzima ponovo služavnik).

Dok ti plačeš, Agaton će da zauzme sve sobe. GINA: Pravo kažeš! 'Ajde, Proko! (Pođe.) A ti, Sarka? SARKA: Ja neću da se naturam.

Zbogom, Sarka. SARKA: Zbogom pošla! GINA (sa Prokom ode). POJAVA XIV SARKA, DANICA SARKA (pošto ostane sama, pođe u desnu sobu, naviri pa pođe u levu sobu. Usput već skida šešir i mantil).

GINA (sa Prokom ode). POJAVA XIV SARKA, DANICA SARKA (pošto ostane sama, pođe u desnu sobu, naviri pa pođe u levu sobu. Usput već skida šešir i mantil). DANICA (ulazi, i kad vidi da nema nikoga, čisto odahne dušom).

Mi nismo došli ovde u kuću da pljačkamo, nego da čuvamo pokojnikovu imovinu, a ti... 'Ajde,boga ti, Simka, ostavi je! (Pođe ljutito i zaboravljajući da mu je služavnik za leđima, okreće Sarki leđa.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Narednik se okrete i pođe u šator. Tada mu priđoh. — A, ti si taj... Vidim ja da mi jedan nedostaje. — Onda se obrati jednome vojniku: — Vodi

A kada ga vidim idući put da je zaostao, ja mu izdaleka viknem kako sam zamislio dobro. On mi ništa ne odgovara, već pođe naporedo, mračan i turoban, a onda tajanstvenim glasom počne: — Eto tako razmišljam putem... I to je teška misao...

—...da ti ni Gospod Bog neće pomoći. Jesi li razumeo? — Razumem. Onda potporučnik Aleksandar šmrknu kroz nos, pođe dva-tri koraka, i nastavi tišim glasom: — Vozari izmešali kamute, onome nestalo ćebe — on se okrete podnaredniku

Kako se zove ovo mesto? — zapitah u prolazu jednoga starca. — Vučjak — i stari pođe, naprežući godine da me stigne. — Odakle idete, deco? Rekoh mu: iz daleka, i zategoh dizgine da se stari ne zamara.

— Firija drakuluj! — mrmljao je Krsta kolutajući očima, i pođe lagano kao mačka, gledajući ispod oka, ne bi li ga našao.

Iz te grupe izdvoji se jedan konjički oficir i pođe ka našoj bateriji. Zaustavi ga potporučnik Aleksandar. — Druže, gde su Austrijanci? — Evo ih odmah iza brega...

Ne znamo da li da mu čestitamo ili da ga odvraćamo. On iziđe, uspravi se, pogleda okolo sebe, i laganim korakom pođe ka reci. Jedini uspravan čovek. Izgledao nam je kao Herkul. Priđe obali, saže se, zavuče čuturicu...

Kola se zaustaviše iza austrijskih rovova. Sveštenik siđe prvi, ostali za njim. Onda on pođe laganim korakom, sam, držeći ispred sebe krst.

— Vječni pokoj podažd Gospodi pogibšim za vjeru i otečestvo! — i seda starina u epitrahilju pođe lagano između mrtvih, škropeći ih vinom. Vojnici ga prate pogledom, starajući se da upoznaju mrtve.

I glas pođe... U početku pričaju komordžije kao uzgred. Kad primete da ih ljudi rado slušaju, prave se oni važni i, veće senzacije

— viknu baterijski narednik. Tanasije se zalete, lupi nogom i trošna vrata se uz tresak otvoriše. Napred pođe, uz uzane, vijugave stepenice, narednik, za njim ja, onda Tanasije. Tako do polovine tornja.

Milutin okrete glavu na drugu stranu, jer nije voleo da se šala zbija na njegov račun. Ali ipak, kad Milan pođe u svoju bateriju, on mu dobaci: — Milane, Miko, Mikice, požuri na voz.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Podne je, odgovori on, gledajući čas u zemlju čas na vratnice, kuda prolažahu đaci, pa se opet polako krenu. Ljubica pođe za njim. — Hoćete li da idemo posle podne u Brezovac? Da pustimo dedu rano, pa da idemo.

Znam da će nas ispratiti daleko, a još ako mu ne pođe žena, možemo govoriti glasno, sa Gojkom zajedno. Ako li ona pođe, moram se izdvojiti sa Veljom.

Znam da će nas ispratiti daleko, a još ako mu ne pođe žena, možemo govoriti glasno, sa Gojkom zajedno. Ako li ona pođe, moram se izdvojiti sa Veljom.« Kad siđe sunce blizu brega, gosti se digoše da idu.

To joj najzad pođe za rukom... Kad Gojko, oko deset časova, opazi da je Ljubica pustila svoju decu kući i on pusti svoje đake, pa se

— Kucni, bratiću, nek te čuje. Gojko poznade Veljin glas odmah. Skoči i pođe k vratima, pa odjednom zastade u nekakvoj dvoumici. Beše ga sramota, teška ga sramota obuze...

— Hajdemo... hajdemo u našu školu... Tamo ću sve kazati... Ona pođe za njim bez ustezanja, ne pokušavajući da oslobodi svoju ruku, koju je Gojko stegao kao kleštima, pa vuče i juri napred.

— O, pa zar ima veće sreće !... Ja sam najsrećniji danas!... Ona se diže i pođe k vratima. On gleda za njom, iznenađen.

Ja ne znam... Boga mi, ne znam... Niti je smeo reći joj da ne ide: bojao se uvrediće je tim; niti bi mu milo bilo da pođe i ona. Muka!... Ona je pročitala njegove misli, pa se još sama dvoumljaše.

— Videli su nas... ne ide... Ah, šta tu !... planu ona odjednom, pa se odlučno krenu. — Hajdemo! Gojko pođe za njom, udešavajući još unapred šta će raditi sa očima i rukama. Već sa očima je lakše... kriće ih, ali ruke...

stade njoj nešto dokazivati, čemu se ona isprva stade opirati a posle se spremi, navuče neku veliku maramu na glavu i pođe izlasku. Gojko istrča iz dvorišta i stade pred vratnicama...

— Vrlo ozbiljna bolest, gospođo. Treba mu pažljiva ženska nega... Može biti svašta... odgovori lekar i pođe. — Kako... neće valjda umreti!?... viknu ona, preneražena, i pođe za lekarem.

Može biti svašta... odgovori lekar i pođe. — Kako... neće valjda umreti!?... viknu ona, preneražena, i pođe za lekarem. Mladić se osvrte i pogleda je pažljivo i dugo...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Puštiću te tvojoj majci.“ Ona mu je Vjeru dala, Da će mu se povratiti; Pušti zmaje đevojčicu, Da u majke svoje pođe. Kad đevojka k majci dođe, Već za zmaja i ne haje.

svrnu: Jutros si je zacrnio: Nađede joj hudo ime, Hudo ime, udovica, Ge bi sjela, da ne sjede; Ge bi pošla, da ne pođe; Što bi rekla, da ne reče. Ma te moli kukavica: Ah!

Kad si bila ti to naumila Čemu me si Bogom bratimila?“ Dva su druma, jedna je planina: Kudje pođe gizdava djevojka, Ona gora zelena vehnjaše; Kojom pođe oni tuđin junak, Ona gora suha zelenjaše. 129.

“ Dva su druma, jedna je planina: Kudje pođe gizdava djevojka, Ona gora zelena vehnjaše; Kojom pođe oni tuđin junak, Ona gora suha zelenjaše. 129. Slavuj čedo, ne poj rano! Ne budi mi gospodara.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

SIMKA: Pušten je na osnovu sinoćnjeg priznanja gospodina Filipa... Htela je i Gina da pođe sa mnom, da se zahvali, ali mora da pere veliki veš! JELISAVETA: Nju će i sahraniti u onom koritu!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Pa sam i ono što nije moglo da uđe u Dnevnik spalio. Dobrović se tome, grohotom, smejao. Veli, kad pođe za Pariz, i on će svoje stare slike tako. Petar je autor vinjete na naslovnim stranama biblioteke Albatros (po Bodleru).

Pod humkama leže bezbrojni Jovanovići, Kostići, Ristići, Ilići, Simići, pa to još više užasava. Pođe li se iz Krfa sa istočne na zapadnu obalu, do Jonskog mora, u dužini od sedamdeset i šest kilometara, groblja

Tek Ti kad ideš, pođe bol, u hodu tvome, probuđenom kamenu, tajanstveni šum peska što tone, nečujan, na dno voda drhćućih.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

jutra, rano u zoru, kad se gora budila i ptice počele pevati, ustane kao obično, pomoli se Bogu, uzme svoj krčag pa pođe dole po vodu. Na putu se spotakne o koren jednog debelog drveta i padne.

Pronese se glas po gradu da je on tu, i svet nagrne da ga vidi i čuje. Predveče, Isus, umoran, pođe na Goru Maslinsku, da se u samoći pomoli Bogu i da prenoći tamo.

Onda mu se u snu javi anđeo i reče mu da više ne okleva nego neka odmah pođe onamo kuda ga zove glas naroda. Starac se pokori volji Božjoj, s tugom se rastane od svoje pustinje i dođe u Rim za

Gazda pošalje slugu na vašar da mu kupi drugog magarca i obeća mu nagradu ako mu nađe magarca po volji. Sluga pođe. Putem je mislio o svom gazdi i molio se Bogu da ga nauči na koji način da gazdu svog odvrati od rđava života.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Onaj se oseti duboko uvređen od tog mog glupog pitanja, pogleda me ljutito i s prezrenjem, pa se okrete leđima meni i pođe za masom. Zapitam drugog, trećeg, i svaki me s prezrenjem pogleda i ne odgovori.

— Da pođemo, odmah da pođemo, jer se ovde živeti ne može! — zašušta šapat, i masa pođe nekud, ne misleći kuda. — Stanite, braćo, kuda ćete? — opet će onaj prvi govornik. — Moramo ići, ali se tako ne može.

I tako na zboru bi sad utvrđeno da se krenu još sutra zorom. Sutradan se iskupi sve što imaše odvažnosti da pođe na daleki put. Više od dve stotine porodica dođe na urečeno mesto, a malo ih je još i ostalo da čuvaju staro ognjište.

— opet će prvi. Dođe vreme polasku. Čekali su malo ne bi li se još ko prisetio da pođe s njima, ali, kako nikog ne beše, nije se moglo dale oklevati. — Hoćemo li se krenuti? — pitaju vođu.

Sednemo da ručamo, a ona bi, tek, meni: — Polako jedi, možeš da progutaš kost, pa sva creva da ti provali! Pođe ko iz kuće na konju, a ona ga ispraća i huče s rukama pod pojasom: — Huuu! Pazi dobro!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Elem, naš ti se Žiko ljuto opizmio na njega. Kle ga kud god pođe i 'nako, da viš', ukle ga. Išćeraše ti našeg ćopu Ivu, zbog one mlade, pa, ka' da nije ništa ni bio.

na ovaj prašljivi sto i mislio: da li će se naći koja dobra, valjana duša, koja bi se rešila da se sjedini s njim, da pođe s njim uporedo napred po ovom trnovitom putu života?

Tamo u »Trbonjinoj pivnici« čujaše se svirka i galama; on beše gotov da pođe u to veselje, ali ne mogaše da ostavi ovo sumorno razmišljanje, koje mu je, ako ikad ono sad, u oči tako važnog dana,

Gotov je bio da legne odmah, da se ispava, ali mu je to branila samo jedna misao; gotov bi bio sad da pođe i na venčanje, samo da bi posle toga mogao spokojno — zaspati. Ali sudbina je spremala nešto drugo.

Istog trenutka on šmugnu za drugi trn, pa se otud zavuče u neki kupinjak. Ljubiša pođe odlučno napred, a za njim, u gomili, svi ostali.

Sagosmo se svi i zaklonismo za trnje, a Ljubiša jurnu naviše, desno od nas. Kad se odmače daleko, izađe iz trnja i pođe čistinom vrljikama. Onaj iza čatala uze ga na oko... Svi pretrnusmo...

U tom uđoše devojke. Pera skoči i pođe na susret jednoj, koja se uputila k njemu. To je ona. — Šta si uradio? — zapita ga ona smešeći se. — Ništa. A ti?

Direktor nešto Viknu, a zatim skomandova: — Prvi red napred! Odjednom se krenu ceo prvi red i pođe k nama. — Drugi red levo! I oni se kretoše levo.

Pominješ Boga uza svaku reč, a tuđe otimaš, — reče mu Spasoje podrugljivo. Čiča Peri klecnuše kolena. Pođe mu nešto teško od srca, pa se razli po celu telu i zaustavi se pod grlom.

ugleda njeno strašno dejstvo — žena ispusti detinju ruku koju je dosad držala, otvori oči jako, pogleda ga, pa polako pođe iz sobe...

— Odmah posle beogradskog — odgovori činovnik i htede da pođe. — Znam, brate, ali kad... u koliko... hoću reći tačno minuta? — Šest i četrdeset pet — oDgovori ovaj i ode.

— More, nevolja je... Iskočio beogradski voz, pa će biti zadocnjenje. — A-a!... razvuče Živko i veselo pođe sa decom ka izlasku.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Na licu mu se ocrtava briga koja ga sve više obuzima. Uzima šešir i hteo bi da pođe ali se kod vrata ustavi, vraća se i seda na stolicu brižan).

Obećaj! Obećanja bar ništa ne koštaju. JEVREM: Jest, i sam sam to mislio SEKULIĆ: E, 'ajde, u zdravlje pa na posao! (Pođe, pa se vrati.) Jes', boga mi, malo ne zaboravih. No, još mi se i to može desiti da zaboravim.

