Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
a?... Slušaj, razumeš li, da to nisam više video... Vozari napred... Vas četvorica bićete požarni u štali, a od poslužioca, vas četvorica, požarni u bivaku i još vas četvorica — straža kod topova. Sve ja moram...
Vozari napred... Vas četvorica bićete požarni u štali, a od poslužioca, vas četvorica, požarni u bivaku i još vas četvorica — straža kod topova. Sve ja moram...
— On je za lekarsku — usudi se da progovori dežurni, koji je u stopu pratio narednika. — Onda ti, dve noći požarni, što mi nisi kazao. Zatim uđe u štalu gde primi raport. Sve je u redu. Čisto mu krivo što ne može ništa da za meri.
— Paučina... a, da se obesiš o nju. I sve ja moram da vidim!... Još dve noći požarni. — Onda strogim pogledom odmeri sve stražare, koji su stajali mirno i odlučnim korakom pođe izlazu...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Između vatri su vojnici slagali borove grančice, preko njih su razastirali ćebad i spremali se da legnu. Određeni su požarni, koji treba na smenu da lože vatre cele noći, a okolo su postavljeni stražari sa puškama.
Isajlo, baci te grane ovde pokraj vatre — naređuje Luka. Vojnici ležu, dok požarni bacaju sveže grane, koje puckaraju na vatri. Miris smole već guši, a dim štipa za oči.
— Bre, Grujo, ličiš mi na pevca kome su isekli rep. — Vala, gospodin poručnik, umalo da izgorim noćas. Zaspao naš požarni i poduhvati nas vatra. Ja dobro prođoh. Ali Milovanu izgorele od pozad’ čakšire, i, eno ga, seče šinjel i krpi čakšire.