Upotreba reči pravi u književnim delima

Obradović, Dositej - BASNE

Da što nadleži delati u takovim okresnostima? Ja drugo sredstvo ne znam razve k nebu oči podignuti i otuda pravi sud čekati. A hoće li to biti? Hoće, bez sumnjenija. Ibo nepravda prevraštava prestole silnih!

Naravoučenije Tako biva svakome ko ne čini dobro sasvim i kako valja. Svak mu veli: „Ili kuj, il' ne mrči.” Sam pravi, pak sam pokvari: zaludu mu muka.

Niko nego njihovi upravitelji i poglavari. A kad |će oni to dati? Onda kad sami budu učeni, razumni, otečestvu pravi dobroželatelji, i ne samo rečma no delom blagodjetelji i verni služitelji. A dok oni takovi ne budu, šta će biti?

Ko hoće da ga zovu „sveti”, ili nek je pravi svetac, ili nek ne muti. Ko nosi prečesno otečesko ime na sebi, neka pokazuje ljubov i popečenije otečesko o čadam

Ovaj pravi kože: on će i moju skoro načiniti”. Naravoučenije Ko je prinuđen služiti, neka ne menja često gospodare; i kom je dobr

A zmija mu odgovori: „Sve je to zaludu, moj komšija! Dok god ti gledaš grob sina tvoga, a ja moj odsečen rep, pravi mir među nama ne može biti.

Ibo, ako se iz detinjstva tome nauče, za života se neće moći odučiti. A ovakovi zli običaj pravi je otrov duše, srca i naravi.

” 79 Pticolovac i kos Pticolovac stavljaše mrežu pticama. Gledali ga kosovi i zapitaju ga šta tu pravi. On im kaže da zida grad.

Jošt jedno: „Kαλώος μεν τρέχουσιν αλλ΄εκτός της οδού: dobro trče, ali izvan puta”. Što ovo znači, svak zna. Nađi pre pravi put, pak onda teci. Ne mlati nedozrelo voće, kad sazre slađe će ti biti. Ne krši grane koje će ti dogodine roditi.

izvor po vodu; tu, iz ljubovi i revnosti k bogu, počeli bi jedan drugoga uvještavati da se obrati od zabluždenija na pravi put.

No ne mogući se pogoditi koji je to pravi put — jer bi svak od njih hoteo da je on sam na blaženom pravom putu, a drugi na prokletom i krivom — reč po reč

A ovi, nimalo ne misleći, namah mi odgovori: „Vera ti bož'a, ako i to ne znaš, baš si pravi ćuk! Najbolje ti je znati da imaš novaca u kesi, a najgore da nejmaš!” Zagrmi trapeza od smeja.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Te učenice liče na cveće, to cveće bi moglo rađati bogove, kad bi se našli pravi ljudi! Gde su te slavne otmice, ti junaci, gde su ta njina čuvena silovanja?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Turci koji neće da rade, dođu kod svog janičar-age i upišu se u janičare, i to u koju ortu koji voli; i tako nazove se pravi sin carev i aga, a spa̓ije, koji su od starina sa carskim beratima bili, bace za leđa i nazovu i̓ papurima.

— Onda je Mustafa Šinigdžić bio bina-emin (glavni nastojatelj kad se kakvo zdanije pravi) i opravljao je i pokrivao u donjem gradu kasarne, što je Nemac u ratu popalio; moj otac Aleksa, zbog toga što je tome

Tu po̓araju sva azbukovačka sela, tako da nijedna ovca, nijedno krme ostalo nije živo. Aganlija odmara vojsku, pravi plan i kazuje kako će Srbima dati po oku rakije, da oni napred gaze na brodu, a konjik da ide za njima.

Onda major reče: „Ja uzimam Del-Ameta na moju čest; on je pravi od careve strane i od janičara je pobegao”. Onda se nas dva u̓vatimo za ruke, poljubimo se i pobratimo.

— Vele Turci: „E moj proto, pošto dođe vojska u kuće, tu se onda neće znati ni pravi ni krivi”. — Ja im kažem da drukčije ne može biti.

Sva skupština odobri da su oni pošteni i pravi kmetovi, i da im se dade vlast da budu i sudije. Sad ja pred narodom pročitam one punktove koje sam iz kormčije

i kad je čuo da srpski govorimo, nas sve i po dva puta poljubio, i svojoj ženi (Poljakuši) kazuje: „Ovo su moji slatki, pravi i ljubezni zemljaci”; i ona nas ljubezno pozdravlja prišestvijem, i kaže, da se i ona vrlo raduje što je njen muž svoje

i mi se ogrejemo i počnemo večerati, ali što se tanje može i jeftinije, i gotovo smo postali svi kao pustinjaci i pravi posninci, zašto je gotovo nestalo novaca. Na večeri setim se ja da je sutra Sv.

U Voljavči pustinja, planina i vrlet, niti imamo šta izesti ni popiti, pravi pustinici i posinci. Zamolimo g. Đorđa; odobri; premestimo se u Bogovađu, gde svašta na kolima doći može.

ne plaše, no kapetan novski dotera konja blizo, pak reče: „Dede, đače, udri iz tvoji̓ pištolja u onu jabuku; ako budeš pravi dal-krlukčija, biće ti pet dramlija u pištolju (al̓ su oni čuli da smo svakom podavali, kad smo malo pređe na Šabac

„Proto, čujem ja, da si se ti vrlo uplašio; ali ne boj se, pope: tvrda je turska vera, tvrđa od kamena; ja sam alis (pravi) Turčin Krajišnik, a nisam ka̓ ovi Bošnjaci, koji dadu veru pa pogaze.

Kola nikako doći ne mogu. Gdikoji se ponamešta po doksatu, gdi spavamo. Naša je sreća što je bilo leto, kako smo pravi isposnici sa ̓ranom, jošte da je zima, onda bogzna šta bi bilo.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Vina ovamo! Maksim, Marko i učitelj zgledaše se, a mehandžija pritrča. — Molim, brat-Spasoje, ne pravi larma! Sag ke donesem! — Ama gde se vi tako okvasiste? — upita Sima. — E, pa... tamo eto... gore!...

— Tako su se pogodili — primeti Vidak — ja sam im gradio ugovor. — A kako mi se čini, otresit je momak. — Pravi kremen! — reče pop. — Što uradi ono ti je baš ljucki i svesrdno urađeno. — Tako se svi hvale njime! — potvrdi i pisar.

Što išteš za oka? — Pa rekoh ti, dvadeset i pet groša. — Hm! dvadset i pet! Ne se pravi budala... Ti platim šesnaest. — Kaki šesnaes'? Ni za dvaest ti ne dam. — A osamnaest? — Aja!

koplje moto — pobuda mon — jedan mumakaze — makaze za rezanje fitilja na voštanim svećama mutavdžija — zanatlija koji pravi pokrovce mučnjak — veliki sanduk niže vodeničkog kamena u koji pada brašno Nabelajisati — naići na nesreću,

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Pa, nešto to, nešto baš i što je Turčin - odbi ljude od njega. Popa veli: — Ama, ja bih voleo da je op pravi Turčin!... Ovako je on opasniji. To je kao lepa guja: šarena, a puna otrova. Što mi se ulaguje?...

I šta ga se tiče Stanko!... I ko je taj Stanko?... On da je drug, prijatelj, da je pravi jaran, on ne bi prkosio onako kao on njemu jutros: „jarane, ti si dever; tako smo rekli!...

Stanko je već bio tu s Jelicom. On ce topio od milina... Raj pravi čoveka anđelom. I Stanko, u raju duše svoje, bio je zaista anđeo. Da si mu ma šta zaiskao, dao bi.

kome je čuo i onog malog crvčka što crvči iznad njegove glave, i onaj šušanj što ga zelembać — pred sami smiraj sunčev — pravi hvatajući muve i bubice, i onaj cvrkut male tice što cvrkuće u svako božje doba dana; ali mu pamet ne beše prisebna...

nebo se osulo zvezdama; a one zvezde glede ga hladno i podrugljivo kao oči uhodine, koji je pronašao krivca, pa se pravi da ga ne vidi, nego dremljivo trepće... Ali krivac kao da čita iz toga pogleda, koji mu veli: znam te, vidim te!...

— Zar ti nisi ovo ukrao? — Ukrao?... A od koga, naopako?... — Ta šta mi tu izvijaš?... Pravi se: ne zna!... Zar ti nisi ovaj novac ukrao iz Ivanovog vajata i zakopao ovde, u đuvre?...

Ta se rastoka odmah iznad Crne Bare zove Ribnjača. Tu se razleva i pravi male ostrvčiće, koji su vrlo plodni. Od sastanka iznad tih ostrvčića zove se Jovača, a malo dale Zasavica.

Pogleda oko sebe: sve beše na nogama. Skoči, U trenutku je uprtio torbu harambašinu pa priđe Surepu. — Je li ono pravi gavran? — upita strepeći, jer graktanje gavranova ne sluti ništa dobro. — Nije. — Ja, ko grakće? — Prijatelj...

I oštro oko Kruškino smotri to... — To baš svedoči da će on biti pravi domaćin —nastavi Kruška — pravi pravcati domaćin...

I oštro oko Kruškino smotri to... — To baš svedoči da će on biti pravi domaćin —nastavi Kruška — pravi pravcati domaćin... Marinko mi onda ispriča sve što je bilo, a ja mu rekoh: pa idi, bolan, potraži ga i dovedi k meni.

— Pa ja... Što se, brate, džaba tuđimo od čoveka!... Da je on onako kaki... što pravi smutnju, ja bih prvi okrenuo glavu od njega!... Ali dobar čovek!...

Čak, eto, i meni govori kako bi voleo da oženim Lazara!... Ja samo stao pa se kamenim!... Veli: „Ono je pravi kućanik!... Ti bi to propustio, ali on gine za svoje!...” Bogami, tako voli Lazara kao da mu je na srcu ležao.

Dučić, Jovan - PESME

opijena čula — Ja znam da nestajem u šýmu što bludi, Sa svakim korakom kojim noga kroči: Stran za pravu sreću i pravi bol ljudi — Upirući k nebu začuđene oči.

jedna ruka nevidljiva Brižno svu noć vaja tvoje male dojke, Briše i popravlja, i vuče, i sliva, Kreće mirne crte i pravi uvojke.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ti misliš: ako ti znaš da se bubregom ne diše, a, opet, da se u mozgu ne pravi žuč — da znaš sve i svja? Usiljavao sam se da „dođem u vatru”. Ali kad pogledah Jocu, ja se začudih.

mu abonos-čibuk s takumom od ćilibara, a s desne strane pod pojas podvučena, zlatom i đinđuvama izvezena duvankesa. Pravi kicoš! Naravi je bio — otac mi je, istina, ali kad sam već počeo pričati ne vredi šeptrljiti — naravi je bio čudnovate.

zadovoljno, A ne dao ti bog da se pobiješ s kime iz njihove kuće, jer od njih ima šestoro u samoj vojsci, a jedan je baš pravi vojnik, stajaćak, pod zastavom u Beogradu. Niti njima treba moba — šta će im moba kod tolikih ruku?

Poslije trči po avliji, vabi kokoši, gleda kako Mićo izgrće žar iz peći za hljeb, ili kako susjed Đerić pravi strašilo za ptice. Pa onda hajd Ninkovoj ili Gluvićevoj kući.

— E, kad se onaj božji anđeo odreče njega i vrati pokajan popu, učitelj, vele, ode u Biograd i oženi se nekakom što pravi šešire. Ostoja bogoslovac priča da se sada rastavlja sa tom ženom, jer ga ona tuži da je bije i zlostavlja.

Ona je držala svezu između nas, jer ovako sednemo svi za sto, ćutimo, da se čuje kako muha večera. Maks pravi rđave dosetke na koje se mi samo zvanično smejemo.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Grom, pravi, formalni grom iz vedra neba. — Brzo, gospodine, brzo! — žuri ga Arkadija i poleti na vrata natrag crkvi, a pop Spira

Bio uzeti gospoja-Sidu, kad ti tako puca srce za njom, pa bi onda imao ko da ti pravi šprickrofne... a i lepša je od mene, i deblja«... — Valjda puterkrofne, hteli ste reći?

— Molim, molim, da čujem. — Samo tako ću vam pokazati ako vi mene naučite kako se pravi onaj melšpajz što se zove: Saće od zolje od kvasca, jer ste vi u tome, moram priznati, pravi majstor.

vi mene naučite kako se pravi onaj melšpajz što se zove: Saće od zolje od kvasca, jer ste vi u tome, moram priznati, pravi majstor. A moj popa opet to, pa samo to voli, kao da je, bože me prosti, švapsko dete.

! Na primer živine! Šta je i kakve je sve te bilo u avliji! Pravi Nojev kovčeg! Bilo gusaka ugojenih tako da, kad ih pop Spira vidi onako u perju još, a njemu pođe voda na usta; pa

— ’Ajd’-’ajd’! Ja ti ipak kažem da ja dobro poznajem sve te što se tako cifraju... To su tek oni, oni pravi. — Ta šta si zaokupio tu pred detetom?! Juco, dete moje, ne slušaj ti tatu...

Sa godinama se razvile u njemu pogubne i opake duševne osobine. Bio je nepouzdan. Pravi skup sviju poroka, a između sviju dva najpagubnija, porok lenjstvovanja i porok krađe.

»Gledaj samo obešenjaka jednog kako se pravi svetac! Pa još zeva, lopov preispodnji! Hu, vile ga odnele!« — pa ga gađa metlom ili portfišem, a metla joj pade na

kad reče a on se tek onda trže i pocrvene, vide da je preterao, pa pohita da popravi i dodade: — To jest, oni tamo su pravi šegrti prema vama.

Kad je došla gužvara, onda je nastalo opšte hvaljenje. I sam pop Spira, koji je uvek naglašavao da pravi roditelj ne treba svoje dete pred njim samim da hvali — ovde je odstupio od toga principa, i pohvalio gužvaru.

stoji sve uz svoju iskusnu mater, pa se uči i pomaže joj k’o dobra ćerka materi; radi po kući sve: kiseli krastavce, pravi komlov, kuva sapun, kòpuni živinu, i radi sve take kućevne stvari, i uči se viršaftu još dok je za vremena...

eno na’ćeš tamo na ormanu... pored štrikeraja, pa zapali... Ovi prokleti komarci ujedaju k’o kere... mora da su oni pravi ritski. Jedan me otoič uj’o baš ispod oka, tako da me je iz najtvrđeg sna probudio, obešenjak jedan!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

U klisarnici stanovao je klisar i klisarica. Upravo klisarica bila je pravi klisar, a muž njen, neki miran, slabunjav čovek, samo je kopao grobove a ostalo, što je najteže: otvaranje, zatvaranje,

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ljuba misli kako će ta stvar ispasti. Ako Persi u kuću dođe, mora svoju ostaviti, pa nije pravi gospodar; rad bi Persu u svoju kuću dovesti, sa svim imanjem i detetom, ali starac je tvrdoglav; no, ipak se nada da će

Ljuba kao da se pomamio tako kurove pravi frajla-Milevi. Mileva sve uspija. — Vidite, frajla-Mileva, ja se s vama vrlo rado zabavljam.

Nož je bio jak, oštar, te Ljuba načini pravi majsterštik. — Gospodar-Čekmedžijiću, vi ste se zaista pokazali! Ja sam od moje mladosti, kao što ceo svet zna, od

FrajlaJulka pravi bukete, jedan dâ Ružičiću a drugi Ljubi. Ljuba bi voleo da Ružičiću nije dala, al’ opet stiša mu se duša, samo kad je i

Ne može načisto da dođe — veliki je račun! Uđe u dućan, sedne na tezgu, uzme pero i hartiju, pa ovakav račun pravi: „Radi ženidbe kupio sam kola sa arnjevima; da se nisam ženio, ne bi mi trebala — koštaju me četiri stotine forinti.

Ne nosi se gore ni Alka Ćirkovićka. Kako Mica novu haljinu navuče, odmah i Alka sebi novu pravi. Ćirković je mogućan, može joj biti.

Jedi to Micu što Alka pravi haljine istom tek što je Marko njoj nove haljine napravio; Alki je opet nemilo što Marko tolike haljine Mici pravi, a sebe

Alka pravi haljine istom tek što je Marko njoj nove haljine napravio; Alki je opet nemilo što Marko tolike haljine Mici pravi, a sebe radom za nju mori. Što Svilokosić u jednu i drugu kuću dolazi, nijednoj se ne dopada.

Kome može biti, ko će biti na taj dan bez baklave! Naravno da se baklava u obe kuće pravi. Prave se velike baklave, tu je nagomilno šećera, meda, oraha, karamfila, a tepsije velike, jer će biti mnogo gostiju.

Mica nije ni kadra baklavu načiniti. Drukčije je kod Alke. Ona sama upravlja, a dve joj pomažu kad pravi. Alka, kako se pita na kriške isekla, i kako je usekla krišku, odmah primeti da to nije njena baklava.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

što božanstveno peva C'eѕt la valѕe du brun, o rđavoj menaži koja mnogo košta (a tu prisustvuje i šef menaže i pravi se lud), i o nekom pešaku što se sam ranio pa su pomi— njali i Hristića.

A puno dima duvanskog u onoj sobi gde mi konferišemo pa se davimo u onom dimu, i svi govorimo u glas i kašljemo; pravi obor božiji!

To su strasti što se oko mene vulaju, viju, gmižu kao pravi pravcati crvi. Ili, možda, nisu strasti nego sve same sante leda.

Afrika

I kad su svi otišli na spavanje, ona je došla. Tako je prvo veče bila moja.“ Da bi došao da nam pravi društvo, on svoj uptljani triko, kaljave čakšire i duboke čizme preko kolena zamenjuje čistim plavim i belim trikoom,

Međutim, pokazuje se da pravi trkači dremaju u senci. Vraćamo se na pristanište. Šalupa je tek stigla, crnci klate lampama i istovaruju kamembere

U svoja kratka, široka vesla udarahu kao u gitare. To beše pravi koncert, najlepše mladeži u najlepšem pejzažu. Kad su završili, piroge ostaše prazne.

Divan let obojenih ptica. Šef sela dolazi da mi pravi društvo pre no što dođe vreme za silazak na reku. Bojim se da ne zadocnim i energično skraćujem razgovor s njim da bi

drumu, u ovoj šumi, u ovom životu, da mi jedno prijateljstvo tako prolazno i jedan rastanak tako prirodan mogu zadati pravi bol?

Misleći da bi se tako ponašao u drugim okolnostima kakav pravi političar siguran u svoju pobedu, ja ne odgovaram odmah da li pristajem ili ne.

Veliku, veličanstvenu kuću, uneti u nju pravi klavir. prave portrete, pravi jaki nameštaj, knjige, sudove. Imati psa; ne ove afrikanske, već jednog jakog našeg

Veliku, veličanstvenu kuću, uneti u nju pravi klavir. prave portrete, pravi jaki nameštaj, knjige, sudove. Imati psa; ne ove afrikanske, već jednog jakog našeg divljeg psa, koji će izdržati ovu

Evropa izgleda bedno kad se gleda odavde, i ja je ne želim. Ali Evropljanin je ipak najbolje umeo da pravi kuću. Ja hoću da moja kuća bude prava kuća u predelu kojim nijedan belac ne prolazi.

To su dva snažna sredovečna čoveka; pravi džinovi širokih očiju; ničeg svešteničkog u njima. U četiri kuvar pronađen i izgrđen, i mi polazimo.

bio još antipatičniji zbog tog derana, a istovremeno, jedino što sam čovečanskoga video u njemu, izuzev čežnje la digne pravi dom usred savane, bilo je to njegovo staranje.

Jedan napred i jedan pozadi, pravi, pomerajući se celim telom ali ne i glavama i vratovima, trudeći se da održe ravnotežu.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

More, znajš što je to: Παν μέτρον άρησον της άναγχης! Kad je najveću sirotinju na ovaj svet, onda pravi parada široko visoko. JUCA: Gospodaru, vreme je već da se jedanput i ja s vami kao žena sa svojim mužem razgovorim.

Što više, to bolje. KATICA (probira): Bogme lepo! JUCA: Sad odaj, korake pravi sitne, no više uširoko nego udugačko. KATICA (probira): Slatka mamice, ovo je prekrasno!

More, vidiš kolika šteta u kuću, more? Što ćiš da si kitiš? Skini štrimfli i cipeli, kukavico, i pravi tamo blato da krpimo šupa. JUCA (pogledi u Mišića): Kad bi bila Juca luda. JANjA: Luda? Ko radi, onaj lud?

MIŠIĆ: Prekrasno dete, tako da bi se svaki pravedno u nju zaljubiti mogao. Ja bi imao jednu priliku za nju, i to je pravi uzrok zašto ja tako često k vami dolazim. JANjA: O, gospodin notarius, imam već prilika za nju.

Da kupim štranga, oskudnu vremenu. Doksa si o teos! znam što da radim, da ukradim od Juca malo saračiku, što pravi belila, pa da se otruim, to ne koštuj ništa, i ne pravi larma. Tako da umrim, da propadnim, kad nemam život!...

znam što da radim, da ukradim od Juca malo saračiku, što pravi belila, pa da se otruim, to ne koštuj ništa, i ne pravi larma. Tako da umrim, da propadnim, kad nemam život!...

Nečisto duh, znajš da ti sad isečim u moja furija! JUCA: Ali, zaboga, dokle ćete ga držati da vam toliku štetu pravi?! Nije li vam se kukuruz zbog njega pokvario, niste li stotinu druge štete zbog njega imali? JANjA: Ama mu pravim račun.

JANjA: Pravo kažiš, dušo Juco! Da oteram ugursuz što mi pravi šteta. Čuiš, nevaljalo duh, nisi viši moi slugu! PETAR: A?