SPIRA: Šta imaš ti da mi kažeš, kao da ja... DANICA: Ali... SPIRA: Evo idem... (Pođe, dođe do vrata i vrati se.) A to je, je li, izvesno da će Ivković dobiti većinu?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

A mati (razume se: maćija) nije htela ni da čuje za tu ljubav, nego je jednako terala da pođe za nepriliku, za nemilu diku; kinjila je i glađu i bojem, tako da je morala naposletku da bega iz očeve kuće i da bega

otprilike, ova: Za kapetana reče tu da je zver u ljudskom obliku, i ništa manje; da je pravi dahija, i da obično, kad pođe u srez, vodi čitavu tevabiju gladnica i najamnika, kao stari persijski carevi; takvom pisanju dao je, valjada, povoda i

— A šta on? — A on i opet zastade i ka’ pođe k meni, pa stade. »Ama, veli, ti kanda se iskašlja ka’ i juče?« — A-ja, kmete, velim mu ja, znaš čistio onu čkolju pa

Izbroja reči i izračuna i opet mu izađe: trista šezdeset dinara. S ovim se može izaći pred ćir-Đorđa, pomisli Sreta i pođe, ali se s pola puta vrati. Nije smeo da spomene toliku sumu ćir-Đorđu. Opet stade prepravljati depešu.

— »Mnogo je, more!« reče u sebi Sreten, i pođe. »Pa i nije za takvu stvar!« reče opet u sebi idući i hrabreći se i uzdajući se u rečitost svoju.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Gledao bi i on utakmicu, ali se nečega stidi... I taman kad je hteo da pođe, pred noge mu se tutnu Lopta, žuta ko kora na mrkvi...

Dete koje tatu ne može da zavoli Treba da uzme torbu i pođe svojim putem. DEDA Deda treba uvek da se kočoperi.

Dovoljno je da pogled ložačev nekuda pođe, — Ona, ko vojnik u maršu, lopovski sklopi oči. Ali ložač se prene, ne da joj ni da trene, Ko tata kad je ljut

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Jednako gura čas na levu čas na desnu stranu svoju ovlaš povezanu kratku kosu na glavi. Čas pođe lako, umori se. Jedva vuče na bosim nogama one spečene papuče, čas ih izuje, uzme u ruke i potrči.

Odmah za kucnjem ču se umoran materin glas: | — Sofke, otvori! Sofka zaradovavši se pođe. A i vreme je bilo da se one, majka i Magda, vrate, jer su već zidovi oko kuće i kapije mirisali na naslaganu prašinu

A ja ne mogu, mori, da te poznam. | I vođen Magdom pođe. Mati brzo, sva radosna što ih on nikako ne ostavlja, nikako ne zaboravlja da prvo njih ne poseti, siđe i istrča preda nj.

Bojali se da se tako ne zanese, pa ne samo kod njih nego i po ostalim kućama ne pođe na čestitanje, i ne opije se. Jer su znali kako je, kad mu se ukaže prilika, i onako star, oblaporan, kao neko dete.

ga, dok ne bude pozvana, navlaš po kujni poče da premeće, on, na taj šum, uplašen, brzo se trže, ostavi donju sobu i pođe gore, u svoju gostinsku sobu. I samo što zapita: — Ko je još tamo? | — Magda.

A to je bilo dobro. | Prvo, kad se pođe, da se može odmah, na brzu ruku, pokupiti, naslagati i poneti; a drugo, kad taj stranac, kupac dođe, da ima šta

— Nameštaj! — odgovori joj Marko, i opet ostade sedeći na sanduku. — I čuješ! — pozva je on natrag kada ova pođe. — Kaži Tomči, neka se obuče i ide u han. Ali neka! Neka ostane ovde! Predomisli se on i odmahnu joj rukom da ide.

Na oči ne smem da mu izađem. Oh, crna ja! Sofka se diže. I, osećajući takvu snagu, takav bes, čak i mržnju prema ocu, pođe k njemu.

I zaista, tek što Sofka siđe niz stepenice, i pođe ka kapiji, ču se odozgo prestrašen materin glas: — Vode, Magdo! Vode brzo!

Vode brzo! Sofka iziđe na otvorenu kapiju i pođe tetki. Nije bila ni vrela, niti osećala jad, bol, već je bila utučena i čisto skamenjena.

I što bi toliko luda, te pre no što pođe gore, k njemu, ocu, ne zastanu, ne razmisli se? I kada se uveri da se to mora, onda što se bar ne pokaza kako dolikuje

I kada, već dockan, dođoše i javiše da joj je svekar već tu, i kada ona sa tetkom pođe kući, ni tada se ne uznemiri.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ On pođe prvi i oba mu krila krenuše jedanak. S desne mu bijaše Janko a s lijeve Mišan; tako se namanuše, a ne da ih je ko namje

“ Svi ostali šljedovaše njegovu primjeru. Njeguši za Bogom pomenuše Đurđa svetoga. „E, ajmo djeco!“ reče Otaš i pođe. Svi siđoše niza stranu i ustaviše se više puta.

“ viknu Imbro. Snažno Ture izvuče u čas Imbra ispod mrtva konja. Naramajući pođe Imbro naprijed; ne šće svrnuti u goru, kao onaj što ga izvuče. Dim gusti srete ga.

Imbro se sagne, izvuče pušku, nategnu je i pođe dalje. Naprijed praskahu puške i pokliči se čujahu da se razlijegalo planinom.

Na to i prekidoše. Sunce već naglo bješe za goru. Turci ostaviše tri mrtva, a toliko ih ranjenijeh pođe. Osta im jedan konj zdrav na koga posadiše dva ranjenika, a jedan je mogao da ide.

Kad se povrnuše po Marka, ali on naslonio glavu na mrtve konje i otvorio oči. Lagano, među dvojicom drugova, pođe on uz goru. Gledao je kao iza dubokoga sna, a progovoriti nije mogao.

Ne smjedoše potrčati jer se bojahu da se pseto ne otisne za njima. I on pođe za psetom, koje liskajući djecu po rukama i igrajući oko njih u vitlac, štekćaše kao da im se umili. Djeca se zbunila.

„Sad ga pridrž’te, neka mu se dobro ocijedi!“ reče vidar, te pođe k ognju i sjede. Pošto ispuši cijelu lulu, ustade, zasuka rukave, pa uze onaj melemom namazani fitilj.

On je dostojanstveno sjedio i razgovarao se s njima. Kad vidje e je doba poslu, on se diže i pođe u kuću. Ostali pođoše za njim.

lijepo!“ reče đakon, kao na žeravi. „Pričekajte, Gospodar će da se vrne do malo.“ To rekavši, hitno pođe natrag pa u hodu, obrnu se, viknuvši im: „Pričekajte na gumnu!“ „Ženi je onoj nevolja, te velika može biti!

Nego eto, kad već njegova ne može biti, a ja imam sina za ženidbu, te zgodna momka, kako bi bilo da za nj pođe?... Tako se ne bi sasvim vjera pogazila niti običaj utr’o, ja mnim, a ti kako narediš, Gospodaru!

To je nju vezivalo, a mimo to ništa drugo. Ako ona i otac joj pristaju, neka pođe za tvoga sina, to se po sebi razumije. Ako li neće, nagnati je nema se razloga...

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

G) NIKAD Kad gavran pobeli. Kad na vrbi rodi grožđe. Kad nestane petka u godini. Kad orô leteti zaboravi. Kad pođe sunce natrag. Kad psi budu ljudi, onda ćeš i ti biti čovek. Kad ribe progovore. Kad se zubima za zatiljak ujede.

— Svak se svoga zla boji. — Ne pozna se zlo, nego kad dođe. — Što za zlom dođe, s vragom pođe. — Ko za vragom pođe, vrag ga i odnese. — Od koze jare, od ovce janje, a od vraga vrag.

— Svak se svoga zla boji. — Ne pozna se zlo, nego kad dođe. — Što za zlom dođe, s vragom pođe. — Ko za vragom pođe, vrag ga i odnese. — Od koze jare, od ovce janje, a od vraga vrag. Bolje je prazna vreća, nego vrag u vreći.

— U povratku dobijanja nema. — Zaludu mi je biser, kad mi vrat otkida. — Ko za tuđom vunom pođe, sam ostrižen kući dođe. — Ako mi brat kozle odnosi, ono mi je vuk; ako mi vuk kozle donosi, ono mi je brat.

— S glave riba smrdi. — Starije jutro od večera. — Teško glavi kad rep zapovjeda. — Ko za repom pođe, taj u trnje dođe. — Gdje nema mačke miši gospodare. — Gospodareve oči konja goje. — Što smije pop, ne smije đak.

— Uhvatio kurjak kozu, koja je bila legla na kraju osim ostalijeh koza, pa pođe da je izjede, a ona mu se stane moliti govoreći da je sad mršava, nego da je ostavi do jeseni, dok utije, pa onda neka

Kad se oprosti s lisicom i pođe svojoj kući, onda lisica pristane za njim poizdaleka da vidi kakva je ta njegova kuća za kojom on toliko čezne i neće da

Viđevši to sve, Nasradin hodža zametne sjekiru na rame i pođe kući, a kad u putu sustigne nekakvog čoveka, zapita ga nije li onud đe putem viđeo njegova magarca; čovek pak, koji je

Kao zloguk. — Nekakav bosanski spahija, koji je imao u svome selu takovog zloguka, spremi se na ćabu, ali prije nego pođe, dozove zloguka k sebi pa mu reče: „Zloguče, ja polazim, u ime boga, na adžiluk, nego ti da ne govoriš za mnom ništa

Ovi što se okladio pođe za njom (poslije nekoliko vremena) i zapita je: „Babo, u koje si doba?“, a ona odgovori: „Osam mi manjka, a devetu

Miloš: — Ne mogu od ovaca. Car: — Hajde, mi ćemo poćerati i ovce. — I tako ga kojekako namole da poćera ovce i da pođe pred njima kući.

Pošto car sjaše s konja, pođe i on za Milošem da gleda da mu se đe ne sakrije: kad pogleda kroz brvna u jednu zgradu, a to mu majka mijesi hleb, a

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Čovek se uplaši, i pođe da upusti uže, a đavo poviče: „Drži, da si mi po Bogu brat! izvuci me na polje, pa me ubij, ako mi nećeš život

čate molitve, svještavaju masla, drže denija, i zovu đavola da iziđe, a đavo jednako viče iz đevojke i ruga im se; pođe i on tamo sa svojom | torbom, ali ga ne puštaju u nutra; onda on otide u kuću upravo carici, pa joj kaže, da je i on

“ — Ali dijete pomisli, šta mu je otac rekao, pa iziđe na polje, i pođe uz potok u drugu vodenicu. A ćoso brže bolje uzme malo žita, pa otrči drugim putem prije đeteta, te i u onoj vodenici

Kad dijete dođe u drugu vodenicu, i vidi, daje i u njoj ćoso, a ono pođe u treću; a ćoso opet uzme malo žita, pa otrči drugim putem prije đeteta i u treću vodenicu, te zaspe; tako i u četvrtu.

“ VI. SVE, SVE, ALI ZANAT. Pođe nekakav car sa svojom ženom i sa kćeri da se šeta po moru na lađi. Kad malo odmaknu od brijega, onda dune vjetar, pa

Znajući mačka da na guvnu ima dosta miša, pođe rado; pa sad iznad puta, sad ispod puta, trči za pticama. Opazi je međed s kruške po izdaleka, pa kaže svinji: „Zlo

Pošto skine slaninu i uprti na leđa, pođe gredom da se vrati natrag, pa se nekako omakne, te padne na sred kuće, đe je spavao čovek sa ženom i s đecom.

Ispravivši se Međedović rekne: „Sad je buzdovan dobar,” pa ga zametne na ramo i pođe dalje. Idući tako nađe u polju jednoga čoeka đe je upregao u ralicu dva vola te ore, i došavši k njemu zapita ga eda li

” Onda čoban pođe sa zmijom kroz šumu i najposle dođe na jednu kapiju koja je bila od samih zmija. Kad dođu tu, zmija na vratu |

meni drugo ne treba ništa.” Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: „Stani! hodi ovamo, kad baš to hoćeš. Zini.

Idi s Bogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kažeš komegod, odmah ćeš umreti.” | Čoban pođe kroz šumu, i idući čujaše i razumevaše sve što govore tice i trave i sve što je na svetu.

Ali je to sve bilo zaludu, on se spremi i još s jednim slugom pođe u svet da traži svoju paunicu. Idući tako zadugo po svetu, dođe jedan put na jedno jezero, i onde nađe jedne velike i

Sveti Sava - SABRANA DELA

orlovi, pokazavši put nama koji hoćemo da ih sledimo i koji želimo hitati ka onome koji je rekao: „Žedan neka pođe sa mnom i neka pije“ (Jn. 7, 37) „sa istočnika života moga“ (Otkr.

“ To da ne gospodari mojim ocima i bratijom, nego svako da pođe svojim ćelijama odvažno, a ujedno i mudro i bodro, i svagda čineći što je Bogu milo.

Stanković, Borisav - JOVČA

Ali, da od toga odmah načini odelo, da nosi, hoću da je vidim u to obučenu. MARIJA Dobro, dobro. (Pođe, zastaje.) A za druge, ostale, jesi što doneo? (Uđe u sobu.) JOVČA Za koje druge? I zašto da donesem?

Gotovo šapatom): »Ne daš je drugom!« VASKA (izlazi iz svoje sobe, unezverena; kad vidi Jovču pođe brže k njemu s bolnim osmehom): Oh, tato, gde si? (Ljubi mu ruku, klekne, klone, zagnjuruje mu glavu na grudi.

