Jakšić, Đura - PROZA
On je sve do gladne godine bio suv, mršav... a te nesrećne godine, kad su naši obrazi od gladi požuteli, uveli, kad je nama briga i nevolja oči zamutila...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Iznad kuće, na brežuljcima, pokošenim, i požutelim, pasli su sapeti konji. Požuteli su bili, i porumeneli, i šumarci. Oko glave Varvarine letelo je nekoliko, zadocnelih, belih, leptirova.
Čestnjejši Isakovič zastao je i kod praznih prozora. Ispod njega bila su polja, varošica, a iznad njega, šumarci požuteli i posečeno drveće i panjevi, u travi. Nije bilo komšija, nigde, u blizini.
tih, praznih prozora, u sumračju, posle, sve bi nestajalo u toj poljskoj pomrčini: i Bahmut, i drum, i putevi i šumarci požuteli. Ne nebu su se, rano, javljale zvezde, ali blede. A, tih dana, bio je nov Mesec u Rosiji, i u Bahmutskoj provinciji.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Izgladneli, posle naglih ručkova i pijanki, izubijanih nogu, uđoše u varoš Grac, požuteli, sasušeni, zakrvavljenih očiju i mutnog pogleda.
Pandurović, Sima - PESME
Bakarni mesec zasija u času, Kad noćni vetar suvo lišće rasu U razvejani požuteli prah. Ja vidim kako izdišu sve težnje, Još žive nade, malaksale čežnje, Kad skore zime dunu studen dah.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vrativši se sa takvog puta, izgledala mi je moja izba tesna i memljiva, spisi požuteli, knjige umoljčane. Manimo se, dakle, školskih knjiga i učiteljovanja!
Ona se počela šarati kao plod koji sazreva. Neki delovi njeni su požuteli, pa vidimo kako se njihova svetla boja preliva, u srednjim partijama, u boju narandže.