Ćipiko, Ivo - Pauci
—Ja vama? Vi ste došli iz svita... Pravljajte, slušaću vas! —Ali meni je drago tebe čuti. —Bolje da vam ne pravljam, kad nimam o čem, nego ako hoćete o nevolji, a to i sami znate. —Dakle, svaki dan to gore! — izmače se Ivu.
Mladić, ustežući se, prekide govor. Najednom se nasmija, kao da se je nečemu dosjetio. —Zašto ja vama pravljam ka da su to vaši poseli! —Zar nisam i ja iz sela? —Ja mislim — skanjivaše se mladić, — da se za nas niko ne brine.
Ivo se posvema zainteresuje i zaželi saznati Jurino stanje. — Vi hoćete da sve znate, — produži Jure, — pa kad vam pravljam, koja korist? Vi bolje znate kad spavate, nego ja kad bdim... Vidite, moj otac oduvik mrtvi je težak...
Tako nastade časom tajac, dok se nanovo javi bolesnik: — Vidite, — reče iznemoglim glasom, — da vam pravljam, ne bi virovali... Isti onй šjor Bepo ča sam ga prvo spomenuo metnija me je u' rasap, a da bi zašto]... Zaja ..
Potle, kad sam nosio pineze, izdere se na me, i ne 'tije primit'... da je rok mitija, da mu pridam ždribe... Pravljam mu sve po duši, kako je bilo, nu on neće da sluša... Bi li virovali!
— Znate kako drugi govore! — odgovori on i metnu fes na glavu. — Sam si kriv! — Pustite da vam ukratko pravljam! Ostara sam u radnji, a sada ništa nemam. A sve moja luda pamet i rđavi ljudi...