MARIJA (sa svećom, smeteno, zadižući šalvare da se ne spotakne, u strahu ne zna kuda će; pođe čas na jednu čas na drugu stranu; pođe u sobu gostima, više da bi se sklonila od njega, njegovog besa).

svećom, smeteno, zadižući šalvare da se ne spotakne, u strahu ne zna kuda će; pođe čas na jednu čas na drugu stranu; pođe u sobu gostima, više da bi se sklonila od njega, njegovog besa).

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ovo smo ovako bili odredili za zametnuti tragove. Moja majstorica bila uranila, da u crkvu pođe. Slažem njojzi da ću s Nikom celi dan na udicama ribu loviti.

On pođe u kamaru spati, aja počnem | pregledati knjige. Nađem zbornik, časlovac, psaltir, mesecoslov, kanonik, polustav, trebnik

te da sam kud u planinu otišao, ko zna šta bi bilo; ali sâm u planinu, — za glavu; a drugi se niko ne nađe da sa mnom pođe, i tako ti ostado[h] lepo do danas.

U to isto vreme mitropolit, za nešto srdit na mojega starca, smetne ga s igumenstva i zapovedi mu da pođe na neko vreme u Ši|šatovac, niti mu se dozvoli da mene s[a] sobom povede.

Moj Atanasije pođe da me otprati do Petrinje i dođe do Zagreba sa mnom, gdi u predgradiju pri jednom kupcu uzmem jednu sobu na mesec.

On pođe u veliki post svoje ljude ispovedati i pričestiti. Mlad sveštenik kao i ja, dakle, zajedno ispovedamo. No, one dobrote

Moje predloženije do pođe sa mnom u Dalmacijuje dva dočeka. Živili smo u krajnjej ljubovi vsegda za dve godine nerazlučeni.

U Itebeju pođem iskati sestru matere moje, Jevru; no, ne nađem je, jer se davno bila prestavila. Pop David, ujac moj, pođe sa mnom u društvo.

Vodu izvlače na čekrk: vežu mazgi oči, da ne vidi što čini, zapregnu je i poteraju; ova, kako ti pođe, sve ide i putuje, | misleći ko zna kuda, a ne zna da se sve na jednom mestu oko bunara okreće.

Zovnu na obed. Moj novi poznanik, pop Agapije, pođe u komšiluk k jednom od prvi[h] trgovaca na obed, a ja ostanem s učitelje|m Pri ručku saznam da ovi slovesni muž dosta

” I ovde se s njim s velikom ljuboviju rastanem, ibo treći dan pođe zbogom. A mene rečeni gospodin opravi k bratu svojemu u Fokšane, pervom spatariju Teodoru Balsi, koji tu starosta

To znam da bi mu Bačvanin nama[h] opsovao kesu. Iz Meca pođe s nami u društvo jedna gospođa advokatkinja, koja u celom svom životu ništa ne pije, to jest što se pije, ni vode, a

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

kamaru pomesti, a kamoli da se diže u zoru da zvoni Zdravu Mariju, a kamoli da prati pišice strica kad digod na konju pođe, a kamoli da bude svuda skokom, kuda redovnici okom, kâ šta je, bome, red najmlađem dijaku! Aja, brate!

— Taa-ko! A ja ću s njim natrag, ako ne bude za to. — Zlo je i da pođe! — reče Rora. — Dokle ga poznaš, može učiniti što se već neće moći ispraviti! — veli Rdalo.

onaj... kako god ti rečeš! — veli Kušmelj. Fratar se još dublje zamisli, pak će najzad odlučno: — Pa baš neka pođe odma! Neka iđe!... Baš neka iđe odma! — obode konja i odjezdi.

Pošto se sasvim razdani, Bakonja uzjaha na kulaša, a otac pođe pred njim, te se krenuše ka manastiru. Gotovo svi Zubaci i Krkote i Brzokusi bijahu po dvorištima, kad otac i sin

Pak izmilje Mačak, i on bos, i mahnu rukom Lisu i pođe k njemu. Nijesu se ova dvojica još ni sastala, izađe Bujas. — Beštija! Kušmelj od Kušmelja!

Ta znaš da Brnu ni lubarde ne bi probudile u prvome snu! — sokole ga drugovi. — Ajme meni! — šapti Bakonja, ali pođe za njima niza stube u dvorište.

Jedva sam i dovle dopra! Stoji mi vrka u drobu, kâ kad kupus vri! — i pođe lagano uza stube u svoju ćeliju. Za njim ode i Duvalo.

Zaista izgledaše čovjek kao da je godinu bolovao! Za njim se izvere Bakonja, takođe jedva se držeći na nogama. Stric pođe da ga prati. — Ta-a-ko! Božjače, nesrićo, gubo, izrode, magare od magareta. Tako, je li? Ti da se junačiš!

— Diži se, Ive!... Ustani, moje dite, i donesi vode! — reče blago. Bakonja, jako začuđen, pođe. — Činilo mu se da je protekla godina, a ne jedan dan otkad je pošljedni put hodio na česmu; činilo mu se da se on

Pa onda sila pođe zornije; ali, nakon pomanjeg razmaka, ugledaše visoke planine i pod njima strašne divove, koji bjehu razvili bojna krila

Bakonja vidje oca na trijemu pred mađupnicom i manu mu rukom, te Kušmelj pođe za njim. Kušmelj bi prijatno iznenađen vidjevši koliko je Bakonja narastao za godinu i po otkad se ne vidješe.

nemarnost prema uobičajenom redu i prema općim poslovima kao da prijeđe na sve njih, upravo kao da ih zarazi, te sve pođe sunovrat.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Vukašin će pojesti imanje. Da skoči s kola, slomi pušku o točak, zavitla u Vrzinu kesu iz nedara i pođe pešice po prtini? Da zapeva u inat svima?

Nije to. Svi će oni mene nadživeti. Može posao naopako da mi pođe. Izgubiću sve što sam do sada stekao. dobro je što ova budala Tola ćuti. Pijan je, pa drema.

— Šta ti je noćas? — prošapta i smalaksalo se prekrsti. Da se brzo ne izmače i ne pođe da izvrši njegovu naredbu, on bi je udario po ustima.

U bunilu, sam sebi razrastao, snažan, svu je sobu ispunio; osmehnut, stiskajući pesnice, pođe tromo za Simkom; ne korača, naginje se samo, a ona, predosećajući njegovu nameru, više začuđeno no uplašeno, zalupi

Postaja još nekoliko trenutaka zagledana u zgrčen gunj; iz nje, oseća, nešto lako i brzo otiče, pa pođe za domaćičkim poslovima. ...Misliš, neće da dođe?

Pa ću sad, nekome... — zaćuta. Gledao je kroz prozor. Možda po ovakvom vremenu nije ni mogao da pođe. Razmekšalo se i pogospodilo; zelen kaput nosi. Usne mu se podrugljivo skupiše. — Zašto nećeš za dobro svoga sina?

— Zašto da rasturim?... — šapnu ona i ustade. Đorđe skoči s kreveta i sa stisnutim pesnicama pođe na Simku: — Ti si moja nesreća! Ti si me satrla i živog sahranila...

Nikola otegnuto jeknu, podiže se s ležaja i sa ispruženim rukama pođe ka glasu u pomračini, da ga zadavi i baci napolje. ...Đorđe u odelu leži na krevetu i, zgrčen kao gundelj, hrče.

— reče kad vide Simku u otvore— nim vratima stare kuće kako ga izgubljeno i uplašeno gleda. — Teraj! Simka pođe ka sankama, pa se naglo okrete i vrati u kuću.

— Stoj! — prenu se pored groblja, pa bez objašnjenja skoči iz sanki u sneg i pođe brzo uz blagu uzvišicu, gazeći celac do kolena.

Ruka u džepu nije ispuštala hartiju. Hartija je šuštala pod nemirnim prstima. Može još više naljutiti oca, i on brzo pođe u kuhinju da se posavetuje sa Simkom.

svetlucaju na samom krstu, pa je svom snagom pritisnula levu dojku ne bi li smirila srce i sačekala majku da sada ona pođe napred. Brda su se primicala jedno drugom; nad manastirskim kubetom smanjivalo se nebo, dok.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

3atim pođe po svetu da ostale razdeli bolesnima... Ptice su ispred ne letele i javljale joj kuda treba da ide, a cvetovi se otvara

— Čime li je Tataga začarala decu? Kao mravi trag šećera, sumnjičavci su sledili staričine stope. Konačno im pođe za rukom da vide kako iskopava panjiće u šumi i stavlja ih u svoju vreću. Šta li sa njima radi?

Videla sam ih. Svojim očima videla sam Tataginu decu! Žena dade znak mužu da ode i proveri. Ovaj pozva suseda i pođe Tataginoj kući. Devojčica do sada nije lagala, ali ovo je i za laž previše čudno. Kakva deca!

— Dečak je čudotvorac! — pođe priča niz reku, pa i dalje. Ču je čuvar pruge, kome je pobegla žena, pa zaustavi malog čistača.

Srebrna ruža te čeka. — Gde da je tražim? — Kod Riblje Glave! — Zvezda utonu u trave kao kap rose, a mali čistač pođe da traži Riblju Glavu. »To je bar lako!« — pomisli obradovan. »Čim dođem do prve reke, ribe će znati!« Kad gle čuda!

Vreća je bila lagana. Od čega se starica povijala? Dečak pođe niz stazu, starica za njim. Jedva je nekoliko koraka prešao, kad oseti kako vreća na njegovim leđima postaje sve teža.

— Vrati se među lude! Srebrne ruže nestade, a mali čistač se osmehnu. Ali od toga časa pođe po svetu priča o dečaku od čijih reči procveta kamen, nestanu bolest i tuga.

TALAS I STENA U času kad velika jutarnja svetlost dotače more, sa dna se podiže talas i pođe u visinu. — Gle, ja putujem! — zapeni od uzbuđenja, pa izronivši svetlu glavicu, reče svetu oko sebe: — Dobar dan!

— zaricao se. — Ni pogledati je neću... Ali, čim prvi zrak sunca pade na stenu — on zadrhta i pođe ka obali. Zatim se sklupča kraj njenih nogu i prošaputa: — Budi moja nevesta!

— Umreće od tuge naša reka! — zabrinu se najmlađi šaran i pođe najvećem brkatom somu da ga pita za savet šta da se radi. Ako stari čarobnjak ne zna — niko neće ni znati.

Ako stari čarobnjak ne zna — niko neće ni znati. Šarančić pođe na put još pre zore, ali starca nije bilo lako pronaći. Duboko u mulu češljao je zelene brkove.

Živeli bi oni srećno i zadovoljno da nije bilo Ferfelina. Šta taj smera? Najzad i Crnoglavka dolete i pođe u izviđanje.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Kada pređe Kapetan-Mišinu ulicu, siđe sa pločnika i pođe sredinom kolovoza, ka Višnjićevoj. Tu, ugao ispod raskrsnice svetlosti, tu gde njegova ulica izbija iz sivog tesnaca pod

Sima terdžuman stoji na svom uglu i odlučuje se da li da pođe levo, kraćim delom svoje ulice, ka Višnjićevoj, ili desno, dužim delom, ka Francuskoj.

i plačku, ostavi Mehmedu dukat da sahrani ženu koja tek što je bila umrla (nevolja, ni Typcima, ne dolazi sama), a on pođe ka Stambol-kapiji.

Uzun Mirko se opet spušta u gungulu Velike pijace koju sad i ne primećuje, pa pođe Carigradskim putem, prema Stambol-kapiji.

Sav nespokojan, Prota izmoli od Turaka da se bar vojvoda Čupić pošalje da izvidi u čemu je nesporazum. I Stojan Čupić pođe natrag, među Srbe, a Prota ostane među Turcima.

Tako, u pratnji onih koji su mu vest i doneli, pođe na Prudine. Dan je bio prolećni, sav rasvetljen i, prvi put posle mnogih nedelja, nebeski bezdan kao da je bio

i, svud oko njega, iskrzani ostaci prošlosti. Čim se pođe naniže, prema završetku Simine ulice i prema nekadašnjoj Velikoj školi, međe pojasa se tanje a, nad Školom, iskrsavaju

Pesnik Zmaj ne uspeva da primeti, možda zbog sumraka koji se zgušnjava, ali Kneginja, čim pođe niz dunavsku padinu, zaista ubrzava korak.

u svojoj šetnji, linije zamišljenog petougla kojim se može predstaviti njegov boravak u Beogradu, onda bi trebalo da pođe desno, Ulicom Braće Jugovića, sve do svoje, Dositejeve ulice i do mesta gde je, u toj ulici, bila njegova kuća.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

A kad nam hati klonuše u letu, Pred tobom vidjeh ja šeika njina. Na grudi tvoje on očaran pođe Al' na mom koplju smrt se iz sna trže, I pre neg' poljub na usnice tvoje, Preda te život pao mu je brže...

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

završila, nomofilaks Grilus pozva značajnim, svečanim pogledom, popraćenim dostojanstvenim gestom, Hipokrata da sa njim pođe. U pratnji onih dvaju senatora, ostaviše zgradu Senata.

On sam pođe sa svojom pratnjom onamo. Pošto je onde kupio neke sitnice, jareće meso, goveđa rebra i rep, pa napunio njima donju trećin

Pošto je onde kupio neke sitnice, jareće meso, goveđa rebra i rep, pa napunio njima donju trećinu druge korpe, pođe dalje, na stočnu pijacu.

Kupljena riba bi smeštena u onu drugu korpu koju je napunila do ivice. Naše društvo pođe, bez Milona, ka domu Demokritovom u najboljem raspoloženju.