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

„Pravi lepotan“, pomisli Garsuli. U tom trenutku, kad je Garsuli već mislio da je sve svršeno, taj Isakovič progovori, na nema

Otkud to može biti da konjik ode u pešake? Nema toga i neće toga biti, dok je Sunca i Meseca na svetu. Ne pravi se pešak od konjika. Gde to može da bude? Nekoliko trenutaka u dvorištu nasta velika tišina.

Zatim se diže, da ode sa doksata. Njegova žena, pogledavši za mužem, dodade još: „Ta pravi ste Turci, ne date ni da ga ispratimo sestrinskim poljupcima.“ Đurđe, koji beše zastao, opet samo mahnu rukom, odlazeći.

Ni za šta taj mator čovek nije – govorila je Ani – dok su još govorile – nego da pravi decu. Nije više ni lep, ni zanosan, ni nežan.

Bilo mu je žao te dvoglave senke, koju je ostavljao u sumraku. Kod peštanskih skela, u to vreme, vladao je, stalno, pravi vašar putnika, lađara, trgovaca, žena i ljudi. Šatori, duž vode, bili su osvetljeni.

Tek što je to rekao, a devojče pokuša da mu zapuši usta. Pa se zatim i zaplaka. Kad se njen plač – koji nije bio pravi plač – stišao, Isakovič poče devojčetu da se umiljava.

Po podne se pojaviše neki brežuljci u daljini. Drum koji je vodio u Vizelburg i nije bio drum, pravi drum – kao uostalom ni drugi, u to doba, u tom kraju – nego je bio neko isušeno korito, neke rečice, utabano

Kad bi negde zastali, u nekom šumarku, Božič je silazio iz kola, da mokri, a pozivao Isakoviča, glasno, da mu pravi društvo. Smejao se kapetanu, koji od stida crveni, a vikao je da nagone tela treba zadovoljiti.

Pa sanjaju da provedu, bar dva‑tri dana, makar i samo jednu noć, na ruci čoveka koji je pravi muškarac, i koji zna, i može, da usreći mladu ženu. Njena joj je Tekla priznala da bi i ona tako – vrlo rado.

Major Joan Božič učinio se bio Pavlu pravi Bečlija. Kandelabri, koji su bleštali u trpezariji, činili su se pravo čudo Pavlu, koji je takve polileje video, da

To pozorište, kao pozorište uopšte u to doba, i nije bilo pravi teatar, u današnjem smislu, nego neki saltimbanko, komedijant, u traktiru, čiji su glumci bili Venecijani, koji su bili

Prvi, pravi, franceski teatar, pojavio se tek idućih godina, i u Beču. Među ovim komedijantima u Temišvaru, zatekla se i jedna

Teodosije - ŽITIJA

za vas, i ako ko od vas neznanjem zabludi od istinite vere ne priliči mi da gledajući svoje budem kao najamnik, a ne pravi pastir. Hoću, dakle, da ispovedanjem vere svi pokažemo kako verujemo.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Pojavilo se moderno vinogradarstvo. Neki delovi niske Šumadije postali su pravi vrtovi. Svinje, koje su se pre množile u hrastovim šumama, sada se goje kukuruzom u oborima.

Ovo su pravi i čisti Dinarci i poglavito Dinarci erskog varijeteta. Pošto se je staro stanovništvo pred turskom najezdom iselilo u

Ja mogu ovde izneti samo rezultate nekih promatranja i ne mogu tačno utvrditi, ukoliko su dinarski muhamedanci usvojili pravi duh Korana.

ubeđeni da su ga bolje shvatili i od Osmanlija ili „Turkuša“, kako ih zovu, želeći time da pokažu, da „Turkuše“ nisu pravi muhamedanci.

hrišćanskog sultana, oni su se sa mnogobrojnom vojskom krenuli na Carigrad da bi svojim očima videli da li je sultan pravi musliman; hteli su, kako su govorili, da vide da li je taj sultan obrezan po propisima Korana.

Naročito su interesantne pravne postavke, na osnovu kojih umeju svaku stvar braniti kao pravi advokati. Ali možda je za Boku najkarakterističnije to što je ona oblast dosetljivost, šale i humora.

Na poslove se brzo rešavaju, bez oklevanja; mnogi od njih su pravi aktivni i poslovni temperamenti. „Rabotom“ su ispunjeni onako kao što su Crnogorci ispunjeni „verom Obilića“.

Kod ostalih je pevanje zanat kojim se bave naročiti ljudi, „pevci“. Pravi predstavnici ovoga temperamenta u centralnom tipu, oni što vrlo malo govore i u govoru kratko seku, čisto se dusnu kad

zemalja, ove se osobine unekoliko ublaže, ali ima jedna psihička crta, po kojoj se u javnom životu odmah poznaju pravi i poslovenjeni Aromuni.

Tako su postali trgovci i pravi ponosnici, „kiridžije“. Zbog toga se kod njih javila potreba da drže veliki broj konja i mazgi.

Zbog toga je u njenoj okolini izvršeno u znatnoj meri pobugarivanje Šopova, ali ih pravi Bugari, oni istočnobalkanskog tipa, ipak osećaju kao nešto drukčije od sebe.

To su snažni ljudi, ispečeni i išibani planinskim nepogodama, očvrsli i izdržljivi, sveže i bistre pameti. Ovo je pravi raniji mijački tip. Život se kod Mijaka ovako razvijao.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Ništa mi se ne sviđa, pravi mačji kašalj. Ne vrijedi jedne čestite koske! U mravinjak s piscem!

Zaista, seljaci idu u mlin samo kad moraju, a pseći knez Žućo odlazi tamo svaki dan da pravi zasjedu mačku Toši. Ljut je na nj zbog neke džigerice, pileće ili teleće, to se već davno zaboravilo kakva je bila, ali

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

UVEČE DOTERA KOLA U GARAŽU KOLEGE O NjEMU PRIČAJU SVE NAJ, NAJ, ALI MU JE NAJDRAŽE KADA KAŽU: — E DANAS SI VOZIO KAO PRAVI ZMAJ! ZAPIS O PARADNOJ AŽDAJI Na dan Prvoga maja u Beograd je doputovala jedna aždaja iz pasivnog kraja.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

AGNIJA: Tako, birala sam, volela sam da pravim zbirku. Pa zašto ne? Jedan pravi zbirku poštanskih maraka, drugi zbirku staroga novca, lula, starih satova, jelenskih rogova; što ne bih i ja imala

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Kako bi bilo da proverimo? - odmahnuo je glavom za Baronicom rekavši da je njen otac možda i bio baron, pravi baron, misli. Pljesnuvši ga po ramenu, rekoh da ideja nije loša, ali da se ne osećam spremnim za to.

- Ne može. Donela sam kornjaču. Videćeš na svetlu kako ima divan oklop. Voli da tumara i voli knjige: Moći će da ti pravi društvo na tavanu dok budeš pisao ono, kako ga zoveš, roman, ah, da. Meni je od jutros pojela pola gramatike!

Rašida nije htela da uđe, objašnjavajući da je bosa i da ne vidi gde bismo ostavili Gretu. To, ipak, nije bio pravi razlog, bar nije što se Rašide tiče: ona je mogla da ode bosa i na dvorski bal vodeći za sobom ne kornjaču, već

Bio sam prinuđen da potrčim za njom i trčao sam sve dok nisam, zgrabivši je za ramena, izgubiodah. - Ne pravi budalu od sebe, Rašida! Ti nemaš prava da budeš ljubomorna!

- To nije dogovor, Rašida! To je naredba i ti si pravi Turčin! - Jesam li ti ikad rekla da nisam? Moja baba po majci bila je Turkinja sto na sto.

- Nisam morala da gledam: tako izgleda lice svake žene kad joj se on, onaj pravi, osmehuje. - Ali, on nije onaj pravi, Rašida. On je ja. I to je ono. To je ono, ne shvataš? - Ne, šta ti imaš s tim?

- Nisam morala da gledam: tako izgleda lice svake žene kad joj se on, onaj pravi, osmehuje. - Ali, on nije onaj pravi, Rašida. On je ja. I to je ono. To je ono, ne shvataš? - Ne, šta ti imaš s tim? Ona njega voli. - Ti si glupa, Rašida.

toga što sam se kao ludirao sa čitavom tom stvari, a nešto zbog toga što sam bio siguran da ona kopča situaciju ali se pravi luda. Negde na dnu svega, ipak je bio strah. Ataman nije imao šta da izgubi: njega su već izbacili iz škole. A ti?

Voda Tise je prljava i mlaka, ali tako izbačena pravi najlepše dugine šare. Rašida je uporno pokušavala da propliva bar ispod jedne duge koju je napravila. — Probaj i ti!

Ona je znala i bilo šta da ste rekli, ste biti sigurni da će naći pravi odgovor. - A, možda, dobija i sledovanje! - klimnula je glavom i nasmešila se onako kao što se smešite kad govorite sa

Stadoh desetak metara iza rampe. Jedan je voz usporavao brzinu. I ne gledajući, znao sam da je to onaj pravi. - Drži se, Greta! - viknuh skočivši na papučicu vagona. - Mi putujemo!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Premda je gospodar Sofra bio pravi gazda u svojoj kući, ali u važnijim, osobito vankućevnim stvarima, uvek bi se upitao za savet kod gospođa Soke,

To nipošto. — Ima još i drugi’ koji nose sablju. — Šta, valjda advokat proaktor, ima ih kao kusi’ pasa! — Fiškal, pravi čestit advokat zove se fiškal, pa to je velika čest i sloboda, i svud je otmen.

Stvor, stas divan, jedno prema drugom sve srazmerno. Lenka ima lice ovalno, pravi rimski tip, obrve kanda hoće da se sastave.

Kada je gospodar Sofra otputovao, Pera je bio u kući pravi gazda. Mati je, doduše, nadgledala, ali tek danju; noću se nije pokazala, a u mehani ni danju. Tako isto i kćeri.

Gospodar Sofra i Krečar piju, a Čamča prisluškuje. U birtiji pravi lopovi. Sad ulaze, sad izlaze, sad novi dolaze. Lopovi se razgovaraju; Čamča zna dobro mađarski, kao i ostali.

Gospodar Sofra gleda na Krečara, a Krečar na gospodara Sofru; Čamča tek izvrće oči i žalosno lice pravi. — Biće mlogo, gospodine. Valjda bi dosta bilo pedeset forinti? — Ne može biti, sto je taksa.

Dođu do jednog sela. — Čamčo, mi smo zabasali, mi kroz ovo selo nismo prošli. — Ništa zato, doći ćemo opet na pravi put. Putuju čitav dan; sve nova sela. I drugi dan; opet nema onih sela, Čamča ih jednako umiruje.

Već mnogo putuju nalevo, nadesno, pa dođu u Pšemisl. Sad se Čamča izvinjava, da nije kriv, previdio je pravi put. Dođu čak u Zamosk, pa opet u Žitomir.

Kad to čuše gospodar Sofra i Krečar, ma bolni, moradoše se Čamči čuditi i nasmejati se: „To je pravi demon!” Najglavnija je bila stvar što Čamča tako profitira.

Svud je bio primljen, svud su ga voleli i profesori, i građani, i oficiri, i dame. U nošnji je bio pravi dandy, u ponašanju gentlemen. Dobar, iskren drug, pun požrtvovanja za svog prijatelja.

U svojoj kući gradi od čerpića veliku štalu. Kupuje jeftino polucrknute konje. Uzeo jednog veštog Ciganina za slugu. Pravi ograde za živad. U bašti seje luk, detelinu, spanać i druge sitnarije.

Kad Raša vidi konja, začudi se. — Pravi gospodski konj, — reče. Pera nije dugo držao tog konja. Otišao je treći dan na vašar, pa ga prodao za dvesta dvadeset;

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Život, onaj na domu, za Vuka Isakoviča ne beše život, pravi život bio je za njega negde drugde, divan i značajan. Kod kuće je bilo samo blatište i jad, večito to trgovanje

prestade i da se brije i doteruje, tako da mu nokti izrastoše i da kod Štrasburga iziđe pred Karla Lotarinškog, kao pravi, podivljao medved.

Što se tiče njegovoga brata Vuka, koga toliko hvale, taj je tek pravi Ciganin, što svoje obešenjakluke i lenjovanja zabašuruje večitim ponavljanjem obećanja da će ići u Rusiju, gde će sve biti

već davno govore da kupuje i žene, ipak nije izvesno da on ne bi mogao da im bude ktitor, a kad se smiri, da živi kao pravi svetac.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

“⁴⁸ Pre nego pređemo na razmatrane osobina i sudbine deteta rođenog u košuljici, trebalo bi reći da se negde pravi razlika između ove dede na osnovu toga u kakvoj su košuljici rođena.

Negde se navodi kao razlog verovanja da će dete koje prvi put zadoji njegova majka biti „galeno“ (razmaženo, samovoljno). Pravi, skriveni mitsko-religijski razlozi ovog običaja jesu da se obezbedi opstanak i povoljan razvoj deteta.

Druga povojnica („velika povojnica“) pravi se kasnije, kada dete ima pola godine ili čak godinu dana. Na tu povojnicu dolaze kum i kuma, starojko, rođake i

deteta za umir, mislim da su ovi praktični razlozi došli kasnije i da su oni samo racionalizacije koje skrivaju onaj pravi razlog koji se nalazi u paganskom sloju narodnog vremena.

⁷³ Dete se krsti pre podne, a u podne se pravi svečani ručak. Na ručak se zovu kum, najbliži srodnici, susedi, a negde i pop koji je krstio dete.

²⁸ Kolevku namešta svekrva, starija žena iz komšiluka ili babica, nikako porodilja. Ako se kolevka pravi, onda je treba napraviti od tisovog, jasenovog, javorovog, lipovog ili bukovog drveta.

ovom upečatljivom i čudesnom slikom deteta na majčinoj sisi, zagonetka usmerava našu pažnju tamo gde bi valjalo tražiti pravi odgovor na pitanje: Ko je i kakva je priroda tog sićušnoj ljudskog bića?

⁹ Svaki pravi pripadnik patrijarhalne zajednice najviše strahuje od toga „šta će gusle kazati“, odnosno hoće li se pred zajednicom

„Sve što je u vezi s malom decom za Crnogorca je ’sramotno’ i ’nečisto’, čak, ’pogano’. Ko je pravi čovek on pazi da se ni odelom ne dodirne kolevke“, piše Gezeman.

(„Ko zna lijepo pričati, na sijelima je uvek istaknut, probran i poštovan. Njemu se pravi naročito mjesto u kući“, piše Mićović.) Mnoge priče, zatim neke pesme (uspavanke, cupkalice i sl.

, prvenstveno su namenjene deci. „Pedagoški gledano, ti oblici tradicionalne kulture su pravi programski sadržaji i prava didaktička sredstva koja kultura stavlja na raspolaganje roditeljima i svima koji se bave

Za ove ustanove u narodu i ne postoje odgovarajući pojmovi.) To, s jedne strane, dolazi otud što su pravi izvori socijalizacije nevidljivi, skriveni u odnosu na konkretne vršioce kakvi su porodica, vršnjaci itd.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

da nešto trune, i u Mlecima da nešto cveta; za one kojima i levi i desni protivnik bude, za ljude koji nikom nisu pravi, jer jasno vide i vlastelina, a i sebra: za one na koje ikonoklasti podižu hajke, a ikonoborci ih čekaju iz

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Ali, to je najzad prava scena i više nema napuštanja. To je najzad pravi život za kojim je danima čeznuo, i ispostavlja se da je to opasan život, žestok život — pravi život.

To je najzad pravi život za kojim je danima čeznuo, i ispostavlja se da je to opasan život, žestok život — pravi život. Pet stotina šezdeset i tri metra niže Pufko preživljava obrnutu scenu. Izbačen iz događaja.

Rupa se pravi od rupe. Jesam li vam dobro objasnio šta je klis? E, ako nisam, a vi sad prekinite čitanje: ovo pišem samo za one koji

bifea »Šansa«, u pet i petnaest po podne, navlači u mislima nove rolšue na noge, veže kaiševe, pa se spušta niz breg, pravi piruete, zviždi kroz sredovečne šetače: oh, kako je lepo sigurnoj gospođi na rolšuama!

Na stanici »London«, Lukina devojka ispraćala je trolejbuse iskajući da naiđe onaj pravi, njen. Najzad, ona se pope i zauze svoje uobičajeno mesto pokraj konduktera.

—Bila si jedina Azra u čitavoj školi. — reče. Stvarno, kako si? Kako su tvoji? Otac ti još pravi najbolji sladoled u varoši?

žumanca i dva belanca, i toliko brašna i mleka koliko je potrebno da se napravi testo malo gušće nego što se obično pravi za ... za šta? Ti tamo! —... za palačinke — promuca mladi kelnerski štreber. —Tako je: za palačinke!

Zatim su, zaslepljeni snegom. prešli u plitkim cipelama stazu za veleslalom. Pop je u prolazu napravio grudvu. — Pravi sneg — rekao je. — Ne sećam se kad je tamo kod nas poslednji put padao? — Nema više nekadašnjih snegova...

Ali, uskoro će stići struja, i voda, naravno. Oko dvehiljadite godine! Onda će ovde biti pravi raj! Šteta samo što nas više neće biti da to vidimo...« – Ti si pogrešila profesiju: trebalo je da postaneš glumica!

— Tako je blag, nesrećnik — složi se žena. — Neću! — reče kćerka. — Šta mi je guraš? —Pravi gospodin! — kazala je žena nagnuvši se poverljivo.

Matavulj, Simo - USKOK

Sva zabava i jest u očekivanju da će se strovaliti! Labud Stevov bješe pravi vještak u toj igri. Za njim izređa ih se četiri-pet, i većina ih pade.

Bješe nizak, prostran, sa visokim nadglavljem, kojemu rubovi imađahu lijepo izrezane ukrase, pravi mletački supružanski krevet! Na njemu bješe dušek, lakat debeo, bez pokrivača i podglavlja.

A sad da se lijepo porazgovorimo kao pravi muž i žena, kad se tiče cpeće njihova djeteta, a vrijeme je već pošljednje da se ovo tršava!

čovjek iz svijeta, mio vladici, već čuven po svoj Crnoj Gori i naš osvetnik, i povrh svega ima svoju kuću, dakle, nije pravi domazet! Kakav, dakle, zazor, zašto? Nije, bogami, ženo, no čast, i mi ćemo imati zeta, kojim ćemo se ponositi!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

književnost pribegava nekim postupcima i navikama koji otvaraju prostor i daju maha detinjastom duhu: važno je utvrditi pravi smisao tih navika, ne svoditi ih, dakle, na puku tehniku.

Napominje da su to, na neki način, stvari vredne, izuzetne. „Ali ako on u svojim pesmama najčešće nije pravi pesnik, on je zato, u naknadu za ono što ne pruža odraslima, pesnik za decu.” To je zaključak Nedićevog rada o Zmaju.

” To je zaključak Nedićevog rada o Zmaju. Kako to da neko i nije i jeste pesnik, da nije pravi pesnik u „pravim pesmama” a jeste nekakav pesnik u dečjim pesmama, nije pesnik gde se to od njega očekuje, a jeste na

Pojam neuspeli pesnici svakako ne treba izjednačivati sa pojmom loši pesnici. Pravi dečji pesnik postupa mudro i celishodno: jedan nesavršeni talenat pronalazi odgovarajuću formu, svoj okvir i svoju

17 VI Kad se stvari ovako postave, moguće je ustanoviti pravi odnos koji naivna pesma prema detetu ima. Znamo da mu se često poimence obraća, a to čini između ostalog i zato što

Sve mu polazi za rukom, svuda u pravi čas stiže. Ostvaruje se jedna od onih maštarija koju je svako iskušavao: nismo li, u snovima, bezbroj puta nadletali

Kao „pravi unuk čestitog Deda Rade” Ćopić je, više nego ijedan naš pisac, osetio značaj dečjeg doživljavanja sveta, i, kad god mu

Sve je na svijetu tužno i ničemu se ne vidi pravi lik ni jasan izvor. ( Pusto bostanište) Zemlja je lepa jedino kao kolevka za snevanje nečeg uzvišenijeg.

priča; tumačenja su moja, pa, možda, nisu uvek najtačnija: neznajša (čovek nevičan nekom poslu, ili koji se takvim pravi); osuk godina (buljuk godina, lavina godina); ljutito uzrikiti (u nečije lice se upiljiti); neprestance žižiti (slično

Parodirajući, pesnik se igra. deca samo delimično osećaju značenje te igre; ton i duh igre im odgovaraju; povod i pravi smisao im izmiču. Taj smisao mogu doživeti samo odrasli čitaoci; njihova moć asociranja bogatija je, primerenija.

Voleo ih je, i voleo je Beograd. Bio je pravi, starovremenski rodoljub. Neki drugi rodoljubi, koji pre svega brinu za očuvanje svojih položaja i moći, ućutkali su ga i

Drugi deo knjige, neodgovorno raspričan, vrlo je slab, rutinerski, pa i dosadan. Tu Erić nije pravi dečji pesnik, već oponaša nešto što je tome vrlo slično, po opšte usvojenom receptu profesionalaca koji se, pišući za

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŽUTILOV: Treće: novci od desetka i od rabote, koji su za lanjsku i preklanjsku godinu skupljeni, da se podele između pravi patriota. ŠERBULIĆ: Prekrasno! ŽUTILOV: Ljudi su batinama bili naterivani da vuku kamen za kaldrmu.

Sad je sloboda, niko se ni na što naterati ne može. Dakle, da se kamen proda, i novci da se također podele izmeđ pravi patriota. ŠERBULIĆ: Vrlo pametno! GAVRILOVIĆ. (na stranu): Au, da lepe slobode!

Kad je Srbin do velikog GAVRILOVIĆ: To nije dobro. LEPRŠIĆ: Madžaronima nije, to verujem; ali pravi rodoljupci drugojače čuvstvuju. ŠERBULIĆ: Svi smo mi Srblji.

