Jakšić, Đura - PROZA
danju i kojekako: radim pomalo, nešto opet slišam decu, neka ih bog poživi!... A oni su mi cela moja radost; da nema njih, osedeo bih pre vremena. Siromah!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— reče moja mati. — da si ti živ i zdrav! — Marice! — Mitre! — Šta ti to veliš, Marice? — Velim: da bog poživi tebe i onu našu dečicu! Nije nas hranila ni kuća ni livada, nego ti, hranitelju naš!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Hteo je da poživi, kao pod nekom zelenom, beskrajnom vodom, u kojoj bi ublažena bila svetlost dana, u kojoj bi mu telo kretalo se kao u
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
prekrsti se i kaže: „Ovu čašu pića oću da pijem u zdravlje mog kumčega Živojina (ili kako mu je već dao ime) da ga Bog poživi na mnogo leta i godina; daj Gospode Bože, da njegovi roditelji dočekaju da i’ odmeni u svakom poslu i teretu, da im bude
„Kao što preko ovog praga, koji je mnogo godina tu, pređe mnogo nogu, tako i ovo novorođenče da bude dugog veka i da poživi dugo godina!
U Sretečkoj župi kum ovako blagosilja dete: „Bog neka te poživi! da ostariš, da obeliš, da se oženiš, deca da imaš!“⁶⁸ U Lužnici i Nišavi kum, pri strižbi, izgovara sledeće reči: „Da
Matavulj, Simo - USKOK
Janku rekoše da će taj mali Rade, ako poživi, po svoj prilici, biti Vladika i našljednik Petra I. Kad Janko kaza Savu, kako mu je preporučio knez da pohodi i
Sremac, Stevan - PROZA
Tatlija i kajmaklija! Nije ni čudo, kad je mufte! — veli Jova, pa se gladi po trbuhu. — Ohoho! Da bog poživi petoga džandara! Od pola jedan do dva imao je Jova dosta vremena da se naigra i našali sa Švabom.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Tukao? — opet jeknu djed. — Da, da, moj Radoje. Poživi tako koju godinicu, pa kao tičica — kljunom u travu. Eno je na našem starom groblju, bar je mrtva među svojima.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
sinova i sve njino blago, pa sa svojom ženom, vezirskim snahama i pratnjom dođe zdravo i veselo svom dvoru, gdje poživi zadovoljno do svoga vijeka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Ima... — A ima li Boga? — Sigurno da ima... — E, lepo... Sinovi i unuci odoše mi na vojnu, da vas Bog poživi! — i starac se dohvati za kapu. — Švaba mi opljačka kuću i sve odnese...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
I što je glavno: svi su izgledi da više neće biti stradanja... O, samo da se poživi na miru!... A Ljubica i Vlajko drukčije mišljahu... Kako koji dan, oni postaju sve bliži, sve intimniji.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Dobro. Kaži! — Iz ove pričice vidimo kako treba biti veran i poslušan svakoj vladi, pa da čovek srećno poživi sa svojom porodicom. Dobri i poslušni građani ne rade kao Ilija, pa ih svaka vlada voli! — govori opozicionar.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Zanesen u misli, živo se seti, kako ga ruka majčina pomilovala, toplo se Bogu moleći: »Bože, poživi moga Moju (tako mu je tepala), daj da odraste i stekne dobrog druga«... I eto, odrastao je, a druga nije stekao.
Ne, ne, ona je se rešila i da bude kapetanica i da kao takva poživi dugo. Hoće devojka da bude kapetanica, pa šta joj možete sad vi, druge, koje skromno i nežno izgledate: kad će ovaj
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„A jabuko moja! daj mi ga amo!“ reče starac, pa uze dijete u naručije. „E očeva lijepa glava — da ga Bog poživi!“ „Serdareva tazbina!“ šapnu djetić što je pecivo obrtao, svome drugu.
A i bez toga, ti znaš kako mi se s njom rastati. Dakle, ostajemo mi s ovijem ludijem đetetom, da ni ga Bog poživi, (—serdaru poče glas drhtati—) ama... ama Bog zna, učuvaj Bože, da ni ga nestane, e...
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
sinova i sve njino blago, pa sa svojom ženom vezirskim snahama i pratnjom dođe zdravo i veselo svom dvoru, gdje poživi zadovoljno do svoga vijeka. 20. SVETI SAVA I ĐAVO. Pošao sveti Sava preko jedne planine pa srete đavola.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Dolaze mi ljudi i pričaju da je vojska srpskoga cara dobra, plemenita. Novi car, da ga Alah poživi, umiriće nam krv. Starac je još govorio, dok sam se ja i nehotice sećao visokih i dostojanstvenih kiparisa u groblju,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
sinova i sve njino blago, pa sa svojom ženom, vezirskim snahama i pratnjom dođe zdravo i veselo svom dvoru, gdje poživi zadovoljno do svoga vijeka. CAREV SIN I OŠTAR DAN Bio neki car, pa je imao sina jedinca.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— Ako mene ješče Bog poživi, ja ću doći mojoj slatkoj majki i sejaću sam sebi kolače, i u pluga iskati ščastija.” Da li ovo znači da se Trlajić
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VL. VAVILA: Bog da je živi! RADOŠ (za sebe): Al’ ne da bude moja gospođa!... SVI: Bog da je poživi! Živela gospođa! VL.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Dakle, neka ga bog poživi! Društvo oduševljeno prihvati zdravicu, mladi kaluđer zapjeva „Na mnogaja ljeta”, ali pjevajući ostade sam, i ućuta,
čovjeku, darežljivu, prijatelju naroda; njegovo je mnijenje: ko nije pošten čovjek, nije ni dobar sveštenik; zato neka bog poživi poštenjačinu popa Vranu, današnjega svečara.
Sjetimo se da smo i mi iz naroda i zakunimo se da ćemo ga samo dobru učiti! Je li tako? Neka bog poživi dakle naš narod obiju Vjera i obiju plemena!.... Živio narod! „Živio!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pak već potom malo vremena i poživi te u toj mu žalosti i spokoji se. A mlađi mu sin Lazar odespoti se nad Srblji a ciglo jednu godinu mu u toj vladi, —
Podiže slavni manastir, sabra u njega podosta kaluđera, sam dragovoljno trudeći se o Bogu i o duši poživi, i njih sviju jednako kano otac svoju decu, suzljivo ih svetujući, na dobro učaše.
Potom jošte za malo poživi i prestavi se onde u Krušedolu. Blažena ona duša ode k gospedu Bogu u nebesno carstvo meseca januarija osminajstoga