Na levo krug!“ Oni se povrstaše u red i krenuše. Majmun se iza njih izbekelji i pljunu. Tako pođe njih sedam abderićana - magarac je u tom broju uračunat - kući.

Odmah zatim naš mladić krenu iz pristaništa i pođe žurnim korakom ka meti svoga puta. Dan beše vruć, ali je plaha noćna kiša osvežila vazduh i sprala prašinu sa

Naš mladić pođe, ustručavajući se još uvek, polagano za njima. Bilo da je dugo putovanje na lađi iscrplo njegovu snagu, bilo da ga je

Ožalošćen, obeshrabren, prezirući samog sebe, pođe pravo Propilejama da onde siđe sa Akropole i vrati se u svoju otadžbinu.

Kad pri tom pođe brzim korakom pored severne uzdužne strane Partenona, baci još jedan pogled na onaj deo svečane atenske povorke koji

izgubiše Grci, bitkom kod Hejroneje, svoju nezavisnost, Filip bi ubijen, Aleksandar se pope na kraljevski presto i pođe, kao vrhovni vođ Makedonaca i Grka, na svoj veliki pohod u Aziju i Afriku.

Dva različita puta vodila su ga napred: naučno razmišljanje i iskustvo. On pođe spočetka prvim od ovih puteva. Da na njemu ne bi pokliznuo, već hodao sigurnim korakom, stvori svoju nauku o zakonima

I Aristoteles verovaše u tu mogućnost, i pođe, svojim sistemom razvitka, srednjom stazom između puteva Demokrita i Platona.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

nasred crkve, i nasmešila se tako zanosno na Nikolu onda kad je sveštenik upitao je li njena draga volja da za njega pođe, da sam se ja toga trenutka, i samo radi toga da ga i ja doživim, odlučio da oženim.

Na rastanku, najsrdačnijem koji sam upamtio, obećasmo skoro, ponovno viđenje i kad voz pođe dugo mahasmo šeširima posmatrani sa načičkanih prozora od radoznalih putnika.

Onda smače onaj ostatak košulje s ramena mrtvaca pa se podiže i zamućenim očima pogleda u nas; zatim pođe i posle nekoliko koračaji zastade, okrenu se poluzgureno sa nekim pretećim pogledom životinje, pa gledajući iskeženo

Njemu silno odlaknu. I kad se ona, sa izvinjenjem na usnama i nešto zbunjena, pojavi na vratima, on hitro skoči pa joj pođe u susret. — Draga moja, — reče on nežno — eto tako te volim.

da je pitam, da li bi htela ići na ovaj bal, čiji program hvalih, i sa nekom neobjašnjivom nadom da će ona odbiti da pođe. I zaista, očarana programom, ona me uveri da joj ništa žalije nije nego što ga, sprečena nazebom, mora propustiti.

I u tom času ja potpuno zaboravih da sam, po planu, hteo da ona odbije, pa je iskreno, skoro plačući molih da pođe sa mnom ili da mi odobri da ne idem ni ja.

Baš utom ona žena ustade i sasvim sama pođe sredinom sale. Neiskazano uzrujan ja se obratih ovamo, ja rekoh: „Vanja, da li slučajno poznajete damu koja prolazi eno

“ Desilo se tako da se Mitar u ovakvoj neprilici nije razočarao, te mu sa onim potpisima pođe za rukom da do neželjenoga zajma dođe.

Zajedno smo čekali voz, koji je po navici odocnio da na vreme pođe, popili po kafu u restoraciji, pa smo se tako jedan drugom predstavili.

Kad vide nas, major Petrović izađe iza jedne žive ograde i pođe k divizijaru, ali mi produžismo dalje, zastajkujući samo, kad je trebalo osuditi na smrt Arnaute, koje su svud oko

U tom trenutku, iz gomile komordžija, Arnauta, topova, pešaka i kara, krenu jedna majorska uniforma i pođe k pukovniku Nediću.

— Hajde s nama, da nam kažeš koga ćemo da postavimo za kmeta. Trifun pođe s referentima, neprestano dokazujući, da se Ferizović ne sme ostaviti bez vojske. „Bar jedna četa“ — kaže on.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ako čovjeku pođe za rukom da taj karakter egzotičnosti poda svojim domaćim stvarima, ima nade da će i one postati zanimljive, da će i

A ako cijepanje dlake načetvoro uspijemo da razvučemo na lijep broj stranica, te ako nam još pođe za rukom da to iznesemo u što nezgrapnijim i beskonačnijim rečenicama koje jedva možeš da pratiš do konca, a pogotovu

to baš negdje u području trbuha) odjednom su se pojačale, a on nikako neće i ne može da prekine inspekciju, pa da se pođe pregledati kod nekog čuvenog profesora.

Maju je savladao san. Naslonila obraze na složene ruke. Dolores se oprosti i pođe s njom na spavanje. Domalo se i domaćica pojavila na vratima sa svijećom u ruci da nam zaželi laku noć.

u samu stvar: kako bi inače takvo nešto i moglo uspjeti, van ako se čovjek brižno krije i smišljeno disimulira, te mu pođe za rukom da se potuli pod svojim lažnim i vješto izigravanim identitetom?

Evo, čitava delta je moja! Samo da se ne probudim, samo da se ne probudim! Stisnu jače vjeđe — i pođe svim stazicama odjednom. LVII Ima u bolnici jedao mali slijepac.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— ponovi kmet i pogleda Obrada značajno. — Noža ne dam, a ti gledaj svoja posla... — promuca Đurica jetko i pođe još korak natrag, ali ga odjednom dočepaše mnoge ruke, odvukoše u brvnaricu ispod sudnice i zaključaše...

Takav beše jedini prijatelj i savetnik Đuričin. Jedne nedelje dođe mu Đurica rano u pohode. Vujo beše spreman da pođe u grad, pa, kad vide gosta, zastade. — Kud si tako poranio, sokole?

Kmet ga oslovi bez pozdrava: — Gde ti je majka? Đuricu darnu ova kmetova osorljivost. Pođe mu srdžba uz grudi, ali se on uzdrža. U tom se začu iz kuće slabačak i promukao glas: — Evo me, Pero, sad ću.

Ovi zraci podsetiše ga da razmisli o položaju svoje apsane. Ustade sa slame, pođe k prozoru, koji beše viši od njegove glave i — o sreće!

Oči mu u onoj pomrčini zasjaše neobičnim sjajem i on, gotovo nesvesno, pod uticajem ovoga lepog osećanja, pođe bliže k prozoru i stade da razgleda ne bi li se mogao popeti gore.

— zevnu Radisav i pogleda ga sanjivo. — Đe veliš? — Pa viđi ’vamo, bolan. Znam ti ja sad đe je! Radisav pođe tromo i, bacivši pogled dužinom zida, odjedared zastade i uzviknu: — Ene de, provaljen zid!... — Šta veliš, more?

Napunivši vedrice, ona ih, kao kakvu igračku, prebaci obramicom na rame i, misleći o svemu što je čula, pođe kući. »To je čovek — razmišljaše ona uz put — što se ne boji ni puške ni vlasti, nikoga do Boga.

— Šta si stao tu za vrljike, kâ da ćeš ždrebad da plašiš! — viknu ona ljutito i pođe dalje. I ako vešto prikri zabunu, beše se veoma iznenadila od ovoga neočekivanoga pozdrava. Sreten pođe uz nju.

I ako vešto prikri zabunu, beše se veoma iznenadila od ovoga neočekivanoga pozdrava. Sreten pođe uz nju. — Ja, znaš, obilazio pšenicu, pa vidim tebe da ideš ozdo sa sudovima... pa velju, daj da pričekam...

Neka bespredmetna radoznalost povuče ga tamo, i on, ne razmišljajući, pođe kroz visok gust kukuruz, pretrča seoski put i zavuče se u šibljak, koji je izrastao pred sudnicom.

Još se nije ni zapurenjačio... Kad stigne tvoja njiva, stići će i moja, pa ću ti dati. Đurica razumede šta se radi. Pođe mu neka ljutina uz grudi, a pred očima mu opet zaigra ona zlokobna izmaglica.

— Šta zar ima? — reče Đurica i pođe naglo, ali se odmah trže i stade. Seti se da ne sme puštati iz očiju nijednog od ovih, što sad ovako mirno i poslušno

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad ja opet ovuda pređem, sigurno ću naići samo na vaše kosti. Zatim se okrene i pođe svojim putem dalje. Idući tako, nađe na jednoj poljani troje dece gde se među sobom svađaju, pa im pristupi i zapita ih:

Sad Petar uzme sve tri ove stvari i pođe dalje. Idući tako, naiđe na neku veliku šumu, i uputi se jednom stazom. Išao je tako čitav dan kroz tu šumu, a nije

Jednoga dana reče mu devojka: — Hajde, Petre, da vidiš moje pustare, marvu i svu zemlju moju. Petar pristane i pođe s njom. Idući tako, devojka mu je pokazivala svoje pustare i marvu koja je na njima pasla.

On se tome jako začudi, pa pođe da potraži gde je nekad njegovog oca kuća bila; kad je našao, dođe i do ovog mesta gde im je sto stajao, i tu nađe

Kad je sav stukla, al̓ ona načinila se kao kukac, zgrčila se, jedva ide, pa pođe opet gore da pita šta će sad. Soldat htjede da je ustavi, ali se ona ne dade ustaviti.

Kad mu to kažeš, onda mu reci neka ništa ne uzima za platu osim neka mu vrag dade onu staru kabanicu iza vrata, pa kad pođe od njega, neka onda kabanicu zamoči do polovice u kotao, a kad dođe napolje, neka je onda ocijedi.

Onda čoban pođe sa zmijom kroz šumu i najposle dođe na jednu kapiju koja je bila od samih zmija. Kad dođu tu, zmija na vratu čobanovu

Meni drugo ne treba ništa. — Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: — Stani! Hodi ovamo, kad baš to xoćeš. Zini.

Idi zbogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kažeš kome god, odmah ćeš umreti. Čoban pođe kroz šumu, i idući čujaše i razumevaše sve što govore tice i trave i sve što je na svetu.

Nego nemoj se prevariti; što ti god uzdaje nemoj uzeti, nego mu išti prsten. Pa pođe pred njim. Mališa će te za njom, a ona ti ga uvede, pobratime si dragoviću, u nekakvu pećinu.

Car mu napošljetku odgovori da mu prsten ne može dati, a on se okrenu pa pođe i reče caru i carskoj kćeri zbogom. Kada mali pođe, a zmija, carska kći, pođe za njim. — Kuda ćeš ti? — upita otac.

Kada mali pođe, a zmija, carska kći, pođe za njim. — Kuda ćeš ti? — upita otac. — Kako kuda? Idem sa pobratimom glavom po svijetu,

Petković, Vladislav Dis - PESME

”... I krik zagušljiv zadavi mu reči, Krik kojim čovek u ljubavi zove Sotonu da ga svojim paklom leči. I besno pođe sve dublje i dalje, Neznano kuda za instinktom groznim.

Možda joj brani baš svetli car: Neće da carstvom uteha prođe. Milion srca probo je bar, jer misli kroz srca nebu da pođe. On je izbranik, Sin drugi, Bog ga je hteo. Prvog svet blagoslovi, njega je prokleo. Proklet je eto on, božji Sin!

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Neka onda pođe u svet, gde će naći više duhovne hrane za svoju dušu željnu znanja”. Sledeće godine učitelj me je odabrao da recitujem na

Jednog podneva, za vreme pauze, pođe mi za rukom da ga dovedem do ugla Kortland ulice i Brodveja, nadajući se da tu sretnemo jednog veoma poznatog čoveka

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

U sviknuće našli su se pred gospodarevim dvorištem. Župan prikupljao je težake da s njima pođe u polje. Cveta priđe k njemu: —Uzmi i nas dvoje! —Ne treba! Ima nas dosta. —Nismo, valaj, na odmet. Dede, primi nas!

A ona je napremila da pođe. Ko zna kad će vreme umekšaš. Znala je dobro koliko treba da plati za parobrod. Taman onoliko koliko je platila do amo.

posmatra, ali na mahove izdaje se: vidi se, nije mu milo što u nj gledaju, a ne može da ih čisto pogleda, buni se, pa pođe na stranu, samo da im nije na dogledu.

Cvijeta dovrši posao, pođe u kuhinju da stakne, a, povrativši se, prostre na trpezu i smješta posuđe za objed. Domalo, jedno za drugim, dođe sin

Iza crne kave gospodar sa sinom pođe preko dvorišta u dućan; gospodarica, dremljiva, vuca se po kući, čeka na koju prijateljicu da je pohodi i razgovori.

Djevojka dovrši posao i pođe u kuću. Po sobama već osvaja mrak; stvari se tek naziru i gube svoj posebni oblik, a po prikrajcima leži sve

Cvijeta pođe ravno k velikom zrcalu, s očitom voljom da se u nj pogleda. Ogleda se dugo, no ne može da se lijepo vidi.

Zadovoljna, jednako se nadviruje, a kad mače svijeću da pođe, u zadnji čas duge trepavice zadrhtaše na isti način kao kada za vedra dana, iznenada, u grmu nešto šušne i tek

Mrak se spustio, i narijetko užeženi fenjeri žmire kada je ona uzela sić da pođe na vodu. Po tijesnim ulicama prolazi svakovrsna čeljad, a ponajviše susreće djecu, sluškinje i vojnike.

sluša oticaj žive vode što iz gologa kamenja otiče u more; večeras ne jagmi se kao prvo da prva zgrabi, pa da odmah pođe; milo joj gledati u mračni prostor i vrevu svijeta.