LEPRŠIĆ.: Ja oću dušanovo carstvo, a, po ovakovim rodoljupcima propalo bi Srpstvo. ŠERBULIĆ: Ja sam zaista pravi Srbin, i vidićete kako ću raditi, samo dokle dođu Serbijanci.

LEPRŠIĆ: I oću i umem. A po mađaronima propali bi odavno. ŠERBULIĆ: Da žive pravi Srblji! SMRDIĆ: Živeli!.., (Odlaze). (Zavjesa) DJEJSTVO TREĆE 1.

Primjera ima dosta u istoriji. Vama valjda nije poznato opredjelenije amazonkinja. MILČIKA: Šnajder List najbolje pravi takve aljine. ZELENIĆKA: Krojač List... da, no istorija amazonkinja pokrivena je tavnilom drevnosti.

ZELENIĆKA: Priznajem da sam i ja jedanput pogrešila. Ali onaj je tek pravi filosof koji priznaje svoju pogrješku. Svi da pridenemo madžarske kokarde. GAVRILOVIĆ: Eto ti sad opet.

Aratos vam i takve narodnosti i takve slobode! (Srdito otide.) ZELENIĆKA: Jeste li ga čuli? NANČIKA: Pravi mađaron. LEPRŠIĆ: Sad je već jasno. ZELENIĆKA: Gori od samog Madžara. LEPRŠIĆ: Kad i madžarsku kokardu odbacuje.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Crnu Goru predstavlja kao veliku, naseljenu i bogatu zemlju, u kojoj ima sônih i zlatnih rudnika, od ubogih sela pravi velike gradove, od nahija provincije, od plemenskih glavara plemiće i kneževe.

Isto tako odlični su njegovi kartografski radovi. Ali svoj pravi spisateljski rad Orfelin počeo je pobožnim knjigama. Po broju svojih dela Orfelin je najviše radio na bogosloviji, ali

« Visoko razvijen i duhovno i moralno, on je prirodan i skroman i u knjigama i u životu. On se ne pravi svecem i ne izigrava genija. Kao duhovni karakter i tip Dositej Obradović sve više dobija ukoliko se više proučava.

Nauka je pravi lek od svih duhovnih i državnih zala, iskupitelj, novi mesija čovečanstva. I Dositej Obradović neće propustiti ni jednu

Gramatike narodnog jezika nije bilo, i on pravi česte gramatičke greške. U stvari, tako je i moralo biti, i sve to ne umanjuje njegovu veliku zaslugu: da je umesto

»Što god nije čisto i jasno, veli on, ne uveseljava, a što ne uveseljava ne može pridobiti srce.« Iako ne teži da pravi književne efekte, on piše književnim stilom, neposrednim i prostim, ali živim i živopisnim.

On ne pokazuje neki književni talenat, ni originalnost u idejama, i ne može se uzeti kao pravi književni i samostalan mislilac.

redu pisaca u kome su Dimitrije Davidović, Teodor Pavlović, Danilo Medaković, piscima koji su više kulturni radnici no pravi književnici. Vredan i vrlo rodoljubiv čovek, Magarašević se bavio raznim poslovima.

i opisivao ceo život u zemlji, trudeći se da pozna »pravu svojstvenost naroda, njegov način mišljenja i čuvstvovanja, njegov pravi karakter«.

doba se vrši deoba između publicistike i književnosti, između političkih listova i književnih časopisa i javljaju se prvi pravi književni časopisi srpski. Ne znači to da štampa nije napredovala.

Svi ti listovi, iako su nekoji od njih kao Sedmica i Šumadinka bili znatno književniji, nisu bili još pravi književni časopisi, no mešavina između političko-poučnog lista i književnog časopisa.

Tek od šezdesetih godina, otkako je romantizam preovladao u srpskoj književnosti, javljaju se i pravi književni časopisi. 1860.

Milićević, Vuk - Bespuće

koja protječe mirno i tiho, bistra i nevina kao plavetnilo djetinjih očiju, igra se oko kamenja, lagano i bez strasti, i pravi fine, blage bore, zaboravljajući i na kasnu jesen i na rano proljeće kad se, kao nesita i bestidna bludnica, drsko i

zemlju jednima, donoseći je drugima: za jedne dobra, a za druge zla; ili od zemlje, skinute i zderane s ogoljelih polja, pravi otočiće, dijeli se oko njih u rukave i optječe ih, počimajući da ih podire, ruši, raznosi i proždire.

Zatim Panek svrnu razgovor na svoje poslove: na jedan put koji pravi u ovoj okolini. I poteže iz donjeg džepa jedan veliki plan, raširi ga po stolu i poče da mu sve potanko objašnjava.

Sremac, Stevan - PROZA

bio, i prelazi u stranku koja jedino radi na spas otečestva, i koja je jedina u stanju da Srbiju dovede, veli, na njen pravi stepen.

Igrao je najčešće i najradije sa nekim Švabom Kristijanom što pravi štirak i sapun za vađenje svakovrsnih fleka iz haljina. — Je l’ tu fabrika? — pita Jovan ulazeći u Nastinu kafanu.

Nego, u šta ćemo da igramo? Ako ti dobiješ, da uzmeš moju Kaju. — O, za mene dobra moja Kati; ona mene pravi knedle, meni ne treba tve žene. Dosta jedna! — Ne treba vaša žena. — Ali meni treba tvoja, Švabo.

— O, ja vidila; gospodina Jova kradila i danas, i juče, i uvek kradila. Pravi komedije, a ja ne gledala, a on kradila — priča Švaba smejući se od srca.

skine samo kaput, a pripaše mesto kecelje neku staru suknju gospođe Perke šefovice, pa radi posao, a sve zameće šalu i pravi komediju, tako da gđu Perku lepo zabole kukovi od smeha, pa samo viče: »Dosta, dosta već, ubio te bog, gospodine Jovo!

— Pa onoga mačora! Ama sam mu podviknuo s jednu cepanicu, a on kidnuo preko zida; neće mu skoro pasti na pamet da mi pravi fizitu. Ne znam samo čiji je, a ja bi’ lako s njim. Da l’ nisi ti otkud doznala? — ’Ajde, ćuti tu pa spavaj!

Jova priča svoje podvige u kasarni i van nje dok je još »jegerom« bio, a domaćica pravi kuglice od hleba, pa tek ponekad baci i lupi g.

Zapevaše. Najpre domaćin, za njim domaćica, da spase pevanje, a za njom polaženik, da izvede pevače na pravi put. Ali baš time upropastiše pesmu.

Već je petnaest godina kako služi u prosveti; on miri decu, čisti školu, pravi dobru kajganu učitelju, i pomaže mu u buđenju političke svesti po okolini.

Kad je došao u selo, došao je u jednom pepeljastom kaputu, na struk, sa užasnim peševima; bio je to pravi rabinerski kaput. U selu je promenio odelo, da se ne bi izdvajao od naroda kome se posvetio beše.

Radičević, Branko - PESME

Sutra dan je, sutra danak pravi, Prvi dan mi srce vrelo reče, Dan prolazi zaman, zaman, veče, Srce trne u golemoj stravi.

O ne boj se, Bog će dobro dati, Dosta dana još će amo doći, I uzalud za te, srce, proći, Al' ne boj se, doće danak pravi.

Sada udri pravi rupetine, Bacaj u nji turske trupetine, Ali evo ni srpska ledina Ne privata srpska dušmanina: Onde ruka, onde viri

pritiskâ poljanu, E se Turci makli pređe zore, A ispali Srbinji iz gore, Susreli se, zametnuli jade — Ali sad tek pravi boj nastade.

IZ ZAOSTAVŠTINE LIRSKE PESME DEVOJKA DRAGOM 1. „Pravo, brate, to se skoči, To bijaše pravi skok, Dok se takav opet skoči, Oće proći goda tok.“ To je bio, dragi, tvoj — Blago meni, da si moj! 2.

Sa sviju strana druga vrela lete, Zajedno s njim da stignu reke šir, Kristalna s' voda jedna s drugom plete I pravi jedan pozamašan vir; Duboke reke njim na susret glete, Odonuda umiljato gledi mir I svoje plavo njima širi nedro, Pa

Za tebe kažu da si mirno doba, Ma mir je veći sred tavnoga groba, I taj bi tebi baš bio po ćudi, Al' mir je l' pravi, de se i ne budi? Ta žiću mira Bog za odmor dade, Al' je l' tu žića, de s' kosti olade?

16. Srpčić primi savet mudri, Staro ruo baci sa se, A na sebe drugo udri, Čim se pravi ljudi krase, U štrufle se divne stera, Lati fraka i kvekera. 17. Oj kvekere, ao frače!...

Trava niče na prozori, Kroz nji vetar tužno piri, Tužno danak kroz nji viri, Gleda sovu kako slavi, Kako pauk mreže pravi, Što će jadan da se rani, A niko mu tu ne brani, Jera svaka ljuc(k)a noga Kloni s' dvora zlosretnoga.

To je početak. Sad ide kratko motrenje predmeta naokolo, i ćut pri tome.1 Posle dolazi pravi oproštaj: prvo od Dunava, zatim od gora vinogradski. Pri poslednjem padne pevcu berba na um.

2 Gaj prostire liste gráne svoje. Nad izvorom gust lad on pravi; „Zbogom, mesto, voda veli, moje!“ Jer ga mora sad da ostavi; „Blago meni!

De stanak moj? Znaš li Dunav ponositi? Seja Tisa k njemu iti A oko nji divan kraj, Ovog sveta pravi raj. Znaš Srbiju onu drugu? Ta Srbija, stanak moj. De stanak moj? De stanak moj?

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Nije tačno, vuk nije zelen. — Jeste, zelen je! — neočekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk čestitog djeda Rade. Učiteljica mi priđe sasvim blizu, ljutito uzriki u moje lice i povuče me za uvo.

Na jednome mjestu djeda utješiše pričom kako je stari govorio da će preko Une, u Kaure, da tamo pretresa i pravi samare. — Bogami će njega, onako pijana, gdjegod umlatiti i opljačkati Kauri, lopovi su to — vajkao se djed.

Djed ukosi oči kao da od nečeg zazire i kiselo primijeti: — Pa da, pravi konj, i to još dorat. Toliko zajedno ljeba izjesti i rakije popiti, pa opet mu njegov pobratim paripče.

Djed pazi na kazan, a samardžija mu samo pravi društvo, jer neće da se petlja ni u kakav posao neposredno vezan za ljude. Da konji piju rakiju, hajde de.

Išli smo zajedno i u pravi mlin, i tamo noćivali. Brujanje i klepet, beskrajna priča drveta i kamena, naseljavali su se čvrsto u moj uznemiren

Kako se tamo može slikati? — Eno ga, bogami, sjedi na koritu i nešto moluje — potvrdi sad i lopov Sava. — Sigurno pravi nekakva sveca. Djed se zgranu i zastade nasred avlije. — Brate Savo, ako su ova dječica beslovesna, valjda ti nijesi.

Ne daj bože da još čuje onaj hodža iz Potkalinja, tuđa vjera, ne bi se živo od bruke ostalo. Gdje vam je onaj što vam pravi konjske ikone, pitao bi. Ne bi više smjeli u varoš, na pazar. Bradonja se nasmija. — Govoriš li ti to baš ozbiljno!

Ogranula pusta mjesečina baš kao večeras, a nas dvojica . . . — Aha, kažem li ja, pravi lopovski svetac! — opet se utače samardžija. — Evo nama pred bogom advokata, ne bi ovakog našao odavde do Cazina.

Više se nije dalo razlučiti s koje strane stoji pravi život, a s koje mjesečeva varka. Izmiješale se skitnice, lopovi i sveci, baš onako kako će najljepše biti za mene, a

kasarne Savu prebaciše u sreski zatvor, dobro znanu buvaru, „ćuzu“, a odatle ga sprovedoše u čuvenu bihaćku „Kulu“, pravi pravcati zatvor — „prdekanu“. E, to je već mirisalo na velikog vraga. Sreska „ćuza“, eh, i to mi je neki zatvor!

Na čelu je, laka koraka, ponosito išao nadaleko čuveni Čavlin Dalmatinac, pravi hajduk, s prsima u srebru, i glasno popijevao, nagoneći suze na oči svakom ženskom čeljadetu: Veselte se, selo i

Tu, iza svake sprave i suda, kanda se krio još neki dječak, naš vršnjak. On vjerovatno umije da pravi pucaljke od zove, nosi kapu čudna oblika, govori „američki“ i džepovi su mu puni ...ko bi znao čega.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ja probo nešto sa Šemsom, odabašinicom, pisao, slao cveće, a ona ništa, pa ništa! Pravi se važna, majku joj, ko da ima tri sise, a ne dve! HUSO: To bi moralo da se prebroji! AHMED: Da ne bi ti?

Kako se to izražavaš? Kakav ti je to rečnik? Molim te, da se razumemo: em si i sama htela za kadiju, em je pravi kolenović i sojević! Sjajan čovek! On ne mora, ko neki, da viče da bi ga slušali!

A ni Imotski nije daleko, čuće se. Bolje da ja gledam svoja posla. Niko me ne vuče za jezik. Moj Ahmede, pravi se ti lud, ako si pametan! (Glasno) Šta misliš, da l će ovo odelo da nam skidaju?

Da me zablesne, da me zaseni! Nema stida ni pred svetom! Namerno pravi ovako skupu svadbu! A di joj je mladoženja? Efendijo, ja mladoženju ne vidim... BEG PINTOROVIĆ: Kao da govorim zidu.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Silom je on Aritona nagnao da joj odu na svadbu. Kupio joj i dar, skupu basmu, i poručio: da od te basme ne pravi sebi odelo, već kad dobije dete, muško, prvo, da njemu od toga načini „jorganče“, u kome će da ga nosi.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Oni se zovu Turci dok Turci tom zemljom vladaju, a kako se pravi Turci vrate u svoj vilajet otkuda su pro|zišli, Bošnjaci će ostati Bošnjaci i biće što su nji(h)ovi stari bili.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Vukove srpske narodne pesme došle su u pravi čas i na pravo tlo, kao prolećna setva na jesenju ugaru. Samo nekoliko godina od pojave njegove Pesnarice (izdate 1814 g.

Anđeo im odgovori: — Ništa za to, ja sam zadovoljan onim što ima. Oni onda šta će da rade? Žita nisu imali da mese pravi hleb, nego su tukli koru od kojekaka drveća i od toga hleb mesili.

Kad posle oni ogledaju je li im taj hleb pečen, a to pod crepnjom pravi hleb, narastao, ništa ti lepše, i digao crepnju nad sobom.

i tako putujuću jedanput dune jaki vetar te odnese galiju bogzna kuda, da za tri meseca nije mogla izići na svoj pravi put. Kad vetar stane, gospodar od galije nije znao gde je i pošavši još malo dalje, dođe pod jedan grad.

— Tvoja sam, tvoja! — začuje se detinji glas iz zemlje. Pravi gazda čuvši to trgne se, i sudija presudi da njiva pripadne onom koji je nepravedno traži. Sud se raziđe.

Ero metne vodeničarevu kapu na glavu, pa još uzme malo brašna te se pospe i načini se pravi vodeničar. Utom i Turčin dotrči pred vodenicu, pa sjaše konja n uleti u vodenicu: — Kamo, more, taki i taki čovjek,

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Nas dvoje jači smo od njega. SOFIJA: To bi bilo sozakletije, a vi znate, koji pravi tajne dogovore protivu opštega mira...

Eno, tek što je omirisala bal, pa već oće i ona da pravi. Ajd, ajd! Ali otkuda je to, te mi se sad odpire? Najpre bijaše mirna, tiha, kad vičem, ona ćuti i snebiva se, a sad

SOFIJA: Prave samo komendije sa ženama. MAKSIM: Vidite, ova je tek od oni pravi. I najpakosnija koja je, misli bar da je dobra, a ova je tako uverena o sebi, da neće ni da se obuče.

MAKSIM: Na tome, da žena dobije nagradu, što po kući psuje, što radi po svojoj volji, pravi štetu, i oće muža stolicom.

“ Dalje: „Ovaj je korak razumnog stvorenja božijeg čovečestvo na pravi i preuzvišeni stepen njegov podiglo, tj. čovečestvo je podiglo korak stvorenja božijeg na preuzvišeni stepen njegov.

000 pustaija. PUTNIK: Oprostite. Ima u Londonu ljudi, kao i svuda, koji oće što i da ukradu; ali pravi pustaija, osobito 115.000, nikako nema. DOKTOR: Dakle vi ćete odricati da i prijateljski devojaka ima do 70.

Evo, brat Osvim zna da sam ja pravi Srbin!“ Svi se na to počnu smejati. DOKTOR: O, čauš! ŠALjIVAC: Sad posle basne trebalo bi da sljeduje nravoučenije, no

LjUBA: To nije fistan, nego rajfrok. Vidiš kako je okrugo, i ne može da se ugužva. STANIJA: Kako se pravi to strašilo? LjUBA: Načini se naokolo kao obruč tvrdo, da se ne može ugnuti.

PIJADA: E doci cu, kad je tako lepo drustvo. Osobito mi je milo, kako Velimir ume da pravi kur. LjUBA: E more, Pariz! Nije šala. 9. VUČKO, PREĐAŠNjE VUČKO: Evo frornes.

STANIJA: Idem sama Gospodaru, da mu kažem što se čini, i neka gleda što će. NEŠA; Čuješ, Velimire? Oće majka da vam pravi uredbe. STANIJA: Kaki je to sijaset.

LjUBA, Načine lepo sobe, sokak, tavnicu i što god oćeš; pa onda tako rade, kanda su živi. da vidiš kako se tu pravi kur. STANIJA: Šta je to? LjUBA: Kad se momak u devojku zaljubi, pa joj kazuje kako je miluje, i ona njemu odgovara.

MILOŠ: I kad nemaš novaca, prevrći prazne džepove, pak ćeš dobiti. JAKOV: Ili pravi dugove. MARKO: Dug praviti — jest u nuždi druga tražiti. Novac je gospodar, što s celim svetom vlada.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SULTANA: Šta, ja na bal sa slepicama? SRETA: Tu će biti i snaš Anđa. Danas pere kapu. Znaš, neće biti pravi bal, nego naše društvo. SULTANA: Nipošto, volim ovde poginuti nego da se smeje svet od mene.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

I umesto da mi zbog toga bude zahvalan, jer mu prosedi zalisci zaista izvanredno pristaju uz tamnoputi ten, on od toga pravi pitanje! —Želim objašnjenje! —Jedno po jedno? —Baš tako! —U redu! Broj jedan: književnost i ti fazoni!

oduševljen mojim svežim pitanjem, pa me je odveo na kafu; šta jes-jes, bio je strašno fin i uopšte nije pokušavao da se pravi važan ili da me, kao, dodiruje po vratu, dok mi je objašnjavao da je taj hepening u stvari dešavanje na licu mesta.

“ Ćutali smo i bio je to pravi rekvijem za staru, slavnu Skadarliju u kojoj je čovek nekada mogao da se oseća kao u svojoj kući i, više od toga, kao

do maksimuma: — Zamisli samo ovakvu scenu — kaže — ulazim ja tako u svoju sobu, a on drži noge na mojim rukopisima i pravi od njih aviončiće koje lepo izbacuje kroz prozor...

Bio je to pravi pravcati „Klub poznatih“, ako možete da me pratite? Sve je bilo jako fino, ali mi je strašno smetalo što su njihovi

— Imam. — Šta radite kad ste zajedno? — Grebemo se. — Noktima? — I rukama i nogama — objasnih. — Mišelino je pravi grebatorski genije! To bi trebalo da vidite! To kako on ume da se grebe!

Čarlijem. Kad se nalazi na mom ramenu, obavezno mi gura njušku u uvo, i to sve, sa jezikom, na časnu reč! Najzad pravi muškarac! Umalo mi juče nije riknula Eustahijeva truba.

Tu tek započinje pravi provod! Panično se vraćamo kući, ali tamo se ispostavlja da je bakuta imala Fatu Morganovu — sve je O. K.

Matori je očajan jer obožava klopu, ali nesrećnik i ne zna šta ga još sve čeka u životu. Kao, još pravi štosove i seća se okupacije koja je bila mila majka prema ovom gladovanju.

i ti sistemi, a u stvari šta: celo to vreme sedi na mašini za pranje veša i puši, samo povremeno ispušta krike, to jest pravi zvučnu kulisu!

rod, uključujući tu i nas dve — miluje maman po kosi, grli je i umiljava se kao mačor u februaru, obećavajući brda love, pravi viski, pravu kućnu pomoćnicu, sve, i to već do sledećeg primanja veštica, „dabogda se ne pomakao s ovog mesta!

Mišelino i ja smo bili pravi stručnjaci za izmišljanje sličnih provoda. Ne, na časnu reč, mogla bih da o tome napišem knjižurinu od hiljadu i po strana,

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MITA: Prijateljstvo se u nuždi pokazuje. Čuj, Aleksa, moju nevolju: od jutros kako mi je trbu počeo muziku pravi ti, pa jednako traje; a ti znaš da ja na muziku gore mrzim nego na čumu.

JELICA: Nama će osobito drago biti. MARKO: Baron Golić? Otkuda je on? MITA: On je iz Volhinije; i sad pravi lustrajze. MARKO: Pa šta će on kod nas? MITA: On želi svoj aufvartung učiniti.

MARKO: Boga vam, jeste li vi Srbin? ALEKSA: Pravi, i prozviščem i plemenem. MARKO: Hm! A ja bi reko da niste baš pravi Srbin. ALEKSA: I zaključavate?

MARKO: Boga vam, jeste li vi Srbin? ALEKSA: Pravi, i prozviščem i plemenem. MARKO: Hm! A ja bi reko da niste baš pravi Srbin. ALEKSA: I zaključavate? MARKO: Ja vas ne zaključavam, nego samo tako mislim da niste pravi Srbin.

