Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Dok ja toliko reči izgovori̓, a oni svi prekidoše molitvu, i već na konjma. Izjâsmo i ja i Čupić. Pođosmo, a oni ti nas okružiše onako kao svatovi neveste, i pođosmo.
Izjâsmo i ja i Čupić. Pođosmo, a oni ti nas okružiše onako kao svatovi neveste, i pođosmo. Kad ja vide̓ da idemo opet u ordiju, pade mi mraz na obraz; ali opet se prikučim njima dvojici i reknem: „Zaboga,
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Tresaše glavom i zaturi kosu za uši. Mi i nehotično čekasmo dok oni pređoše preko trotuara. Onda pođosmo dalje. — Gospođice, ovde je tako puno sveta da se ne može ići. Hajd'mote, bolje, u manje ulice.
Afrika
Pagajerima se žurilo i mi pođosmo. Kod izlaska iz sela, prema svetlosti zapaljene trave: tam–tam; moj prvi tam–tam u Africi.
Crnačke statue, konzerve s puterom, porodične fotografije. Oko jedanaest ostavismo Švajcarca i pođosmo opet međ crnce. Šampanj mi bruji u glavi; zvezde su najlepši dijamanti na svetu.
Neki već i jecahu, zahvaćeni onim brzim ekstazama koje obuzimaju Afrikance. Pođosmo za njima u drugi kraj sela, gde se crni seljani skupljali na igru.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bubnji su nam bili nemi. Pomrli su nam bili, uz put, i svirači. Pa eto, pođosmo u Rosiju, i u Rosiju, s jeseni, kad lišće žuti. A taj krmak viče: Ja sam vaš bog!
Teodosije - ŽITIJA
i nas će poznati da smo i mi tvoje verne sluge, koji se uzdamo u tebe i tebe ljubimo, svoje ostavivši, i za tobom pođosmo.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pečurki jednom pođosmo kradom ja, mačak Toša i kum sa bradom. Išli smo danju, lutali mrakom, po vrelom suncu i pljusku jakom.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Ne, ne, bolje je odmah, gospodine dragi, bolje je odmah. Vrlo će se obradovati, videćete. — Hajdemo onda! Pođosmo sa mola, ali je jedna nova ličnost prilazila. — Kuda to, stari vođo? — A, Armando, ti!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Komandiri, napred! — začu se oštar glas komandanta diviziona. Komandir ode trčećim korakom. Za njim pođosmo i mi, ali se ipak zaustavismo na izvesnom odstojanju.
Zamakosmo preko vrha i pođosmo padinom, ka reci. Pokraj puta bila je koliba i pred njom je ležao mrtav dečak. Zaklali ga.
— U Bosnu, gospodine kapetane. — A gde ti je pasoš? — Eve! — i pokaza pušku. Za njima pođosmo i mi. Ali sada je velika nizbrdica, te se suljaju vozovi, iako su ukočeni.
Teška srca pomišljamo na današnji dan. Ali kada vozari pojahaše, naredi komandir da okrenu unazad i pođosmo istim putem... Evo ga i selo gde smo sinoć bili, iziđosmo izvan sela i idemo pravo u sredinu Mačve.
Odatle su vodile uske lestvice, pored užeta za zvono, do onih prozorčića na vrhu. Oprobasmo ih, pa onda pođosmo jedan za drugim. Tanasije ostade pod našim nogama. Tek. narednik zastade i okrete se ljut. — Ko klati zvono?
Munja svitnu i zagrme. Krupne kapi su vlažile suvu zemlju. — Savijaj žicu, pa u bateriju! — i mi pođosmo žurno. Na raskrsnici ustuknusmo...
Bilo je to dvadesetog septembra hiljadu devetsto četrnaeste godine. Iziđoh, i opet pođosmo u cikcak, ali posle treće okuke naiđosmo na mitraljez. Potporučnik je ležao na slami u jednome udubljenju.
U našem zaklonu ostavismo Vučka i nišandžiju drugoga topa, a mi, jedan za drugim, pođosmo kroz saobraćajnicu. U zaklonu drugoga topa osećao se miris sveže krvi i lica ljudi se zgrčiše kada ugledaše ona dva
uspostavljena i kako je neprijatelj pred nama, to bi nam se moglo desiti da po ovoj noći prođemo između naših redova. Pođosmo obazrivo, oslanjajući se više na uvo. Silazili smo sada uskim putićem jedan za drugim...
Trebalo je krenuti napred, nasumice, u pravcu odakle dopiru pucnji. Pođosmo. Pri vrhu čujemo već fijuk kuršuma, i ledena strava obuzima telo. Noć je, i ne vidimo strah na licu jedan drugome.
dečko! — progovori komandir, kao da je hteo reći: šta je ovo dete skrivilo... Ostavismo ga na pustoj poljani i žurno pođosmo. Čujemo, neko ječi. Malo dalje, tamna nepomična prilika... U blizini neko doziva: „Druže, druže...