Pri večeri i poslije, misao je nosi k Spasoju, i jedva čeka da pođe u svoju sobicu; tek onda će srediti svoje misli.

Bojeći se da je ne izbije, dijete naoko posluša i pođe s društvom zajedno. Bjaše se starim putem popela sve do zadnje visi, otkud se još more videlo.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Jedino ako se i kada se pođe od drugoga i drugačijega shvatanja prirode i uloge poezije u čovekovome svetu, i od uslovnosti koje pripadaju drugome

Ubrzo sam shvatio da je sve u vezi s Kosovom, jer kad mi pođe za rukom da telefonski razgovaram s bratom bukvalno zatočenim u Gušterici, neprijatno osećanje za trenutak nestaje.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

NINKOVIĆ: Molim. Čim stignem u kancelariju. Za deset minuta imate ljubavno pismo. (Hoće da pođe.) A sad, vašu ručicu, draga prijateljice! (Poljubi joj ruku.) Ma šer ami!1 (Polazi i sa vrata baca joj poljubac.) Papa!

posečem, na primer, kakvu državnu šumu – računam, znaš, kad mi sve drugo nije pošlo za rukom, koncesija još može da mi pođe za rukom. KALENIĆ: To može odista da vam pođe za rukom, a državu to baš ništa ne košta.

KALENIĆ: To može odista da vam pođe za rukom, a državu to baš ništa ne košta. Nije država sadila šume, pa da joj je žao da se seku. Sasvim to može.

ŽIVKA: Napolje, alo nesita! Zar ti je malo? RAKA: Ništa ja više besplatno! (Ode.) DARA: Hajdemo! (Hoće da pođe u Ankinu sobu.) ŽIVKA: Čekaj, de, udesila sam ja već stvar. DARA: Šta si udesila? ŽIVKA: Videćeš.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

je „crno, „mrtvo” i „pusto”), koji i Sofka u H glavi opaža na putu između tetkine i svoje kuće: „Pošto zatvori dućan, pođe. Već noć mrtva, čaršija mrtva. Crni se kaldrma. S obe strane, sniski, kao nanizani, crne se dućani, streje, ćepenke.

no i telo neprestance pritiskale, vidi se iz promene njenoga čisto telesnog samoosećanja čim su zabrane skinute: „I kada pođe, oseti mrak, oseti se kako prvi put u životu ide sama, bez sluge, bez fenjera, od sreće i radosti sva se ispravi,

prazne reči ... a kad se umire, umire se kao pas i konj. Pri tom pokuša da ustane i pođe. Duše nema ... kao što ni Boga nema ... živimo uzalud ... prah ... smert ... prazne reči.

Zemlja je tamna, nevidljiva i kišovita. - Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, pođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilazeći

- Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, pođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilazeći ga i vlažeći mu ogromne grudi i trbuh,

Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, prođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilazeći

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Knez Šviković, u čijoj je knežini manastir, sišao u sabor i pozvao kolašinskoga buljugbašu Sefera da sa sejmenima pođe i pripazi da se održi red. — Mučni su, buljugbaša, ovi naši sabori: ne zna rakija šta hoće kadija...

Kad ovaj sa društvom Pođe k vratima, on mu dobaci, obraćajući se Kolašincima: — A vidite li da zaista nema više Turčina?.. A?..

— Ali ne i od obraza, gospodaru! Rekoh ti pred ljudima. Moja je besa tvrda a ne kao tvoja, viteže. Zbogom!.. Ona pođe put sela. Arnauti odmah vešto okružiše domaćina. Jer se menjaše u licu i sve upornije pogledivaše za ženom.

— Dobro si došao! — uzvrati mu domaćin i nasmejano, ali lukavo i namešteno, pođe mu na susret čak do vrata i zagrli ga po običaju.

Pa onda pođe k čelu odaje, k ognjištu i stade s desne strane gde je prvo počasno mesto, i gde se beše otegao jedan ogroman Arnautin.

Mlađa je zadržana. U neko vreme seknuo se od svoje babe da pođe nazad i pogine za svoj obraz... — Ali, Novice, valjda stotinu Anadolaca stojaše ispred opštine i kao mahniti zaurlaše:

Evo, živi smo još, te kako!..“ Okrećem se okolo i gonim konja nasumice, a on oseća put za brda i otimlje mi se da pođe brže. — A zar nećemo svratiti kod prote? – progovori mi najzad ćutljivi pratilac. — Eno njegove kuće!

Nikad bez osmeha, vazda pređe gotov da pođe u poteru i puškaranje no u crkvu, taj čovek je bio ono što je Turčin uklesao u zapoved za sebe: „Čuvaj se od očajne

I to neka mu je s jadom prosto. No taj čovek nagnao njegovu popadiju da napuni kadionicu žara i tamnjana, pa da pođe ispred njega i kadi oko smetlišta u dvorištu, koje je on triput obišao, mrmo– leći neke reči tobože da ga osveti.

No ja ustvrdoglavio. Petoga jutra on iziđe i pođe putanjom kroz šumu ka kladencu. O ramenu mu turska brzometka, za redenikom veliki nemački revolver... ...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Njime se svetu pohvalit’ smemo. U ropsko doba majka ga rodi — Ali ga rodi srpskoj slobodi. Na muke pođe bez strâ i strêpa: Muka ga stvori omirski slepa. Tad’ se ne moglo dizati škola: Jedina škola — osećaj bola.

Jedan pije jer ga znade, drugi pije da ga proba. Isto s’ pije kad se pođe, kâ što s’ pije kad se uđe. Gazda pije: njegovo je, — a gost pije jer je tuđe.

Oj, knjigo, knjigo, slava ti, slava! Večita brigo poreznih glava! Ko tvojoj moći prkosit’ pođe, Vraški s’ opeče, đavolski prođe.

Ti vešto umeš zavejat’ pute, Zato se mnogo uzdamo u te: Kad pakost, zloba pođe da luta, Oh, zavej, zavej vraška im puta! Sméti ih smètom, ne daj kud žele, Neka se vrate u sve nebele!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Oćeš da se ljubiš s njime? (Vasiliju.) Napolje se vuci! VASILIJE: Zaboga, majstorice, imate li duše? FEMA (pođe, pak se trgne): Uh, što ne smem da mu se približim, da ga sama isteram. Ali čekaj, bezobraznik!

FEMA: Uh, uh! Idi, dok nisam sve povratila. Ančice, daj sirćeta! JOVAN: Nemojte, sad ću ja sam doneti. (Pođe.) FEMA: Gurbijan, bezobraznik, ti si za svinjara a ne za poštenog pedintera. Zar se tako od noblesa ide!

FEMA: Vidi se da nisi stvoren na gospodstvo. Neka, ja ću. JOVAN: Oću li ga doneti? FEMA: Aport! (Jovan pođe.) Propopo. Johan, santurtur. JOVAN: Semener rotunder. FEMA. Pravo, Johan, pravo. JOVAN: (Zbogom, pameti!) (Otide.

JOVAN: A neće biti dobro tri? FEMA: Nitkov, čuješ moju zapovest? JOVAN: Ajde, vidićemo. (Pođe.) Oho! A znate šta je novo, majstor... gospođa? Našem Žutovu prebili nogu. FEMA: Kakvom Žutovu? JOVAN: Lamuru.

A moja nesreća mati dala filozofu. VASILIJE: Šta, filozofu? Kod filozofa moja reškonta? Čekaj malo! (Pođe.) EVICA: Vaso! VASILIJE: Neće se pedalj od mene maknuti dok mi reškontu ne da. Nije on snio numere nego ja.

Miljković, Branko - PESME

Zalazi za mesec vreme. Nepokretna Reč je nad svetom za reči ostale. Dan slepe ljubavi minu polustvaran. Ne pođe pamteći svet balzamom začaran Kad su ti dve tužne ptice večnost dale.

Krakov, Stanislav - KRILA

Tihi se glasovi ukrštali i sudarali. Potom je zapovest dalje raznošena. Vidi se kako se odvoji jedan deo i pođe nekud u noć. Oni što odilaze srdito se žure, i ne osvrću na ove što ostaju.

Jedna crna prilika pružila je nešto. Zamirisa rakija. Ču se kako klokoće tečnost kroz zasušeno grlo. Potom čuturica pođe i u druge ruke. — Za pokoj naših duša. Niko se ne nasmeši. I u mraku se osećalo kako su sva lica ukočena i zaleđena.

Major, ordonansi, sve je to izgubljeno na poljani i u klancu pod prevojem. Iako umoran Duško sa trubačem pođe duž kose. Između razmaknutih grana izbijali su vojnici pokriveni prašinom i znojem.

Vojnici su odvlačili u stranu leševe pokrivene usirenom krvlju. Major neodlučno pođe. Samo njegove krupne oči prekorno pogledaše ađutanta. Pošao je napred uzdahnuvši.

— Duško, Duško, — vikao je boginjavi kapetan sa grebena, — da vidiš samo, odi! Duško se okrete n pođe gore ka glasu.

dok četiri ordonansa poneše na razapetom šinjelu mrtvo telo, duško sa stvarima poginulog, stegnutim u okrvavljenoj ruci, pođe niz gustu šumu na padini. Sećao se gde je još do juče štab bio.

Po zemlji nešto leži tamno i nepomično. Prolomiše se odjednom komande kroz mrak i pucanj, zaljuljaše se strojevi, pođe se na juriš.

Petrović, Rastko - AFRIKA

I kada voz već pođe i samo da bi mi bar on mahnuo rukom kada napustim to tlo. Ja sam se u poslednje vreme toliko sprijateljio sa Vuijeom,

imao veze sa nekom divnom tužnom ženom, čiji je muž neka moćna ličnost. Žena je bila gotova da pođe za njim, da umre za njega, a on je grubo odgurnuo, i nasmejao se još mužu u lice kada je ovaj hteo načiniti skandal.

Samo što se N. okrene i pođe, kralj me hvata obema rukama za ruku i pokazuje na njega očima. Njegov pogled i pokreti glavom ima da znače: „Ne treba mu

Na pragu je još stajala životinja; rešavala se lagano da li da pođe. — Šta je bilo? — upita N., koji se probudio. — Mislim da je neka životinja ušla za vreme dok sam pisao.

Tako je žena koja ostane udovica dužna da pođe za sina koga je imala sa pokojnikom, jer Bobo nasleđuje svoju mater kao i sva ostala dobra svoga oca.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

PRVI TURČIN: Inšalah, efendum! Dobro si izmudrio, te ako ti za rukom pođe, da bar vidimo toga čuvenoga hajduka!... ĆERIM: I da ga živa uhvatimo! PRVI TURČIN: Ja ću ga sobom vezati!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Tresibabi, pa ostavivši u utvrđenjima pojaču posadu koja će paziti na kretanje Turaka od Zaječara, s ostalom vojskom da pođe pored srpske granice za Ejubom, da napada njegovu pozadnicu (arijer-gardu) i da mu preti s leđa.

da učinimo ovako: ja ću uzeti sablju, a vi krst u ruku, pa kad ona vojska, što maršira za nama, stigne u Aleksinac i pođe u boj, mi da idemo pred njom i da je oduševljavamo našim primepom i besedama! Pristajete li?

jedne šumice pred ovu konjicu, razvi jedan svoj deo u streljački lanac, a od drugoga brzo formira četne kare, te lanac pođe napred i otvori pucnjavu.

Suzbijenu konjicu dočeka razvijen turski pešački lanac, propusti je iza sebe, a sam pođe napred; konjica pođe poizdalje za njim.

Suzbijenu konjicu dočeka razvijen turski pešački lanac, propusti je iza sebe, a sam pođe napred; konjica pođe poizdalje za njim.

Posle vrlo uznemireno dozva jednoga ruskoga oficira iz svoje pratnje, pođe s s njim uporedo uz drum i nešto mu je živo govorio i pokazivao rukom na kosu.

Velimirović, ima sam javiti tačno u 7 časova u jutru, a bude li štab tada već izašao na pozicije, on da pođe za njim i da ga nađe.

Konj odjuri, a g. doktor se diže sav uvaljan u prašinu i pođe ramajući i pridržavajući se rukom za ubijeno bedro. Dok uslužni ruski oficiri potrčaše jedni za konjem, drugi se

Komarov me pozva da idemo na konjima u »rekognoscirovku« spram bujimirskog visa. Sa nama pođe i ruski poručnik Čerkez Šah-Nazarov.

Nema reči kojima bi se mogla opisati ona povorka ocećaja, što saleće čoveka kad pođe pred puščane i topovske metke, od kojih je svaki i njemu namenjen.

Uza se drži pušku sa prslim i rascvetanim grlićem. Kad pođosmo mi, pođe i on s nama. — Ama kuda ćeš ti, brate, kad vidiš da si ranjen?

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

“ VII Sunce s’ rodi, pa zaviri U ponore mojih grudi; Užasne se, pa me mane, Pođe dalje putem svojim. Ja ostanem s jadom mojim U užasno vel’kom svetu Sam; Sunce s’ diže, spušta, zađe, — To se zove

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ležeći okrenut zemlji gledao sam jednoga mrava kako žurno mili. Jednim drvcetom zaprečio sam mu put. On pođe u stranu. I s te strane preprečio sam mu hod. On htede da pređe i ja ga podigoh na drvcetu.

Duhnem na njega... On zastade, odupirući se čvrsto nožicama. Bilo mi ga je tada žao. Prineo sam ruku zemlji i on hitro pođe. Tada mi pade na pamet, šta bi radili Bugari da uhvate mene. Ubili bi me sigurno.