ALEKSA: I zaključavate? MARKO: Ja vas ne zaključavam, nego samo tako mislim da niste pravi Srbin. ALEKSA: Al otkud vi to mislite?

Aleksa: Da vi pravi Serbin jeste, o tom neće niko sumnjati; no iz toga ne sljeduje da ja Serbin nisam; poneže sam ja vježestva priobrjeo,

MITA: A kako si ga dobio? ALEKSA: Zar ne znaš? Alat pravi zanat. Odem njegovoj kući, tu nađem jednu babu i zaištem prsten, da mogu i ja takav načiniti.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Bezdana evo ko ponoć sušta. Dolje se junak u korpi spušta. Nebojša pravi! Zar nije, kaži?! Podzemno carstvo kroz tamu traži.

Gizdavi Pijetlić po kući šetka, navija krestu, ljepotan pravi, zeleno perje na repu četka, kad, eto, spolja — Lisac se javi: „Pjetliću dragi, pjevaču jasni, zeleni repe, fesiću

Tu sunce jutrom dječaka budi, s Proljećem kolo igraju ljudi, a ljeti pravi vatromet grom. Sloboda cvjeta, široka, prava, zatvora nije i nema brava u zemlji Vrapca Crvenog.

Od priče, najzad, pjesma se pravi, drugarstvo tvrdo po svijetu slavi. U zemlji Vrapca Crvenoga na cvjetnu granu slavuj pao i punim glasom od srca

“ Diže se Ćosa, govori: „Eto, nosim u torbi čitavo ljeto, sada sam pravi div. Poći ću noćas po gustu mraku gorskom mlinu čarobnjaku. Ostaću valjda živ.

Iz noći gluve sova se javi: „U šumi žive divovi pravi, junače, budi čvrst!“ Putuje Ćosa kroz mrklu tminu, uz divlji klanac, pustome mlinu i pjeva gromkim glasom: „Niti

“ U mlinu starom šupljega poda pod grubim točkom klokoće voda i pravi grobnu jezu, a čudan vjetar kroz brvna piri i uklet šapat po mlinu širi: „Namakni, Ćoso, rezu!

U kući nered, ne može veći, čitava soba dubi na glavi: čizme na stolu, jastuk na peći, kud oko baciš — zemljotres pravi. U ćošku mreže pauci šire, iz crna lonca kašike vire.

Nek vječna mladost pobjedu slavi, borim se za nju ko junak pravi, takvih je uvijek bilo!“ Dok burno more okolo ječi, kapetan čuje starčeve riječi, tužaljku druga draga, prati ga

Pred kućom-logom, kamenog zida, Ježurka Ježić svoj šešir skida, klanja se, smeška, kavalir pravi, biranom frazom lisicu zdravi: „Dobar dan, lijo, vrlino čista, klanjam se tebi sa bodlja trista.

Kraj same štale dedica hrče i sanja prizor lud: izvesti njega u nekoj šumi pred pravi lavlji sud. Vezan je deda, trese se sav, dok pred njim riče grivasti lav: „Vi li ste Trifun, ovdašnji mlinar, inače

LOŽAČ ELEKTRIČNE CENTRALE Moj tata, ložač u elektrani, čarobnjak to je pravi, večeri svake, sa prvom zvijezdom, on mi se s posla javi.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Zašto od naše radosne vere prave nešto tmurno i strogo, nizašta lepo ne haju, svakom dokazuju da nije pravi, a sami se ne kaju. Pa i mene su izveli iz takta ti gadovi lepljivi ko grobljanske bube!

Pošalju mi zlikovca najgoreg, pa posle kažu: beše to brat pravedni i veliko se pitanje pravi zašto ga kaznih, samo da ja izgubim milost cara!

Da li je i on jedno Ja, nalik na moje? Da li je vaistinu toliko velik, prkosan, nerazmrsiv? Ili je taj pravi protivnik svetog — jednostavan, razborit, nezamrsiv? Ponekad imamo nejasno osećanje istine.

u nebo zajedno sa ženom pa šta bude oganj plavet il zvezdana stakla niko ih ne sluša ko će u nestanku još red da pravi svako se svakom izmigolji oko bunara u žbunju pod orahom kućnim zar to da bude sveta tajna braka?

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Drugo je škola, a drugo imanje. U školi možeš naučiti kako se pravi hemija, ali ne možeš naučiti kako se naplaćuje kirija kad kirajdžija, na primer, prekonoć pobegne i iznese stvari.

SARKA: Moj prvi muž spavao je kao top, bog da mu dušu prosti, ali drugi budio me je po nekoliko puta noću; pravi budilnik. Pa eto, kraj njega sam se navikla.

SIMKA: Vidiš li ti, molim te, kako se ona pravi gazda na tuđem imanju. GINA: 3aključala kuću pa nas ne pušta. SIMKA: Pa kako uđoste?

) AGATON (zagleda): Pa to nekakav plan? TRIFUN: Pa Proka je arhivar u opštinskom katastru, pa zna valjda da pravi planove. AGATON (zagleda): Pa to si ti izradio katastar naše familije?

TRIFUN: Da mi je samo znati na osnovu čega smo se nadali, kad smo svi znali da je pokojnik pravi poganac. Nismo ničemu ni trebali da se nadamo. TANASIJE: Ja braćo, tvrdim da je on nas opljačkao.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Jes, bogami, čvrknu jednog juče. — Namrtvo? — A, jok, dobro prođe, otčepi mu samo vilicu. Onda mislim, da li se pravi šeret, ili je zbila toliko otupeo da je već postao ravnodušan prema tolikim grozotama.

Kao pravi lekar. Onda malo niže, desno, pa levo, zatim šaku stavi na grudi i poče lupkati po dojkama. — Diši jače...

Kažem joj da je to možda bio drugi, ali ipak molim je da ne pravi neprijatnosti ni „njemu“, i rekoh joj da sam gotov da joj kupim papuče.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Nastade pravi lom. Kletve, pretnje, pa bogme po malo i psovke, onako kroz zube, sve se to prosu pred ovo dvoje jadnika, koji dođoše

Pa kao pravi kavaljer fijuknu prutom kroz vazduh i smešeći se reče: — Da ponesemo oružje... Zli su im psi. — Jeste. Juče vas u

gotovo drsko, i na Gojkov učtiv pozdrav jedva klimnu glavom; zastade i sasluša Gojka, koji mu se predstavi, pa kao pravi general kad sasluša raport, klimnu glavom i okrete se učiteljici.

kakav je čovek ? On nešto mnogo preti učiteljima. — Preti ja. Šta ćeš mu — sila je velika. On ti je pravi gazda u srezu, kapetana ne verma ni ovoliko... A zao je, bratiću moj, kao... kao... Šta tu, šta on može učiteljima!

— Kako... Zar vi već radite sa slovima ? upita ga Ljubica začuđeno. Velja se smeška neprimetno, i sam pravi začuđeno lice, kao bajagi čudi se pitanju. — Juče sam počeo, odgovara on naivno. — Zašto se vi kao čudite ?

Pa opet uveravanja, kletve, i sve to nekim nežnim, učtivim, prijateljskim glasom koji čak u izvesnim prilikama zadrhće. Pravi, najbolji drug, pa to vam je...

opaža njegova karakteristična nesrazmera, ali ko se već navikao gledati ga takvog, njemu on sad izgleda sasvim otresit, pravi mladoženja. Ljubica podiže glavu i pogleda ga za časak. Ironičan osmeh, pomešan sa preziranjem, zaigra na njenim usnama.

Predahnu od umorna hoda i zagleda se u daljinu... Oseti da je obuzima strah, baš pravi strah; ali to od čega dolazi strah daleko je, ono se ne vidi, ne pojavljuje se... I snaga je izdade...

Kad ovaj stade pričati o jutrošnjem razgovoru sa Ljubicom, Velja se poče krstiti i smejati. — Ludaci! ... pravi ludaci! i ti i ona... Ne zna se koje je luđe od vas dvoje.

i ona se odjednom trže od ove nove misli, jer je izbegavala svako sećanje na prošlost... Sad nastaje život, pravi život!... A ovo se dosad lutalo nekud po mraku... Dalje, dalje crna prošlosti !... Zdravo lepi, srećni živote!...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

TOMANIJA: Skinuću ja tebe sa tog bureta! (Graja i vika rastu. Uleće Milun.) MILUN: Ko pravi ovde nered? TREĆA GRAĐANKA: Pitaj njih! DRUGA GRAĐANKA: Barabe belosvetske! Milun: Ostupi tamo!

Ne razumiješ. Stolica se ne pravi sàdvije noge! SIMKA: Gino! Dajte vode! Raskopčajte ženu! TOMANIJA: Prskaj po obrazima! SIMKA: Gino! Gino!

VASILIJE: I to mi kažeš sada, pred premijeru!... Pravi glumac treba da ume da igra i klupu, i metlu, ako treba! JELISAVETA: I ne znam zašto igramo baš te Razbojnike!

Za mene je riba veće čudo nego lađa! I lastavica je veće čudo nego avion! SOFIJA: Ne pravi se predstava ni iz čega! VASILIJE: Svaku rekvizitu moraš duboko da prostudiraš!

JELISAVETA: Nju će i sahraniti u onom koritu! SIMKA: Pravi razlog je što hoće da sakrije stid! JELISAVETA: Gina i stid! VASILIJE: Zbog čega stid?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

U kućici motora svakojaki plamenovi. Samo bog zna kako to funkcioniše. Dimnjak motora je pravi sulundar, kao od šporeta.

Taj Kosta je, preko dana, bio pravi Kir Janja, ali je uveče dolazio po mene, da me izveze, u fijakeru sa gumenim točkovima.

Profesori Univerziteta su svi starci. Masoni. Bogdan Popović je pisac knjižice Šta možemo da naučimo od Engleza? i pravi arbiter lepog ponašanja. On je pristalica, pri proučavanju pesništva, teorije: „reda po red“.

Sve je to, naravno, šala. Vi znate Šoa, a znate i engleski humor. Gorki su. Teza je da je pravi vojnik, profesionalni vojnik, kukavica, a svaki heroj operski pevač.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Taj zakon, kojim imamo prava da kažnjavamo svakog ako nepravilno upotrebljava reči i pravi gramatičke pogreške, ima neocenjive vrednosti još i sa finansijskog i političkog gledišta.

— Da izaberemo, odmah da izaberemo!... — ču se sa sviju strana. Sad tek nastade prepirka, pravi haos. Svaki govori i niko nikog niti sluša, niti može čuti.

Samo ćuti i misli; na sve naše govore i zahvalnosti svega je dve reči progovorio. — Pravi mudrac!... Retka pamet!...

je i jedan magarac dva-triput njaknuo, ali vođa ni reči da progoVori, kao da ga se cela ta masa i vreva ništa ne tiče. Pravi mudrac! On jednako sedi oborene glave, ćuti i misli, i ako tek pljucne pokatkad, to mu je sve.

Najedared se ukaza grdno velika i duboka kamenita jaruga, pravi ambis. Obala tako strma da se nije smelo ni koračiti napred. I odvažni zastadoše i pogledaše vođu.

— Ništa — veli mi. — Pa što toliko vičeš na njega? — Tako; ne mogu da gledam da mi se tu svaka šuša pravi nešto. — Šta se pravi? Čovek se bavi naukom i ne radi nikom ništa. — Ne znam ga, brate?! Molim te, kakva nauka?

— Pa što toliko vičeš na njega? — Tako; ne mogu da gledam da mi se tu svaka šuša pravi nešto. — Šta se pravi? Čovek se bavi naukom i ne radi nikom ništa. — Ne znam ga, brate?! Molim te, kakva nauka? To kod nas ne može da bude.

Svaki pravi rodoljub, svaki koji želi da se naše pleme ne obruka pred svetom, podneće bol junački i muški. — Tako je! Živeo, živeo!

Svaki pravi rodoljub, svaki koji želi da se naše pleme ne obruka pred svetom, podneće bol junački i muški. — Tako je! Živeo, živeo!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Tresu se i kupe šljive. Raširila se pred očima velika, gusta, zelena gora, gora od šljiva. Dugi, pravi, kao sveća, redovi otegli se u nedogled.

kod stare stubline; iskupi se, brate moj, k'o što znate, sijaset svakojaka živinčeta: tu ti je, brate moj, silestvo pravi' varošana, tu ti je i poneki naš ćivtica, pa, bogme, i pravi trgovac iz A.

svakojaka živinčeta: tu ti je, brate moj, silestvo pravi' varošana, tu ti je i poneki naš ćivtica, pa, bogme, i pravi trgovac iz A.

Otpoče bardak da putuje unaokolo. Ljudi se već krste, molitvaju i piju kako treba, al' žene, to ti je pravi džumbus!... Ne dadu im đavoli baš ni da'nuti.

Malo dalje čuje se Vilin do. Tamo pada voda sa visoke stene, pa u ovoj noćnoj tišini pravi lom i grmljavu... Tamo, od Prekića kuća, čuje se grmljava od pušaka, a Vilin do mršti se na tu grmljavinu, pa ječi,

Narod, već kao što je red, pravi pogodne za taj slučaj izraze lica: neko je rad da prikaže svoje iskreno učešće u kapetanovoj ljutnji, neko izražava setu

grobu Gospodnjem i tako će postati pravi hadžija. Za ovaj put beše sve spremno, samo je još trebalo naći koju njivu i posejati pšenicu, jer on nemađaše njive u

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

SRETA: Dobar dan, gazda-Jevreme, kako, kako? (Uzima Jevremovu tabakeru sa stola i pravi cigaretu.) JEVREM: Ovaj... hteo sam onako, kako da ti kažem... Pa jest, to, hteo sam s tobom da progovorim malo...

Ovaj, kakav ono duvan pušiš ti, gazda-Jevreme? JEVREM: Mek, mek duvan pušim. SEKULIĆ (seo i pravi cigaretu): Sedi, sedi, molim te... Mislio sam ja, znaš... u prvi mah da mu otkažemo kvartir.

JEVREM: Jes', bolje je! SEKULIĆ: Ovako ga držimo kô buvu pod noktom... (Pripaljuje cigaretu.) JEVREM (pravi i sam cigaretu): Veliš, tako kaže gospodin načelnik? SEKULIĆ: Šta: „kaže gospodin načelnik”?

Bukće i frkće varoški kamen od jutra do podne i mele ono što smo mi bacili pod kamen. Eto, vidiš, kako se pravi javno mnenje, ako nisi znao. JEVREM: A to sve vi kuvate tamo pred „Narodnom gostionicom”? SRETA: Tamo, dabome!

DANICA: I za taj slučaj ja imam plan. Kad sam se već upustila u borbu, ići ću do kraja. Boriću se kao pravi opozicionar. IVKOVIĆ: To je vrlo muški od vas... Ali... DANICA: Hoću da posvedočim da sam vas dostojna.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

»Pravo veli! — reče u sebi Sreten — pravi kreten, sudeći po licu.« — Nijesam, gospodine, a kam’ da jesam! Sreta odahnu, a valjda je rekao u sebi nešto na formu

onda kad je odrasla, roditelji su je hteli da udadu za nekog bogatog arendatora, malo postarijeg, istina, ali je bio to pravi bogati Gavan. Imao banaka, pa sve naslagane kao ćeramide na ciglani.

Nosi pamukliju, navlači obrve i meće k’nu; pravi dobru kapamu i papreno đuveče i ide sa gazda-Đorđem svuda, i na slave i na zavetine; kumuje i krštava pravoslavni

Kao već odvajkada, dočekali seljaci kapetana lepo. Po kmet-Milisavljevoj kući nastao pravi lom, pogibija kokošaka. Sprema on sve u svojoj kući, a bogata, dao bog, kuća, pa mu to i lako i milo mu.

osmoga maja, a sadržina mu je, otprilike, ova: Za kapetana reče tu da je zver u ljudskom obliku, i ništa manje; da je pravi dahija, i da obično, kad pođe u srez, vodi čitavu tevabiju gladnica i najamnika, kao stari persijski carevi; takvom

ga skoro više ni poznati da je ikad to bio; ostale mu samo još dve stvari iz onog doba: voleo je da deklamuje i da pravi debele cigare od tuđeg duvana. Od jedne izvađene cigare napravi posle tri tanje. — Dve godine kako je ćata.

— A što me, rđa nijedna, rezili! — veli Milisav. — Šta mu ja činim te da me pod moju starost pravi drugom verom i da mi kumuje šokačko ime!

I tada je uvek ljutit. Psuje i turski i srpski i grčki; vadi ljutito plekanu tabakeru i muštiklu od jasmina iza pasa i pravi cigaru, a ruke mu sve drhću od ljutine, tako da obično procepi po nekoliko cigar-papira praveći cigaru.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Bolje: mimo ceo svet, jer mimo voli četvrti padež! Željpoh, Autoprevoz, Šverckomerc: pravi panađur! A Rudnap, kad se čita odostrag, postaje brkati pandur ... Ko da se suprotstavi vremenu kad se ludo zahukti?

Ima ih na hiljade i na hiljade! Najpre, to su radišni mravi, Zabrinuti kao seljaci pravi, Od jutra do mraka, noću i danju Mravi se vrte po imanju, Svak zauzet oko svog poseda Ne stiže suseda da pogleda!

Tu spava, u hrpi novina, dok noću, ispod streje Mećava luda duva, i sneg u klancu veje. To ti je pravi život: u kakvoj staroj pojati Spavati i grickati; grickati i postojati. MAČKA Na rubu šume: crna mačka.

Smaže ga odjednom, bez po muke, O lišće otre zlatne ruke. (A onaj Jakov se, i dalje, brčka u kadi I pravi mehuriće na dugoj bradi.) U pustim ulicama, posle toga, Nigde se ne čuje Ljudska noga.

Ipak, smolničavi glib oranica i sokaka Normalnog čoveka u pravi očaj baca. Nigde čiste staze ni suvog nogostupa, Pljusak ne pomišlja da stane, bar za sada!

Zove me taj vidik plav i voden, Ali da konja obodem, da odem Ne mogu, jer ne znam pravi put. VISORAVAN U blagom decembru, u kravljem dahu, U brdima što se dime, U gornjim selima, u Starom Vlahu, Visoko

” „Slab mi je stomak, pa ne vari Ljudska izdajstva, tu hvata me užas pravi! Svaku od nas on s druge dve prevari, I na cedilu sve tri ostavi, Ode u gerilce, priključi se Če Gevari, Nestade

„Tu bi sad trebao Robin Hud Pa da dovede stvari u red. Svako se pravi slep i lud, Sledi svoj sled, jede svoj med. Proklet čas kad u vezu s njima stupih, Ne ima kraja mojim mukama!

Osmehuje se žalosno deda Dok mu džambas tabane gleda. Džambas je star, pravi Valtazar, I biblijski se, uopšte, vrlo dojima: „Uh, nokti: tu bi trebo makazar! Ja to ne umem, ja radim sa konjima...

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Ali pravi šef ekspedicije, u pogledu prirodnjačkih istraživanja, bio je biolog Bori-de-Vensen. Pošto je taj šef u putu oboleo, zame

Ali pravi uspeh Bibovog pothvata pokazao se 1934. godine. Toga leta on se, opet sa Bartonom, spustio na dubinu od 923 metra u svo

organizama u jednom ili drugom pravcu, i to je tako vezano jedno sa drugim, da su, na primer, pojedine vrste riba pravi i pouzdani »biološki detektori« za konstatovanje pojedinih faza transgresivnog kretanja.

Vidite li ove bezbrojne svetle tačke što se kreću u svima pravcima i čine od morskog dna pravi svetlosni mozaik? To su milioni morskih organizama koji u toj dubokoj tami svetle i gamižu po dnu tražeći hranu ili

Rakić, Milan - PESME

Ali često puta moju dušu plavi Neumitna sumnja. Ja drhtim i strepim, Da li ste ma gdegod, krivi ili pravi, U stranama crnim ili večno lepim.

Ne znam. Al̓ kad mi budućnost se javi, Ko dobra majka, kao Eden pravi, Nečija silna ruka zdere masku: Ja lupu čujem tužnu ko opelo, I čudna jeza prostruji kroz telo — To čekić bije o

JEDNA ŽELjA Ja bih u noćima strašnog iskušenja Kad damari biju ko čekići pravi, Kad se ona što se nikada ne menja, Večna stara rana, opet zakrvavi; Ja bih da mi vreme dâ sve moje dane, Što bi redom

U krvavoj stravi, Kada trulo carstvo oružja se maša, Svaki leš je svesna žrtva, junak pravi. Danas nama kažu, deci ovog veka, Da smo nedostojni istorije naše, Da nas zahvatila zapadnjačka reka, I da nam se duše

Ah, draga Gospo, kakva su stvorenja, Prekrasna telom, duhom ljudi pravi, Kao nebesna neka priviđenja Nestala s ovog našeg tužnog sveta, Za koja smo se kleli da su ona Života našeg smisao i

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Ćabo sveta, nema u nas hile! Što će slabo raskršće lipovo pred ostrotom vitoga čelika? Svetac pravi mahne li topuzom, od udara zaigra mu zemlja kako prazna povrh vode tikva. Malo ljudstvo, što si zasl'jepilo?

SERDAR IVAN A sudovi bjehu li im pravi? VOJVODA DRAŠKO Bjehu, brate, da te Bog sačuva! Malo bolji nego u Turčina. Bješe jedna kuća prevelika u kojoj se

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

prsiju čisto u čelo udara, ili Sofki, svojoj, ako da Bog sutra, snaji, koja ga jednako dvori, klečeći mu uz koleno, pravi mu cigare i, paleći ih, sama mu ih meće u usta; da li opet svome Alilu grnetaru koji, klečeći podalje od njega, izvija i

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ viknu sad neko iza njih, ama viknu takijem glasom da im je svima u ušima zazvonilo. Svi se obrnuše. Čovjek — ne, no pravi „divski starješina“ (što se u pjesmama pjeva) banuo iz grada pa se raskoračio na ulasku kapije.

jedan, te dobar Katunjanin dolazi i š njim jedan ćesarovac, a ma ne od ovijeh, novijeh, (primorskijeh) ćesarovaca, no pravi, i’ sred Ćesarije. To mi kaza neko momče što je pred njima prtilo...

