Crnjanski, Miloš - Seobe 2
kako mu gospoža Evdokija pada, hotimice, u krilo, kao da želi da u njemu potpali utrobu i da probudi u njemu, mušku, požudu, koju već davno nije osećao. Kad bi mu se to i desilo, Isakovič je spuštao gospožu Evdokiju, brzo, na zemlju.
lepotu tela vrlo mladih devojaka, koja brzo prolazi i koja dugo ne traje, a koja, kod muškarca, izaziva nežnost, a ne požudu.
Pavlu suvišna nežnost tuđe žene, Petrove žene, nimalo nije bila mila. On nije osećao prema toj lepoj ženi nikakvu požudu. Bio je uveren da njegova žena, da je živa, ne bi nikad posumnjala u Varvaru.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tako je i njegove predloge, rečima, izvrtala u brigu rođačku. Lake njegove ruke skidala je sa sebe mirno, ne primetivši požudu. Gledala ga je modrim očima, hladnim i divnim i tada, u kojima nije bilo ni trunke žara.
Ako je ikada, pri toj neprilici sa deverom, osetila požudu, osetila je za mužem. Za mužem svojim ogromnim i teškim, koga je gospoža Dafina volela nekad neizmerno i koji je sad
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
sastane se pogdjekad s kojim ribarem ili mornarem, razgovara s njima, ali se ne pušta u sigranje: vidi im u očima požudu. A ipak čezne za njima: samo da ih gleda, da izbliza u razgovoru osjeti njihov muški dah...
pogleda: osobito joj smeta ono razroko desno oko u kome se nešto sve to jače bliješti, u čemu ona vidi njegovu mušku požudu. Kod bijele crkvice svetog Nikole, na vrhu, okrenuti pram moru, čaom odahnuše. — Sve se lijepo svršilo, vidiš!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Proplamsaj ne sasvim čiste savesti - zbog žene koliko i sina, jer skriva požudu prema bulčćoj snasi - preneo se, dakle, odmah i na telo: „Onda se poče peti (alat - N. P.
Marka erotski opija, obezumljude; ali, s druge strane, ona je i duboko užasnuta kad oseti Markovu nedvosmislenu erotsku požudu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Zlata, jednoga popodneva, gladeći joj kosu i dirajući je u njedra, u sijasetu strastvenih poljubaca, osjeti njegovu požudu na sebi i, istrgnuvši mu se iz ruku, pobježe iz sobe.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kad su je upitali zašto to čini, odgovorila je da nijedan muškarac nije u stanju da joj utoli požudu. Janju su neko vreme zadržali na Kuli, tobož kao služavku, a u stvari Lauš je verovao da će mu još koji put poći za
Gospode, prizovi k sebi tu nesrećnu ženu, utoli u njoj glad i požudu, ili je bar upravi ka drugom muškarcu, ali molim te, Svevišnji, samo dalje od njega, Doroteja, tvoga sluge.