Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kako, zbog čega — pitaj boga! Ko će proniknuti u tajanstvene puteve čak i onih prastarih smirenih bogougodnika kojima se odvajkada zna godišnje doba i dan kada će doći, a šta tek da kažeš za jednog ovakvog
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Oni koji poznaju kamenje haldejsko, ili muzej Gime, rado će poverovati da ima „divljih“ naroda, ali prastarih, koji nisu gori od Grka u skulpturi.
Od sela Kravakule, sve do mora, spuštaju se šume narandži i ogromne masline, među kojima ima i prastarih. Među kaktusima, dole, vidi se more, magla Epira.
Rakić, Milan - PESME
DOLAP Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo, Stoji kao spomen iz prastarih dana. Njegovu sam škripu kao dete čuo. Stara gruba sprava davno mi je znana.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
M. Perović CXXVII DOLAP Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo, Stoji kao spomen iz prastarih dana. Njegovu sam škripu kao dete čuo; Stara gruba sprava davno mi je znana.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Književnost je zahvatila maticu naroda. Svu svoju pažnju pisci poklanjaju raznolikim vidovima narodnog života - od onih prastarih, folklornih, do onih koje je donosilo novo doba.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ja sam jak i moćan, šapućem sebi. Ja sam gospodar ove pitomine, mudriji sam od svih prastarih žitelja ove zabiti. Lukaviji sam, veštiji.
Ilić, Vojislav J. - PESME
molitva šumi po čudnoj samoći, I k nebu se diže od izmirne dim, I šum tiho struji od Mrtvoga mora, I tišina veje sa prastarih gora. 1887. U SPOMENICU PRIJATELjU SIMI J.
O pojte pesmu o tuzi! Smrtno je moje telo razoren, prazan grad. S razvala prastarih kula, gde nema života više, A gde je nekada Sever podigô tvrdi stan, Da s gordih bedema gradskih varvarske gomile
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U nanosima i talozima prastarih vremena otkrili su geolozi okamenjena i pougljena životinjska i biljna carstva, odredili njihove osobine, način života, i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Govore sokoli, gavrani, konji, pa čak n mrtve ljudske glave. To je ostatak iz prastarih vremena kad je čovek svemu oko sebe pripisivao svoje osobine i moći.