Jana koji bješe odveć živahan, poučavao je u razmacima i u mačevanju, u toj je vještini grof bio pravi majstor. Djeca su redovno dolazila na ročište, veselo idući tamo kao na zabavu, a vraćajući se doma svaki dan bolje

Sunce taman granulo bješe kad se oni vraćahu. Dan bješe vedar i svjetao, pravi Đurđev danak. Iz jedanaest crkava Njeguškijeh, narod je vrvio.

A najveće čudo što repom ne ošinu. „Odagna je Đurađ odjednom. Ove godine baš se pokaza da je pravi proljetni svetac!“ govorilo se. Ele ljeto ogranu. Trava bujno poraste; česti se okitiše lišćem.

Adolf se zagrli i ižljubi s njim, pa ne rekav ni riječi, kroči na konja. Mita se sa svijema ižljubi, kao pravi Srbin, pa i on uzjaha, praštajući se i mašući šeširom. Dugo je Janko za njima gledao.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Iz njih provejava ditirampski ton, izrečen i u ritmovanom tempu koji često prelazi i u pravi stih. Najobičnije se izriču kao pohvala, čestitka ili molitva.

triput uzastopce ponovljen izgovor, kod zagonetke je svrha da se da tačan odgovor na postavljeno pitanje, razotkrivajući pravi smisao ukriven u njega, — bilo zavođenjem izgovorom, igrom reči, ili kakvom drugom govornom smicalicom, bilo i samim

) — naročito se izdvaja svatovski čauš — reditelj svatovskog ceremonijala i pokretač svatovskog veselja, pravi narodni glumac, koga „odmila“ zovu i „čaja“.

Za Čauševu glumu postoje i pravi monološki šaljivi tekstovi, koji se koriste prilikom izvođenja svatovskog rituala, a naročito pri prikazivanju svatovskih

— Gdje nevolja ruča, tu i tuga večera. — Tuđa rana ne boli. — Palo drvo, gotova klada. — Kom kuća gori, taj bunu pravi. — Grm u nuždi bedem. — U nevolji je i miš junak. — Utopljenik i za guju hvata.

Car od one zemlje dozove ga preda se i iznesavši u zavezanoj vreći lisicu, reče mu: „Ako pogodiš šta je u toj vreći, pravi si vrač, i neću ti ništa; ako li ne pogodiš, pogubiću te“.

4 Pitao sin oca: — Kuda siječe Turčin raju? — Zulumćar kud god hoće, i đe mu se desi, a pravi Turčin samo ono malo što je mimo ramena naviše. 5 Pitali Turčina: — Bojiš li se svete Trojice?

trećom i najboljom srećom, s molbom presvete majke Bogorodice, koja stoji ka prijestolu nebeskom, te se moli bogu za pravi rod rišćanski, molitva joj u boga poslušna, a mi od boga i Bogorodice pomilovani.

desni a u boga sretni, vazda zdrav bio i u svatove 'odio, S desne strane sidio, veselo vino napijao a družinu, kako pravi svat, junačio i sokolio!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Ero metne vodeničarevu kapu na glavu, pa još uzme malo brašna, te se pospe, i načini se pravi vodeničar. U tom i Turčin dotrči pred vodenicu, pa sjaše s konja i uleti u vodenicu: „Kamo more taki i taki čovek, što

i tako putujući jedan put dune jaki vetar te odnese galiju Bog zna kuda, da za tri meseca nije mogla izaći na svoj pravi put. Kad vetar stane, gospodar od galije nije znao gde je, i pošavši još malo dalje, dođe pod jedan grad.

” Anđeo im odgovori: „Ništa za to, ja sam zadovoljan onim Što ima.” Oni onda šta će da rade? žita nisu imali da mese pravi hleb, nego su tukli koru od kojekaka drveća i od toga hleb mesili.

Pak stanu razgovarati gosta. Kad posle oni ogledaju jeli im taj hleb pečen, a to pod crepnjom pravi hleb, narastao, ništa ti lepše, i digao crepnju nad sobom.

” Čoek mu se pokloni, zahvali i u ruku ga poljubi pa ode doma i pokaja se i kao pravi Hrišćanin do duboke starosti življe. I Bog s nama! 21. KALUĐER I ČETIRI GRJEŠNIKA.

povrati se svome domu, i jedva živa zateče svoga roditelja, te se s njim oprosti i ukopa ga, te do smrti živje | kao pravi hrišćanin, ali opet doklen je gođ živio svakoga je ljeta po jedan put u onu goru hodio te se s družinom sastajao i

Ero metne vodeničarevu kapu na glavu, pa još uzme malo brašna, te se pospe, i načini se pravi vodeničar. U tom i Turčin dotrči pred vodenicu, pa sjaše s konja i uleti u vodenicu: „Kamo more taki i taki čovek, što

Sveti Sava - SABRANA DELA

Uzdajte se svim srcem u Boga, a svojom premudrošću ne veličajte se. Na svim putevima svojim znajte da pravi budu putevi vaši i noge vaše neće se spoticati.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Grebu pod krevetom, ne mogu da se kocentrišem! (Izlazi) MILE: Jesi vido kako pravi grimase dupetom? CMILjA: Crnoga li joj leba, bogo moj! MILE: Zovu te neki napolju, oće da naruče!

VILOTIJEVIĆ: Odi ti vamo! Ajde, brate rođeni, popi nešto! Mi smo ti sada isto društvo, ni kučeta ni mačeta, pravi drugari! Sigurno nemaš nigde nikoga? Vidi se da nemaš! Nemam ni ja! A do juče...

Stanković, Borisav - JOVČA

SOFIJA (služi ga slatkim i vodom). VELA (sipa u šolju kavu, pravi cigaru i meće je u muštiklu i približuje). SOFIJA i VELA (odnoseći legen, ibrik, peškir, silaze u kujnu, iz koje

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

„Ha, ha, ne tamo!” — počne sam sebi govoriti, srećan ako se to ne sluči kasno, dok se | jošte može vratiti i na pravi put uputiti; inače, idući kud ne zna, mora u celom životu zlopolučan biti.

I to mi nije malo utešenija, da će mladež koja te sluša bolja i pametnija biti, i da će kao razumni i pravi ljudi misliti.” Episkop: „Dobro!

On je razumniji bio od mene. Nije pitao ni za peštere ni za pustinjike, nego koji je pravi put od Tamišvara k Sremu, gdi se Tisa prelazi, gdi li Dunav, i koji | je najbolji manastir u Sremu.

Bez šale, ljubezni Zilotije (vidiš li kakvo sam ti lepo ima dao; Zilotij, to jest, revnitelj), učini se kao da si pravi revnitelj, i govori što god možeš sebi voobraziti da se pravično može protiv dosad mnom napisatih stvari reći.

” Zil[otij]: „Kao kakav revnitelj [h]oćeš da ti govorim? Ti znaš da naši pravi revnitelji hoće i iziskuju da narod vavek kao pod ularom ostaje, da slepo sleduje i veruje sve što mu se kaže.

Kakovo blaženstvo i raj na zemlji s onakovim svetim i dobrim ljudma živiti! Ono su pravi sveci, a niti znadu niti misle da su. Što ću jošte o njima reći, svakom će milo biti čuti.

Ovo je posao mirski[h] ljudi, starešina i poglavara, koji su ne samo slovom, nego samim delom pravi sveti oci. Ko je meni za bogom najveći sveti otac razve onaj koji me je rodio i othranio?

Zaisto, da smo se zadugo raspitivali i tražili, bolje ne bi se mogli napitati i naći. Vlaški je znao kako pravi Moldovan, zašto je u toj provinciji iz detinjstva do soveršenoga vozrasta živio i tu je u prošestoj vojni Rosiji lepo

” P[ralat]: „Karisime, ti ili si lud ili si pravi svetac, tako misleći. Ja: „Da me oprostiš, gospodine, svetac znam da nisam, a lud ne bi[h] rad biti; ali ovako

ih k pravom bogopočitaniju, k razumnom blagočestiju i k prosveštenoj dobrodetelji, črez koju slovesni človek na pravi put svoj ega vremenoga i večnoga blagosostojanstva dolazi.

Nakratko kazati, ovi je dan bio dan soveršenog veselja. Po obedu zapitaju me da im pravi uzrok otkrijem zašto, budući takov ljubitelj nji[h]ova jezika, tako skoro iz Anglije polazim.

to jest da sam se jedva strasti putovanja izbavio i nama[h] zatim u nedug srebroljubija zapao, i da sam u ovom poslu pravi otac Mauk, kojega nos ne bi tako svrbio da mu vino nije milo bilo, koje, kako bi mu na um palo, a često bi padalo, taj

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

A Čagljina bijaše pravi vještak u tome, takav vještak da on sam nije razumijevao šta je govorio. On je tako dvaš-triš besjedio u manastiru, a

Nakon njekijeh pedeset koraka puče tratina, a na njezinu kraju, iza dva reda visokijeh stabala, izdigli se pravi vilinski dvori. Tako se učini Bakonji, koji stade. Razjapio usta i izbuljio oči.

Bakonja je bio pravi glumac. Poslije sijeste otišao bi da češka strica po listovima od nogu, pa bi zajedno u skulu. Iz skule bi na

— odgovori gvardijan, pa obrnu talijanski: — Vidite, ovo mi se sviđa! Prva mu je misâ crkva! Što će reći prost, pravi, nepokvareni seljak, kakvima se gubi trag! — Pa onda ga opet zapita: — Dakle bi ti umija timariti konje?... Bi, veliš!..

No, molim ti se, da me pustiš u crkvu. — E, ajde se pomoli bogu kâ pravi kršćanin, pa ćemo te okušati za nikoliko dana. E, ajd, ajd! Fratri odoše na kafu a đaci odvedoše Grga u crkvu.

Kriv sam, te dosta, što sam te držâ za druga!... — Nećemo tako! — umiješa se Bujas — nego ćemo da budemo pravi drugovi. Šta je tebi teško, to ja razumim, jer je i meni teško bilo spočetka.

— Ti si se ponašâ kâ pravi čovik! — reče prvi Tetka — i ja ti zafaljujem! I svi počeše hvaliti Vrtirepa. — E, daklenka šta ćemo sadak?

A koliko ti je godina? A jesi li već počeja učiti pastirsku bogosloviju? A je li ti fra-Brne pravi stric, ili rođak?...

— Bogami, brate, on je pravi Srb! — reče jedan knez rišćanin. Slava Bakonjino raznese se nadaleko. Fra-Bakonja ne samo što ugodi svojim

Ćosić, Dobrica - KORENI

Tvrde, beslovesnici, da sam majstor što pravi srebrne dinare nekom spravom smeštenom u podrumu, u koji niko, sem mene i gazde, ne ulazi.

On mora biti kao ja, pravi, stari radikal, adamovac. Kad Vukašin uzme dizgine, poslanikovanje će prepustiti Đorđu, uz moju pomoć i s mojim ludima

Što se osvrćeš? Kad samo noge imaš da možeš, beži od starog krova, gde i vetrovi polomiše rebra. Pravi nov ili idi u hajduke! — Polazi! Mijat polako potera konje. Čim iziđoše na put, konji pođoše brzim kasom.

Poznavao sam dobro tvog pokojnog dedu. A ko u Srbiji nije njega poznavao? Beše uman čovek i glava radikalska. Pravi radikal, adamovac, a ne ovi današnji, razblaženi, smrdljivi. Momče, ovo više nisu radikali. Ovo su jadikali!...

Na kraju Prerova neću stati: tamo Mijat, zviždeći, vuče vodu i mesi blato. Pravi kuću, miš. I oženiće se sada nekom udovicom. Mnogo ih osta u ovom pomoru. Dugo ću stajati na obali.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Dok ne nađe zlatnu lubenicu i u njoj Srebrnu ružu, neće se vratiti u svoj pravi lik! — Trave su se smejale, a iznad njih stajala je starica Riblja Glava kao planina, kao džin.

— ona podiže dečaka-kapljicu do svog lica i poljubi ga. U istom času mali čistač oseti kako se vraća u svoj pravi lik, a na ramenima rastu mu krila. Pećina se, najednom, otvori i on polete. Visoko! Više!

Pužić od muke zaplaka i vide kako na stazi pored njega skakuće vrabac, i smeje se: — Ne pravi od sebe budalu, Plačko! Ko je još video pticu u puževoj kućici?

Svi su se pitali šta jede, kamo odlazi kad mu se u visinama izgubi trag? On je ćutao. — Gle ti njega! I taj ti se pravi važan! — zavidljivo su gunđala braća, ipak gutajući ribu koju je najmlađi brat donosio.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

„Srpska posla“, mrmlja Gospodar Jevrem i nastavlja pored kuća koje ne prepoznaje a, pravi Obrenović, ne priznaje da je ojađen.

Najgore je bilo što je on taj poraz naslutio u pravi čas a slutnju ipak odbacio, kao krpu. Vilo je to u maju 1839, kada je Toma Vučić Perišić izvodio svoju prvu bunu protiv

Inače, greška je tu.“ Sada, Sima žuri, koraci su mu sve duži, i luđi; uzalud Sina opominje, Sima ne usporava. Stiže u pravi čas. Oko česme gomila, što veća to i tiša: nem obruč sklopljen oko nizama1, obruč koji se sužava.

“ probio je teskobu tame. Bio je pravi čas, zmajevi su, za tren, bili na bedemima, turski vojnici, lica smreškana od čuđenja, jurili su sa bakljama, Vasin lik

Izgledalo je da je stigao u pravi čas, jer su dva bećara taman htela da ubiju terziju i da mu orobe dućan. Mirko zaštiti svog nekadašnjeg gazdu, zabrani

Osećao je da se život, da bi se poznao, mora izazivati; počeo je da ga izaziva a život mu se odazivao. Retko, ali u pravi čas, slao mu je majušne podstreke koji su ga upućivali kako da, u trenu, izgovori pravu reč ili učini pravi pokret;

ali u pravi čas, slao mu je majušne podstreke koji su ga upućivali kako da, u trenu, izgovori pravu reč ili učini pravi pokret; učio ga je da se usredsredi na drugog i da, na izgled, zaboravi sebe.

On koji je umeo sa svakim sad nije umeo ni sa kim, a nikako sa ustanicima. Nije nalazio ni pravi glas, ni pravi pokret: ništa ga nije htelo i ništa mu se nije otvaralo.

On koji je umeo sa svakim sad nije umeo ni sa kim, a nikako sa ustanicima. Nije nalazio ni pravi glas, ni pravi pokret: ništa ga nije htelo i ništa mu se nije otvaralo.

ovaj Grk, neka je crna iskra zaplamtela među njima i knez je, omađijan, slušao Riginu priču o tome kako je, sada, pravi čas da on, Riga od Fere, započne borbu za tu svoju neverovatnu zemlju, Grčku.

To je ona treća tačka koja mu, pomalo, pravi zbrku. Kad god izlazi iz Studentskog parka, Dositej je u nedoumici: ako xoće da sledi, u svojoj šetnji, linije

manje zadovoljan sobom ne zbog toga što je mnogo radio a malo sticao nego što je slutio da mu se život još ne otvara na pravi način. Uzaman što se o njegovoj vrednoći i sposobnosti pričaju bajke kad on ni jedno ni drugo ne koristi kako valja.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

M. Rakić LXXVI JEDNA ŽELjA Ja bih u noćima strašnog iskušenja, Kad damari biju k'o čekići pravi, Kad se ona što se nikada ne menja, Večna stara rana, opet zakrvavi; Ja bih da mi Vreme dâ sve moje dane Što bi redom

Ja čujem: naša srca biju tiše, Tvoj stisak ruke nije onaj pravi; Hladan, bez duše, bez vatre i krvi, K'o da mi zbori: nema ljeta više!

U krvavoj stravi, Kada trulo carstvo oružja se maša, Svaki leš je svesna žrtva, junak pravi! Danas nama kažu, deci ovog veka, Da smo nedostojni istorije naše, Da nas zahvatila zapadnjačka reka, I da nam se duše

A duh traži uvek novo, I hoće da bude svoj. Ritam će kroz muziku reči Probiti sebi pute, I otići u pravi kraj; U pesmi zakoni ćute Pustite osećaj! M. Đurčin CXXXIII NA STRANPUTICI Dođ t. zv. jesen, T.j.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Grčki trgovci i naseljenici dolažahu bez prestanka u varoš Naukratis na zapadnom rukavu Nilove delte, gde procveta pravi, bujni grčki život. Ne beše mi teško da i ja stignem onamo, da naučim egipatski jezik i da proputujem ceo Egipat“.

„Sad“, nastavi Pitagora, „zategnite vrpcu tako da njeni komadi između ovih triju čvorova budu potpuno pravi!“ Oni zategoše vrpcu; ona je ograničavala jedan pravougli trougao. „Pogledajte ovamo!

imali različite oštre uglove, treći ugao bio pravi: svi ti trouoglovi bili su, bez izuzetaka, pravougli. „Tada mi je sevnulo kroz glavu: ne samo kod ovih trouglova koje

Drveni đon podnožice njegove desne noge, sa kojega je bila skinuta podvezica, ležao je pored njega u travi. „E baš je pravi sibarićanin!“, reče Pitagora, a kad učenici htedoše da probude svog zaspalog druga, on ih zadrža: „Ne budite ga!

„Dakle?“ „Taj broj jednak je 4, uvećano za jedan pravi razlomak“. „Ti bi, Satire, taj broj, kad bi ga znao, mogao pretvoriti u nepravi razlomak?“ „Bez sumnje!

„Harmonija vasione - to je govor brojeva! To je duboki smisao svih mojih saznanja. - Broj obuhvata sve! On je pravi izraz svega bivovanja. Govor brojeva je viši i savršeniji no govor našeg jezika.

„Neka ti, visoki zaštitniče zakona, ta gozba ne pravi nikakve brige! Ja malo jedem, a pijem samo vodu“. „Ipak, ipak!

I ovome je Grilus našao odmah tumačenja: „Razume se! Njega zanimaju ovdašnje cene te lekarske robe; pravi inventar radnje i izračunava šta ona donosi“.

Ali se njegov bistri razum vrati na vreme na pravi put, i on dovrši prekinutu rečenicu rečima: „...kada sam na obali mora prinašao Posejdonu svoju toplu molitvu“.

Onda će oni, jedan za drugim, da se isprse i reknu: „Demokritos! Pa on beše pravi, pravcati abderićanin!“ „Dobro sam ga poznavao!“ „Bio sam mu prvi komšija“.

„Jest, jest, takav jedan spomenik! Ne zbog toga što sam Demokritos, već što sam abderićanin, pravi pravcati abderićanin“. On se smejaše tako slatko da mu suze udariše na oči. „Zapamti, dragi Hipokrate!

Oni ućutaše i predadoše se uživanju prirode. Demokritov vrt beše zaista pravi zemaljski raj. Tu, pored njih, žuborio je potočić, a u krošnjama drveća cvrkutahu ptice.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ono što je najodvratnije u jednom veselom društvu to je: kad se neko pravi mudar pa se izdvoji i ne ide ukorak sa opštim raspoloženjem. Grcao sam, pio sam na silu, ali sam pio.

Samo kad nailaze posetioci groblja, on zažmuri i zabogoradi nekim jezivim mumlanjem da sve nadviče. Ili pravi dosetke na račun prolaznika koji se ne osvrću na njegova zapomaganja. — ...Sedi ovde, druže, a... tu je tvoje mesto.

Kako? Ko? Ovi? Dobro. Ja njih sad, sme sta... fik... kr... kr... kr... I on pravi pokret rukom kao da nišani. Pa nastaje trk i uzbuna oko štaba.

uf... uf... f... f... f... Pa se stresa kapetan Fikus, mokar kao amrel, i skida mekintoš sa koga se sliva voda i pravi barice po patosu. — Iznesite mekintoš, čoveče Božji, iznesite mekintoš. — Molim, gospodine pukovniče, evo smesta.

Časna žena, boga ti, smerna, uviđavna. — Tu osobinu ja poznajem u totalitetu — prekida ga nestrpljivo i pravi se važan učitelj. — Kod mene je to isto tako, samo što je moja žena mnogo više emancipovana...

Kad kući, zateknem gu kraj šporet, pravi neki uštipci da me obraduje. Ja se namrštim, pa dođem kod tiganj i ščepam jedan od oni uštipci.

“ „Nešto mi, veli, fali, ali dobro je, hvala Bogu. Strašni su doktori, gospodo, pravi su kasapi. Kapetan jedan ranjen u ruku, pa mu prilazi doktor, gleda i kaže: „Fik, gospodine kapetane!

), uzmi ovako primer jedan, jednu kategoriju ljudi: prvo, najpre, žena je anđeo, pravi pravcati anđeo, kao ti, razumeš li?

Izgledaš ozbiljan, pravi pravcati muž. Baš imam osećanje da sam žena ozbiljnog čoveka, da sam zaštićena, potpuno zaštićena.

A kad se vratimo s puta sve će u našoj kući biti uređeno. Bašta u vinogradu biće pravi raj. Sa terase gledaćemo Avalu, Kosmaj i Rudnik s jedne, vršačke planine, Dunav i banatsku ravnicu s druge strane.

Nego posle dvorskog bala ja odoh svojoj verenici. I bez okolišenja, sasvim otvoreno, ja joj otkrih pravi pravcati razlog odlaska na bal bez nje, kad mi ona, sa svoje strane i sa istom iskrenošću, priznade istovetnu pobudu.