I duša mi je bila zaspala. Napomenuo sam podnaredniku da vodi računa kad četa pođe, i da me tada probudi. Onda sam zašao iza jedne stene i legao. Kroz san sam osećao kako mi sunce blešti u oči.

— jesu li svi ovde? — Svi su, svi — povikaše. — Dobro... Onda napred!... — i on pođe, a oni u gustoj gomili za njim, kao da bi hteli da se zaklone jedan iza drugoga. Cokule su kloparale.

Brana ga privede krevetu i poče da svlači. Zavali ga na jastuk i pokri ćebetom. Taman da pođe, kad se kapetan „Fikus“ pridiže. Gledao je poluotvorenim očima. — S’ušaj!... Zovi... onog dežurnog... zabušanta!

Zato će nam od sada davati više zeljastu hranu. Komandir pođe, ali na izlazu zastade. — Jeste li napravili platnene cipele? — Jesmo, gospodine kapetane.

Ostaj zdravo. — Zdravo se vratili! — poželi mu posilni. — Daj Bože! — i komandir odlučno pođe. Jedna za drugom, raketle su bleštale. Treperava svetlost zasenjivala je oči. Zvezde su tamnele.

— On se ispravi. Izgledao je kao neki div. — Vojnici!... Hrabro, u ime Boga. Napred! — i komandir prvi pođe. Ostao sam poslednji. Glava mi je teška. Kako bih sada rado spavao, tu na zemlji, ma gde bilo.

— Usići se najednom. More biješ je, more miluješ, more maziš... Aja!... Pođe mazga kad njoj „ćorne“ na pamet. Mi, grešnici, izgibosmo ovde da bismo ih oslobodili.

Sunce mu njegovo, nisam znao da govori engleski. Vidim ja da on njoj pokazuje zemunicu. Ženska poče da se koleba, i kao pođe. Ali se umeša onaj „ladolež“ sa crvenom somotskom jakom i poče da joj priča kako nemaju vremena.

— diže ruke uvis kapetan Bora. Iako već pijan, Radoslav mahnu rukama. — Zašto će vam to!... Aman!... Dosta! Bora pođe. Pri hodu se klatio. — S’ušaj... Nemo’ da „opovrljavaš“ vlas’... Znaš...

Kola zađoše u jednu mračnu i usku ulicu, usporiše hod i pred jednom visokom kućom zaustaviše se. Ona pođe napred, mi za njom.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Ali eto kako ipak, odjednom, sve u njoj pođe nekako naopako, i biće da klizne u komiku na iznenađenje i samoga pisca kao da se pesmica ruga, što svakako nije želela.

Onako stojeći, sa sabljom u ruci, Pustahije proklinjem: — Izeli ih vuci! Ali sade pođe sve tresak za treskom, Meni se na glavi diže kika breškom.

1857. Jovan Subotić XV BADEN Belo k’o zora, i sveže k’o zora, i nežno k’o zora Pođe u Baden jutros mlado devojče sa mnom.

” Zacenu se: „Zbogom! — ,Zbogom!’ od groba se odzva njemu... Mlad Radivoj, vičan svemu, Dalje pođe stalnom nogom, — Svojim putem dalje dođe I iščeze u gorama.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Al’ evo, gospo, Iz živih usta reč se raznosi: „Staniša živi, poturčio se, Te s Arslan-pašom i sa Osmanom Tražiti pođe krunu Balšinu....“ JELISAVETA: Mrtav i živi? Oh, strašna časa!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Za kravom se diže i pođe dijete — nije mu moglo biti više od dvanaest godina — držeći čvrsto u promrzlim rukama leskovu motčicu.

I pođe šapat od usta do usta: — Reljin brnjaš osvanô mrtav u bari. — Tri junice, što su se onomadne ošturile, nađoše jutros go

Kad nešto jednom pođe, ne zaustavi se! I malog je Vuju, sinovca i jedinu mušku glavu, kad mu je mati umrla, povratio na starevinu.

Relju nešto žignu kroz srce. On samo mahnu glavom i pođe, šapćući, pun slutnje: — Ovo se sprema mećava. Znam ja Zmijanje, znam ja ćud našije' planina i ove naše zle'ude,

— Imam kravicu, uzeću je preda se, pa u čaršiju. Sjutradan iza toga sveza kravu i pođe s djetetom Svi smo ga zaustavljali da ne ide, jer se spremala velika mećava, a valjalo mu je preko planine prijeći.

— Mlogo me je, kažem ti, Džibo — diže se i pođe u sobu. — Đe ću sad naći đezvu, vildžane, šećer? A! Evo i'! — čuje se iz sobe.

Ja sam je iskrčio, pa velim: moja je. Oko te je njive carska šuma. Na kraj njivice, upravo kad se pođe dolje Markanovom Točku, stoji dirjek, uboden u zemlju, s one dvije kô kantarske kuke (S. Š.).

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Sa vama će poći Tasa. JEROTIJE: Tasa? Ala mi izabraste vojsku. VIĆA: Bolje je, gospodine kapetane, neka pođe s vama.

MILADIN: Hoću, gospodin-Žiko. (Uzme krpu i pođe.) ŽIKA: Al' izvadi svežu vodu. MILADIN: Hoću, gospodin-Žiko! IV ŽIKA, MILISAV MILISAV (koji je rasuo svu

Vratiću se ja. (Pođe, pa se kod vrata seti i vrati se.) A jest, boga mi: recite gospodin-Vići, čim dođe, neka izvede onoga iz 'apse i neka

Čitaćemo ga posle ja i ti, kad ostanemo sami. VIĆA (ščepa kapu): Onda, gospodine kapetane, ja odoh! (Pođe.) KAPETAN: Kuda, more?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Zato u bugarštici, opet ostajući veran svojoj religiji, Makro, po majčinom savetu, ide prvo na venčano kumstvo ("Tamo pođe Kraljeviću u te crkve svete Petke"), pa tek onda odgovara na sultanov poziv za vojevanje protiv Arapa, savršeno svestan

Nastasijević, Momčilo - PESME

Zašto mi, da bežim, zbore, Kao što s neba tica beži planini. Zli luk odapne svoj I strele pođe mu jek Tamom, jer pogodi taj U srce nevinoga. Ničeg se ne boj, u večnog ti uzdanje.

Nek na me pođe sva sila u boj, Bog mi je moćni štit. Kroz bojnu vrevu moj glas ču se tad, Ne zna duh moj za strah.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

one tihoće kad prođe dan i nastupi veče, zatvori se dućan, i onda one mirnoće kad iz čaršije s ključevima od dućana pođe kući.

Biće bola, jada. Koliko puta tako uveče, kad posle dućana i dobra pazara mirno, srećno pođe kući, sav blažen misleći na nju, gledajući kako se njena kuća iza njihove onako visoka, s drvećem, u večeri, mraku, gubi,

Produži, produži. Ja imam kada i da pričekam. I ne davao mu da se, kao što dolikuje mlađem, digne, pođe na susret, rukuje se.

« To, poslednje, Mladena iznenadilo. U tom njenom, da joj on kaže: da li da pođe za drugoga ili ne, oseti on i njeno lukavstvo da time njega primora, da se reši, i ako je voli, prosi je, ne odobri joj

ne, oseti on i njeno lukavstvo da time njega primora, da se reši, i ako je voli, prosi je, ne odobri joj da za drugoga pođe... I to Mladena iznenadi. Da se ne bi odao on... I baš zato bilo mu je teško, ne, nego krivo na nju.

Zar je malo što on nju ne može da uzme, nego još i to: da joj on kaže, odobri da pođe za drugoga. I, sažaljevao je nju, sebe već ne.

da joj on ne bi kadgod možda prebacio, ona se sad stavlja kao pod njegovu ruku, na raspoloženje, da on odluči, reši da pođe za drugog, kako joj posle ne bi prebacio... Sažaljevao je.

I zato mu je bilo teško. Zašto baš i to od njega? Zar nije dosta što se odrekao nje, nego još i on sam da reši da pođe za drugog? Zato mu je bilo teško. To je i njegova mati kao osećala.

bude srećno, kadikada se zaplače, da oni, otac, mati, ne prebacuju sebi da su propustili a da ne učine sve da im dete pođe za onoga koga voli... Ali, kad neće on sam, onda sigurno: pisano je, sudbina je takva.

Pošto zatvori dućan, pođe. Već noć mrtva, čaršija mrtva. Crni se kaldrma. S obe strane, sniski, kao nanizani, crne se dućani, streje, ćepenke.

zatim vide kako, da bi se duže, jače i bolje mogao videti, u dvoja-troja kola natovaren dar, pronesen otuda iz ulice, pođe čaršijom i zaobilazeći, praćen svirkom odostrag, opet uđe u ulicu i odnesen bi u svekrovu kuću.

Naročito ako je topla, letnja noć, teže mu je. Teže mu pada kada pođe kući kroz onaj mek, nežan maalski sumrak. Ulica gotovo prazna, mirna. Kroz koju od kapija ako iz kuće prodire svetlost.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

PRILIPAČA Klebkraut (galіum aparіne). Prilipača, broćanka, broćika (Šulek). Devojka koja želi da se dopadne, kad pođe na zbor, uzme trave p., metne je u levu čarapu i tri puta mane grabljama za sobom (ZNŽOJS, 23, 314). P.

Neka devojka poželela da joj momak donese nekakav lep plav cvet više neke provalije. Momak pođe, ali se sruši u provaliju i pogine. Poslednje reči koje je uputio devojci bile su: »Ne zaboravi me!

Žena kad noću pođe s detetom pa selo, poneće sobom malo tisovog drveta (GZM 6, 369); deci ga meću oko vrata, a devojkama u kosu protiv

Ako mu to pođe za rukom, oženiće se; samo je takav kotur vrlo teško naći, jer koren pri kopanju ide sve dublje i dublje u zemlju (Karadžić,

se upotrebljuje u analognoj magiji, da bi izdejstvovao kakvu vezu ili spajanje. Provodadžija, kad pođe na posao, uhvati se rukama za č., »da bi mu se tako i započeti posao prihvaćao« (SEZ, 7, 9); ili prosioci bace č.

sa tuđeg sinora leči se klinovito dete: od nje otac izreže 39 klinova i zaoštri ih na jednoj strani; u mladu sredu rano pođe majka sa detetom uz vodu i baca jedan klin na suvo a jedan u vodu, verujući da će prvi pomoći ako dete pati od suvih

po kolaču koji obavezno donosi svaka žena na dar novorođenčetu (423); pogača se sprema i za strižbu (427), a kad dete pođe u školu, majka mu umesi kolač (s »celim jajetom«) — radi dobrog uspeha (428), i to je, očevidno, nova funkcija k.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Ali cura iza nekoliko dana odbjegne ga i pođe k svojima: mali Rade bijaše premlad za njezin curski bijes! Otac ga karaše, što u šali što zazbilja, s nevaljaštva.

Otac ga karaše, što u šali što zazbilja, s nevaljaštva. Dijete se stidilo oca pogledati u oči, a kad cura pođe, malo zatim, drugome momku iz okrajnih kuća, čisto odahne što je već neće često u putu sretati.

Ali, eto ide, opazi Rade Božicu sa jednom drugom u društvu i veselo pođe joj u susret. — Drago mi je što te nađoh, — veli joj razdijelivši je od druge i povukavši je za sobom na stranu.

Ali koja vajda? Ko će od boljega bježati? I, odlučivši se, pođe župniku, popu Vrani, koji je njome upravljao, s namjerom da stupi među članove.

Što su njih dva krišom kod Ilije radili? I Petar premišljaše šta da učini. Odluči da pođe gazda—Jovu, da se s njime posavetuje, jer bez novaca ne može se ni u crkvu.

Petar ga jutros, kad mu pečenicu donese, moli da mu bude pri ruci, neka ne oklijeva nimalo, već neka pođe na sud, da potraži čestice. Može on sam sastaviti pismo, pa, kad bude sve gotovo, dozvaće bilježnika da potvrdi.

i pozdravlja te. Petar se prvi diže i pogleda na društvo. — Vrijeme je da se pođe, — veli, i pomisli: „Ionako ih je vino dobro prihvatilo!” — Kupiću vaše dijelove, samo da mogu Iliju goniti ...

Pismo već je bio po formularu sastavio, trebalo ga samo ispuniti. A popunivši ga, diže se i pođe k prozoru. Javi se dvojici svjedoka što, po savjetu gazda—Jova, čekahu da ih pisar zovne.

—Čudo je! — povika kao za se. —Da je i čudo, malo mi se mari, meni nude toliko, nameću se... — pa pođe k vratima, htjevši da zovne nadstojnika Vasu. — Ne zovi ga, vjerujem ti, gospodaru! —prekide ga Ilija.

Rade se nečemu sjeti, pa ustade sa kamena i pođe ka svojoj jari. Nožem poče gladiti neizrađenu držalicu od sjekire, pa nije Mašu opazio, već kada je nada nj došla.

Hoćeš li, a? — Neću li... — nasmija se na nj žena mu. Ilija pođe popu Vrani sjutradan i veli mu da je došao radi sinovljega vjenčanja.

— Pa diže glavu i ozbiljno nastavi: — Božica neka pođe svojoj kući, neka sobom ponese i dijete u grijehu začeto, nezakonito. —Ponijeće ga... — sluša pažljivo stari.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Nije hteo da pođe s njima. Gađao ih je kamenicama, proklinjao i psovao sve dok se nije onesvestio od iscrpljenosti. Onda su ga njih dvojica

Ilić, Vojislav J. - PESME

Muhamedanske Mavre on živo skupljati pođe, Obori kalifat stari i na tron kordovski dođe. Za mudre njegove vlade procveta Kordova slavna, Da joj ni drevni Bagdad

Uzmi svitu i odelo, Jer smo, zbilja, slični mi, Jer na mene ličiš ti.“ I sa svitom svinjar pođe, I u London vesô dođe, I kralj diže pozdrav svoj: „Dobro došô oče moj!

