Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Stoji pred njim kao zmaj, i onaj pametni Pavle ne ume da misli ni da bekne. — Čujte svete! — vrišti poštarka, mlada lepa devojka, kojoj se Pavle mnogo dopada. — Čujte svete, čujte!
— vrišti poštarka, mlada lepa devojka, kojoj se Pavle mnogo dopada. — Čujte svete, čujte! — Ali se nije razumelo šta poštarka upravo hoće da kaže. Palanke su u osnovi zdrave. Palanačke emocije i protesti nikada nisu mnogo trajni.
Apotekarica: da je „do ludila elegantan”. Apotekar: da je odmah tražio neke mnogo jake praškove za spavanje. Poštarka: da joj se gospodin Pavle, srce moje, hladno javlja.
— Poveo je Pavle iz Londona bolničara, momka koji u kući ne skida belo odelo, a na ulici nosi vrstu uniforme. Poštarka, već mnogo omatorela, predaje svaki dan mister Džimu poštu za Pavla, pita kako je gospodin, naučila neku englesku,
— Je li, Ružo — pita poštarka — 'oće li onaj da ode kad se ti naučiš poslu? — Neće taj micati dok mu ide ona plaća. — Ali glavni bolničar Pavlov