„Do đavola, pomislih, kakav li ću izgledati u ovoj užasnoj olupini koja tandrče i pravi veću larmu nego četiri klonfernice jedna uz drugu.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Njenim nestankom kao da su se sve stvari oko mene ispraznile, i svi drugi osjećaji izgubili svoj skriveni izvor i svoj pravi osnov: njenim nestankom kao da je nestalo bez povratka i mnogošta drugo, prividno bez ikakve veze s njom.

ili nesvjesnim stremljenjem, oživljena bilo kakvim ciljem, namjerom, nastojanjem, pa makar nastojanjem da skriju svoj pravi izgled, svoj istinski izraz; maskirana kakvim više ili manje namjernim izražajem.

Iščekivao sam kad će ponoviti gestu, pogađajući joj pravi čas prema fazama jačeg zagrijanja ili popuštanja i odadimanja raspre, i dobivao sam ocjećaj kao da ja upravljam tim

Šala joj je bila tiha i bliska djetinjoj duši; umjela je da pogodi pravi put k malom srcu i da iz njega izvabi neposrednu radost. Zvao sam je babom.

Ali ta materijalizacija osjećaja građaninu je, eto, neophodno potrebna: pravi, čistokrvni građanin ne nosi u srcu ništa, ama baš ništa: osjećaj nefiksiran za kakav fizički predmet postaje puka

I mislim da je to bila prva ishodna pogreška u čitavoj toj stvari. Jer držim da baš to, i možda jedino to, nije pravi put kojim se ulazi u sferu muzike, ili bilo koje umjetnosti uopće.

Neko sam vrijeme, kasnije, vjerovao da je to možda pravi znamen za budućeg izvođača virtuoza. Ali sam se uvjerio da ni to nije tačno.

Inače to nije pravi, istinski kirurg, inače je to nespretan vojnik, vojnik za nevolju i od nevolje. No izgleda da sam se prilično kasno

mene samoga to nije ni za trenutak uspjelo zavesti u zabludu i poljuljati u ocjećajy da je nesreća došla baš u pravi čas, u čas kad sam bio dopro do krajnjih granica mojih mogućnosti i kada ni bez toga ne bih bio kročio ni za stopu

I, rekao bih, naročito kad šute ili spavaju. One obično nemaju svoj pravi momenat, svoje najbolje doba: tu ljepota prati svoju žrtvu od koljevke do groba: od lijepa djeteta biva lijep mladić, pa

Onda je pokušavao prisloniti podbradak na violinu tražeći pravi položaj. A kad bi ga najzad pronašao, opet je spuštao violinu, kao da se nečemu u posljednji čas prisjetio, i dugo,

naivnost, kao neki regenerativni krak ili organ, ili zaštitni zalistak ili parožak, koji prilično dobro zamjenjuje onaj pravi. I da se, u svijetu savremenog civilizovanog čovjeka, to valjda i nazivlje naprosto spontanošću i naivnošću.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Njome je upravljao i komandovao neograničeno, samovlasno, kao pravi despot. Oni, koji su s golim jataganima jurišali na imućne stanovnike i, kao krvožedni vuci, klali nejač i pekli ljude,

Ide sa svojom puškom po zelenoj gori, a sve živo beži od njega... Pravi gorski car!... On se ne boji zvera ni vampira, a ovi naši ovuda gori su od žena... Jedna bruka, pa to ti je!...

pa pogledahu gde bi se mogao još koji napad izvršiti. Radovan se više i ne vrati u selo, nu produži s Đuricom pravi hajdučki život. Njegovo učešće u onom napadu bilo je tako jasno, da mu nije ostalo više nikakva druga izlaza.

— Što vi, more, ne idete danju zajedno, kao pravi hajduci, nego se zavlačite svaki u svoje selo ? — Pa... sigurniji smo ovako.

A sad mi je to velika, teška briga na vratu... Ali šta da radim, nauči me, popo ? — Samo jedan pravi put imaš pred sobom: da se predaš vlasti, da ideš na sud, te da pokaješ stare grehe, a posle već... lako je.

bio prisebniji i odlučniji, nije ga potresla prolivena krv: naprotiv, on se spremao da sad tek zasuče rukave i počne pravi posao. — Simo, ti sad okreni desno na Kopljare, pa idi pravo kući, a ja ću gledati da se prokradem do Venčaca.

— A posle.... šta ćeš posle?... Da nađeš drugu, je li... — prošapta ona tiho, ne dišući, kao da sad tek očekuje pravi odgovor, od koga joj zavisi sve.

— Treba mi, njemu ću kazati... samo njemu... — E, snašo, tako bi mogao svaki ludak da dođe i da pravi larmu zabadava. Ne smem ja buditi kapetana za svaku sitnicu... moram znati zašto. — Đurica...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

To ti mi je vrlo žao, imam tri sina, pa da su pravi, makar obišli sav svijet, oni bi se složili pa u svijet te našli moj trs, i onda bi mi, bokcu, bilo srce na mjestu.

— Tvoja sam, tvoja! — začuje se detinji glas iz zemlje. Pravi gazda, čuvši to, trgne se. I sudija presudi da njiva pripadne onom koji je nepravedno traži. Sud se raziđe.

kad pravo i vjerno raja služi svojega agu sedam godina a aga ga osme godine posiječe, otvoren mu je raj kao da je pravi Turčin; anaišeš li?

Ero metne vodeničarevu kapu na glavu, pa još uzme malo brašna te se pospe i načini se pravi vodeničar. Utom i Turčin dotrči pred vodenicu, pa sjaše s konja i uleti u vodenicu: — Kamo, more, taki i taki čovjek,

Sve pomrije; nego, ako si kleo, otkuni. — Nije ovo pomor pravi, ne dao bog, nego đeko, đeko pomirucka. No kad mu umrije popadija, onda pop zavika narodu: — Što je ovo narode?

Car od one zemlje dozove ga preda se i, iznesavši u zavezanoj vreći lisicu, reče mu: — Ako pogodiš šta je u toj vreći, pravi si vrač, i neću ti ništa; ako li ne pogodiš, pogubiću te.

Učitelj biđe što je i kako je, i da ono dijete nije za nauku rođeno, te će reći mu: — Ala si pravi dembel i magarac! Što više učiš, manje znaš, nego ajde kući te pleti kotac kao ti i otac; samar u školu došao, a samar

— truba bošča — veliki rubac brbati — tražiti rukama pipajući bređa — trudna broć — biljka od čijeg se korena pravi crvena boja brčak — šuštanje vode, talasić bujrum — izvolite vagan — žitna mera; čanak vakti sahat — određeni

Petković, Vladislav Dis - PESME

Mada sreća nema svoje lice, Njezin izgled osenčava nada, A njoj čovek ne meri granice, Pravi prostor tek u njemu vlada. I ta slika, ta maglina sama Iz zanosa i u snima mojim, To obličje prostrano k'o tama, Kao

koje se ne smeše, Ništa, k'o ni cveće jorgovana plavi', Od kojih si sama uzimala boje Za dan svojih nada i za život pravi. Sve što sam poznao, to je lice tvoje, I na njemu oči neviđene davno, Stare neke oči k'o misao što je.

stoji tako, suze mu se liju, I njegovo srce ovako uzdiše: “O velike zemlje, o Srpski Narode, Kada će i za te doći život pravi? Što sudbina krije buktinju slobode? Veliko proleće kad će da se javi?

Miran sam: ni trun srdžbe ili čega Što pravi smešnim nemoćne i jadne; Smrt, večno živa, budućnost je svega — Sveg što rođenjem u kolevku padne.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Bio je veoma obrazovan čovek, pravi prirodni filozof, pesnik i pisac i za njegove propovedi je govoreno da su tako elokventne kao one Abrahamove u Santa

Duhovite upadice, koje je imao običaj da pravi, uvek su bile čudne i karakteristične. Ilustracije radi, mogu da navedem jedan ili dva primera.

Doneo sam odluku u pravi čas, pomognut spretnošću, prolazeći kroz poznata iskustva kako trivijalna tako i neprijatna, uspeo sam da se ukrcam za

Ovo je pravi čas da se o ovoj temi nešto kaže. U toku poslednjih deset godina veliki broj ljudi je drsko tvrdio da je uspeo da elimini

Za tren oka izbio je pravi metež i iz desetinu grla se zaorilo: ”To je Brodi.” Bacio sam četvrt dolara na šank i jurnuo prema vratima, ali gomila

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Tu bi naše veselo komešanje dostiglo vrhunac, tako da mi moji vragolasti vršnjaci nikad nisu pružili priliku da shvatim pravi smisao proslave dana svetog Save.

Tu bi naše veselo komešanje dostiglo vrhunac, tako da mi moji vragolasti vršnjaci nikad nisu pružili priliku da shvatim pravi smisao proslave dana svetog Save.

Objasnio sam im da se takav hleb pravi od najfinijeg belog pšeničnog brašna uz dodatak mleka i sala. Onda sam im rekao da se dosta razumem u kuvanje jer sam

Ispostavilo se da je moja prva kupovina u Americi bila pravi promašaj. Pita od šljiva bila je podvala; umesto šljiva sadržavala je samo koštice i to me je podsetilo na reči moga

sinko, ti počinješ da shvataš američke običaje i što se pre oslobodiš svojih srpskih nazora tim pre ćeš postati pravi Amerikanac.

”Šepavim patkama” je trebalo pomoći podučavanjem. Vremenom sam postao pravi ekspert u tome i oko mene se okupilo jato ”šepavih patki”, koje su mi nudile dobru nagradu za svoje brzo ozdravljenje.

” Osnovni cilj američkog koledža bio je da nauči svoje studente da se ponašaju kao pravi Amerikanci, lojalni najboljim tradicijama svoje zemlje.

- rekao je pošto je čuo da sam ja onaj dečak, i dodao je: - mora da ste se mnogo promenili, jer mi sada izgledate kao pravi Amerikanac; a mi smo ovde kao i naša draga Austrija, kao i svi stari ljudi, ne menjamo se i samo postajemo stariji i

Kada sam ušao u kancelariju župana, zatekao sam mladog čoveka tridesetih godina, prijatne spoljašnosti. Bio je pravi sportski tip a ličioje na engleskog aristokratu i po odelu i ponašanju.

- Vidim da otvoreno i pošteno razgovarate kao i svi pravi Amerikanci koje sam upoznao. To je ono čime oni najviše privlače Ali zašto vi, naturalizovani Amerikanci ne gledate

- rekao je pošto je čuo da sam ja onaj dečak, i dodao je: - mora da ste se mnogo promenili, jer mi sada izgledate kao pravi Amerikanac; a mi smo ovde kao i naša draga Austrija, kao i svi stari ljudi, ne menjamo se i samo postajemo stariji i

Kada sam ušao u kancelariju župana, zatekao sam mladog čoveka tridesetih godina, prijatne spoljašnosti. Bio je pravi sportski tip a ličioje na engleskog aristokratu i po odelu i ponašanju.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

i po objedu tmica i neprestano monotono padanje kiše po kaldrmi i staklima uspavljuje ih, pa je u kući, za malo vrijeme, pravi tajac.

Oni stari naš kip, vidija si ga, a? Glava mu je prignuta ka da se uvik moli bogu za nas: pravi starovirski svetac, čudotvorac, brani nam rod masline od bolesti ušenka i od svakog zla, ka pravi zavitnik...

moli bogu za nas: pravi starovirski svetac, čudotvorac, brani nam rod masline od bolesti ušenka i od svakog zla, ka pravi zavitnik... pa sad s njim u kraj . . —Pa da bi zač! — opazi Bukalo. — Poboga, da je ostarija?!

—I bija od težačke ruke. —To je sve istina, — potvrdi dum Andre. Ma nije oni stari kip pravi sveti Spiridion... Ono je samo... —Da ča je oni vaš mladi? — rasrdi se Žižica. —Oni mu ni dostojan bit ni sluga!...

ljubokrvnoj deci iz Korana, drugi, u šarenim haljinama, kao sene promiču u vestibulu i ispod arkada; neka ženska, kao pravi simbol tuge, čuči u zaklonici. Kupe se pravovernici na molitvu. U hramu svetlost je blaža, bistrija.

Nigde kao ovde nisu tako sljubljeni život i smrt. Nigde kao ovde nisu tako verni jedni drugome: pravi druzi! Iza groblja ređaj u se vrtovi grčki, turski sa zatvorenim vratima, džamije ispred čijih česama kupe se deca,

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Kakva je i sama kosovska narodna lirika, kad je u pravom trenutku i na pravi način zahvaćena iz čistog kladenca. Na to sam ovom prilikom jedino i želeo da vam skrenem pažnju.

Za nas ovakve tvorevine ostaju zagonetka, na koju još ne nalazimo pravi odgovor. Kao što pravi odgovor, uostalom, nemamo ni za osnovni Nastasijevićev pojam: vanlično nadbivanje.

Za nas ovakve tvorevine ostaju zagonetka, na koju još ne nalazimo pravi odgovor. Kao što pravi odgovor, uostalom, nemamo ni za osnovni Nastasijevićev pojam: vanlično nadbivanje.

Za proučavaoca našeg romana ostaju otvorene mnoge jezičke nedoumice, čak i u slučaju kada je on doživeo pravi procvat u drugoj polovini ovog veka. Mnogo manje nedoumica ima u poeziji.

Zato je u nastanku i razvoju hermeneutičke veštine, posebno teološke egzegeze, Otkrivenje bilo pravi probni kamen. Nimalo nas, prema tome, ne iznenađuje što postoje stotine tumačenja novozavetne proročke knjige.

godine). I najzad se ovde može navesti, što je i bio naš pravi cilj, teološko tumačenje velikog znaka koji se na nebu pokazao u prvom stihu dvanaeste glave Apokalipse, tumačenje koje

Ostavljeno je nama da ga u oba slučaja naslućujemo i najzad otkrijemo. Izgleda da pri tome pravi cilj nije da se delo zatamni i aluzivnost učini širom i neodređenijom. Ili bar nije samo to.

more“ – koji je istovrstan sa „zalutah razbojništvo“ – moglo bi se reći da prelazak s nepravog objekta (morem) na pravi (more) pojačava značenje dejstva i uvećava napetost.

što „parobrodi zaploviše more“ zbog pomerene rekcije pokreće još jedno, doduše potencijalno značenje, kome odgovara pravi objekt: da „parobrodi zaoraše more“.

Samo što kod njega samog, na žalost, ima previše fragmentarnosti i osipanja: pravi biljurni detalji gube se u nedovoljno sređenoj celini, u razlomljenoj i nedovršenoj kompoziciji.

Reči tek potom dolaze. Ali sa dolaskom reči i započinje pravi tvorački čin, muka i radost konkretnoga verbalnog otelotvorenja: reči jesu i nisu „ton“ i „zvuk“, one prihvataju

Zato je tek realizacija, jezičko utelovljenje „osnovnoga tona“, jedini i pravi ontički čin u pesništvu; tu je dat praktično osetan ali teorijski gotovo nepojaman koloplet zamišljenog oblika i

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Tebi ne fali, nego njemu. DARA: Njemu? ŽIVKA: Pa dabome... nema škole, ne zna jezike, ne može da pravi karijeru i onako nekako ne pristaje... DARA: Meni je dobar, a vama se i ne mora dopadati.

ČEDA (pravi se uzbuđen): A, tako?!... VASA: Pa tako, dabome! ČEDA: I ova partija tablaneta što je igram ja već dve godine ne

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Čak i Antun Branko Šimić ima ovakvu tvrdnju: „Pravi umjetnik u riječi neće činiti kao ona dva slavna srpska versifikatora koji su gotovo sve svoje pjesme ispjevali u

Stoga je za razumevanje Seoba svakako važno to što Slavonsko-poduski puk kreće na daleki front iz zavičaja koji mu nije pravi zavičaj, i što se - posle zauzeća nekih francuskih gradova i sklapanja primirja - sa ranjenima i unakaženima desetkovan

francuskih gradova i sklapanja primirja - sa ranjenima i unakaženima desetkovan vraća u zavičaj koji mu, opet, nije pravi zavičaj. Na jednom i drugom kraju vojnog pohoda srpskih ratnika ima nešto od privida, obmane i varljivog sna.

Ali pravi san, ili kratko priviđenje, jeste upravo taj drugačiji svet, što iskrsava iznenada i iznenada gasne. Kao varka.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Rezil da go ne učiniš, zašto — sunet pravi detetu. Gajle ič da nemaš. Samo nema takec-vakec: ja toj, ja glava nemaš“... Odi, bre stari pes!...

kavom, kroz šalu kudi Kolašince, a uverava igumana da voli Svetoga Petra „bože prosti kao da je on, Omer Džankov sin, pravi onaj gluvi, Vlah“... Saborovanje već uzelo veliki zamah.

Do juče naočit seljak, postao po njihovu računu ajmana za poćak, pravi ciganski ceribaša: e, zakleli bi se oni na sve četvero časnih posta da i ceribaš ozbiljnije stoji na derviškom ćulavu

Nikad Bogdana nije mogla ni sanjati da je njen Miloje postao tako bedan Mustafa, ne silni novi Turčin, no onaj pravi pravcati Mustafa Ciganin koji po Kolašinu prodaje kotarice i prosi...

I po svima seljačkim propisima stade ga dvoriti i pojiti kako to priliči kao da je kakav pravi stranac. Samo je prvu čašu Miloje popio onako kako to rade pravoslavni seljaci: nagao je lagano i gutao gutljaj za

Samo bi pravi domaćin, Kariman Košutan, koji je ovaj srpski mlin na Ibru prisvojio čim je austrijska najezda zaplovila preko Kosova,

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Stale oči i kralju i svima. Divna moma, jeste, anđô pravi, Lepše niko nit’ vide nit’ sneva, Rajska radost kroz lice joj zrači, Na usnama ljubav se osmeva.

„Razumem te — i nagradiću te Tvoje delo istina je živa Lepa žena anđô nam je pravi, Lepa žena i đavo nam biva.“ »Orao« 1891.

se Hristos, ali ne za rđe Kojima se spava, kad je doba rada, Što od srca svoga, od Boga im dana, Nadri-filosofski pravi nakarada.

A među tim dok se slava Tvoja tamo javi, Ja ti velim: „Ti slon nisi Već magarac pravi!“ »Starmali« 1881. PESMA O PIĆU (po „Fl. Bl.

Ja znam da nisi na mene spala Ni ti ni tvoja slava i hvala: Na službi stoje tvojojzi slavi Doboši drugi — doboši pravi. »Starmali« 1882.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Društvo vam je osobito pri ručku nužno. Ono se razgovara, ono se šali, a najviše pravi apetit. FEMA: Danas uzimam čest ajnodlovati vas na ručak. SARA: Blagodarim, blagodarim!

Majstorice!... FEMA: Opet on! JOVAN: Sve zaboravim, gospođa, oću da reknem, ja nisam rad da se pravi od mene komendija. FEMA: Tako najveće gospode pedinteri nose. Dobro samo pazi kad te viknem Hanc.

RUŽIČIĆ: Kad se Ružičić Himnu posvjaščava, svo jestestvo pačezemno toržestvuje, zmijevidni potok muziku pravi, a tihoprohladitelni zefir u sodružestvu boginja i gracija kolo vodi, oku neponjatno, umu nepostižno. SARA.

Suze liješ kad ga jedeš, Al’ ga zato opet jedeš. Sa muzama pravi brak, Jest blaženstvo, to zna svak; Kad po kući žena psuje, Muza mene tad miluje; Kad je žena neočešljana, Muza meni

FEMA: Moj je osobiti pasion, znate, jašiti. Istina, ovde se takovo što i ne vidi, ali ovde i nema pravi noblesa. SARA: Ma šer, to je u Parizu samo u modi. Verujte mi, vi ćete veliku paradu s otim učiniti.

Juče sam ktela jednog probirati, ali to je pravi gurbijan bio. Tako me je bacio da sam svo koleno odrla. SARA: Gledajte vi, to je bezobrazluk nobles uvrediti.

Jedna nema kose, uzima tuđu da svoju rugotu sakrije; e, i to je moda; ajde pravi lokne, natrkači ij na oči, makar vid izgubila, i makar kako stajalo, to mora biti, tako oće moda.

Miljković, Branko - PESME

Primi i cvet koga preziru ljiljani Zapamćene mudrosti u susret mom prahu. Istinske su reči tužne; pravi dani Prazni. U prašini trag nađi uzdahu!

Reči zaustavi! Sutra će sigurno i kukavice moći ono što danas mogu samo hrabri i pravi koji su u prostoru između nas i noći našli divne razloge drugačije ljubavi. Svet nestaje.

ništavila Pretvara se Iza mojih leđa u šugavog psa Ispred mene u žar pticu Govori mi istinu iza leđa Grlice Ti si pravi naglasak umrle nežnosti Načini zoru od našeg umora Miris je vreme koje je posedovao cvet Al nereč kaže kasno je Necvet

PRIJATELjU PUTNIKU Kroz tuđe srce vodi pravi put Ko drugačije putuje nailazi na tamu O dokle li će tužan stići Taj što više nema šta da kaže Uzalud učene vatre s

Krakov, Stanislav - KRILA

Drva u noći kraj puta su kao mračna čudovišta. Ranjeni ađutant misli o jurišu. Da li je to baš pravi juriš bio? Nije video neprijatelja, ni klanja.

Petrović, Rastko - AFRIKA

I kad su svi otišli na spavanje, ona je došla. Tako je prvo veče bila moja.“ Da bi došao da nam pravi društvo, on svoj uptljani triko, kaljave čakšire i duboke čizme preko kolena zamenjuje čistim plavim i belim trikoom,

Međutim, pokazuje se da pravi trkači dremaju u senci. Vraćamo se na pristanište. Šalupa je tek stigla, crnci klate lampama i istovaruju kamembere

U svoja kratka, široka vesla udarahu kao u gitare. To beše pravi koncert, najlepše mladeži u najlepšem pejzažu. Kad su završili, piroge ostaše prazne.