Kô zlatni pehar jàko, Nad kim vlada moja moć, Neka smelo pođe tako, Za naslade jednu noć Pa nek ljubi moje oči, Neka grli viti stas; Neka zora sa istoka Zagrljene nađe nas!

Kad sveštenik stari u odaju dođe, A despot ogrnut crnim ogrtačem, Pa niti se diže, nit mu ruci pođe, No nemirno zvecka mamuzom i mačem. Voštanica tiho na stolu mu gori, Oboren mu pehar i vino prosuto...

“ Tako zboraše Katon. Kad ponoć sumorna dođe, Rob jedan upali faklju i Korvus sa gozbe pođe; I Katon otpusti sina, što ode gotovo s plačem, A zatim, razgrnuv togu, strašnim se udari mačem. I onesvešćen pade.

On nije duvao mnogo, nit mnogo vremena prođe, A krupna seoska marva na zbornu poljanu pođe, I selo u časak prenu. Zvuci se od svuda hore, Istok se u purpur osu i sunce odskoči gore. I dan ogreja sjajni.

A zatim istrese mnoge, Dok ga izdade govor, a onda i same noge, Pa pođe kmetovoj kući. Kmetica bila je sama, Jer muški odoše krčmi upravo od božijeg hrama, A vredne reduše, opet, u mutvak

I kmet oseti ovo, i pošto po krčmi glednu, On, zbunjen, othuknu samo: „Daj, veli, donesi jednu.“ I pođe rakiju piti. On nije imao moći Da vraća kmeticu svoju sa staze kojom će poći U sve prelasti greha.

Al' ta veselost beše ovaj put sumnjiva nešto, Posle onakvih snova. I zašto gledaše kradom Kad kravar od kuće pođe sa svojim rogatim stadom? Ova ga misao ubi. A piće činjaše svoje, I gnev se budio tiho, jarost na onih dvoje.

Ogrnu čohani ćurak i na dvor lagano dođe, Pa tako, u misli zanet, usamljen hodati pođe. Tišina vladaše svuda. Sva čeljad na domu spava, Duboka caruje ponoć i nigde živoga java.

Čim Amor u selo stiže, nasmejan i dobre volje, Istera svinju i prasce i pođe na ravno polje. Ljubavnoj zabuni celoj, koju je s nasladom sejô, On se je, razdragan čisto, u duši božanskoj smejô, No,

No, pre neg oluj dođe, Kmetica lepo se spremi i onda u zabran pođe. Idući poljanom dugo, kmetica vremena dobi Da pojmi dubinu greha. Nju znoj mrtvački probi Od misli na krajnje delo.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Sa njim sam se upoznao tek prekjuče kada je stigao iz svoje dieceze da pođe u Carigrad kao izaslanik naše crkve. Dopao mi se od prvog pogleda, još je mlad, vedrog čela i duha, veselih očiju i

Još dok je bir pozabavljen tim poslom, pojavi se u dvorani carev dvorski maršal, priđe Tihu i zamoli ga da pođe Njegovom Veličanstvu.

Ako, dakle, pođe za rukom pronaći vezu između tih zraka i temperatura koje oni stvaraju, onda je moguće iz jačine Sunčevih zraka i iz

da se vrate natrag, a kod stopedesetog još njih trojicu, pa, praćen samo Leve-om i vernim svojim Eokimom Rasmusom, pođe hrabro dalje, drugovima u pomoć.

ih šaljemo jednog za drugim, može se, to je van svake sumnje, postići da se voz kreće onom brzinom koju sami želimo; da pođe polagano, pa da postepeno ubrza svoj let.“ - „Polazak takvog voza sa 3emlje“, primetih ja, „bio bi neopisano dirljiv.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Vidi ga lisica, pa pod granu dođe, I gavranu ptici govoriti pođe: „O, da krasne ptice, i perja lepoga! Al' šteta, što nema glasa nikakvoga!

Stanković, Borisav - TAŠANA

Pa koliko puta joj govorim: neka i iz same kuće izađe, neka se prošeta, razonodi. Neka ili sama, ili s decom, pođe kao da ide na groblje. I ne mora tamo ići.

Neka ili sama, ili s decom, pođe kao da ide na groblje. I ne mora tamo ići. Ili, ako se baš zaboravi i pođe do njega, pa čak ode na samo groblje, opet tamo ne mora, kao uvek, da plače i kuka.

Šta je opet tamo noćas bilo? SAROŠ Kada znaš, što me pitaš? STANA (savivši cigaru i spremajući se da pođe): Pa, snaške, ako nemam šta još, da idem u komšiluk malo. Zvala me ona Suta, bolesna je.

TAŠANA (odlučno): Ćuti! Idi odmah nađi Saroša, i kaži mu: kola, konje da dovede i odmah odavde da se beži. STANA (pođe i vraća se): Da idem, idem... ali možda će i moja glava otići ako čuju da sam ga ja ovamo uvela, pustila.

(S poštovanjem povlači se u stranu.) MIRON (pokušava da se digne i pođe joj u susret). TAŠANA (zaustavlja ga prilazeći mu): Neka, dedo, neka, ne muči se.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Iz ulice od reke ispade društvo. Napred Srba. Udara u žive, i igra. Zavrti se kao čigra, pođe neki korak napred, pa se zaustavi i izvodi korak u mestu. Za Srbom još tri maturanta.

Kakav bi doktor bio Srba! — i gospa Nola poče da se smeje. — Pođe bolesniku, pa usput vidi dobrog konja, ili pobesnelog konja; bacio bi sve instrumente, pustio bolesnika da boluje, a on

Na svoj tvrdi koren mora čovek leći, i na svome jeziku poslednji put uzdahnuti, ako će lako da pođe Bogu. Otuda svi ljudi, smrtno bolesni, bez interesa možda već i za decu svoju, svom dušom teže još samo korenu,

— Surdina, gospodo, pianisimo! — diktuje Pavle, a slušaju i svi profesori, kao deca. Sad pođe ono prigušeno pevanje izvežbanih pevača koje ni jedan trepet ni akcent melodije ni reči ne propušta, a ipak je kao

Frau Roza navaljuje, čak energično navaljuje da Pavle tačno na vreme pođe. Ona zna napamet sve što Pavle još želi da nauči, i zna i za njegove ambicije, da se stalno uposli u jednoj pariskoj

Kad je prodala poslednje parče zabrana — Jevrejinu, koji je udesio da Leksa nikoga ne vidi i ništa ne potpisuje — pođe Leksa, jednog ledenog proletnjeg jutra, s lestvicama i sa užetom u ruci do stare bolesne breze u zabranu.

Drugi starac pođe u stan učiteljev: sve zaključano, niko neće da čuje, ne sme da čuje kucanje. Treći pođe ka porti i parohovu stanu:

Drugi starac pođe u stan učiteljev: sve zaključano, niko neće da čuje, ne sme da čuje kucanje. Treći pođe ka porti i parohovu stanu: gvozdenom polugom zatvoren ulaz koji se inače nikada ne zatvara drukčije do kukom, za koju

— Grobar zaćuta. Kroničar mu dade neku bolju banknotu, i on pođe. — Hvala, i nemojte misliti da sam vam nešto netačno ispričao. Groblje ne laže, pa ni grobar. — Kroničar ostade sam.

Pre, nekada, moji Harisijadesi su sticali, i bar jedno dete želeli da vrate u Grčku. Pa onda, to dete, dete skitnicâ, pođe u Grčku, a zaustavi se negde na Balkanu, umre negde u nekom Bukureštu...

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Roman, koji je petnajstu godinu već navršio bio, osedlavši konja, kojega njuška dim izdavaše i kopito varnice krešaše, pođe kroz predel Egipet. — »G. sočinitelj, oprostite što vam žustrinu prekidosmo.

koga je kum Aleksom krstio), kako dođe u selo, metne svilen prusluk na sebe, ugladi kosu, uzme bič u ruku i zviždući pođe sokakom, na svaki prozor zavirivajući tko tamo sedi. Slučajno opazi Roksandu i sasvim se voshiti lepotom njenom.

Slučajno opazi Roksandu i sasvim se voshiti lepotom njenom. On pođe za njom, u nadeždi iskusiti ko je i gdi sedi, no kako se udivi kad primeti da je Roksanda put iza sela upravila!

— »Oćeš li dopustiti da te donde otpratim?« Roksanda ništa ne odgovori, i naš učtivi putnik uzme je pod ruku i pođe dalje.

mu u dlan gledi i da mu put pokaže, koja će mu potom mati biti; no ova ga nadežda zasad izneveri, i on, umoran budući, pođe tražiti kakvu sen, dok pripeka sunca prođe.

Šta naopako da ne bude? — Ona đipi i počne vikati, dalje pođe i počne vikati, na drugu stranu pođe i počne vikati, vsuje, njega nema, ni njega ni konja.

Šta naopako da ne bude? — Ona đipi i počne vikati, dalje pođe i počne vikati, na drugu stranu pođe i počne vikati, vsuje, njega nema, ni njega ni konja. Ah, ko će opisati žalost bedne ove žalosnice?

Sad su joj na vrbi kosti, Bog da joj dušu oprosti. Dixi!« Počem ovo pismo svrši i zapečati, pođe tražiti drvo da se obesi.

vratiti ne daje, ostavi mesto žalosti i pečali svoje, ne mogući ga više mačijim svojim očima gledati, i u očajaniju pođe šumom, nimalo ne motreći na sudbinu bedne suknje svoje, koja u neprestanom sa trnjem borenju znatne častice svoje

simpatiziramo, no budući da je desna čast karaktera Romanovog bilo ono što mi zovemo ljubopitstvom, osobito u snu, zato pođe redom ova prostodušna životna mereći, i diveći se kako svako od nji s oklopljenim ušima zadovoljno kod svoje travčice

simpatiziramo, no budući da je desna čast karaktera Romanovog bilo ono što mi zovemo ljubopitstvom, osobito u snu, zato pođe redom ova prostodušna životna mereći, i diveći se kako svako od nji s oklopljenim ušima zadovoljno kod svoje travčice

Roman sa zadovoljstvom koje samo onaj koji je na faro-banki sve sopernike svoje pobedio osećati može, pođe sad svojim putem, i samo ga to jedno mučaše što ovaj hrabri njegov postupak nije nikakav odadžija vidio, koji bi priliku

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Da smo pitali profesora, on bi nam verovatno rekao: — Pođe Voz iz Beograda za Niš, ali kod Stalaća se desi sudar vozova, tri mrtva i jedanaest ranjenih, i voz ne može da nastavi

Zenon je, naime, matematički utvrdio da zec nikad ne može da stigne kornjaču. Po njemu, ako kornjača sa jednoga mesta pođe a zec, recimo, na sto metara za njom potegne u istom pravcu, onda dok zec učini polovinu puta od sto metara, dotle je

I koliko je puta siromah konj pokušavao da napravi veći korak, da pođe brže, ali se svi ti pokušaji razbijali o magarčevu upornost, koji nije hteo da miče brže, ili koji bi čak i stao u

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Zašto? — Veli, banka ne vredi više... Traži srebro. — Gde je taj trgovac? — planu Luka i pođe za Isajlom. Bila je to radnja kolonijalne robe, baš na putu kojim smo mi išli.

— Nemam — i trgovac uzdiže samo ramena. — A kafe? — Nestalo — odgovori preko ramena trgovac, okrete leđa i pođe za šegrtom, koji je sklanjao neki džak u zadnje odeljenje. Luki zaigraše muskuli na vilicama.

Trgovac mahnu glavom, i žurno pođe izlazu. — Ordonans, zadrži ga! — Nazad! — isprsi se na vratima Gruja. — Gospodine poručniče, eve ga šećer — pojavi

Nema veze... Sa mnom je bio podnarednik Žika. Rekoh mu da odmah potrči niz liniju i vidi gde je prekid. Taman on pođe, a ja se slučajno okretoh u pravcu baterije... Zgranem se... Kosa mi se diže od užasa. Očima ne mogu da verujem...

Valjda je tako bilo. Kolone naviru sa svih strana. Neke se odvajaju ka Rugovskoj klisuri, moj puk pođe ka Mitrovici. Tek na drumu osetiše ljudi kako su sada žalosni i jadni.

Voda podiđe do sedla, a on prebaci noge konju na vrat... Odahnusmo kada opazismo da voda opada te konj pođe brže ka obali. Tada kretosmo i mi... Osećao sam kako moj konj nesigurno gazi, kao da traži sigurniji oslonac.

— veli Dragiša. — More i nama okatim ne pomaže — dodade Branko i pođe naramkujući. Nađosmo se najednom pred jednom strmom liticom, kojom je vodila kozja staza. Trebalo je uspeti se.

— Pa šta je s tim... Trajko! — viknu revnosno Luka posilnoga popa Momčila. — Neka, neka, ja ću ići sam — i on pođe svome šatoru. — E, nema smisla — veli kroza smeh poručnik Protić. — Preterali ste...

Gledali smo ih sa nestrpljenjem. Blagajnik izvuče naočare i pročita poluglasno: — „Strogo pov.“... — on se diže i pođe svome šatoru, a za njim ode odmah i veterinar. Dušan otvori koverat i poče poluglasno mrmljati: — Rezervnom kap...