Ponudi im konje ordonansa. Uzjahaše starci, a žene rekoše da će ići peške. Odmah pođosmo i naskoro naiđosmo na jednu raskrsnicu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Vođa ćuti. — Kuda nas vodiš i gde si nas doveo? Mi se tebi poverismo zajedno sa svojim porodicama i pođosmo za tobom ostavivši kuće i grobove naših predaka ne bismo li se spasli propasti u onom neplodnom kraju, a ti nas gore
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jedva dođosmo sebi od trčanja i uzbuđenja. Ko je izbacio pušku, napuni je opet, pa pođosmo dalje. Nekoliko slobodnijih ludi pređe pšenicu, a ostali obiđoše, da se ne satire njiva.
Pre osam časova pođosmo k poštanskom zdanju, ali sretosmo uz put kapetana i od njega saznasmo da nije toga dana izašlo u novinama.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ema kad čuh e ode u Turke, već kud kamo ne bi razmicanja, no za njima u potoč pođosmo. Na Simunji¹ stigosmo svatove, te ubismo obadva Alića, a kroz Turke nesrećnu nevjestu.
Kuće turske ognjem izgorjesmo, da se ne zna ni stana ni traga od nevjerna domaćega vraga. Iz Cetinja u Ćeklić pođosmo. Ćeklićki se razbježaše Turci, malo koga od njih posjekosmo, ma njihove kuće popalismo; od mečeta i turske
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
je šiljao da nas pita hoćemo li k tebi; pa je i sâm dolazio; uglavismo da zajedno krenemo; pa ja ne znam što bi; mi pođosmo a nemasmo kad čekati ga...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U odmerenom otstojanju koraknuh za njim. Na prvom uglu skrenusmo iz glavne ulice na desno i pođosmo kroz strme ulice na dole, dok dole, u ravnici, ne stigosmo u jevrejsku mahalu.
I sadanji car, Ferdinand III, pridržava se tog pravila“: Uđosmo u gostionicu, pođosmo kroz dve oveće njene prostorije i nađosmo se u malom sopčetu, gde sedosmo za sto, smešten u budžaku.
Odatle pođosmo preko Indiskog Okeana prema Africi, oplovismo njen Rt Dobre Nade, uplovismo u Atlantski Okean, posetismo na ostrvu
Ustadosmo sa klupe i pođosmo natrag, istim putem kojim smo i došli. Usput mi reče: „Ispričaću vam, dragi moj, šta sam sve uradio ovde za minule
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Naš streljački stroj je nastupao u stojećem stavu. Nekoliko trenutaka docnije izgubi se iza prvih kuća. Mi pođosmo za njim. S nama je išla i baterija.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Al' nam dođe žao te grobnice mraka, Te sudbine, s koje polumesec ide, Što će sad drumovi poželet Turaka. I pođosmo dale, u krajeve nove, Kroz dubodoline i visove gora, Da naše orlove i naše topove Prenesemo smelo do sinjega mora.
Kad je čas kucnuo, mi pođosmo smelo, Vođeni ljubavlju i božijim prstom: Primajući na se proviđenja delo Krvav polumesec zamenismo krstom.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
onu čežnjivu pesmu, koju je kod nas samo Rakić bez poze osetio, on pozva nas dvojicu–trojicu, te bez kavaza i oružja pođosmo niz Divan–Jol pravo na Gazimestan. Duše su nam bile pune kreposti Mojsila Zlatanovića.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pagajerima se žurilo i mi pođosmo. Kod izlaska iz sela, prema svetlosti zapaljene trave: tam–tam; moj prvi tam–tam u Africi.
Crnačke statue, konzerve s puterom, porodične fotografije. Oko jedanaest ostavismo Švajcarca i pođosmo opet međ crnce. Šampanj mi bruji u glavi; zvezde su najlepši dijamanti na svetu.
Neki već i jecahu, zahvaćeni onim brzim ekstazama koje obuzimaju Afrikance. Pođosmo za njima u drugi kraj sela, gde se crni seljani skupljali na igru.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Đeneral reče vojsci nekoliko oduševljavajućih reči, pa onda pođosmo dalje. Grmljava topova i praska pušaka bivala je sve jasnija. Dan je bio divan i svež.
Đeneral popusti. Pođosmo, no nasred šanca đeneral stade i okrete se svojoj pratnji, u kojoj je bilo nekoliko naših i ruskih oficira: — Da, reče
Černjajev ga poljubi, zahvali mu i zamoli ga da se drže hrabro, pa onda pođosmo. Naši vojnici, što su sedeli za bedemom, te punili puške i dodavali ih onima koji pucaju1), gledali su za nama tužno i
Obodosmo konje i pođosmo dalje. — Je l' te da sam dobro učinio, što sam rekao vojnicima da ubijaju svinje? Neka jedu ljudi, a? — upita me Komarov.
Jedan Rus brisaše suze: — Samo da nije Kirilov ubijen! Oko nas svuda unaokolo treštala je puščana i topovska borba. Pođosmo da kudgod izađemo iz onoga gustiša, da se orijentišemo, jep nit cmo znali gde su naši, ni gde su Turci.
Izađemo na jednu usku putanju usred šume i ne pođosmo njome dugo, kad sretosmo grafa Kanovnjicina; jaše malaksao na konju, a sa obadve ga strane pridržava PO jedan vojnik.