Divan let obojenih ptica. Šef sela dolazi da mi pravi društvo pre no što dođe vreme za silazak na reku. Bojim se da ne zadocnim i energično skraćujem razgovor s njim da bi

drumu, u ovoj šumi, u ovom životu, da mi jedno prijateljstvo tako prolazno i jedan rastanak tako prirodan mogu zadati pravi bol?

Misleći da bi se tako ponašao u drugim okolnostima kakav pravi političar siguran u svoju pobedu, ja ne odgovaram odmah da li pristajem ili ne.

Veliku, veličanstvenu kuću, uneti u nju pravi klavir. prave portrete, pravi jaki nameštaj, knjige, sudove. Imati psa; ne ove afrikanske, već jednog jakog našeg

Veliku, veličanstvenu kuću, uneti u nju pravi klavir. prave portrete, pravi jaki nameštaj, knjige, sudove. Imati psa; ne ove afrikanske, već jednog jakog našeg divljeg psa, koji će izdržati ovu

Evropa izgleda bedno kad se gleda odavde, i ja je ne želim. Ali Evropljanin je ipak najbolje umeo da pravi kuću. Ja hoću da moja kuća bude prava kuća u predelu kojim nijedan belac ne prolazi.

To su dva snažna sredovečna čoveka; pravi džinovi širokih očiju; ničeg svešteničkog u njima. U četiri kuvar pronađen i izgrđen, i mi polazimo.

bio još antipatičniji zbog tog derana, a istovremeno, jedino što sam čovečanskoga video u njemu, izuzev čežnje la digne pravi dom usred savane, bilo je to njegovo staranje.

Jedan napred i jedan pozadi, pravi, pomerajući se celim telom ali ne i glavama i vratovima, trudeći se da održe ravnotežu.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

“ PRVI TURČIN: Pravi jaramaz đaur! ĆERIM: Zar na carevoj zemlji takim jezikom raja govori?... Efendum džanum, tvoja je krivica što se toliko

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

ama sve beše sanjivo, brljivo, pudljivo, dečica nabrala stra' pa plaču, žene okaju (viču, kukaju), niko ne razbira što se pravi, a Turci zašli pa kolju. U moj se dom nabutaše (naguraše) petšest, ni sag ne znam kako.

Sa istočne strane, otkuda su se primicali Turci, zaklonjen je rujevačkim visom, koji se u severozapadnom pravcu pruža i pravi rujevičku kosu. Na samom visu i duž cele kose POdignuti su aleksinački šančevi, baterije i streljački rovovi.

Vladan Đorđević, gurajući se da dopre do đenerala. Parip mu je lepo igrao, a g. doktor se zakekečio na konju — pravi delija!

Slušajući njegovo duboko hrkanje, koje se na daleko razleglo, pomislih u sebi: ovo je pravi san pravednika; bože moj, kako tvrdo i bezbrižno spavaju ljudi sa čistom savešću!

Zamišljam sebi kako sad mora izgledati u Nišu. Pravi pakao. Pomislite samo koliko im treba dok evakuišu bolnice. Ta oni imaju iz poslednjih bojeva hiljadama, hiljadama

Prosto krasota! — Ali i naših je mnogo izginulo. — Šta ćemo, takav je rat; mora ce ginuti. — Kao velite, kad se pravi kajgana mopajy ce lupati jaja. — Upravo tako! A kako vi T....., jeste li vi pristalica ili protivnik rata?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Sad treba ići cele noći u nepoznatom pravcu. Za vreme rata između čoveka i mašine od čelika ne pravi se razlika. Dolij motoru benzina, i teraj dalje. Mi smo primili po hleb, i šta ima tu dalje da razmišljamo.

Bio je visok, i imao je crne, duge brkove. Pravi hajduk. Objasnio sam mu šta želim. On sa puške skide bajonet i stavi ga u zube. Pušku ostavi. „Šta će ti bajonet?

— Skini bajonet! — rekoh vojniku. On mi ga dade gledajući me šta ću da radim sa njim. Nisam mu kazao pravi razlog, već onako... da i ja imam nešto od odružja u ruci. Zlu ne trebalo.

Vidiš li? — Vlajko savi kažiprst leve ruke. — Ona na tome mestu pravi oštru krivinu. Mi smo prešli onde gde je najveća okuka. — On lupi prstom druge ruke u čukalj savijenog kažiprsta.

To su isto učinili Sergije, Fjodor i Sima, i tako su tabanali bosim nogama po prašini. Brana pravi venac od maslačka da preda pobedniku. „Fikus“ drži govor Peri „Đevreku“ i Simi „Jarebici“.

— A zašto vezuju zvonca? — pitao sam naivno. — Zato što se prilikom napada ne čuje dobro škljocanje makaza, a zvono pravi larmu. Onda u tom pravcu pucaju...

Gore se začu neko trupkanje. — Kakvu salvu? — pitao sam ga. — Ne pitaj! Hajde da vidiš. Molio sam ga da ne pravi galamu. Dosta mi je toga. Ali on je išao napred te se nađosmo kod onog topčeta. — Najveću! — naređivao je Kosta.

— Ha! — veli ponosno Kosta. Njegovo lice je ozareno i vedro. Izgleda kao da je tek sada našao pravi smisao svome životu. — Hajdemo!... Posilni!... Otvori onu moju paprikaš konzervu, i podgrej na barutu.

— Ne! Ako boga znaš — zavapio je Radoslav. — Boro, molim te, ne pravi komendiju. Ako ti je stalo do vina, naći ćemo. O, ljudi, šta nas snađe! — Ostav’!

A-ha! — on se zamisli i mutnim očima kao da gleda u daljinu. — Tamo... na frontu su pravi sinovi. A u pozadini su kurve, kukavice, zabušanti. Kad se budemo vraćali u zemlju, podići ćemo kapiju...

Ako li ga samo još koji put drugome daš, razbiću ti nos. — Kipislcauf! — dobacuje zlurado Vojin. Luka se pravi da ga ne čuje, ali još oštrije naređuje Isajlu. — Zatvorićeš i kafu, i šećer, i sve što je moje.

Tako nešto, samo da ne govorimo pravi razlog. Pričanje Dragišino prekide telefonista: — Gospodine poručniče, izveštavaju pešaci da ih tuče baterija

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Svi pravi pisci dobro znaju da se potpuno može zavladati samo jednom jedinom jezičkom domenom, — ako se čak valjano zavlada i njome

Govorili su njime, pisali, kraj svega, pravi, jedini naši tadašnji pesnici. Nataložilo se, prvo oko osećanja i misli izrečenih u tim starim tekstovima, pa onda

Tek sada bi valjalo preći na pravi razgovor o pesnicima ove Antologije, ako baš i ne o svakome od njih pojedinačno, a ono svakako neizbežno o svima njima

Načini su naši grubi, surovi nam pravi, Krupan jezik, ko ga zbori, hoće da g' udavi. Ona voli inorodnim, roda se svog stidi, I, da može, svukla bi se, sva

Što je više smećem s uma, To mi više dođe s puta, Sve se lako zaboravi, Ljubov sebi večni spomen pravi. Ili bez nje ili s njome, Teško bednom sercu mome! Pri sastanku tajno stenjem, Pri rastanku plačem, ginem, venem.

Tog naći ćeš svagdi na Putu. Mani se njega — Reč je sama po sebi ta Ružna. Iskrenog traži prijatelja. Taj pravi je. Ljudi ginu no slabo za Njim; poklonima misle Prava naći prijatelja. Tu se varaju. — Gle, gle!

Umom stvara čovek na mislenih mostove krili, Da na istine on sjajni uspuže se tron; Rukama moste pravi, daljnu da pozdravi braću, Sveza ljudstva i lep srodstva utvrdi se splet, Trgovina cveta, spriopšte se misli uzajamno,

Tražiš li bratstvo? U grobu ga traži Korist il’ glupost gdi na boj ne draži. Tako je pravi pokoj tek u zemlji, Beda na zemlji. 1852. Jovan St.

JEZIK O premili jezik, odavno se slavi Tvoj slatki i glatki i vispreni glas, Iz dubokog čuvstva i smirene pravi Ti strojiš i gojiš svog suštestva kras; I zato sve veće Jest toržestvo sreće Što razgoniš mrak, Jer zvezde ti

Ona k njemu došla, I kaže: — Šarmant, Okani se posla, Budi špekulant; Tek onda ćeš biti Pravi pevidrug, Dobro jesti, piti I — steći na dug.

Na čelu ti spomen stoji, al’ joj ti objavi Da ćeš njojzi verne ljubve svedok biti pravi. Digde l’ ruku da t’ upita šta želiš od grudi Njenih, kaži: Vernost koju česni hrane ljudi.

“ I tog’ ću se držati Dok god budem disati, Srpskog oca pravi sin, Pravi srpski sin. Ot oca mi ostala Lepa dara tri: Ime Srba, mač i krv Što m’ u srcu vri; Ot matere sveti dar

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Što laska i kazuje Đavolskim smehom uveravajuć: Da je u njemu milost božija, Pod zemljom da je baš pravi raj. Zašto bi varô?... Ako ne zato Da mu izvrše paklen umišljaj? (Kapetan Đuraško dolazi.) Baš dobro došao!

STANOJLO: Zar da nasilje sramno trpimo? STANIŠA: Zar da čekamo, bezazlenici, Da od nas pravi svojim ćudima Po običaju tom venecijanskome — Prstima mekim šaren-lutkove, Što će se na mig oka njezinog Vešto

) JELISAVETA: E lepo! lepo! Samo da znaš Kako te diči gornja haljina! (Smejući se pipa mu dolamu.) Baš pravi purpur!... Gde si kupio? ...A skup je, znam? KAP.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Nemojte, moja rođena djeco! Nasul'te se 'vođe pred ljud'ma, pa se poljub'te kô braća... kô pravi Srbovi. Nema u ovoj zemlji práve. Naša je práva na Kosovu zakopana...

Ja ću vam sad jedan zulum njegov pripovjediti — ali pravi, istiniti zulum. Ja mlim da nijeste zadrijemali? Slušaćete? E, onda dobro; čujte: Bilo je to na dvije godine pred ovu

— Ama, jesi li ti to, Davide? Iz daljine rekô bi čojek da si pravi mustapez. Ama, krsnog ti imena, đe nabavi mustapesku ođeću? O, ljudi, ljudi! — čudi se Belemez i oblijeće oko njeg'.

— žandar, stražar zbitije — događaj zeka — mala zelena puška zeman — vreme; vek, godine zijanćarast — koji pravi štetu; prema zijanćer — štetočina zorli — jako, mnogo; silan, žestok; naočit; ugledan zulum — nasilje; bezakonje;

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Pred njom ne može da odoli. Kada se pojavi "Hajkuna đevojka", on prestaje a se pravi mrtav, zaboravlja jedinu mogućnost svoga izbavljenja - da "mrtav", iznesen iz tamnice, može pobeći.

Oko osnovnih pitanja jezika i književnosti između pisaca iz te sredine i Vuka Karadžića vodio se u toku nekoliko decenija pravi književni rat. Literatura se vezivala za tradiciju 18. v., za Dositeja, Vidakovića, Mušickog.

je takođe veliki dečji pesnik, koji je u mnoštvu pesma dao nezaboravne prizore i likove iz sveta deteta, stvorivši pravi epos detinjstva.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Voda u kojoj su bili p. i dukat leči žuticu (GZM, 4, 152); sok sa žumancetom vodenu bolest (іbіdem). Od p. pravi se s medom melem kad je presečena mišica (іbіdem). p. se bere u Međudnevice (SEZ, 19, 13). »Devojka je divlja p.

II 475). Borova vodica (koja isteče iz zasečenog bora) lek je od suve bolesti (Karadžić, 3, 1901, 201). Od b. smole pravi se melem za svaku ranu (GZM, 20, 1908, 351; ZNŽOJS, 11, 270). B.

SEZ) najčešće puta od svih stvari uopšte (55 puta) spominje se b. B. dejstvuje kao siguran apotropajon. Garom od b. pravi se novorođenčetu krst na čelu, kao utuk od babica (SEZ, 45, 1930, 42; 184); ili mu se b.

Ko počne na dan Svete Lucije (13. decembra) da pravi stočić od b. drveta, i radeći svakoga dana pomalo dovrši ga na Badnje veče, može te večeri u crkvi, stojeći na njemu,

Kroz njega provlače nedonoščad, kad ne mogu da napreduju (SE3, 13, 283). Mrtvački sanduk pravi se od kakvih bilo dasaka, ali krst mora biti od g. ili graničevog sirovog drveta (TRĐ, KNR, 34).

G. se ponekad seče za badnjak (SEZ, 32, 1925, 368). Ponegde se od nega pravi i Maіbaum ‹= majsko drvo›: u Kreševu (Bosna) uoči Ivanjdana naloži se vatra; posle se u to ognjište usadi grab, koji

sa te večere posle je lek za rane (SEZ, 40, 81). Pred kraj berbe, od poslednjeg čokota g. pravi se »Bogu brada« (SEZ, 17, 17; 212). Praznik g. je Preobraženje.

Ime jadika nosi u sebi rđavo znamenje, i to je pravi razlog što se njeno drvo upotrebljuje u izvesnim slučajevima analogne magije.

ZNŽOJS, 11, 50), i glavobolje (ŽSS, 314; GZM, 4, 167); list se upotrebljuje protiv glavobolje (ŽSS, 316) i od njega se pravi melem za ranu (GZM, 20, 1908, 345); seme u belom vinu pije se protivu zaptivanja (ŽSS, 306); od mladoga granja pravi se

se pravi melem za ranu (GZM, 20, 1908, 345); seme u belom vinu pije se protivu zaptivanja (ŽSS, 306); od mladoga granja pravi se melem za ranu (SE3, 17, 566), takođe i od njene mezgre i kore (ŽSS, 331); mezgrom od z.

probu iskrenosti, kod dva prijatelja: ako je onaj kome se dâ da je preseče, tačno prepolovi, ni manje ni više, onda je pravi prijatelj (SEZ, 41, 1927, 167; Boѕ. nar. prіp. ‹Sіѕak, 1870› № 30; BV, 1, 1886, 236; Srp. dijal. zborn.

Aen. 2, 16). J. ima izvesne veze i sa mrtvačkim kultom i kultom predaka. Mrtvački sanduk često se pravi od j., verovatno zbog njegove apotropajske moći, i to se oseća kao otmeno (Vuk, Pjesme, 1, 368; BV, 9, 170; 10, 316;

Ćipiko, Ivo - Pauci

—Čula sam, — veli Maša razvlačeći — gdje dijete plače, pa nijesam mogla želji odoljeti da ga ne vidim ... Pravi soko! I svrnuh s puta da ti to kažem ... —Što neće od ovakvoga oca!

komada planinskoga sira, da prismoči u putu, pregršt oraha i komad blagoslovene svijeće, da ga od zla brani i na pravi put privede. Puneći torbu, stara ga svjetuje, a otac Ilija samo puši i sluša ... — Pusti kraju, majko... ne brini se.

U oči bije snijeg, a nad glavama krše se grane. Ali, što da ti pričam: mećava u planini! — Pravi kijamet! ... Nije druge, već gini! ... U tome izgubismo se, ne čuješ svoga bakta, ništa, uši zapušio pusti vjetar!...

nije prevario u svome sudu, najbolji je svjedok prst božji, koji je u nevrijeme poslao snijeg i mraz da ih opomene i na pravi put privede. I propovjeda dalje... Ali, najednom, opazivši na dnu crkve Radu uz Mašu, prekide i poleti ka njima.

I redom Rade kaziva što prodaje. Kod svake stvari kovač cjenka se, a Rade popušta, samo da svrši što prije. — Pravi si Ciganin! — veli kovaču Ždrale, kad vide da bi htjeo kravu od Rade u bescjenje kupiti, i nabaci talijer preko njega.

Ponio bi sobom knjigu da čita. Domalo i žešće bi upeklo. Pravi krijes! Tada bi ostavio knjigu i zagledao se neodređeno preda se...

Je li moguće da ono još nedoraslo dijete — ne osjećaše? Ko zna, zna li ona što je pravi život, što je slast i ljubav...? Možda njeno tijelo nije zagrijano žarom strasti, valjada nema duše...?

lica, izbijaše veselije po prozorčićima, i pjesma je selom snažnije odjekivala, uz vatru gusle milije gudile. Pravi pravcati srećni seoski život — život koji je donosio obilje blagoslova. Nastala jagma za radom.

Posli, pred vratima od sudnice čekali smo da nas zovnu. Prvo su pozvali nikoga čovika iz krajine; pravi gospodin, uliza je s dva advokata. — Je li bilo njemu potriba do ovoga doći?

— Poznajem ga ja! Ovde je bija ništa i od nikoga, da mu se bilo najist pulente. A sada, vidićeš ga, pravi gospodin; zovu ga šjor, a i pravo je kad jema! Govoru da je učinija prišli' dvadeset hiljada fiorini ...

— Pravi gospodin! — reče Ivo ocu, i ne može da se uzdrži od smijeha. — Jema, pa može! — odgovori šjor Luka ozbiljno.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

kao što sam ja, trebalo bi kamdžiju tutnuti u šake kakvom zadriglom klipeti sa krvožednim očima i tek tada bi se video pravi učinak kazne.

Dadarini sa svoje strane uporno govore kako su došli u pravi čas i da njih nije bilo razbojnici bi prosto samleli Lauševe ljude, pošto ovi za njih nisu ni znali.

Stari nije nameravao da sebi pravi neprijatnosti uzdižući do sebe kakvog visprenog, mladog halapljivca koji će, kad jednom oseti vrtoglavicu moći,

Možda još nije došao pravi trenutak kad ću saopštiti svoju nameru da se sa SVIM monasima vratim u manastir. Ne bi trebalo da ja dajem nikakav

Možda je pravi trenutak da to i učinim. Baš sada. Jer prvi put, posle toliko vremena, osećam neku lepu, milu blagost u duši.

„Sada on stoji ovde pred nama, skrušeno i nevino. Pravi se kao da ne shvata u čemu je njegova krivica i zašto mu se uopšte sudi. On će nam reći da je monah.

— Ali oni će — rekao je Matija — tek onda dobiti pravi dokaz da smo se nas trojica spanđali sa đavolom. — Koji to oni? — upitao sam ravnodušno.

Pedesetak koračaji dalje protiče Beli potok, koji tu pravi tanki slap što se obrušava u okrugli penušavi vir s kovitlacem u sredini.

I eto, sada nosimo na tezgerama gnjecave komade masne zemlje raspaljenom Matiji koji već petnaest dana neprestano od nje pravi nekakve drangulije. Sve je to, kaže Matija, potrebno i korisno. Korisno i potrebno.

Ko je pristajao uz ovaj zverinjak kao on? Ko sad da se mlati, ko da pravi decu? Zar neki jadni kržljavac? Ko da prazni buriće i da ukrašava ovaj šturi svet prepun šugavih ovaca?

Evo, Dorotej tuca u stupi od trešnjegov trupca nekakvo sasušeno korenje, lišće stabljike, cvetove i zrnevlje. Pravi lekove. To je jedan nepoverljiv čovek, Prohore. Nikad ga nisi zavoleo. To je jedan sumnjičav čovek.

Onda će, naravno, poslati svoje kopljanike, svoga Dadaru, da pokupi dažbine i mladiće za vojsku. Znaće stari lisac pravi trenutak i neće nastupiti ni prerano ni prekasno. A zar ja to isto ne nameravam? Imam tamo tri svoja čoveka.

Ilić, Vojislav J. - PESME

U kome ima gospođica (Salona naših pravi kras!), Žemanstvo, zbilja, bleda lica, Slabačke grudi, tanak glas. Kao da svaka želi reći, Kad sa pozdravom priđeš

jelo, al' mnogo više pilo Svaki je zborio glasno o stvari kojom se bavi, Dok se od svega toga ne stvori urnebes pravi!

Sad se mučim i prebijam, Al' se ničem ne dovijam; Ta tu jedva đavo zna, Da odgovor pravi da!“ „Ne brin'te se, sveti oče, Mudrog često lude uče; Mantiju mi dajte tu, I dajte mi svitu svu.

„Al' prvo nakriči, ovaj, da male čakšire spravi, Jer, veli, svinjar mi treba, pa nek mu odeću pravi.“ I podne pristiže tako. Služba je svršena davno, I zvuk poslednji zvona odjeknu jasno i ravno. I narod iz crkve naže.

Kmet samo izdiže veđe, Pa onda istija tako u strašno hrkanje pređe, Da zaspa kô mrtvac pravi. Još tama vladaše gusta, A on se bunovan trže i onda lagano usta I pogled okolo baci.

Tu ćata naglo se trže, I uprepašćen stade. Jer pogled kad napred vrže, On vide krilato dete, pa, zbunjen kô selak pravi, Opipa kukove prvo, zatim se pipku po glavi I onda razvali usta.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

korisno upotrebiti u naučnom radu kao rabadžije, jer se njihov duh dade upregnuti u kola, ali oni nisu stvoreni za lov. Pravi naučnički duh mora biti sličan Vašem spriu. Da li on ima i rep, to još nisam mogao da dokučim.

Dovršen je baš u pravi čas jer mogu, pre no što Vam ga pošaljem, smestiti u njega i sve male uspomene koje sam doneo za Vas iz Carigrada.

A on je i bio pravi gospodin, rođen za bogatstvo, široke ruke, ljubitelj umetnosti i nauke. Sazidao je kraljevska zdanija, okupio oko sebe

Leverije je bio pravi čovek za taj džinovski pothvat. Već pre toga istakao se on svojim radovima o nebeskoj mehanici, a sada se dao svom

u razvitku armiranog betona, počeše konstruisati ljuskaste krovne konstrukcije, pronađe ga i saopšti ga naučnom svetu pravi član bečke Akademije nauka Federhofer, takođe profesor tehnike u Gracu.

Ona je imala pravi pravcati rep od dvadeset pršljenova u koje su bila usađena ptičja perad; sem toga, imala je i ptičja krila.