— Var-varda1... i fevga2. A... avrio3, da me... probudiš. Uvija ga Isajlo kao malo dete i taman da pođe, Luka se pridiže. — Isak... — Izvol’te, gospo’n poručnik! — Čitaj... za me-mene... mo-molitvu...

Ali Kosta zaćuta i zagleda se negde kroz granje. Zatim se diže i teturajući se iziđe iz venjaka. Onda pođe pozadi i tek tada ugledasmo i mi jednog Engleza gde povraća. — Oh, mister Džim!

tgéѕ... — govorila je kroza stisnute zube mučeći se da pogodi reč „rado“. Diže se, pa i ne gledajući Živadina pođe sa Dragišom. — Ovaj baš revnosno izigrava našu savest! — ljutnu se Toplica. — Posilni! — viknu Živadin. — Daj vino.

Petrović, Rastko - PESME

I priroda sva diše opojnim mirisom truljenja: Nadimlju zato brda, nadimlju gore stenja, Pod koje pođe kadifena gospoda na dogovor; Bor, divni zeleni bor, Dedova mojih zeleni bor.

U stanju da pođe za pukom, Banda kroz polja kad zasvira, Zamišljeno da živi o crnom Luku, o hlebu i na senu: O, na trulom plašću iza

ne dižem s okna: toliko već je dana; Prigušeno mi samo dopre poslednja ulična huka, Ali otkada, gle, ni jedan šum ne pođe iz ovog stana, Do šum kojim točim iz suda u sud vodu, Svi prolaznici ko da slute voljnu grozu u brodu...

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ali, kamene kule nebo zaklonile: tek tu i tamo sevne plava maramica neba. Kako da bez neba cvet procveta? Pođe mališan dalje.

Čak se i vetar ućutao. Kad, odjednom, kao da odnekud dođe šum vode. Pođe Vedran za šumom i vide — pod korenom lipe ključa izvor! Divota!

Ali, kako da se ocu i majci kao nakaza vrati, kao patuljak vek vekuje? Belim i strmim putem pođe dečak. Nežno ga isprati šuma, a kupinova vreža reče: — Ako ti zatrebamo, zovi!

— reče mravlji vođa, a dečak se osmehnu i da ih ne ožalosti obeća da će zvati. Zatim pođe zaboravljajući i glad i žeđ, zagledan u vrh Srebrne Gore. Kad, iznenada, ču kako mu iza leđa neko dašće.

Vedran nije mogao da odredi. Oči njegove majke zvale su ga izdaleka. Snažan i lep, korakom srndaća pođe Vedran ka svome domu. Za njim su vode pevale.

Je li čudo što su mu buđenja bila najmučnija? Nije imao hrabrosti da pođe svojima sa licem cirkuske lude. Konačno, sigurno su ga već davno ožalili i upisali u grobljanske knjige.

Smeh i poruge pratile su ga kao najverniji pas. Konačno, pomisli da je i smrt bolja od ovakvog života, pa odluči da pođe i nađe svoje pravo lice ili smrt. Možda Neznanac u crnom ogrtaču i jedno i drugo skriva pod svojom kapuljačom?

— žena pomilova dečaka po glavi, popravi mu nabore na ogrtaču i pogledom ga isprati niz ulicu. Oklevajući, pođe dečak. Oklevajući, vrati prvi udarac. I, gle čuda! Drugi su sada pred njim uzmicali.

3atim se jednoga jutra diže još pre zore i pođe u svet da nađe leka nevolji. — Šta da radim? — pitala je i drvo, i potok, i zvezdu, i žabu.

Ako ona ne zna gde je sreća tvog sina — niko neće ni znati! — Istočni vetar pođe za oblacima, a žena krete da nađe Sunčev Breg. Niko nije znao gde je taj Breg, ali žena je nastavljala da ga traži.

Zatim, pretvorena u najlakši i najnežniji od svih oblaka, nošena istočnim vetrom, i ona pođe putem kojim je devojka iz maka rođena pošla.

U svetlu, prolećnu zoru siđe Lepotica sa staklene kule i pođe od grada do grada raspitujući se za starost i smrt. Ali, na sva njena pitanja ljudi su samo slegali ramenima.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Da i ona, kao i sve njene drugačke, sa sna hom u crkvu pođe, u svet iziđe, u goste da ode; pa i ona goste u kući da dočeka, isprati. Da joj je kuća, sinko, s tobom otvorena.

(Koštani): Eh, Koštana, kćeri! De! Ne pesmu, glas samo i svirku. I to onu svirku, kad se pođe na venčanje za staro i nedrago! Svatovi napred, mladoženja ostrag, a Cigani za njim.

Tamo? I ja nje gova, Asanova? (Besno.) Zar on moj muž? On? Oh! (Grize ruke. Povodi se. Spazi kmeta, besno pođe k njemu.) Šta ćeš? Koga čekaš? Čekaš da me odnesu, vode? Čekaš da gledaš kako me nose?

Šantić, Aleksa - PESME

Zatim nasmijana mekom rukom skupi I podiže s trave svoj prozirni veo, I pođe. Gdje srebrn talas o žal bije Jedan krupan labud čekô je i bdjeo; Lako, kô dah tihi što IZ palma vije, Na

39 Momak devojku ljubi, No ova drugom je sklona; Taj drugi voli drugu I s ovim venča se ona. Za inat devojka pođe Za prvog čoveka što ga Na putu srete, i momak Vrlo je tužan stoga.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Naročito je istaknut težak položaj u kome se nalazila žena u prošlosti. Ako je bila dorasla za udaju, nije mogla da pođe tamo kud bi htela, nego kud bi bila vonja njenih roditelja i braće, koji su skoro uvek bili rukovođeni nekom korišću.

na levo krilo metne Jovana Asena, svoga šuraka, s Grcima oklopnicima, koji se bore izbliza; a po sredini smisli da pođe sam s odabranim Grcima i Turcima. Tako i Momčilo sa svoje strane primi borbu.

42 godine posle boja kosovskoga u položaju da dobro bude izvešten, piše o kosovskom boju: „Usta, naime, knez Lazar i pođe na Turke. Boj se dogodi na mestu koje se zove Kosovo, i bi ovako.

Siromasi momci mole Marka da ih spase bede neviđene. I on pođe. S njime je i Miloš, i vojvoda Janko, i Momčilo, i dete Grujica, i Relja Šestokrili.

podignuo, pa povuče nože po konopcu, te preseče na ruku konopce, poseč' Gruju po desnici ruci; iz ruke mu crna krvca pođe. Pisnu dete kano guja ljuta: „Jao babo, poseko ti ruku!“ A besedi Novaković Gruja: „A ne boj se, Stevo, čedo moje!

Prođe petak i prođe subota; rano dođe svijetla neđelja, care pođe u lov u planinu, i pozvaše stara Jug–Bogdana, s Jugom pođe devet Jugovića, otidoše u lov u planinu.

petak i prođe subota; rano dođe svijetla neđelja, care pođe u lov u planinu, i pozvaše stara Jug–Bogdana, s Jugom pođe devet Jugovića, otidoše u lov u planinu.

od vode čoha crvenija, a od sunca čoha rumenija; okiti se jedan srpski soko, pa posjede đoga od megdana, — odmah pođe, u tazbinu dođe, u tazbinu, u bila Kruševca, đe odskoro carstvo postanulo; a viđe ga starac Jug Bogdane, i viđe ga

Kad ujutru jutro osvanulo, car izvede Arapu đevojku, i opremi ruho đevojačko: natovari dvanaest tovara. Pođe Arap kroz Stambol bijeli sa đevojkom i sa svatovima.

Ja kad tako svadbu urediše, zeman dođe te ti domu pođe, a prati ga novi prijatelju, prijatelju dužde od Mletaka, i prate ga dva duždeva sina, i prati ga stotinu Latina.

Pa dovati laka dževerdana, pođe pravo drumu u busiju, a za njime mladi Tatomire, a za đecom Novak pristajaše. Kad dođoše drumu širokome, Novak stade

Sjede Grujo na meke dušeke; no da vidiš paše brđanina! Odmah Gruja zadirkivat pođe, zavlačit mu ruke u pazuhe; no se hajduk nije naučio, pa se skoči na noge lagane, uze pašu za bijelu bradu, a poče mu

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Djevojčice su i dalje neodlučno stajale, a onda se iz grupe izdvoji mirna Lunja i pođe prema žbunu. — Radoznalico prokleta, svud ti moraš prva zaviriti!

Uveče se oprezni Mačak jedva nekako izvuče neopazice iz kuće i pođe na drum da sačeka Stričev povratak iz mlina. Napinjao je uši i buljio u tamu, ali što je više naprezao vid, okolni

kolibe sve više rastao i ponesen lakim vjetrom lazio ukoso baš pod njegove tabane, čiča se brzo dohvati prvih grana i pođe naviše uz bukvu, kad odozgo odjeknu zapovjednički glas: — Natrag, dušmanine, jer ćeš dobiti po glavi!

— Ne znam, djeco. Možda su ih naši vojnici bacili u vazduh da ne padnu u ruke neprijatelju. Jovančetu pođe uz tijelo čudna, dotad nepoznata jeza, zapali mu čitavo lice i šumno ga ponese nekud naviše.

— Umijem brzo da potpalim i sirovo drvo. — E, to je već nešto! — dočeka Mačak s odobravanjem. — Nek pođe ona s Jovančetom. — A na Golo brdo? — kiselo upita Stric neljubazno mjereći Lunju.

otvor gomile, kroz koji je Vanjka virio dok je nosio plast, poče da kulja vrlo gust siv dim i valjajući se u klupcima pođe uvis. Dječaci zagrajaše: — Ihaj, ala je crn, vidjeće ga čitavo selo! — Oho Jovanče, vidiš li nas?!

Sad poče da se valja naročito gust i mrk dim, ali ne pođe uvis, jer ga poduhvati neki povjetarac i ponese po samoj zaravni. — Eto ti, ode nam dim pješke po zemlji!

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

I to već njega đavo raspali, ne pade mu više na um od želje da ide se okupati, nego taki uze ženu za ruku i pođe natrag doma šnjome na večeru.

Mnede jer uboja se od Persijana, te probeže u Špansku zemlju, kud li. U tome taki pođe i on spremati se na boj, eda bi on popre ujagmio sebi Carigrad dokle nije Sarvar pod njega stigao.

Pak posle toga boljarin pođe da otide do Ilirika k jeparhu skazati mu o veliki čudesi svetago Dimitrija, i pomisli uzeti od tela neko hise da i

« I tako on učini. Skoči taki na kola, uze držati ćivotić, pođe preko reke: bistrina i talas tiho poduzimajući kola i gde plivaju kola i konji, gde opet gaze, i tako s mirom zbogom

A kad mu vide to nesuđenica Sabela što se od njega zbi, požali i raskaja se o tome što mu po ćudi ne pođe, pak i ona ne čeka više udadbe, nego ode među svoje dumne te se i ona postriže.

Više prazno trga i vuče napolje pak uvečer ili u mrklo dobi, kad mu se već i dosadi čameći i zvireći u vodu, pođe da ide kući, a još očekuje eda što, i iznenada teke bežeću vazdan ispred njega po dobračku ribu ulovi i rado doma ode.

sveta Bogorodica pohita pred njega, te ka vrlo mudra devojka uzavši elej u svoje staklenice, sa svojim kandili zažeženi pođe polako pristupati k svome ženihu u kob, na sretnuće. I sretoše se međ sobom milost i istina.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

„Pa pozdravi se na majku ti Jevdu!“ pa ga poljube u čelo ili u obraz. I Mane poljubi u ruku, i taman da pođe, a njega opet zadrže, opet se rukuju i vele: „Pa pozdravi se na strinku Kevu!

I dokle god oro traje, ili još bolje, dokle god Mane ne pođe kući, i ona stoji tu, držeći Genu za ruku, a kada Mane pođe, odlaze i one kući.

I dokle god oro traje, ili još bolje, dokle god Mane ne pođe kući, i ona stoji tu, držeći Genu za ruku, a kada Mane pođe, odlaze i one kući. Promenila se Zona; postade dete drukčije.

I Zona pođe zlovoljno kući. Osvrte se još jednom i vide kako Mane i Kalina pođoše i uputiše se zajedno, i ču kako se Mane nudi

pa fino... s politiku! — reče i ode. — Doke! — viknu Mane i polete za njom, ali ona beše već daleko... Doka pođe, ali se usput seti da je danas subota; ostavi to što je namislila za sutra, za nedelju, a toga je dana gledala samo da

Hu, zar je i on tu bio, a on ga zadugo nije opazio! Kakva bruka!! Bar da nije to pred njim bilo! Ljut, pođe na njega, trže se i razabra se malo. Koješta! — pomisli Mane — pa Manulać nije ni bio tu.

I on je bio spreman na svaku eventualnost i neprijatnost, jer nije mu to prvina bila da tako negde pođe za podatke i fakta, a vrati se sa čvorugama po glavi i masnicama po leđima; ali se tešio da je takav žurnalistički

Imam jedan aber za teb’ i pozdravlje... Mane se tiho iskašlja, pa se krene i pođe polako, a za njim pođe i Vaska, mlada ženica, koja se silno prolepšala otkako se udala..

Imam jedan aber za teb’ i pozdravlje... Mane se tiho iskašlja, pa se krene i pođe polako, a za njim pođe i Vaska, mlada ženica, koja se silno prolepšala otkako se udala..

oduševljenju ispali pušku, iako su bili već na samom ulazu u varoš gde ih je Gmitrać čekao, pa zavali ruke iza potiljka i pođe silno kao orao kad hoće da poleti. — E, što da reknem? — zapita Vaska i portča za njim.