: ...O, napred, napred! — mi pođosmo po šumi prikupljati ljude i pripravljati se za drugi juriš! — Uh, zaboga, gospodine, zar još ne spavaš!
Uza se drži pušku sa prslim i rascvetanim grlićem. Kad pođosmo mi, pođe i on s nama. — Ama kuda ćeš ti, brate, kad vidiš da si ranjen?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Podnarednik ode da vidi šta je sa kaplarom. Malo posle vrati se. „Posred čela!“ — reče. I ne prilazeći mu više, mi pođosmo žurno unazad, da podnesemo izveštaj. Razmišljajući o tome sada, čudim se kako hladno ostavismo našega druga.
Dvojica saleteli da mi uzmu kofer iz ruku. Jedan od naših vojnika prihvati moje stvari i pođosmo pravo na stanicu. Ali voz je polazio tek posle podne.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Dosta! Budi mene miran!“ Objesi' ja još na ata kuburluke sa dvije grâše i kožne bisage. Ja i Partenija uzjasmo i pođosmo. Ti, Simeune, veli Partenija s konja, moreš odma' dvije-tri puške ispaliti, a poslije... Znaš već! — Znam! Dosta!
— Ali, čujte vi šta će sad biti! — viknu Simeun i produži: — Pođosmo. Povrvi vojska, narod, za mnom kô, ne budi primijenjeno, ovce na solilo. Kod mlina neko povika: — Stoj! Ko je?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Naši automobili natovareni su sa svime što gladnom i žednom treba, i rano izjutra pođosmo iz Kavadara ovamo. Bili smo već stigli na označeno mesto, a od Stobija ni traga.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Mi smo deca iz boljih kuća, pa je sramota da umremo u bašti! — Jeste! — reče ona i pođosmo. Cela se stvar, međutim, svršila ovako: Ona je otišla kući i zamolila majku da joj spremi postelju da umre.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Uverili smo se. Dosta je. — Da opalim šapnu jedan ordonans komandiru. — Pst! — učini kratko komandir. — Nazad! — i pođosmo natrag. Išli smo ćuteći. Htedoh zapitati komandira šta misli da preduzme, ali sam se plašio svog rođenog glasa.
— Veličanstvo, sa artiljerijske osmatračnice vidi se ceo položaj. — Pa dobro! — rekao je nevoljno Kralj i pođosmo na osmatračnicu diviziona.
— i komandir se prekrsti — te izvedosmo čitavu bateriju iz toga pakla. Jedva se dočepasmo druma i pođosmo žurno. Odstupali smo preko Babušnice, sve do Bele Palanke.
Tada uđosmo. Vojnici ostadoše u dvorištu. Ja i Đuro pođosmo uz mračne i uske drvene stepenice. Na vrhu nas dočeka jedan mlad Arnautin i rukom nam pokaza na jedna vrata.
Jahali smo jednom stazom, dok najzad, jedva jednom, iziđosmo na drum. Pođosmo sada življe... Stigosmo u Berane. Ali Lim nadošao, a most još nije gotov za konjski saobraćaj. Treba pregaziti.
Sa ovih konja što leže skidaju potkovice. A kad pođosmo, pokušaše životinje da se same dignu, i gledaju nas žalosnim pogledom, kao da mole. Ali, i ljudi zaostaju.
I rukova se sa nama. I još naredi da nam se odmah iz magacina izda po dva džaka brašna. Pođosmo u magacin, upravo u baraku. Sada se isprsi magacioner, jedan stari kapetan. — Ja!... Brašno!...
— reče Dušan. — Sad ću ja da idem kod njih pa ću da se pravim zabrinut... Došao sam, kao sanćim da se dogovorimo. Pođosmo svi. Vidimo kako blagajnik i veterinar sede u šatoru pri zapaljenoj sveći i pišu. Mi zastadosmo, a Dušan uđe.
— odgovori mu preko ramena Luka, sav ustreptao, i valjda zanesen jedinom mišlju da se samo dohvati onih stepenica. Pođosmo jedan za drugim. Neko iza mojih leđa broji stepenike.
Iz dubine broda dopirao je potmuli udar mašine i svuda se osećao miris ulja. Pođosmo uzanim hodnikom... Opet neke stepenice. Siđosmo još dublje i čusmo žagor vojnika.
Kada su to pričali smejao sam se. Ali malo posle sam uvideo, da je to isto trebalo i ja da uradim. Platio sam i pođosmo. Uvede me u jednu sobu. Ja je odmah zagrlih. Ona otkopča jedno dugme na svojoj haljini...
Nedaleko vojnik zastade. — Morate sjahati. Nema puta, a i vidi se odozgo. Naši ordonansi prihvatiše konje. Pođosmo pešice preko zaobljenih stena, sa kojih je sukljala toplota kao iz zagrejane peći.
Petrović, Rastko - PESME
Kao čun niz reku pođosmo iz njenog tela Uspavani brzinom i duhovnošću dubokih voda, Nije li ruka njena to što od sumornosti i strepnje bela, Oblak