I to ima svojih naročitih razloga: ti članovi našeg planetskog sistema su jedini pravi svetovi u njemu. Mars je već precvetao, Zemlja je u cvatu, a Venera je tek nerascvetan pupoljak.

To su, zaista, pravi svetovi. Oni imaju, ako nas naši dogledi ne varaju, svoje atmosfere. Njih osvetljava i Sunce i Jupiter, a ovaj samo

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Život i priključenija 1783, Dositej u predgovoru jasno ističe da je namenjuje mladim čitaocima; on veruje, kao pravi prosvetitelj, da je duša mladog čoveka nalik na „meki vosak“ (varijacija prosvetiteljske metafore o duši deteta kao

Salcman): Jovan Popović prevodi Kampeovog Mladog Robinsona 1807, Jovan Milošević Salcmanovu knjigu Dragoceno blago ili pravi način vaspitanja dece 1835, Milovan Vidaković prevodi dramsku igru Blagorodni otrok 1836. i sl.

Branka Radičevića, koje se obično uzimaju kao pesme za decu (jer su, između ostalog, njihovi junaci deca), pružaju pravi primer za to.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Jer šta sam ja, koji? Za vas, Hrišćane — Turčin, tuđa vera; a opet za moje, nisam pravi Turčin, jer ne mogu da vas mrzim onako kao što vas oni mrze.

« Ode gore kod nje. Otuda čujem smeh i reči: »Lud li je, lud?« Vrnu se Stana i reče mi: »Idi i kaži mu neka ne pravi tamo po mehani koješta. A može da dođe kad hoće. Eto sutra, ako hoće, neka dođe. Samo docnije. Ja ću da ga dočekam.

Na prsima sahat sa lancem. Sa fesom na glavi. Vidi se da prilikom šišanja već brije vrat. SLUŠKINjA O, o! Pa ti baš pravi momak! Da nećeš na kakav sabor, među ženske, u kakva ora? MITA (prkosno): I hoću.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Nekada svima u varošici poznati Kostica šnajder bio je malo, slabašno, mirno stvorenje. Kao pravi i rođeni šnajder nije ni mogao drukčiji biti.

kad se svojski razigraju, u mojoj je kući pravi zemljotres!” Kako tu reč jedared upotrebi, nekako mu se naročito dopade, i više se od nje nije odvajao.

Seki dolaze drugarice, ocu njenom ljudi na razgovor. „Bogami će ovaj naš Kosta umreti kao pravi pravcati muškarac. Ko bi to mislio!” — govore „drugovi i prijatelji”.

ja u šali, a ti... — „I za šalu treba pameti.”— „Ma, lepo ja tebi govorim da je Rista tvoja krv“ — „Idi, lezi, i ne pravi bez nužde zemljotres!” Rista je bio po liku i stasu sušta mati. Ali narav nije bila materina.

brat, peva tužne pesme na uvo nesrećnima; sestra — to se u poslednje vreme govorilo u varošici — udata za stolara koji pravi mrtvačke sanduke. Rista je nezavisno od svega vodio svoju sudbinu.

Uzdigoše se tako u njoj jedan razum i jedno dostojanstvo, koji su bili pravi ukras. Nola je osećala da čuva nešto od čega zavisi sad i njen život i život njena oca.

Pa se digla slutnja, ili bar pitanje, da li će Julica, tako drukčija nego i otac i sestra i poočim, da li će moći biti pravi izvor radosti u kući.

Gos-Toša je sad pravi čovek, ima ženu i dete, zaljubio se ponovo u svoju Nolu i išao za njom kao kuče. Salaš Moj mir sav se preobražio.

Pop-Toma i gospa-Tominica postadoše pravi misionari: propovedaju, uče, prete, ispovedaju palanku o stvarima koje su svi smatrali da su davno likvidirane bez

Ja imam, verujte ozbiljnih teškoća u sudu. „Nastao je Božji sud, i nećemo da se pokoravamo gospodin Joksimu, kažu mi pravi i krivi.” Sa uviđajem je pošao i gospodin Joksim.

Zabolelo me je to, ali razumem. „Nena”, to je detinjska reč, a ti si eto pravi pravcati čovek. To je i glavno, i to sam i ja htela, i da nisi to, bilo bi mi kao da sam badava živela i trudila se...

Molim vas dakle da mi još jedared verujete. Od mene ste načinili čoveka vi, samo vi. Škola ne pravi ljude! Molim vas lepo, još jedared, i za ljubav i za novac. — I za ljubav i za novac ponavljala je tiho gospa Nola.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Invokacija je figura jedna, ali ne figura u kartama, niti figura u mazuru, niti figura kad ko pravi figure, nego figura u stihotvorstvu, gdi se kakova sila prizivlje, koja će slabost uma sočiniteljevog potkrepiti i

Kaže u koliko je sati seka Juca sama po sokaku uveče odila, i rat ili mir po svom načinu uređuje i pravi. Njini su služitelji novinari, pismopisci paskvilanti, i gdikoje vucibatine koji se od tog rane, prave od komarca

za ruku i bez oklevanja potvrde ugovor, koje kod nas bračni kontrakt zovu, i koji se kod gimnosofista sasvim čudnovato pravi. — — Mi, dakle, našoj Čimpeprič čestitamo i radujemo se da je i ona postala mlada gospoja. »Mlada gospoja?

Znam kakav je teret magarca jednog dostatočno opisati, i ako jednakost karaktera nešto malo i odlakšanja pravi, to opet ovo rodoslovije ili genealogija (poznato je da magarci mlogo na brak s leve ruke drže, koji izobraženi Nemci

sovršenog uzroka podozrevati, ostavite se kinjenja i pregovaranja, budite istiniti muževi i naučite se jedanput da je pravi čuvar žene nevinost njena i razum, bez koji vaše podozrevanje i čangrizanje ništa ne pomaže. »G.

« Tamo nema sluškinja, gospože. »Pak kako se razlika na balu pravi?« U mesecu je običaj da žena koliko manju nogu ima, toliko veće preimućstvo dobija.

Njegovu bedu umnoži jošt jedan črezvičajni slučaj, što on do jednog raskršća stigne, gdi je najlakše bilo pravi put pomesti.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

neobično prijatno godila ova ispravka, a ja sam se u stvari ljutio na babicu što zabada svuda svoj nos te mije otkrila pravi pol, ubeđen da bi za mene mnogo bolje bilo da sam ostao žensko.

možda n pod sugestijom babičine zablude prilikom moga rođenja, a da bi se što više prilagodio zbrci koju srednji rod pravi u polovima, ja sam tada dugo vremena verovao da sam žensko.

Majka, da bi izbegla pravi odgovor, jer je pitanje dovelo u zabunu, odgovorila mi je: — Tako, kaznio je boga. — Bila valjda nestašna?

upotrebljavao glavu jednoga našega druga, nekoga Sretena Jovića, koji je odista bio tako glavat da je predstavljao pravi pokretni globus. — Iziđi, Sreto, ovamo! — otpočeo bi lekciju kojom bi, recimo, hteo da nam objasni dan i noć.

Naše ubeđenje da je njegova glava pravi globus bilo je toliko da je, kad mu je jednom u igri neki Stanko Milić razbio glavu, na pitanje profesorovo zašto je to

Prozvao ga i postavio ga tako da ga svi možemo videti: — Iako si ti inače, Živko, pravi magarac, ali u ovoj prilici predstavljaćeš Sunce!

“ Zbog tih izuzetaka u nemačkom jeziku, đak sa dobrom ocenom iz tog predmeta u našem razredu bio je pravi izuzetak. MATEMATIKA — Ja bih vas molio, gospodine doktore, da dete svestrano pregledate, jer počinje već da me

Ali pismo nisam poslao. Rešio sam se da odem na čas i, kao pravi Špartanac, da mirno, bez uzbuđenja, ne govoreći ni reči — poginem. I tako je i bilo: poginuo sam, a reči nisam izustio.

Tako je, otprilike, bilo i kod mene i mogu reći da sam postao pravi alkoholičar. Još se ne bih otreznio od prošle ljubavi, a ja bih već prihvatio čašu koja bi bila preda mnom.

Ti si pravi teret Na mom srcu bednom; Da l' me voleš, Fani, Ah, reci mi jednom? Tu moju lepu i idealnu ljubav razrušila je tuđa

Moja današnja kuvarica, gospa Lenka, tvrdi, na primer, da ne ume da razmišlja, onako isto kao što ne ume da pravi knedle od sira i pitu sa orasima. — Pa dobro, gospa-Lenka, kad ste bili mlađi, jeste li onda umeli da razmišljate?

Ja sam u stvari završio svoju autobiografiju, ali je l' te da vam izgleda kao da nešto nedostaje, kao da nije pravi kraj?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— u vojsci su nas naučili kojekakvim tričarijama, niko nam ne pokaza kako se pravi zavoj — ljuti se Luka. — G-r-r-u...

Nije sada vreme da mi on pravi „korzo“ ovde. Okretoh se i videh jednoga gardijskoga oficira, koji je šetao pored mora sa jednom damom.

— Naravno! — dodaje poručnik Protić, koji se već sažalio na sveštenika. — Ko će sada još od toga da pravi pitanje. Ostavite, molim vas... Dušan ga značajno pogleda.

govorio mimikom, tako se isto sporazumevao i sa srpskim oficirima, i oni su bili u uverenju, priča Tanasije, da je on „pravi pravcati Englez“.

— O No... no... malade — i ona odrečno maše rukom. — Gran... grand... bun ѕapté. Živadin se pravi usiljeno ozbiljan, pa veli: — Šta ti mene praviš bolesnim. Vidiš, ženska želi da sam zdrav.

Zagledaju mazge i razgovaraju: — Pazi, slavu joj njenu, pravi „kinez“. — Ali otkuda im ’voliki magarci! — A kažu nosi ka mečka.

Da žene i deca ne bi ginuli, naređeno je da se svi stanovnici isele. Kuda?... Gde?... U ratu se ne pita, i ne pravi razlika između neke bukve, koja smeta gađanju artiljerije, pa je treba poseći, i nedužnih meštana, koji bi svojom

Posle dužeg lomatanja vraćaju se i vele da je pozadi nas pravi ambis, prema Peterskom jezeru, i da nam ostaje još jedino onaj put prema Gorničevu. Komandant je nervozan i zabrinut.

Ona dvojica ćutala su i posmatrala ga zamišljeno. — Daj kartu!... Ovo je Crna reka... Ona skreće. A u uglu koji pravi nalazi se Kajmakčalan. Razume se, povučen malo unazad. — Dobro, to shvatam — kaže Mišić. — Nego...

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Puž njene razloge nije hteo ni da čuje. A i što da je sluša? Nema kućicu, ništa nema, pravi prosjak! Debeli bogatun savi rogove i uvuče se u kućicu. Neka ga ostavi i krene svojim putem!

U učenju, u trčanju, u radu — Belko je bio spretniji od svih. Saplemenici više nisu imali oči za njega. — Gle, kako se pravi važan! — rekli bi nakon svakog Belkovog podviga, izbegavajući da ga prime u svoj krug.

Na Belka se niko i ne osvrnu, samo što jedan od osramoćenih mladića reče: — Vidi ga kako se pravi važan! Bila je to ona jedna, poslednja kap: stid i gnev zali obraze Krilatog Belka.

— Tek kada ozdravim, moći ću da se igram! — šapnu dečak, a čudni mališa se namršti, i reče mu da ne pravi budalu od sebe. — Ustani i dođi!

« — pitala se žena. »Stolica se ne teše od jednog jedinog komada. Nije stolica kašika ili čanak! Da on to ne pravi kolevku, možda?« — rumenela je, ali se nije usuđivala da pita, iako joj je ispod srca kao malena ruža rastao prvi sin.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Što me ne pušti da idem. U svet da si idem. Tiki, koj što pravi, a on: »Mitke, dom, u kuću da sediš, ženu i decu da gledaš. Ne skitaj se, bre, i ne krvi, zašto će te, možda, ubijev!«.

Šantić, Aleksa - PESME

Večno je snevô i sve se krio, I lutô troma kroka. On beše smeten, drvenjak pravi, Spoticô bi se, i gde se javi Sve cure kikoću s boka.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

„zao sanak“, pokušala je da ga zadrži, ali on se nije bojao smrti; njegova jedina misao je bila da pogine na vreme, u pravi čas, zajedno sa ostalom braćom. — To je bila jedina misao i Vasojevića Steve, koji je takođe kasno stigao na Kosovo.

I, odista, ne poznavši ga, misleći da je pravi kaluđer, ona ga je zapitala da li su tuda prošli takvi i takvi ljudi. Na to je on odgovorio da su prošli juče rano, i

Kubure su izgledale kao veliki pištolji ili male puške s lepo zaobljenim drškama. Noževi su bili dugački i pravi, sa vrhom koji je ukoso usečen na jednu stranu i sa drškom kao kuka.

Sablje i mačevi bili su široki, sablje krive, a mačevi pravi. Šaku je čuvala nakrsnica, koja je nekad mogla, isprepletena, izgledati kao prava korpa.

To je pravi dvoboj rečima, izveden izvanredno vešto i snažno. Te reči deluju kao mačevi. I dok bi gavranova crna krila i graktanje

epsko ponavljanje. Ono epskom pesniku — ne samo našem nego i svakom drugom — služi ili kao gotova formula pomoću koje pravi pesmu, ili za to da proširi pesmu, ili za to da predahne ili — vrlo često — i za to da naglasi ono što on smatra

Da li ćeš orati ili ratovati dok janičari drumom teraju blago, eto u tome je pravi smisao ove pesme. A Marko je ratnik i sačekuje na drumu Turke pljačkaše, otima oteto blago.

svoje teze, Zogović se našao u najsmešnijem od svih položaja: da brani Kravcova koga se odrekao sam Kravcov i da pravi dogmu od jednog dela neobaveznog i veoma gipkog zaključka Žozefa Bedjea, buržoaskog istoričara književnosti, koga je

“ Musina tri srca, svakako, — kaže Maretić — znače tri života, „samo su pjevači zaboravili pravi smisao tijeh triju srca, tj.

Uz stih Al’ po greku stara roditelja? Vuk napominje: „Po greku (po grijehu) roditelj znači pravi otac. Ovdje se pokazuje znak narodnoga mišljenja da je grijeh i ženiti se“. Po azdiji, po imenu mome, tj.

I, 1326, a uništio je Mahmud II 1826) koja je osnovana od poturčenih zarobljenih hrišćana a u koju su kasnije primani i pravi Turci jankesa — torba koja se nosi sa strane Janko vojvoda — v. Sibinjanin Janko Janković Stojan — v.

(guja) — koja živi u prisoju (mestu prema suncu) pristasati — stići, prispeti: U to doba bane pristasao pristati — u pravi čas doći: Eto nama neće pristat blago ni za zdravlje ni za našu dušu pristati za kim — ići za kim, pratiti koga: I

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

Radio bih ceo dan U nekom dućanu REKOŠE MI BUDI PEKAR Rekoše mi budi pekar Ili mlekar Biću pekar Al ispadoh pravi prasac Nisam znao šta je kvasac Rekoše mi budi kuvar Nos u duvar Biću kuvar Al ni to me nije htelo Zagore mi

me medved Jer hoće meda Gnjavi me pčela Jer mu ga ne da Gnjavi me deda Pa me baš gnjavi Deda je zbilja Gnjavator pravi Moram još reći Radi dojma Koga ja gnjavim Nemam pojma OTKUD MENI OVA SNAGA Otkud meni ova snaga Gde bih steko

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Majstor Mačak pažljivo je izmjerio Nikoličinu visinu i kujinu dužinu i počeo da pravi kućicu, a ostali su mu pomagali. Nije to bila bogzna kakva kićena građevina.

Koliba je, u stvari, bila njegovo djelo, pravljena po njegovom planu, i zato je on, kao i svaki pravi stvaralac, posmatrao svoju tvorevinu s mirnim ponosom, a i pomalo nezadovoljno kao da veli: — Pa...

— Daj ruku, ja ću te povesti — protepa dobrodušna Lunja. Mačak frknu kao pravi mačor: — Zar mene žensko da vodi! Neću, pa makar išao na glavi. Skočio je kao oparen i kočoperno se isprsio.

Umije taj da vreba iz visoke trave kao pravi osnovac, da se provlači kroz plot, krije se tako vješto kao da igra žmure, a po potrebi će se i na drvo uspuzati i to

— Hvala ti, brate, što me sakri! — dahnu poljar gnjurajući se sve dublje u meko sijeno. — Stigao si baš u pravi čas. Ćutao je tako neko vrijeme dopola zavučen u plast a kad se konačno uvjerio da ga za onu drugu, otkrivenu

— Ih, da sad sretnemo učitelja Papriku! —podviknu Stric. — Ehej, kazali bismo, mi smo već pravi domaćini, brinemo se o jednoj kući u selu. — O pravoj pravcatoj kući. — Ih, da nam je samo još po jedna lula!

— Pa šta će mu onda puška? — čudio se Stric. Jovanče ga sam kucnu u rame i ozbiljno napomenu: — Čuješ li, pravi se ti da ne znaš ni za kakvu pušku, dobro je tebi tvoj stric kazao.

— Stigoh! — umorno dahnu plast. — Pa ti vučeš na sebi čitav brijeg — začudi se Mačak. — Bogme pravi brijeg! — potvrdi glas iz onoga otvora na plastu. — Hoće li dosta biti? — Čak i previše.

Po zvuku pogađa da li puca puška, ručni automat, puškomitraljez, teški mitraljez, bacač mina ili top. Vješto, kao pravi vojnik, on je prvih dana ustanka rastavio i podmazao Nikolin karabin.

On se sve više pojačavao, pretvori se u pravi urlik i najzad se posred Gaja prolomi zaglušna eksplozija. Nad ustreptalu šumu sunu garav tumbas dima, zemlje,

— reče Mačak. — Ehej, važniranje će doći tek poslije, kad se malo uvježbamo i ojačamo pa postanemo pravi vojni kuriri. Onda ćemo ići od čete do čete. Biće tu onda i puška, torbica, vojnički opasač. Nema tu šale, brajko moj.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

KRINOVI Smotrite presađene krinove, to belo, lepo cveće... Kako ono lepo raste; nit se trudi ni muči, niti prede da pravi sebi odela!

Učini se golem tabor od onih ljudi. JOANATANOV MED Tako je i Saul, prvi car izrailjski, bez požaljenja pravi sud činio. Te u jedno dobi pred bojnim harcem s neprijatelji, o glavu zapovedi da ima sva vojska mu čisto postiti

I bi njihov pravi drug sveti, stojeći im tako u ledu onde do zore jošte živim. VEČERA VELIKOGA BOGA U neko dobi, kad je bio sveti Joan

Hele, kojim god načinom može im se pravi sud pokvariti i oprostiće se krivica. Ama sumnjeno dugovanje ničemu se ono tome preklanjati ni pokarati ne zna, ako bi i

se, ne hajao li, — ono se povraća te povraća, te durma te tišti, pri i sudi te što si to uposlovao; na misli iznosi ti pravi sud. I svaki onaj koji god što skrivi i zgreši, taj sam sebe osuđuje, ako i nikoga ne bi bilo da na njega viče.

Pogleda im Josif u oči i obedi ih. Reče im: »Kako ja vas vidim da vi niste pravi ljudi, nego ste vi neke uhode! Došli ste sagledati ovu našu zemlju da je predate vašem caru!« Nuto iznenada goleme bede!

Takvih si ih dosad petoricu promenila, a i sad toga šestoga što imaš, nije ti pravi muž, nego nevaljalo š njime se držiš. A nije ti venčat s tobom...

Budavši on pravi čovek, telesan i težak, ama nadiđe mu tegobu sila Hristova slova! A kade Petar ostavi Hristovo motrenje i okrenu glavu

i meru onde pred njim namestiti, da vidi car na koju će formu biti, i posle toga da mu mesto car ukaže gde će da pravi. Taki da ima to početi zarana, dok je leto jošte.

te mu reče: »Nije, veli, dobro ovoga vremena, o caru, zidati se tomu navalom, nego li u oktomvriju mesecu boljma se pravi.

Dimitrije bijaše za poganskih careva ovih, Maksimijana i Dioklitijana, od grada Soluna poglavar i zapovednik gradski. Pravi hrišćanin i učitelj bijaše Hristovoj veri.

I taj otac Maksimov Stefan vrli na glasu vitez bijaše osvestan, mudar i junačan eškile, friško se okreta pravi vojinik, tako da mu ne bijaše para među mnogim društvom.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Iz daljeg razgovora doznao je Mane od Vaske da je po čorbadži-Zamfirovoj kući pravi lom zbog igranja Zoninog, za koje stari Zamfir zna, a još više zbog Zonine naklonosti prema Manu, o čemu Zamfir i ne

Iz dugog i savesnog nadgledanja postao je pravi — tako da ga nazovem — psiholog, pa je čak umeo da opazi kad je koja kokoška, da prostite, u volji petlu, „Giganu“

Vaska je istinu kazala. Po odlasku tetka Doke nastao je kod Zamfirovih pravi lom. Zona je iz pobočne sobe sve čula, a onu scenu između Doke i Zamfira i čula i videla.

(Onomad su se čak i slikali tako sa šahom kako, zadubljeni u igru, igraju njih dvojica šaha, a treći, lepi Perica, pravi im cigare i kibicuje, iako se on i ne razume u šahu.) Dolazi najzad i davno izgledani Nacko.

protivrečnosti — što se, velim, rešio da se sam, gde treba, izvesti, a posle da po svetoj novinarskoj dužnosti — kao pravi služilac istine, pravde i poštenja — obavesti i svoju čitalačku publiku.

I kad se spusti tako davno željena i očekivana kiša, on je onda zadovoljan i nudi duvanom one oko stola: — Pravi, boga ti ljubim! Nema što ti danas, kad ovako pljušti ovaj božji blagoslov, ne bi’ dao — veli, pa priča raspoložen dalje.